Fahrenheit

Ne znam da li ste gledali pre neko vece... "izmisljen je novi rijaliti program"... kasno sam ukljucila tako da ne znam o kojoj drzavi se radi, mada pretpostavljam da su tu ameri umesali prste. Mislim da je u VB-u bila ta igra... kada neko odgovara i pogresi, ostale prodrma struja... s tim sto se ovde radi o valjda vip licnosti koja odgovara na pitanja, a "strujom je drmaju" obicni gradjani (nekoliko komada)... s tim sto se radilo o tipu koji je glumac, struja nije bila "prava", ali je zato nekakav merac pokazivao divljastvo gradjana, odnosno dozu uzivanja dok su bili ubedjeni da coveku nanose bol

Svi rialiti programi su samo komercijalna verzija psiholoshkih eksperimenata od pre 30-ak godina.

sta nam to govori...? da ce svi nekada tajni eksperimenti biti izlozeni ocima javnosti u vidu "zabave" za mozdane vijugice sirokih narodnih masa... ? pa ko prezivi ostavice uklesane reci buducim narastajima

Pre par godina je snimljena ona serija o seksu, sa aspektom na bolesti, poze, uzhitak, rekacije organizma i shta ti ja znam, zaboravih kako se zove. To isto je snimano u tajnosti pre 60 godina.

kazu da se negde uveliko vrti i onaj rijaliti o kome su govorili svojevremeno i kod nas... neka vrsta takmicenja onih kojima je neophodno presadjivanje nekog organa... pa ko pobedi, donator je vec pronadjen jednostavno ne mogu da verujem da se do te mere poigravaju ljudskim zivotima... i da to neko gleda, a ne preduzima nista...

nije isto, ali je poput "Plesom do snova"... ono je bilo strasno... jeste da su na kraju svi dobili neku novcanu nagradu, ali... to je daleko od dovoljnog... a opet, glasanjem su navodili narod da bukvalno odluci po fazonu "ti ces da prezivis dobijas novac, a ti mozda i neces jer nema dovoljno"

Mozhda nas jednom i ovako neshto snadje ...

http://www.imdb.com/title/tt0810945/

Ovo je poslednji stadijum:

http://www.imdb.com/title/tt0266308/

http://www.imdb.com/title/tt0880578/

U ovom filmu ubica vezuje zhrtve za smrtonosne mehanizme koji se aktiviraju kako ko otvori njegovu web stranicu.
Da se to stvarno desi negde, ja verujem da i dovoljan broj ljudi otvorio dotichan sajt.

Кад лов на таленте прерасте у трагедију

Да ли емисије у којима се бирају будуће звезде свесно доводе психички лабилне и ментално хендикепиране особе да би им се публика подсмевала, а рејтинзи расли


Сузан Бојл и ...

Пензионисани стоматолог из јужног Велса појавио се у програму „Британија има таленат“, али није успео да отпева песму до краја од звиждука из публике. Видно разочаран, Алин Џејмс је касније изјавио да верује да је изабран баш зато што се могло очекивати да ће га публика исмевати. Међутим, за британску Фондацију за ментално здравље спорно је то што је човек који је седам пута хоспитализован са проценом да постоји ризик од самоубиства уопште доведен у такву ситуацију.

Ово удружење апеловало је на продуцента Сајмона Кауела и канал који преноси шоу да хитно преиспитају критеријуме за селекцију такмичара, уз упозорење да је трагедија „неизбежна“ уколико се нешто не предузме.

„Мислим да они бирају најбоље и најгоре, а ја сам изабран да будем најгори. Био сам као онај старац који је прошле године играо брејкденс. Позван сам да ми се смеју и ругају“, рекао је Џејмс за часопис „Обзервер“.

Претходна сезона винула је у звезде Сузан Бојл, која је после финала доживела нервни слом. После тога је уведен обавезни преглед психолога за све кандидате. Џејмс је, међутим, јасно рекао које све лекове пије и колико је пута био смештен на психијатрију због ризика од самоубиства, а процена је била да ипак може пред камере у арени у Кардифу.

Фондација за ментално здравље саопштила је да страхује да овакви случајеви злоупотребе људи са душевним проблемима неизбежно воде у трагедију.

„Крајње је увредљиво да психички рањиве људе изложите подсмеху. То прелази све моралне границе. Ја се плашим најгорег. Ако довољан број људи изложите довољно јаком стресу, неко ће одузети себи живот. То је статистичко правило“, каже Ендру Мекалох из ове фондације.

У продукцијској кући „Адреналин”, која је снимала шоу „Ја имам таленат“ у Србији, кажу да нису имали сличних ситуација.

„Продуценти су на самом кастингу вршили процену. ’Адреналин’ је на свим својим пројектима ангажовао психологе који су имали прелиминарне разговоре са кандидатима. Ми смо се више трудили да их охрабримо и припремимо за сусрет са камерама и публиком. Дешавало се да публика некога извижди, али дешавало се да извижди и одлуку судија”, каже Оливера Миленковић из „Адреналина”.

Она истиче да продуценти немају утицаја на коментаре жирија, али да самим избором судија утичу на дигнитет шоуа.

„Када бирате жири, морате да водите рачуна ко су они као људи и докле могу да иду по неком свом осећају за пристојност. Ми смо били сигурни да они никога неће понижавати. Да ли ће се неко расплакати или радовати и да ли ће у јавности касније показати овакве или онакве особине – на то не можете да утичете”, наглашава Миленковићева.


... Алин Џејмс претрпели су подсмехе у музичким такмичењима Фото АФП

Аудиције за „Америчког идола”, који такође лансира звезде, често изгледају као свесна селекција ментално хендикепираних и социјално неприлагођених особа да би им се публика подсмевала, а рејтинзи расли.

Пре две године, самоубиство једне младе жене довело је полицијске истражитеље управо до аудиције за „Америчког идола“. Пред вишемилионским аудиторијумом, Сајмон Кауел, који је седео у жирију, исмевао је Полу Гудспид због зубне протезе. „Не мислим да иједан уметник може да пева са толико метала у устима... то је као мост.“ А када је сва покуњена напустила студио, гласно је питао: „Како ли је прошла кроз детектор за метал“.   

Гудспидова је била потпуно сломљена када је снимак емитован и још много пута прегледан на „Ју тјубу“ са најгнуснијим коментарима. На блогу је касније написала да не може да се избори са толиком мржњом и подсмехом. Предозирала се лековима испред куће Поле Абул, тада такође судије у „Идолу“, којом је наводно била опседнута.

Продуценти програма „Британија има таленат“ бране начин на који бирају учеснике тврдећи да „свако има право да се пријави“.

Психијатри, међутим, постављају питање да ли су сви људи у стању да донесу праву одлуку.

„Да ли психички рањиве особе схватају да свесно пристају да им се смеју и ругају? Сумњам“, каже Филип Ходсон из Британског удружења психотерапеута. Он истиче да је и раније изражавао забринутост поводом емисија као што је „Велики брат“, али да ће „неко морати да умре да би се било шта предузело”.



Izvor: Politika

Људско достојанство нема цену

Устав забрањује насиље па и оно у шоу-програмима, а на понижавајуће сцене из ријалитија односи се не само Закон о радио-дифузији већ и многи други за­кони који штите личност, каже заштитник грађана Саша Јанковић


Иако их многи критикују, нема по­датака о забрани

Поводом непримереног говора испољеног кроз низ увреда, вулгарности, псовки, као и непримереног по­нашања учесника ријалити програма „Фарма”, чији је садржај доступан и малолетним лицима, Сашу Јанковића, заштитника грађана, питали смо о закон­ској регулацији у сфери медија, дозвољеним и за­брањеним садржајима, као и поштовању етичких на­чела у ери тржишне конкуренције. Афирмисањe не­доличних модела понашања у програмима тог типа у многим земљама изазвало је оштре критике јавно­сти. Тако је у Великој Британији покренута петиција за забрану даљег емитовања „Великог брата”, аустралијски премијер се лично заложио за стопи­рање јавног приказивања истог шоуа, док су, према расположивим подацима, једино у Кини одређени ријалити програми званично забрањени.

Будући да је концепт емисија тог типа у свету, не само код нас, понекад веома суров и да се унеким шоуима симулира падање авиона, од учесника захтева да спавају са­мо један сат, врши њихова физичка тортура пред милионским аудиторијумом, инте­ресовало нас је да ли се и на који начин може законски регулисати такво стање и дали је све дозвољено у ери тржишне конкуренције медија.

– Иако се понекад, када видите поједине јавно публиковане сцене, може учинити да је све дозвољено (јер да није, зар би се, логично је питање, оне могле приказивати), наравно да правни поредак поставља границе и штити од насиља, нехуманог и не­људског понашања, гажења људског достојанства, напада на основне друштвене вредности, јавно здравље и морал – истиче Саша Јанковић и додаје даустав и зако­ни то чине на правнички формалан начин, а кодекси и етичка правила полазе од уну­трашње потребе за саморегулацијом.

На наше питање која је од надлежних државних институција најкомпетентнија да ре­агује, заштитник грађана наглашава да је Републичка радиодифузна агенција овла­шћена да се стара о контроли и поштовању одредаба Закона о радио-дифузији, а тај закон је конкретан правни оквир за рад масовних електронских медија, дакле теле­визије и радија.

–Искрено сам недавно подржао реакцију Агенције на атак примитивизма са малих екрана. Наравно да увек и за свакога важи не само један закон, већ целокупан прав­ни поредак, али већ у том закону може се наћи основ за одговоре на питања која се понекад лажно представљају као велике дилеме. Један од општих програмских стан­дарда, законом прописаних и обавезних, јесте да ТВ и радијски програми треба да доприносе подизању опште културе грађана – каже Јанковићи поручује да демокра­тија није право сваког да ради све, већ начин доношења правила и одлука који обез­беђује правичност, али и систем у коме се тако донете одлуке и правила поштују и штите. Како истиче, држава има обавезу не само да једно јавно и ограничено добро, какво су електронске фреквенције, додели на коришћење у фер поступку, већ и да се стара да се оно користи у јавном интересу, а не против њега.

Будући да се у неким такмичењима ангажују особе са сметњама у психичком разво­ју, које се исмевају и често су у функцији подизања рејтинга, нашег саговорника пита­ли смо да ли је етично прихватати такве особе као равноправне конкуренте у такми­чењу или то можда спада у домен поштовања њихових права и слобода.

–Укључивање одраслих и деце са инвалидитетом у све сегменте јавног живота је не само правна, већ и цивилизацијска дужност и обавеза. Али њихово исмевање је не само дубоко нељудско и неморално, већ и забрањено – истиче Саша Јанковић.

На наше питање да ли се таквим медијским садржајима афирмише култура спекта­кла, заштитник грађана поручује да ријалити шоу није нужно штетан, осим ако садр­жајем не буде неприхватљив и гледаоцу, уместо повремене забаве и разбибриге, по­стане замена за сопствени живот.

Када је реч о одговорности друштва према младим људима, који стасавају уз такав програм, Саша Јанковић истиче да су за васпитавање деценајодговорнији родите­љи, али да шира заједница треба да помогне родитељима да своју дужност обаве успешно.

Нашег саговорника питали смо да ли такви програми ипак афирмишу систем вредно­сти према коме људско понижење има новчану компензацију и на тај начин разгра­ђују етичке постулате грађанског друштва.

–Људско достојанство нема цену, све наше слободе и права заснивају се на досто­јанству човека као највишој вредности. Не треба толерисати угрожавање људског до­стојанства на перфидан начин, али, као од „културе спектакла”, опасност вреба и од „културе цензуре”. Свако треба да развије одговорност и механизам заштите од прет­њи свом и туђем достојанству – каже заштитник грађана и додаје да је много боље када друштво успе да се избори са некултуром без помоћи државе и права, али др­жава у томе мора пружати подршку друштву, те реаговати у кључним моментима и ка­да друштво није довољно снажно да у тој борби превлада.



Izvor: Politika