File donosi 2.483 pitanja
23. novembar 2010. | 08:13 -> 12:58 | Izvor: B92, FoNet Beograd, Brisel
Komesar za proširenje Štefan File stiže u Beograd. On srpskim zvaničnicima donosi upitnik EU u kome se nalaze 2.483 pitanja.

Komesar za proširenje kaže da je upitnik ključan za odnose Srbije i Unije.

„To može izgledati kao mali korak za istoriju Srbije, ali je ključan za odnose sa Evropskom Unijom. Vaši odgovori daće nam meru spremnosti vaše zemlje o otvorenosti pregovora sa Unijom“, kazao je File pred dolazak u Beograd.

Puna saradnja sa Haškim tribunalom, uključujući odlučne napore da se dva preostala begunca pronađu, uhapse i izruče, predstavlja međunarodnu obavezu Srbije i kao takva, spada u političke kriterijume za priključenje Evropskoj uniji, izjavio je evropski komesar za proširenje Štefan File, uoči posete Beogradu.

Datum ulaska Srbije u EU najviše zavisi od same Srbije, a reforme koje se sprovode u Srbiji vodiće napretku u Briselu, rekao je File u intervjuu za Ekonom:east magazin, koji izlazi u četvrtak.

File je istakao da je, posle objavljivanja izveštaja o saradnji sa Hagom, od velikog značaja da Srbija razvije konstruktivan pristup u odnosima sa Kosovom i zato ohrabruje njena posvećenost dijalogu sa Prištinom.

Prema njegovim rečima, Upitnik koji donosi je sličan onom koje su dobile Crna Gora i Albanija, s tim da će neka pitanja biti specifična za Srbiju i njenu situaciju.

Pitanja će, dodao je File, pokriti sve oblasti koje spadaju u kopenhagenške kriterijume – političke, ekonomske, kao i sposobnost Srbije da preuzme obaveze koje nosi članstvo i proces stabilizacije i pridruživanja.

Unija od Srbije očekuje da više pažnje posveti kvalitetu i nivou sprovođenja reformi, što se posebno odnosi na reformu pravosuđa, pravo svojine i funkcionisanje nezavisnih regulatornih tela, poručio je File.

Od zemalja regiona na pitanja je najbrže odgovorila Hrvatska - za samo tri meseca, Makedoniji i Crnoj Gori je trebalo nepunih pet meseci, a Albanija je na pitanja Komisije odgovorila za četiri meseca.

BIH je jedina koja još nije dobila Upitnik.
Zemljama regiona je za sastavljanje odgovora bilo potrebno od tri do pet meseci, a potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evrointegracije Božidar Đelić očekuje da će Srbija odgovore imati do kraja prvog kvartala 2011.

Očekuje se da srpski Upitnik sadrži 2.500 pitanja, i još oko 2.000 potpitanja. Na osnovu odgovora EK treba da stekne uvid u stepen ostvarenih reformi i usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa evropskim u 35 oblasti pravnih tekovina EU.

Ako se izuzmu neka pitanja koja će biti specifična za Srbiju, Upitnik koji stiže u Beograd biće u velikoj meri sličan onima koje su dobile zemlje u regionu, jer iako se upitnici za svaku zemlju rade posebno, jedan i to veći deo tih dokumenta je isti ili sličan za sve.

Upitnik koji je svojevremeno pripreman za Hrvatsku imao je oko 4.500 pitanja, a za Crnu Goru 2.178, a za ostale je zemlje iz okruženja oko 4.000 pitanja.

Pitanja za zemlje u okruženju bila su podeljena na tri grupe, tzv. političke, ekonomske i kriterijume koji se odnose na sposobnost usvajanja evropskih standarda.

Politički kriterijumi odnose se na oblasti poput demokratije, vladavine prava, ljudskih prava, regionalnih odnosa, ispunjavanja međunarodnih obaveza, a ekonomski na postojanje tržišne ekonomije, makroekonomsku stabilnost, privatizaciju, svojinske odnose, sposobnost suočavanja sa konkurencijom iz EU itd.

Kriterijumi vezani za sposobnost usvajanja evropskih standarda odnose se na standarde EU poput slobodnog kretanja robe i usluga, slobodnog kretanje kapitala, javnih nabavki, konkurencije, bezbednosti hrane, energetike, spoljne politike, bezbednosne politike, preduzetničke politike, itd.

Od zemalja Zapadnog Balkana, prve su status kandiata dobile Hrvatska i Makedonija pri čemu je Hrvatska daleko odmakla i u samim pregovorima o pridruživanju.

Srbija, Albanija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina se vode kao potencijalni kandidati, s tim što su Albanija i Crna Gora već predale odgovore na Upitnik, a Crna Gora je 9. novembra ove godine dobila i zvaničnu preporuku Evropske komisije za dobijanje statusa kandiata i otpočinjanje pregovora o članstvu.
Kada država odgovori na upitnik, EK posle eventualnih dodatnih pitanja, sastavlja mišljenje, tzv. "Avis" koji se prosleđuje Evropskom savetu.

Savet potom treba da da jednoglasnu saglasnost na preporuku, čime će zemlja stiče status kandidata koji otvara vrata početku pregovora o članstvu.

Beograd je kandidaturu podneo 22. decembra 2009.godine, a cilj Srbije je da do kraja sledeće ili početkom 2012. godine počne pregovore o članstvu.

Poznavaoci kažu da je od sticanja statusa kandidata još važnije da Evropski savet donese odluku o datumu za početak pregovora o pridruživanju, što je ujedno poslednja faza u pristupanju jedne zemlje EU.

U Briselu često ističu da dužina procesa, od trenutka podnošenja kandidature do završetka pregovora o pridruživanju i samog prijema, zavisi pre svega od napora potencijalne članice da se uskladi sa stanadardima EU, ali donekle i od dinamike unutar same Unije.

Izvor: B92

Jel si se uzbudio sad? 

Јбт ко школица Брука.


Дабогда му пао авион + да се неки врабац искења на те папире са 2 иљаде питања.

Nadam se da ce osnovati Agenciju za odgovaranje na pitanja.Dve stotine partijskih strucnjaka, odgovori na po deset pitanja, a sve podele po partijskom kljucu( demokratski kompromis). Svak sa 120.000 plate, plus dnevnice ako treba da se negde putuje.Mogli bi i opoziciji da daju neka mesta, recimo proevropskim snagama Srbije, kao sto su Toma i Velja. Konacno bi mogao Velja da udomi Radisu Urosevica u dobro mesto. Agencija moze da traje do naseg ulaska u jeuropu, jer ce pitanja jos biti puno.

 

Мислим да је ово питање већ обухваћено у теми Топ теми Србија и ЕУ... ...сувишна тема

http://forum.burek.com/srbija-u-eu-t65927.1740.html

Како ће се Србија допасти ЕУ

Тагови: Балкан, Данас на Балкану, Ставови, Србија, Политика, ЕУ, Европа, Коментари
 
22.11.2010, 14:29

      
Јелена Гускова, руководилац центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН

Ратови на Балкану су завршени већ 15 одина, Београд се извинио свим учесницима конфликта, не добивши, истина, као одговор извињења на своју адресу. Осудио је све злочине које су извршили Срби. Обновио економске и политичке односе са свим републикама бивше Југославије, испунивши, како му се чинило, све услове за ступање у ЕУ. Ипак односи Србије и ЕУ никако да се успоставе.

Игра сарадње започела је после смене Слободана Милошевића 2000. године. Подршка Србији пре је била декларативна – њу нису одгуривали, али јој нису давали да се превише приближи. О могућности кретања Западног Балкана у страну Европе отвореније је почело да се говори тек на лето 2003. године. До тада Србија је усвојила план хармонизације економских питања са ЕУ и била је спремна да започне радикално да мења законодавство, економију, унутрашњу у спољну политику, као и да се усавршава у области људских права и нормализације међуетничких и конфесионалних односа. Ипак Европа је охладила спрски жар.

Преговори са ЕУ су се водили, али млако. Србији су стално истицали захтеве, чији број и садржај се мењао само у страну увећавања.

Када се гледа хорнологија односа са ЕУ, види се потврда тезе да ЕУ није тежила да прими Србију у своје редове, већ је чинила све да се Београд само сложи са постављеним условима. Осим тога, побољшање односа са Европом постало је адута српских проевропских странака за време парламентарних и председничких избора у Србији. ЕУ их је подржавала. Тако како би ублажила ударац на Србију од стране косовара, ЕУ је започела у јануару 2008. године преговоре о либерализацији визног режима Европе са Србијом.

Активизација преговарачког процеса десила се почетком 2008. године, уочи председничких избора у Србији и уочи самопроглашења независности Косова.

Тада у јануару 2008. године представник Европског парламента за Југоисточну Европу, дрска и оштра у својим изјавама Дорис Пак, која није скривала своју несимпатију према Србима, одржала је вакелу Борису Тадићу за то што се само 40% Срба позитивно односи према ЕУ. Она је у отвореном телефонском разговору при сведоцима «васпитавала» председника због неспособнсоти да заштити економске и политичке интересе ЕУ у Србији, говорила о томе да ЕУ неће више подржавати политичара који много обећава, а ништа не ради, зато ће датум потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању бити одложен. Предложила је Борису Тадићу само прелиминарни споразум.

Министри иностраних послова земаља ЕУ нису постигли консензус поводом Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом. Вето Холандије и Белгије приморао је земље ЕУ да траже алтернативну формулу изражавања подршке српским проевропским снагама у одлучујућем тренутку председничких избора, када је зема требало да начини избор између Европе – Бориса Тадића, и Русије – Томислава Николића. Зато су министри иностраних послова 27 земаља чланица ЕУ предложили Србији 7. фебруара 2008. године после другог круга председничких избора да потпише прелиминарни споразум који претходи пуноправном споразуму о стабилизацији и придруживању, који се разматра као симболичан корак на путу у чластво у ЕУ. Али и овде Холанђани и Белгијанци су одбили да отворе врата у ЕУ за Србију, док они не изруче све Србе оптужене за ратне зличине Хашком трибуналу. Сложили су се само на привремени политички споразум о сарадњи између ЕУ и Србије ради стварања оквира који доприносе развоју политичког дијалога и слободне трговине, либерализацији визног режима и образовној сарадњи. Сличан споразум нема преседана.

Министар иностраних послова Србије Вук Јеремић ватрено је захвалио на овом гесту. Србија је била срећна и због тога. Има нешто да се обећа народу.

До проглашења независности Косова остајало је неколико дана. ЕУ је унапред донела одлуку о постављању своје мисије на Косову и планиран рок за увођење европских снага био је 18. фебруар, тачније наредни дан после проглашења незавности. САД, како би процес признавања прошао што је могуће лакше, приморале су Србију да несметано пусти европску мисију у покрајину. Али премијер Србије Војислав Коштуница праведно се плашио да ће пристанак Србије значити да је Србија одобрила независност покрајине. Коштуница је назвао предлог ЕУ преваром и позвао парламент републике да одбаци мисију ЕУ на Косову.

Тек 29. априла 2008. године ЕУ је потписала са Србијом Споразум о стабилизацији и асоцијацији и Привремени договор о трговини. Али Савет министара ЕУ фактички је блокирао Споразум одмах после потписивања, условивши његову примену срадњом Србије са Хашким трибуналом и односом према независности Косова. Тада је у Србији потписивање споразума изазвало оштру критику опозиционих странака. Оценили су га као пристанак на независност Косова, што значи на издају српских интереса. Тадић је уверавао јавност да никада неће одступити од одбране Косова као српске територије. Власти су говориле о потписивању Споразума као о «историјском догађају». Постављајући Србији судбинске услове, Европа је пробијала пут за признавање независности Косова. Истина, било је оних који су оцењивали Споразум као празне речи. Иза процеса потписивања споразума започео је процес испуњавања услова за деблокаду Споразума, који се водио читаву 2008, 2009. и 2010. годину.

Етапе на том путу биле су хапшење и изручење Трибуналу Радована Караџића у лето 2008. године, пристанак на постављање мисије Еулекс на Косову у децембру 2008, извињење Хрватима и муслиманима за жртве за време рата почетком 90-их година, признање геноцида муслиманског становништва у Сребреници, посећивање Сребренице и Вуковара од стране преседника Србије, пристанак Србије на резолуцију Генералне скупштине УН, у коју није ушла теза Србије о непризнавању једностраног отцепљења Косова.

Сматрајући да Србију треба наградити за тако активну делатност, председник Борис Тадић у децембру 2009. године предао је председавајућем ЕУ, шведском премијеру Фредерику Рајнфелту молбу Србије за чланство у ЕУ. То је био једнострани акт Србије, који је требало да подстакне ЕУ на разматрање српског питања. Али Стокхолм није дао наду Тадићу, рекавши да је пут за чланство у ЕУ дуг. Кандидатуру Србије треба да разматра Савет министара, затим Еворпска комисија. Ради коначне оцене Европске комисије потребно је утврдити степен спровођења реформи и усаглашавања српског законодавства са европским у 35 области, због чега власти у Београду треба да испуне упитиник од неколико хиљада питања. Затим препоруке Европске комисије треба да се врате у Савет министара. После решења овог органа неопходан је пристанак већине чланова Европског парламента.

У том процесу Србија, рекло би се, може да очекује позитивну одлуку, пошто је показала своју попустљивост по многим питањима. Није ухапшен само генерал Младић и Београд није признао независност Косова. Али управо ови услови су се ипоставили одлучујућим у последњој фази разматрања српске пријаве. Парламент Холандије 13. октобра ове године донео је одлуку да се предложи европским парламентарцима да одложе разматрање кандидатуре Србије до Брамерцовог саоптења у децембру 2010. године о потпуној сарадњи Србије са Хашким трибуналом.

Природно, поставља се питање колико ће дуго Србија још чекати у реду за ЕУ? Мислимо да на одлуку Европе данас утиче неколико фактора. Са једне стране, данас на зону евра као талас надвијају се економски колапси у разним земљама, изазвани неравномерним развојем земаља, некоординисаном економском политиком, пријемом низа земаља у ЕУ по политичким мотивима. то не може да се не одрази на даљу политику ЕУ у раду са новим члановима. Са друге стране, ма колико се руководство Србије трудило да испуни све ове услове, она остаје на лошем списку и још постоје услови који могу да јој се поставе – поштовање људских права у јужним регионима Србије, а затим признавање њиховог права на отцепљење, признавање независности Војводине, постављање НАТО база на територији Србије, ступање у НАТО, признавање законитости агресије НАТО-а на Југославију 1999. године и слично. Зато, како нам се чини, Србија има још много времена да размисли о националним интересима, очувању своје територије и плановима европеизације.

Srbija bi trebala da resi problem isterivanja politicara iz privrede. Dobila bi 20 puta vise od Evrope.
Treba da resi unutrasnje dugove javnih preduzeca. Treba da poveca 300% energetsku efikasnost.
Naravno da treba da radi na jacanju institucija, kontrolu, primenu zakona, poboljsanje, ali to nije imperativ Evrope, iako Evropa to zeli.Prvo pitanje je : kakav je drustveni sistem drzave.
Pa evo odgovora: kvazikomunisticki, gde ponavljaci iz simuliranih partija, proteruju odlikase iz drzave.
Simuliranje visestranacja, gde ima dve opcije: ce gi tepamo na vas imperijalisti, ce vi lizemo dupe na vas imperijalisti.

http://www.handelsblatt.com/merkel-lage-beim-euro-ist-ernst;2698618

Haos u EU  posle svadje Merkelove i predstavnika Evropske banke . 

Jel na njihove pare racunas Skorpione , ili nemas pojma sta se u EU desava - al zato netremice pratis ,,Blic ,, , B92 , RTS do besvesti . 

p.s. Zao mi ovog Novotnog - kaze ,,razdrazen , je stavovima Merkelove - a Spanija , Portugal i Italija imaju svega  3 trilona dugova - koje treba Nemacka da isplati ..  

Mi smo  jos super - nek isplate i nasih 30 milijardi , nece ni osetiti . 

Siguran sam da ce File to da regulise .  

баш тачно 2.483 питања?