Cini mi se da tu postoji jos jedan problem, koji se odnosi na perfekcionizam.

Naime, kazes da imas frku da nisi sve dobro spremio itd... vazno pitanje za temu, izlazis li na ispit ako ti mislis da nisi dobro spremio?

Odgovori pa cemo odatle u razradu 

Hvala svima na odgovorima, nisam nista postovao, a redovno sam pratio topik.
Mrly me naprasi dobro  , jbga, kad imas 'bubu' u glavi, tesko ju je izbaciti, ali trudim se.
@Coolruner, pa prije sam izlazio na sve, jer se spremao sve ispite, sad je taktika drukcija, pa i ne izadjem ako ne spremim.

Topik je imao efekta mogu reci, kako sam procitao komentare, odlucio sam da ne spremam kolokvij koji sam trebao imati sutra, medjutim, i dalje ima te grize savjesti u glavi...

Eto jednog dobrog dela problema. Pazi, znanje je licno tvoje, ali ocena je za zavrsavanje faksa. Ako dobijes ocenu a nisi sve nauci, apsolutno nista ne smeta niti umanjuje tvoju strucnost.

Milion puta se desilo da ljudi koji spreme po 70-80% gradiva iz nekog cudnog razloga/straha/brige ne izadju na ispit/kolokviju a ja izadjem sa mozda 50% plus znanje ostalih predmeta plus opsta mesta... svaki profesor pre vrednuje razumevanje ne go bubanje... ukoliko iznese kostur sustine i obrazlozis svojim recima ali da si jos u materiji, nema zime.

Mislim da ti imas problem da odes na ispit ako mislis da nisi spreman... nije na tebi da ocenjujes znanje vec na profesoru... sta naucis naucis, izadjes i das maksimum... mozes samo da dobijes, ne gubis nista... osim ako nemas i onaj takodje ne tako redak sindrom "kako cu pred profesora i druge a ne znam, neprijatno ce mi biti" 

Гледајући како учи и спрема испите неће он имати шефа, већ ће бити  предузетник...   

Samo da se nakane da krene u preduzetnistvo, i da bude 100% siguran da je svaki detalj obradjen 

Nije u tome frka uopste, sigurnosti mi ne nedostaje. Gledam ljude sa kojima ponekad spremam ispit, znaju bolje od mene, i bude ih frka, kao "necu poloziti", pa im onda ja malo popujem. A da cu se zblamirati pred profesorom, kakav, znam znam, ne znam, dovidjenja, drugi put. Uvijek je problem taj neki u glavu da pobjeze sve, da necu zavrsiti za 4 godine fax, da ce posao pobjeci itd...

Kao prvo, to sto se tebi desava je klasicna ispitna nervoza. Nista strasno, sve dok ne pocne da te sputava.

Kao drugo, znam i za slucajeve da ljudi sve spreme, nauce, pa opet ne izadju. To je vec tezi slucaj. Ti si, dakle, jos i dobar.

Kao trece, ne budi takav fatalista. Sta i da padnes? Nije smak sveta, veruj mi. To ce jedino tvoja sujeta tesko podneti, niko i nista drugo.

Cetvrto, ako i ne zavrsis za 4 godine, kakve veze ima? Kome se, zapravo, dokazujes?

Peto, posla mozda i nece biti odmah. Pa sta? Eto ja sam, recimo, odabrala profesiju takvu da cu sa diplomom moci da radim za max 30.000 dinara. To mi je dovoljno jedva za kiriju i troskove. I zato cu morati na master, specijalizaciju, i psihoanaliticku obuku koja traje oko 5 godina. Tek oko 30-e cu imati (mozda) normalnu platu. I nista od toga me ni najmanje ne opterecuje.
Poenta ove moje male pricice je - ne moze sve i odmah.

Sesto, vidim dati ovde preporucuju razne aktivnosti - izlazenje, sport, seks, itd. I slazem se, s tim sto bih prednost dala tome da nadjes devojku. Tako ces imati manje vremena za ''gajenje bubica'', a to vreme sa njom ces sigurno pametno iskoristiti.

Ako je do posla, ni najbolji u generaciji sve u roku ne dobiju uvek posao... pa rade u trafikama i sl. Nemoj toliko gledati unapred... sta je sledece? Posao, pa brak, pa deca, njihovo skolovanje, penzija, okopavanje baste, testament pa smrt?

Samo lagano, posao ce ti definitivno najmanje zavisiti od duzine studija... ako i zuris, zuri zbog sebe, da imas sto vise vremena u zivotu, nikako zbog posla ma koliko to urgentno delovalo.

То "напушавање" је из најбоље намере, да се тргнеш мало  
то све осећа нормалан човек, али ако стално о томе мислиш проћи ти све друго поред тебе док си реко "кекс"...

Izgleda da studiranje nije život...