Kako god ti shvatio  meni jeste, ali dozvoljavam da ima ljudi koji imaju svoje vidjenje i to im je samo jedna stvar koju treba sto pre odraditi da bi posle ziveo (posao, pare, ovo ono  ). Znam dosta takvih.

Baš tako kao što kažeš. Ima različitih viđenja. Volim čuti neka. Zato sam i na Bureku...   

Ma ima djevojku vec par mjeseci, alkoholisem se redovno, drustvo, sport,  sve ok,  nije u tome frka uopste.
Iskreno, citajuci vase komentare, malo sam dosao sebi, i vidio da nece sve valjda pobjeci 

Jes' da ne volim ovu muziku, ali evo nesto samo za tebe: 

Preduzetnik?
Ne... nikako... za preduzetnika su potrebno nesto vise od perfekcionizma, npr. sagledavanje citave slike i sporednih puteva.
Perfekcionisti gledaju detalje, preduzetnici imaju viziju.
Velika razlika.

Ja bih isla drugim smerom... npr. uvaljivanje u neku partiju?
Tamo su uvek potrebni ljudi tog profila

Jeeeeeste... Pa da nam sledecih 40 godina zagorcava zivot pitanjima... kako to da su glasacki listici ukrivo odstampani, zasto u skupstini nisu simetricno postavljene stolice,...

Nema potrebe da budes toliko opterecen studijama.
Ne znam da li si jedan od onih koji za 12 godina osnovnog i srednjeg obrazovanja nisu naucili da je svaka ocena, pa i ona najgora za djaka, ali u tom slucaju na faksu, pored ispitnog gradiva moras da naucis da naucis i da se neke stvari ne odvijaju onako kako mi zelimo... nekad se zapravo odvijaju bas suprotno od nasih zelja i ocekivanja, i da u takvim situacijama moras biti spreman na odredjenu kolicinu razocarenja.
Meni npr. trema pred ispit dosta zavisi od profesora i njegovog odnosa...
Neki ljudi umeju da te maksimalno opuste, a neki te jos na predavanjima toliko zbuine i uplase da cak iako naucis sve potrebno, u dilemi si da li da uopste izadjes na ispit...
Znam i slucajeve sa mog faksa gde student nauci sve... i opet padne ispit...
Ako tako fatalisticki podnosis jedan kiks na ispitu, pitanje je kako ces sutra da se ponasas kad te ostavi devojka, kad ti odbiju specijalizaciju, ili kad te zaobidje ocekivano unapredjenje...
Poenta je nauciti ne da gubis i padas, vec da prisebno prolazish kroz nova iskustva koja ce te u izvesnoj meri ojacati, i omoguciti ti da sledeci put budes bolji.

Malo motivacije...



You, me, or nobody is gonna hit as hard as life. But it ain't about how hard ya hit. It's about how hard you can get it and keep moving forward. How much you can take and keep moving forward. That's how winning is done!

I u pravu su ljudi koji ti kazu da u zivotu postoje nepojmljivo veca sranja od padanja ispita na koji mozes da izadjes jos ko zna koliko puta pre nego sto to padanje postane ikakav problem...
Sve to kroz sta sad prolazis je vezbanje za neke prave stvari i prave izazove koji te cekaju...

Po sebi znam gdje je nervoza tu je i uspjeh. Kad se ne unervozim znam da necu ni polozit. To je cijena.

Samo gledaj da ti to ne bude jedina tema za razgovor s ljudima.. (sto je opet, znam, zajebano)

Malo je ljudi koji to bas seretski odradjuju-  ucenje uz pivo i tako to, a da odradjuju sve na vrijeme.


Jebiga.. svako ima svoju muku drug sto 15 puta polaze ispit na prvoj godini, a i ti sto te nervoza smara.

Ja se npr gubim kad sam zaljubljen, a dosadno mi kad nisam...   da li je covjek ikad srecan.

To ti je zivot

Jedna stvar je pozitivna trema, druga kada prolazis kroz pakao fizicki i psihicki zbog necega sto predstoji... jebiga... drugaciji smo...