FC Barcelona

Futbol Club Barcelona, bolje znan kao Barça, sportski je klub iz Barselone, Katalonija. Najbolje je poznat po svom fudbalskom timu, osnovanom 1899 od grupe Švajcaraca, Engleza i Katalonaca, ljudi okupljenih oko Joana Gampera. Klub je postao Katalonska institucija,postavši za Katalonce više od kluba,kako glasi i moto "Més que un Club".
Klub je jedan od osnivača Španske La Lige 1928. i zajedno sa Real Madridom i Atletik Bilbaom čini trojku koja nikada nije ispala iz Prve Lige. Takođe, klub je i prvi osvajač La Lige, osvajajući i 18 titula u Španskom prvenstvu (La Liga,Primera Division), 24 Španskih kupova Kralja (Copa del Rey), 11 Španskih superkupova (Supercopa de España), 2 Lige Šampiona (UEFA Champions League), 4 Kupa pobednika kupova (UEFA Cup Winners' Cup), 3 Kupa sajamskih gradova (Inter-Cities Fairs Cup) i 2 trofeja u Evropskom superkupu (European Super Cup).
Stadion na kome se igraju utakmice kod kuće zove se "Camp Nou", a navijači Barce poznati su pod nazivom "culers" ili "culés". U Španiji, 25% stanovništva izjašnjava se kao pristalice kluba. U Junu 2007. broj socisa (clanova-vlasnika kluba) širom sveta iznosio je 1782.
Klub takođe u svom sastavu ima i rezervni fudbalski tim, FC Barcelona Atlétic i još četiri profesionalna sportska kluba pod svojom upravom: AXA FC Barcelona (košarka), FC Barcelona (rukomet), RC Barcelona Futsal (mali fudbal) i FC Barcelona Sorli Discau (hokej na rolšuama). Do 2007. postojao je i omladinski tim, FC Barcelona C.
Takođe, pod okriljem kluba posluju i razni kvalitetni amaterski klubovi, najpoznatiji se takmiče u ragbiju (FCB Rugby), ženskom fudbalu (FC Barcelona) i košarci za invalide (FC Barcelona Institut-Guttman). Ostali amaterski klubovi se takmiče u hokeju na ledu, umetničkom klizanju i odbojci.
U toku sezone 2006-07, FC Barcelona je bila treći najbogatiji klub na svetu sa 291.1 milionom evra.

Nastanak i prva decenija kluba (1899. - 1908.)

22. oktobra 1899. godine Joan Gamper izdao je obavestenje u novinama "Los Deportes" izražavajuci svoju želju za osnivanjem fudbalskog tima i pozivajući zainteresovane da mu se pridruže. Pozitivan odziv rezultirao je sastanku u "Gimnasio Sole" 29. Novembra. Ovih jedanaest igrača je prisustvovalo tom sastanku: Walter Wild, Lluís d'Ossó, Bartomeu Terradas, Otto Kunzle, Otto Maier, Enric Ducal, Pere Cabot, Carles Pujol, Josep Llobet, John Parsons i William Parsons. rezultat ovog sastanka bilo je osnivanje novog kluba "Foot-Ball Club Barcelona" (nekoliko drugih španskih klubova, među najpoznatijima Real Madrid i Athletic Bilbao, takođe su imali engleske osnivače i u početku su koristili engleska imena kluba).
Legenda kaže da je Joan Gamper boje kluba, plavu i tamno crvenu (blaugrana), "uzeo" sa grba FC Basela. Međutim, i za ostale klubove za koje je Gamper igrao, FC Zurich iz njegovog rodnog kantona, i Merchant Taylors' School Crosby,Engleska smatra se da su poslužili kao inspiracija.
FC Barcelona je brzo izrasla u jedan od od najboljih klubova, kako u Kataloniji, tako i celokupnoj Španiji, takmičeći se u šampionatu Katalonije (Campeonato de Cataluña) i španskom Kupu Kralja (Copa del Rey). 1902. klub je osvojio svoj prvi trofej, Katalonski kup (Copa Macaya) i takođe je igrao svoje prvo finale Kupa Kralja, koje je izgubio rezultatom 2-1 od Club Vizcaya (Athletic Bilbao).

Gamperova era (1908. - 1923.)

1908. Joan Gamper postao je predsednik kluba po prvi put. Preuzeo je klub koji je bio na granici raspada,koji nije ništa osvojio još od šampionata Katalonije (Campeonato de Cataluña) 1905. a rezultat toga bilo je očajno finansijsko stanje kluba. Gamper je bio predsednik u pet navrata od 1908. do 1925. godine. Jedno od njegovih najvećih dostignuća kao predsednika bilo je to što je za vreme njegovog mandata napravljen prvi stadion koji je bio u trajnom vlasništvu kluba.
14. marta 1909. klub se preselio na stadion "Carrer Indústria", sa kapacitetom od 8000 mesta. Gamper je takođe pokrenuo kampanju za privlačenje novih članova kluba i 1922. klub ih je imao preko 10000. Ovo je bio razlog za drugu selidbu, ovog puta na "Las Cortes" koji je bio inagurisan iste godine. Stadion je prvobitno imao kapacitet od 22000 mesta, a kasnije je proširen na neverovatnih 60000. Gamper zatim regrutuje Paulino Alcántara, najboljeg strelca kluba u istoriji sa postignutih 356 golova, a 1917. za trenera postavlja Jacka Greenwella. Tada su rezultati počeli da se poboljšavaju.
Za vreme Gamperove ere Barca je osvojila 11 šampionata Katalonije (Campeonato de Cataluña), 6 Kupa Kralja (Copa del Rey) i 4 Pirinejska Kupa (Coupe de Pyrenées) i bila u svom prvom "zlatnom dobu". Osim Alcantara, ekipa se u to vreme sastojala od igraca kao što su Sagi-Barba, Ricardo Zamora, Josep Samitier, Félix Sesúmaga i Franz Platko.

Riverina diktatura, doba Republike i Španski građanski rat (1923. - 1939.)

Za vreme slavnih dvadestih godina Barca je trpela pritisak zbog konflikata koji nisu imali veze sa sportom, a koji će obeležiti sledeću deceniju. 14. juna 1925. gledaoci na utakmici protiv kluba Orfeó Català žviždali su i rugali se izvođenju zvanične španske himne (Marcha Real) u znak protesta protiv diktature Prima Rivere. rezultat toga bila je kazna od šest meseci ne igranja na svom stadionu, koja je kasnije smanjena na tri meseca, i prinudan odlazak Joana Gampera sa predsedničkog mesta. Osnivač kluba, nakon perioda depresije prouzrokovanim ličnim i novčanim problemima, izvršio je samoubistvo 30. jula 1930. godine.
Iako je klub u timu imao kvalitetne igrače, kao Josep Escolà, usledio je pad čiji su uzrok politički konflikti. Barca je prolazila kroz krizu na sva tri fronta, finansijskom, društvenom, broj članova kluba bio je u konstatnom padu, i sportskom, iako je klub osvajao šampionate Katalonije 1930./31./32./34./36. i '38. ali bez većeg uspeha u Španiji (sa izuzetkom osporavane titule 1937. osvojene u prvenstvu Španije odigravanoj na teritoriji pod kontrolom republikanaca za vreme Španskog građanskog rata).
Mesec dana nakon izbijanja Španskog građanskog rata, Barcin, levičarski orijentisani predsednik Josep Sunyol ubijen je od strane Frankovih vojnika u blizini Gvadalahare. Leta 1937. tim je bio na turneji u Meksiku i SAD-u gde su bili prihvaćeni kao ambasadori boraca za Drugu špansku Republiku. Turneja se pokazala kao unosna, popravivši finanasijsko stanje kluba, ali je takođe rezultirala i odlaskom pola igrača tima koji su pobegli u Meksiko i Francusku tražeći azil. 16. marta 1938. fašisti su bacili bombu na Barcin klub za druženje članova, nanevši pritom veliku štetu. Nekoliko meseci kasnije, Barselona je bila pod vlašću fašista, i klub, kao simbol "nedisciplinovanih" Katalonaca, sada sa brojem članova spalim na svega 3 486, suočavao se sa nizom veoma ozbiljnih problema.

Club de Fútbol Barcelona (1939. - 1974.)

Nakon Španskog građanskog rata Katalonski jezik i zastava bili su zabranjeni i svim klubovima bilo je zabranjeno korišćenje ne-španskih imena. Ove mere su primorale klub da pod silom promeni ime u "Club de Fútbol Barcelona" i da skine Katalosnku zastavu sa grba. Za vreme Frankove diktature, jedna od retkih mesta na kojem se slobodno moglo pričati Katalonski bio je Barcin stadion.
1943. na Les Cortsu, u prvoj utakmici polufinala Generalovog Kupa (Copa del Generalísimo) protiv Real Madrida rezultat je bio pobeda Barce, 3-0. Pre druge finalne utakmice igrače Barcelone "posetio" je Frankov čovek, direktor službe državne bezbednosti. On ih je "podsetio" da Barca igra samo zbog "dobrodušnosti režima". Real je tu utakmicu dobio sa 11-1.
Uprkos tečkoj političkoj situaciji CF Barcelona imala je značajne uspehe tokom '40ih i '50ih. 1945. sa Josep Samiterom kao trenerom i igračima poput César, Ramallets i Velasco, osvojena je La Liga prvi put nakon 1929. godine. Ovoj tituli pridodate su još dve iz 1948. i 1949. 1949. prvi put je osvojen Latinski Kup (Copa Latina). Trener Fernando Daucik i Ladislao Kubala, kojeg mnogi smatraju najboljim igračem u klupskoj istoriji, bili su pokretačka snaga tima koji je osvojio  pet različitih trofeja, uključujući Špansku La Ligu, Kup Generala (Copa del Generalísimo), Latisnki Kup (Copa Latina), Kup Eve Duarte (Copa Eva Duarte, Superkup Španije) i Kup Martinija Rosija (Copa Martini Rossi) 1952. godine. 1953. pomogli su klubu da osvoji La Ligu i Kup Generala ponovo. Klub je takođe osvojio Generalov Kup 1957. i Kup sajamskih gradova (Inter-Cities Fairs Cup) 1958.
Sa Helenio Herrera na mestu trenera, mladim Luis Suárez, Evropskim igračem godine 1960. i dvoje za tim značajnih mađarskih igrača (preporučenih od Kubala) Sándor Kocsis i Zoltán Czibor klub je osvojio još jednu duplu krunu 1959. i La Liga/Kup sajamskih gradova titule 1960. 1961. prekinuli su Realov niz pobeda u eliminacionim rundama Evropskog Kupa (European Cup), okončavši višegodišnju dominaciju Reala u Evropi, ali su ipak u finalu pretrpeli poraz od Benfike rezultatom 3-2.
'60te su bile manje uspešne za klub, to su bile godine dominacije Atlético Madrida i Real Madrida. Novi stadion, "Camp Nou" završen je 1957. ostavljajući poprilično tanku klupsku kasu i veoma malo para za nove igrače. Ipak, deceniju je obeležio uspon igrača kao što su Josep Fusté i Carles Rexach i osvajanje Kupa Generala 1963. i Kupa sajamskih gradova 1966. Barca je povratila malo starog sjaja pobedom nad Realom na Santiago Bernabeu u finalu Kupa Generala 1968. rezultatom 1-0. Klub je svoje zvanično ime promenio u staro "Futbol Club Barcelona" 1974.

Stvaranje legende - Johan Cruijff (1974. - 1978.)

Sezonu 1973./74. obeležio je dolazak u klub nove legede - Johan Cruijffa. On je, pre dolaska u Barcu, svoje igračko ime stvorio u amsterdamskom Ajaxu. Osim svojim igrama, Cruijff je navijače pridobio i svojom prvom izjavom u kojoj je rekao da je izabrao Barcu, ispred ponude Reala jer nije mogao da igra u klubu povezanim sa Frankovim režimom. Još više se povezao sa navijačima kada je svom sinu dao katalonsko ime - Jordi. Kao igrač u ovom periodu pomogao je klubu da osvoji prvu titulu još od 1960. usput pobedivši Real na Bernabeu rezultatom 5-0. Prve sezone u klubu proglašen je Evropskim igračem godine.

Núñez era (1978. - 2000.)

Josep Lluís Núñez izabran je za predsednika kluba 1978. Njegov primarni cilj bio je da postavi Barcu u sam vrh svetskog fudbala i da finansijski stabilizuje klub. 1979. i 1982. osvojena su dva od četiri Kupa pobednika Kupova (European Cup Winners' Cups) u Nunjezovoj eri.
Juna 1982. Diego Maradona kupljen je za tada rekordnu cenu od njegovog maticnog kluba,Boca Juniors. Sledeće sezone, pod trenerom César Luis Menotti, tim Barce predvođen Maradonom igrao je nezaboravno finale Kupa Kralja, pobedivši Real Madrid. Međutim, Maradonin boravak u Barci bio je kratkog veka i ubrzo je prešao u Napoli. Na startu sezone 1984./85. Terry Venables zaposlen je kao trener i iste godine osvojio je La Ligu, uz veliku pomoć fantastičnih igara Bernda Schustera. Sledeće sezone, doveo je klub do drugog finala Evropskog kupa (European Cup) koje su izgubili od Steaua Bucureşti na penale.
nakon Mondijala 1986. (1986 World Cup), vrhunski engleski napadač, Gary Lineker, potpisao je zajedno sa golmanom Andoniom Zubizarretom za Barcu, ali tim nije ostvario uspeh nakon Schusterovog isključenja iz tima. Kao posledica loših rezultata Terry Venables otpušten je na početku sezone 1987./88. a na mesto trenera došao je Luis Aragonés. Ta sezona završila se pobunom igrača protiv presednika Nunjeza poznatom pod imenom "Motín del Hesperia" i osvajanjem Kupa Kralja, pobedom 1-0 u finalu protiv Real Sosijedada.
1988. Cruijff se vratio u klub i preuzeo mesto trenera, oformivši takozvani "dream team" (nazvan po američkom košarkaškom timu koji je učestvovao na letnjoj Olimpijadi u Barseloni 1992.) koji se sastojao od igrača kao što su Josep Guardiola, José Mari Bakero, Txiki Beguiristáin, Jon Andoni Goikoetxea, Gheorghe Hagi, Ronald Koeman, Michael Laudrup, Romário i Hristo Stoichkov.
Pod Cruijffovim vođstvom klub je osvojio četiri uzastopne titule i La Ligi od 1991. do 1994. Savladana je Sampdoria u finalu Kupa pobednika kupova 1989. i 1992. u finalu Evropskog kupa odigranom na Wembleyu , pogodkom Ronalda Koemana iz slobodnog udarca. Takođe je osvojen i Kup Kralja 1990. i Evropski Superkup (European Super Cup) i tri Španska superkupa (Supercopa de España). Sa 11 trofeja Cruijff je najuspešniji trener u klupskoj istoriji. Takođe je i trener sa najdužim stažom u klubu. Međutim, za vreme njegove poslednje dve godine na klupi Barce, klub nije ništa osvojio i to je rezultiralo njegovim odlaskom sa mesta trenera.
Cruijffa je zamenio Bobby Robson koji je na mestu trenera proveo samo jednu sezonu 1996./97. Citat Robsona: "Katalonija je država a FC Barcelona je njena armija". Kupio je Ronalda iz njegovog dotadašnjeg kluba, PSV Eindhovena, i osvojio tri kupa, Kup pobednika kupova, Kup Kralja i Superkup Španije. Uprkos uspehu Robson je bio samo kratkotrajno rešenje dok se čekalo da Louis van Gaal bude dostupan.
Kao i Maradona pre njega, i Ronaldo je u klubu ostao veoma kratko i ubrzo je otišao u Inter iz Milana. Međutim, novi igrači Luís Figo, Giovanni Silva De Oliveira, Luis Enrique Martínez i Rivaldo doneli su klubu duplu krunu, La Ligu/Kup Kralja 1998. 1999. klub je proslavio sto godina od osnivanja osvajajući Primeru dok je Rivaldo postao četvrti igrač Barce koji je proglašen za Evropskog igrača godine. Uprkos uspehu u domaćem prvenstvu, neuspeh da se anulira prednost Reala u Evropi doveo je do ostavke van Gaala i Nunjeza 2000. godine.

Gaspartov period pada (2000. - 2003.)

Odlasci van Gaala i Nunjeza nisu bili ništa u poređenju sa odlaskom Luisa Figa. Kao ko-kapiten tima postao je kultna ličnost u očima Katalonaca koji su ga smatrali "svojim". Barcini navijači bili su zgroženi njegovom odlukom da pređe u tabor najvećeg rivala,Real Madrida, i na svakom narednom nastupu za Real na Camp Nou dočekan je veoma neprijateljski.
Naredne tri sezone prošle su u konstantnom padu kluba, treneri su dolazili i odlazili (hronološki: Llorenç Serra Ferrer (maj 2000.), Carles Rexach (april 2001.), Louis Van Gaal (maj 2002.), Antonio De la Cruz (januar 2003.), Radomir Antić (januar 2003.)).
Pošto nije opravdao očekivanja kluba Gaspart je podneo ostavku 2003.

Laportina era (2003. - )

Nakon neuspeha Gasparta, kombinacija novog mladog predsednika Joana Laporte i mladog novog trenera, bivše igračke zvezde AC Milana, Franka Rijkaarda pokazala se veoma uspešnom i klub se vratio na stare staze uspeha. Na terenu tim sastavljen od internacionalaca kao što su Ronaldinho, Deco, Samuel Eto'o, Henrik Larsson, Lionel Messi i domaćih igrača kao što su Carles Puyol, Andrés Iniesta, Xavi i Víctor Valdés doneo je nove trofeje.

Sezona 2004/05.

Ove sezone Barca je osvojila La Ligu, a zvezde tima, Ronaldinho i Eto'o bili su izabrani kao prvi, odnosno treći igrač na svetu i FIFA-inom godišnjem izboru za najboljeg svetskog igrača godine. Takođe je osvojen i Španski superkup pobedom nad Real Betisom. U Ligi Šampiona Barca je eliminisana od Chelsea F.C. rezultatom 5-4.

Sezona 2005/06.

Ova sezona je do sada najbolja sezona Laportine ere. Novembra 2005. Barca je pobedila Real, 3-0, na Santiago Bernabeu, u meču u kojem je Ronaldinho bio toliko impresivan da su mu, nakon trećeg gola, aplaudirali i navijači Reala. Ovaj meč je bio druga pobeda Franka Rijkaarda kao trenera na Bernabeu koja ga za sada čini jedinim trenerom koji je dva puta uspeo da pobedi na stadionu Reala. Klub je sa lakoćom osvojio titulu u La Ligi, kao i u Superkupu Španije, pobedivši gradske rivale Espanyol.
U Ligi Šampiona te sezone, Barce je pobedila Arsenal F.C. u finalu 17. maja 2006. na stadionu "Stade de France", Paris. Gubeći sa 1-0, sa manje od 15 minuta do kraja, ali inspirisani ulaskom sa klupe Henrika Larssona igrači su prvo uspeli da izjednače golom Eto'oa, a kasnije, na asistenciju Larssona, Belleti postiže pobedosnosni gol. Nakon ove pobede usledilo je veliko slavlje širom sveta, sa centralnim događajem na ulicama Barselone. Slavilo se i na trgu Plaza de Cibeles (na kojem igrači i navijači Reala proslavljaju svaki osvojen trofej).

Sezona 2006/07.

Uprkos statusu favorita i sa veoma dobrim startom, ova sezona se završila bez trofeja.Pre sezonska turneja po SAD-u okrivljena je za povrede ključnih igrača, tada vodećg strelca Eto'oa i mlade zvezde u usponu, Messia. Bilo je i javnih rasprava i kritika, kada je Eto'o javno kritikovao trenera Rijkaarda i Ronaldinha. Ronaldinho je kasnije priznao da je njegova loša fizička pripremljenost uzrok pada njegove forme.
Barca je stigla do polufinala Kupa Kralja, doblia prvu utakmicu sa 5-2, a onda u drugoj utakmici izgubila rezultatom 4-0, dovoljnim da sa konačnim rezultatom 6-5 ispadne od Hetafea (Getafe). Učestvovali su i u FIFA Club World Cup 2006, stigli do finala, ali izgubili od Internacionala. U La Ligi, Barca je na polovini sezone bila prva, sa šest poena prednosti u odnosu na Real Madrid koji je bio na četvrtom mestu. Međutim, tim je počeo sa lošim igrama za vreme januara, dok se Realova forma podizala u istom periodu. Ubrzo je Real zaposeo čelnu poziciju na tabeli koju je održao do kraja prvenstva sa nekoliko pobeda u zadnji čas. U Ligi Šampiona, Barca je izbačena u četvrtini finala, izgubivši od Liverpoola, kasnijih vicešampiona, na pravilo "gol na strani".

Sezona 2007/08.

Barca se opet mučila, ovog puta je osvojeno razočaravajuće treće mesto u La Ligi. U Ligi Šampiona, ekipa je doboro napredovala, zauzela prvo mesto u grupi ispred Lyona, Glasgow Rangersa i Stuttgarta, i pobedivši prvo Celtic u osmini finala a potom i Schalke 04 u četvrtfinalu, stigli do polufinala u kojem su izgubili od kasnijeg osvajača LŠ, Manchester Uniteda, rezultatom 1-0.

Sezona 2008/09.

Nakon izgubljene utakmice od Real Madrida rezultatom 4-1, pred kraj sezone 07/08, Joan Laporta najavio je da će trener Barce B, Josep Guardiola preuzeti tim nakon 30. juna. Sa novim trenerom Barca je krenula u dugoočekivano "čišćenje" i ponovnu izgradnju tima. Neki igrači su napustili klub poput Thuram, Zambrotta, Deco, Giovani dos Santos i Ronaldinho. Do sada, kupljeni su Daniel Alves (Sevilla FC), Gerard Piqué (Manchester United), Martín Cáceres (Villarreal CF), Seydou Keita (Sevilla FC) i Aliaksandr Hleb (Arsenal FC).
Nakon dve godine bez nekih većih uspeha, članovi Barce pokrenuli su postupak za smenu Laporte. Izvršeno je glasanje u kome je 60% onih koji su glasali, glasalo njegovu smenu, ali glasanje nije prošlo pošto je za smenu potrebno dve trećine, odnosno 66% glasova članova. Uprkos najavama o ostavci, Laporta je ostao na predsedničkom mestu, ali je devet njegovih direktora podnelo ostavke.

El Clásico

Često postoje izražena rivalstva između dva najjača tima u zemlji i u Španiji je upravo takav slučaj, rivali su FC Barcelona i Real Madrid C.F., a njihov rivalitet i utakmice koje igraju nazivaju se El Clásico. Od početka klubovi se smatraju predstavnicima svojih pokrajina, Katalonije, odnosno Kastilje, a i gradova iz kojih potiču. Rivalstvo je takođe i političko pošto jedna strana predstavlja Katalonce, a druga narod Kastilje.
Za vreme diktature Prima Rivere i naročito Fransiska Franka (1939. - 1975.) svi regionalni identiteti otvoreno su potiskivani (svi regionalni jezici i obeležja zvanično su zabranjeni). Tako je FC Barcelona, simbolizujući Katalonsku želju za slobodom postala "više od kluba" ("Més que un Club") za Katalonce i jedan od njihovih najvećih reprezenata. na drugoj strani Real Madrid široko je bio priznat kao oličenje suverenog, potčinjavajućeg centralizma i fašističkog režima. Međutim, za vreme Španskog građanskog rata članovi oba kluba kao Josep Sunyol i Rafael Sánchez Guerra izgubili su život od strane Frankovih fašista.
Ljudi Frankovog režima su se više puta uplitali da bi osigurali uspeh Real Madridu, ovo je bilo uočljivo i široko poznato, iako se često poriče od strane mnogih pristalica Reala. '50ih rivalstvo se još više produbilo kada su se klubovi borili oko potpisa Alfreda Di Sfetana, koji je na kraju završio u Madridu i bio ključni igrač u Evropskoj dominaciji Reala tih godina.
Danas, Barcelona i Real Madrid su dva najveća i najuspešnija kluba u Španiji i svake sezone rivalstvo se izražava u borbi za prvo mesto u Primeri.

El derbi Barceloni

Reial Club Deportiu Espanyol osnovan je isključivo od španskih fanova igre, sasvim suprotno od multinacionalnog sastava prvog upravnog odbora FC Barcelone. Oblast grada Barselone u kome je baziran Espanyol naziva se Sarrià.
Tradicionalno, naročito zbog imena kluba, Espanyol se smatra od nekih pristalica Barce kao klub koji se slaže sa centralnim autoritetom iz Madrida, za razliku od Barce. uprkos ovoj pozadini, derbi je uvek bio značajniji navijačima Espanyola nego Barcelone, zbog razlike u ciljevima na kraju sezone.
Iako je to najčešće igran lokalni derbi u Španiji, u istu ruku je i najneravnopravniji, sa Barcom koja je u potpunosti dominantna. Na ligaškim tabelama Espanyol je samo tri puta bio ispred Barce i to u vremenskom periodu od 70 godina. Čak i jedino svekatalonosko finale Kupa Kralja dobila je Barca. Espanyol ima utehu jedino u podatku da imaju najveću pobedu u jednom meču, 6-0, 1951.




Odnos prema sponzorima FC Barcelone unikatan je. Bez ikakve reklame na dresovima tokom celokupne istorije, 14. jula 2006. klub je najavio petogodišnji sponzorski ugovor sa UNICEF-om koji uključuje nošenje UNICEF-ovog loga na dresovima. Ugovor takođe obavezuje Barcu da svake ogdine ugovora uplati 1.9 miliona američkih dolara (0.7 % godišnjeg prihoda) "Fondaciji FC Barcelona" (FC Barcelona Foundation).
Klub je pristao na ovakav sponzorski ugovor odbivši mnoge druge novčano primamljive ponude za prvu reklamu na dresu svog fudbalskog tima. Klub je to učinio da bi pokrenuo internacionalne programe za saradnju i razvoj podržavajući UN-ove Milinijumske ciljeve (UN Millennium Goals) i obavezujući se da da isplati 1.5 milion eura svake godine narednih pet godina.

Kompanije koje trenutno sponzorišu FC Barcelona su:

• Nike
• Coca-Cola
• TV3
• Audi
• Estrella Damm
• La Caixa
• bwin
• Acer
• MediaPro
• NH Hoteles
• Vueling
• Babybel

Sponzori na dresovima i proizvođači opreme:



Prevod:
Period - period
Kit manufacturer - proizvođač opreme
Shirt sponsor - sponzor na dresovima
present - današnjica
none - bez



<hr />

...

Svaka cast za temu litricind.

Фино обрађено и лепо изгдеда! 

Svaka cast za temu,kolega
Samo da se upisem na temu jednog od klubova koje volim

Lepo lepo odradjeno, svaka cast. Iako mi nije na prvom mestu sav respect Barci, to su isto ludaci, igraju sad dobro, posle proslogodisnje krize...

Иниеста присутвовао групном тренингу

Barcelona player Andrés Iniesta (25) rejoined group training today.

The Spanish attacker, who is still recovering from an injury, did some warming-up and passing exercises with his team-mates.

It hasn't been announced if Iniesta could already be available for the league game against Atlético Madrid on Sunday. The player got injured in his left thigh during a training session on Tuesday 18 February and was then expected to be out for two weeks (read more here).

---

Deal with Ribery and pre-agreement with Bayern



Catalan sports paper El Mundo Deportivo claims that Barcelona has reached an agreement with Bayern Munich wing attacker and French international Franck Ribéry (25).

Ribery would be the the first option of Barcelona manager Josep Guardiola who is looking to sign a winger and the player would like to be part of a more competitive team.

Barcelona would therefore already have found a deal with the Frenchman's agent on the duration of the contract and the salary the player will receive. Ribery would sign a contract for the next four seasons, until the summer of 2013.

Bayern Munich nevertheless wouldn't be willing to let the player go and the negotiations with the German club are expected to be very difficult. The fact that Bayern Munich is interested in some Barcelona players that might leave the club could make the talks a little easier (read more here).

Catalan sports paper Sport claims that Barcelona has already reached a formal pre-agreement with Bayern Munich for the transfer of Ribéry, who is represented by Jean Pierre Vernes and Alain Migliaccio, although the deal will only be finalized at the end of the season. The good relationship between the presidents of both clubs, Franz Beckenbauer and Joan Laporta, would have helped in the negotiations.

There would be unanimity among Barcelona officials and staff members that Ribéry should be a top transfer target for next season. The player likes the attacking style of Guardiola's team and Barcelona left back defender Eric Abidal is a close friend of Ribéry. The French winger has made clear that he wants to leave this summer and Bayern would have accepted that they cannot keep the player any longer.

"From all the games this season, the game against Lyon was the one we can learn the most of for the future. It was an excellent lesson for me. We can get more out of it than out of the thirty previous games. Especially the first half can serve to talk very straight with the players about certain things. If they learn from it, we will compete for everything".

Josep Guardiola, Barcelona manager



"Од свих утакмица ове сезоне, ова против Лиона је била она из које можемо највише научити за убудуће. То је била одлична лекција за мене. Из ње можемо извући више него што можемо из тридесет предходних утакмица. Посебно прво полувријеме може послужити да бих причао врло директно са играчима око одређених ствари. Ако науче нешто из тога, можемо се такмичити за све".

Пепе Гвардиола, Барселонин менаџер

Sumnjam da ce Bajern pustiti Riberija u Barsu i pored zelje igraca da dodje
Mozda i postoje dobri odnosi izmedju Bekenbauera i Laporte ali koliko ja pratim izjave od strane zvanicnika Bajerna mislim da od ovog transfera nece biti nista