Režiserski debi Meta Dejmona

Oskarovac će režirati film koji još uvek nema ime, i tumačiće glavnu ulogu, piše "Varajeti".



Met Dejmon ostvariće režiserski debi filmom o trgovačkom putniku koji mora da preispita ceo svoj život nakon što ostane zaglavljen u jednom dosadnom gradiću.

Dejmon će igrati glavnu ulogu, a u filmu će glumiti i Džon Krasinski iz serije "Kancelarija". Film bi trebalo da bude premijerno prikazan sledeće godine.

Izvor: Mondo

Sprema se filmska verzija Angry Birds

Rovio, finska kompanija koja je stvorila Angry Birds potvrdila je da je počela rad na produkciji filmske verzije popularne igrice.



Generalni menadžer Rovia za Severnu Ameriku, Endru Stalbou, rekao je da se na filmu radi punom parom. „Nedavno smo angažovali Dejvida Majsela, bivšeg direktora Marvel studija, koji će nadgledati filmsku produkciju”.

On je otkrio da je igrica do sada preuzeta 400 miliona puta i da postoje ambiciozni planovi za dalju ekspanziju. „Gradimo medijsku kompaniju nove generacije”, kaže Stalbou.

Rovio je nedavno kupio studio za animaciju u Helsinkiju i tamo se trenutno radi na seriji kratkih videa koji će biti objavljeni sledeće godine.

„Naš veliki, smeo plan jeste da imamo milijardu fanova. Iako brzo napredujemo, tek smo na početku”.

A smeo plan je posledica neverovatnog obrta u poslovanju Rovia. Samo pre 2 godine kompanija je bila na ivici bankrota i imala je 12 zaposlenih. Danas za firmu radi 170 ljudi.

Prelomna tačka bilo je stvaranje igrice koja je postala pravi fenomen i doprinela da vrednost Rovia sada iznosi 760 miliona funti.

Izvor: B92

Neverna Ketrin Zita Džons

Holivudska glumica pridružila se glumačkoj postavi filma "Broken City".



Ketrin Zita Džons igraće ženu gradonačelnika Njujorka (Rasel Krou) koja vara muža, a Mark Volberg će tumačiti lik detektiva koga gradonačelnik unajmljuje da otkrije ženinog ljubavnika. Kada ljubavnika pronađe mrtvog, otkriva dublju zaveru u koju je umešan njegov poslodavac.

Scenario za film napisao je Brajan Taker, a režiser ostvarenja, čije snimanje počinje u novembru, biće Alen Hjuz najpoznatiji kao koreditelj filma "Knjiga spasa".

Izvor: Mondo

"Uporište" Stivena Kinga i Bena Afleka

Holivudski glumac režira film po romanu Stivena Kinga.



Holivudski glumac i reditelj Ben Aflek, režiraće filmsku adaptaciju romana Stivena Kinga "Uporište", objavljeno je na filmskom sajtu Dedlajn.

Aflek će biti i scenarista filma, koji snima studio "Vorner bros".

Ben Aflek se u ulozi režisera pojavio u filmovima "Nestala" i "Grad lopova", a trenutno radi na filmu "Argo".

Izvor: Mondo

Erik Bana glumi Elvisa

Australijski glumac igraće kralja rokenrola u filmu "Elvis i Nikson", piše holivudska štampa.



Erik Bana, poznat po filmovima "Troja", "Žena putnika kroz vreme" i drugim, glumiće Elvisa Prislija u filmu režisera Kerija Elvsa, prenosi "Holivud riporter".

Film prikazuje susret pevača i predsednika Ričarda Niksona 1970, koji je Elvis lično tražio pismom na šest strana. Tada je predložio Niksonu da mu dodeli zvanje posebnog agenta Biroa za narkotike, i poklonio mu svoje porodične fotografije i pištolj.

Niksona će igrati Deni Hjuston, a snimanje filma počinje krajem godine.

Izvor: Mondo

Sony Pictures otkupio prava na Assassin’s Creed film

Poznato je da se Ubisoft već neko vreme trudi da svoje franšize prenese na filmsko platno, a u te svrhe je skoro osnovao i Ubisoft Motion Pictures odeljak čije ime govori dovoljno. Prva franšiza sa kojom mu je to pošlo za rukom je Prince of Persia sa filmom The Sands of Time, koji smo u bioskopima gledali prošle godine. Sledeća na listi Assassin's Creed za koju se po svemu sudeći izborio Sony Pictures, dok je iz igre ispao Universal, kao druga zainteresovana strana za ekranizaciju ovog popularnog serijala.

Ovo Ubisoft još uvek nije ozvaničio, ali dovoljan dokaz je to što je Sony Pictures registrovao ne jedan ili dva, već 16 domena povezana sa Assassin's Creed filmom. Relevations kao četvrta po redu AC igre stiže polovinom novembra. Međutim, već sledeće godine možemo da očekujemo nastavak koji će dati odgovore na mnoga otvorena pitanja, a time i pružiti čvrstu potporu za holivudsku ekranizaciju serijala.

Izvor: Benchmark

Ben Stiler režira horor

Holivudski glumac Ben Stiler režiraće horor film "The Mountain" studija Tventiet senčeri foks, objavljeno je na filmskom sajtu Dedlajn.



Film je zasnovan je na romanu Idit Vorton i prati mladu ženu koja je, nakon što pronadje čudan predmet, primorana da se suoči sa mračnim tajnama iz svoje prošlosti. Stiler će na novom filmu ponovo saradjivati sa scenaristiknjom Helen Čajldres, koja je autorka scenarija za njegov rediteljski debi "Ujedi života" iz 1994.

Publika će Stilera kao glumca uskoro videti sa Edijem Marfijem, Kejsijem Aflekom i Metjuom Broderikom u komediji "Tower Heist" režisera Breta Ratnera. Stiler je nedavno prihvatio i ulogu u filmu "Rentaghost", adaptaciji istoimene britanske komične serije za decu.

Izvor: Beta

"Nova godina u Njujorku" na filmskim platnima od 8. decembra

Film koji slavi ljubav, nadu, praštanje, drugu šansu i novi početak - "Nova godina u Njujorku", stiže na redovne bioskopske repertoare 8. decembra 2011. godine.



Ova romantična komedija prati nekoliko isprepletanih priča u najblistavijoj noći u godini.

Reditelj filma je Geri Maršal, a sjajnu glimačku ekipu čine Hali Beri, Džesika Bil, Robert DeNiro, Džon Bon Džovi, Ešton Kučer, Ketrin Hajgl, Sara Džesika Parker, Sofija Vergara, Mišel Fajfer, Hilari Svonk i Džoš Duhamel.

Izvor: eKapija

Goran Paskaljević: Zaborav ne traži savest





Goran Paskaljević o novom filmu „Kad svane dan“, logoru na Starom sajmištu, povratku kukastih krstova: Žalosno je što je neonacizam sada pokret mladih ljudi u svetu, pa i kod nas

Goran Paskaljević

PRVE klape novog filma reditelja Gorana Paskaljevića „Kad svane dan“, za koji potpisuje i scenario zajedno sa književnikom Filipom Davidom, pašće 4. novembra u Beogradu i Vojvodini. Glavne junake priče koja je svojevrsni vremeplov u doba Drugog svetskog rata i logora na Starom sajmištu, igraju Mustafa Nadarević, Meto Jovanovski, Mira Banjac i Zafir Hadžimanov, a u podeli je i plejada novosadskih glumaca, među kojima su i veterani, Toma Jovanović i Rade Kojadinović. Muziku komponuje Vlatko Stefanovski, direktor fotografije je Milan Spasić, scenografiju radi Mile Jeremić, a kostime Marina Medenica.

Film, zamišljen kao igrani esej sa dosta dokumentarnog materijala, kako objašnjava Paskaljević, trebalo bi da bude i prvi kamen temeljac budućeg spomenika žrtvama Holokausta. Radnja filma počinje kada penzionisani profesor muzike jednog dana dobije poziv od Jevrejske opštine, gde mu predaju staru, zarđalu limenu kutiju, koju su pronašli radnici kopajući vodovodne cevi na Starom sajmištu ...

- U kutiji je nekoliko starih fotografija i nedovršena muzička partitura - kaže Paskaljević. - Profesor, koga igra Mustafa Nadarević, otkriva da su mu tu kutiju ostavili njegovi pravi roditelji, Jevreji koji su stradali na Starom sajmištu. Pre nego što su ih odveli u logor, oni su svog jednogodišnjeg sina ostavili na čuvanje u porodici svojih prijatelja, Brankov, koja mu nikada nije otkrila pravi identitet. Tragajući za istinom kako su stradali njegovi roditelji, on postaje opsednut da kompoziciju koju mu je ostavio otac, takođe muzičar, završi, i da je izvede tu, na Starom sajmištu.

* Zašto ste izabrali temu Starog sajmišta, zbog čega vam se danas čini tako važnom?

- Čini mi se da je ovakav film sada važniji nego ikada, jer smo skloni zaboravu - zaboravljamo i ono što je bilo pre dvadesetak godina, gde postoje svedoci i činjenice, a kamoli ono što se događalo pre sedamdeset godina. A najlakše je zaboraviti, jer to ne traži našu savest. Na Starom sajmištu stradalo je više od sedam hiljada Jevreja i stotinu Roma, a to je danas jedino mesto Holokausta u Evropi koje nije dostojno obeleženo. Postoje najave da će se u bliskoj budućnosti Staro sajmište ipak preurediti u spomen-park, ali ni to nije dovoljno - treba stvoriti memorijalni centar sa sadržajima uz koje će nove generacije više saznati o istoriji.

* Kada zaborav postaje tako opasan?

- Zaboravljanje, nepamćenje, namerno ili nenamerno, jeste nešto strašno, jer omogućava falsifikovanje istorije. Vrlo je opasno ako smo zaboravili Holokaust, žrtve i stradanja, posebno u trenutku kada kod mlađih generacija svuda u svetu, pa i kod nas, neonacizam beleži porast i okuplja sve više pristalica. Danas, kada neki mladi ljudi po našim ulicama ispisuju grafite „Srbija Srbima“ i crtaju kukaste krstove, nezamislivo je da na Starom sajmištu ne postoji nikakav znak šta u sebi, zapravo, sadrži taj kukasti krst.

Znam da će mi neki zameriti i postaviti pitanje zašto se ne bavim temom Nato bombardovanja i agresije na našu zemlju, nego nečim što se dogodilo pre sedam decenija.

PREDRASUDE * Jedan od junaka filma je i dečak-muzičar, ko će njega igrati?
- Glavni lik u filmu, profesor, pored toga što vodi hor u malom vojvođanskom mestu, istražuje i etno-zvuk, i pomaže izuzetno talentovanom romskom dečaku da upiše muzičku akademiju. To mi se, takođe, čini važnim - Romi su čak i danas narod prema kome je i kod nas, i u celoj Evropi, ispoljavan stav da su nepoželjni. Najviše predrasuda ima prema Romima, ljudi na njih upiru prstom i skloni su da ih unapred optuže za sve, a to me podseća na davno vreme kada su Jevreji bili krivi za sve. Još uvek ne znam ko će u filmu igrati tog romskog dečaka.

* I zašto se ne bavite temom NATO agresije?

- To što se ne bavim u ovom trenutku ne znači da se u nekom od narednih filmova neću baviti, samo sam duboko ubeđen da nam je suštinski, baš sada, priča o Starom sajmištu potrebnija. Osim toga, iduće godine će se u čitavom svetu, pa i kod nas, na razne načine obeležavati sedamdeset godina Holokausta. Film „Kad svane dan“ krajem aprila imaće svetsku premijeru upravo na Starom sajmištu, i biće prikazan na ogromnom platnu pod vedrim nebom.

* Koliko naša javnost danas uopšte zna šta je Staro sajmište?

- Kada je otvoreno, 1937, bilo je jedno od četiri najlepša sajma u Evropi. Samo četiri godine kasnije, Gestapo je taj prostor, koji je pripao NDH, pretvorio u logor za žene, decu i stare. Većinu Jevreja, muškaraca, odveli su u Topolske šume na Auto-komandi i streljali. U kuli je bila smeštena komanda Gestapoa, a najstrašniji deo bio je specijalni kamion, preteča gasnih komora, koji su naši ljudi u to vreme nazvali „dušegupka“. Dva puta dnevno, svakog dana osim nedeljom, u taj kamion smrti ubacivano je oko osamdesetoro ljudi koje su vozili na stratište u Jajincima, gde su ih sahranjivali. Oni su umirali još tokom vožnje, u najstrašnijim mukama, jer je auspuh sa ugljen-monoksidom okretan ka unutra, ka hermetično zatvorenoj kabini. Srpske nedićevske vlasti su, nažalost, i te kako sarađivale sa Nemcima u tom strašnom zločinu.

* Pre nekoliko dana premijerno je prikazan dokumentarni film „Dobar otac - optužnica ćerke“, jedinstveno svedočanstvo o zločinima Bruna Zatlera, šefa Gestapoa u Beogradu, koje je napravila njegova ćerka Beate Niman. I vi ste bili u publici?

- Pored toga što je ta divna gospođa Beate Niman učinila ljudski gest koji se do sada nikada nije dogodio, ili bar nije zabeležen - beskompromisno je predstavila sve zločine svog oca, dve činjenice u tom filmu čine mi se jednako strašnim, gotovo kao i sami zločini. Žrtve, zapravo, nikoga previše ne zanimaju, one su samo brojke na papiru - Brunu Zatleru se nikada nije sudilo zbog ubistva više od sedam hiljada ljudi, čak ni Jugoslavija nije podigla optužnicu protiv njega. Druga strašna činjenica koju vidimo u filmu opet je zaborav - performans mladih nemačkih skinheda, koji sa belim perikama koje simbolizuju arijevsku rasu danas tvrde da njihovi dedovi i pradedovi nisu bili zločinci, da oni to nisu mogli da urade. To su iste one grupe mladih ljudi koje kod nas ispisuju kukaste krstove po zidovima.


FILM KAO AVANTURA

* Jedan vaš kolega tvrdi da je snimanje igranog filma u Srbiji ravno ekscesu. Vi počinjete svoj 16. film, znači li to da ste našli novac koji vam je potreban?

- Jedva imam para da snimim sliku, ali ne i da dovršim film. Nije mi, međutim, prvi put da se upustim u tu vrstu avanture. Na sreću, ministarstvo kulture će mi pomoći da ovaj film ugleda svetslost dana, a sreća je i to što je unapred prodat Francuskoj i Španiji. Pored toga, film će biti i koprodukcija sa Makedonijom, a značajna pomoć je stigla i od kompanije „Cepter“. Danas je najteže skupiti novac za film koji je ozbiljan, a ne lokalna komedija ili šarena laža.

Izvor : http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:350282-Goran-Paskaljevic-Zaborav-ne-trazi-savest

Od dobrog Vila Hantinga do gangstera

Met Dejmon i Ben Aflek snimiće još jedan film zajedno.



Nakon Oskarom nagrađenog filma "Dobri Vil Hanting" duo se vraća na velika platna da ispriča priču o jednom od najpoznatijih britanskih gangstera.

Film govori o Vitliju Bulgaru, ozloglašenom gangsteru kojeg će igrati Met Dejmon.

Izvor: Mondo