Fasizam i Nacizam kod nas :: Politicki ~ Geopoliticki forum

IZVEŠTAJ O UPADU SKINHEDSA NA SKUP MIROVNOG KARAVANA 11. MAJA U NIŠU

Index: YIHRNI-05-163-13.05.2007.

Inicijativa mladih za ljudska prava, u saradnji sa ARTum-om i CRCR-om iz Niša je od 10. do 13. maja organizovala dolazak Mirovnog karavana. Učesnici i učesnice Mirovnog karavana su mladi ljudi sa prostora bivše SFRJ koji, putujući 15 dana regionom, promovišu nenasilje, mir i demilitarizaciju. Manifestacije karavana su ulične akcije, koncerti i projekcije filmova, što je predočeno policiji kada se tražila dozvola za akcije na javnom mestu.

Ovaj izveštaj je sastavljen na osnovu izjava tridesetak svedoka koji su prisustvovali dešavanjima.

U sklopu Mirovnog karavana bili su koncerti u klubu niškog Pravnog fakulteta na kojima su svirali bendovi ili DJ-ejevi iz karavana. Koncerti su bili otvorenog tipa, najavljeni plakatima i flajerima, a ulaz je bio besplatan. Na koncertu nije bilo privatnog obezbeđenja. Kako smo radili i za ranije akcije, na zahtev policije, bilo je formalno određeno desetak redara od učesnika/ca Mirovnog karavana.

U petak, 11. maja koncert je počeo oko 23 h pred oko 150 do 200 ljudi. Neki su bili pred ulazom u dvorište kluba, a ostali u klubu. Oko ponoći pojavila se grupa skinhedsa sa jaknama spidfajerkama, martinkama, kratko ošišanih, koji su nosili jasno vidljive kukaste krstove. Jednom od posetilaca koncerta iz Niša prišao je skinheds rečima: „Šta ti to organizuješ?“, pribio ga uz kola i počeo da ga udara šakama i pesnicama u glavu. Kad se mladić oslobodio, uz pomoć drugarice koja je bila pored njega ušao je u klub i nije izlazio do kraja žurke. Nastala je panika. Jedan suorganizator je izašao napolje i odmah dobio udarac u glavu. Udario je glavom o zid i dobio podliv na čelu. U tom trenutku, skinhedsi su bacili dve staklene flaše na grupu koja je bila ispred ulaza. Jedna flaša je udarila o asfalt, a druga je jednom učesniku karavana napravila posekotinu na glavi. Za nekoliko sekundi je bio u krvi. Nakon toga skinhedsi su pobegli iz dvorišta Pravnog fakulteta, uzvikujući: „J... vam mater muslimansku!“ i „J... vam mater ustašku!“.

Pozvana je policija. Ubrzo su stigla dvoja kola sa osmoricom policajaca. Policija je napravila zapisnik o događaju. Organizatori su zamolili patrolu policije da ostane, jer se ljudi plaše novih napada. Kad su policajci rekli da je sve u redu, da će pronaći napadače, da to nije ništa neuobičajeno i razlog za paniku, svih osam policajaca je otišlo.

Desetak minuta po odlasku policije, veća grupa skinhedsa se vratila. Prema procenama svedoka, bilo ih je sedam ili osam. Primetile su ih devojke koje su sedele na ulazu u dvorište kluba. Počele su da viču: „Idu fašisti! Idu fašisti!“, i nakon toga su sa još nekim ljudima koji su bili napolju počeli da utrčavaju u klub. Skinhedsi su se udarcima i šutiranjem probijali kroz ljude koji su stajali u dvorištu i nekoliko njih se, udarajući ljude flašama, pesnicama i šutirajući ih, probilo kroz masu do ulaza u klub. Najkrupniji je zatvorio vrata sa spoljne strane i sprečavao ulaz gostima karavana. Dvojica učesnika karavana koji su bili najbliži unutrašnjoj strani vrata i pokušavali da ljude bezbedno sprovedu u klub, dobili su udarce đonovima u leđa od dvojice starijih skinhedsa koji su ušli za njima. U međuvremenu, skinhedsi koji su ostali napolju nastavili su da intenzivno i neselektivno tuku pesnicama i flašama, tako da je za nekoliko trenutaka nastala opšta tuča, panika i vriska. Srča je letela na sve strane, tako da je veliki broj ljudi imao posekotine. U tom trenutku, ljudi koji su u klubu slušali koncert su počeli da izlaze. Skinhedsi koji su upali unutra su se nakon nekoliko udaraca i šuteva povukli pred posetiocima koncerta i pridružili se tuči koja se odvijala napolju. Kada se pokazalo da su posetioci koncerta brojčano jači, skinhedsi su pobegli iz dvorišta. Dok su izlazili, videlo se da jedan skinheds ima krvavu glavu i vrat.

Ljudi iz karavana su ponovo pozvali policiju, koja se pojavila kada je sve bilo završeno. Kada je napravljen zapisnik, organizatori karavana su ponovo izričito insistirali da policija ostane. Iako je rekla da će ostati, policija je napustila mesto događaja i po drugi put ostavila nezaštićene ljude.

Na telefonske zahteve na broj 92, da se hitno pošalje patrola, policajac je minimizirao događaj i skretao temu na navodne žalbe iz okolnih zgrada na buku sa koncerta uz komentare tipa – Bolje utišajte muziku da vam ne pišemo prijavu!.

Dvadesetak minuta nakon trećeg poziva patrola policije je ipak došla. Uprkos molbama da ostanu dok se učesnici i učesnice karavane ne raziđu taksijima, policija je ponovo napustila mesto napada. U narednih sat vremena, koliko je trebalo da svi ljudi odu kućama, nije bilo novih napada.

Na informativni razgovor u policiju je otišlo devetoro ljudi iz Mirovnog karavana koji su zadržani do 5 časova ujutru. Prvih sat vremena, ljude iz karavana su ispitivali, iako im to nije bilo predočeno unapred, u prisustvu ženske osobe koja je u toku večeri bila sa grupom skinhedsa i sa kojom je posle napada pronađen povređeni pripadnik te grupacije. U njenom prisustvu, oni su davali lične podatke i podatke o karavanu, što je, nemarnošću policije znatno ugrozilo bezbednost učesnika i učesnica karavana.

Inicijativa mladih za ljudska prava je sutradan, 12. maja, dopunila prijavu skupa i tražila jako policijsko obezbeđenje za vreme koncerta koji je trebalo da se održi tog dana. Skup je održan uz podršku policije i privatnog obezbeđenja, bez napada skinhedsa, mada su oni u nekoliko navrata prolazili kolima kroz dvorište i osmatrali učesnike i učesnice skupa. Iako je prethodnog dana na koncertu bilo do dve stotine ljudi, druge ih je večeri bilo triput manje. Neadekvatnom reakcijom državnih institucija na napade skinhedsa, mladi ljudi su bili zastrašeni da dođu na skup sledećeg dana.

U nedelju, 13. maja, organizatori koncerta su pozvani u policiju u 8:30 časova ujutru. U policiji su bili više od pet sati. Saslušavali su ih u prisustvu privedenog skinhedsa i tražili da ga identifikuju. Privedeni skinheds je izjavio da je došao u klub da bi pretukao jednog gosta zbog ličnih razmirica.

Oko 10 časova još desetak članova i članica karavana je u policiji dalo izjave o tome što se desilo. Kad je jedna devojka iz Niša zamolila da se skinhedsima ne da njeno ime i podaci jer se plaši reakcije, jedan policajac je odgovorio „da je to nemoguće i da se zaštita svedoka radi kod ozbiljnih krivičnih dela, a ne kod sitnih čarki kao što je naša“. Drugi policajac je uveravao da se „neće desiti ništa jer je rekla istinu, a skinheds je priznao da je bio tamo, pa neće da se ljuti“.

Na insistiranje Inicijative mladih za ljudska prava da se osim prekršajnih, podnesu i krivične prijave za nasilje na osnovu verske i nacionalne netrpeljivosti, jedan od policajaca je odgovorio „da je to ozbiljno krivično delo i da se to ne podnosi u ovakvim slučajevima, već protiv terorista i nekih verskih zajednica“.

Policija je na kraju informativnog razgovora, saopštila da će da podnese prekršajne prijave za kršenje javnog reda i mira, a protiv nekih krivične prijave za napad, a da će uz konsultaciju sa tužiocima, prikupljati dokaze za pokretanje krivične prijave za izazivanje verske i nacionalne netrpeljivosti.

Većinu napadača policija je identifikovala i već ima njihove dosijee kao pripadnika skinhedsa. Jedan od njih je Dušan Đorđević iz Niša, koji je osuđen u Okružnom sudu na godinu dana zatvora zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.

Ono što je policija navodila u saopštenjima za medije je dobijeno samo od skinhedsa. Policija nije uzimala izjave učesnika karavana. Saopštenje policije koje je objavljeno na sajtu B92 je da je "incident počeo tako što je Dušan Đorđević, od ranije poznat policiji kao pripadnik neformalne grupe skinhedsi, pokušao da uđe na žurku, ali da su ga redari pretukli. Posle se vratio sa još nekoliko skinhedsa. Jedan od njih je tražio lekarsku pomoć kasnije. Niko od njih nije priveden i policija traga za njima".

Takođe, policija je saopštila da “su u petak uveče, pet minuta posle ponoći, tri osobe pokušale na silu da uđu u klub gde se održavala žurka zatvorenog tipa, koju je organizovala Inicijativa mladih za ljudska prava. Tada je došlo do tuče između obezbeđenja žurke i osoba koje su na silu pokušavale da uđu.”

Kako smo saopštili, obezbeđenja na samoj žurci nije bilo, a žurka, ni na koji način, nije bila zatvorenog tipa.

Dalje se navodi da su “akteri tuče bili identifikovani i rad na njihovom pronalaženju je bio u toku kada je pola sata posle ponoći ponovo došlo do narušavanja javnog reda i mira u Sokolskoj ulici.”

Drugi napad je, kako smo detaljno opisali, bio na istom mestu (klub Pravnog fakulteta) koje je policija napustila, a ne u drugoj ulici kako navodi policija, pretpostavljamo na osnovu izjava skinhedsa.

Đorđević 1. maja 2004. godine više puta šutnuo Esmu Jusufović i njenog maloletnog sina kada ih je sreo na ulici. Oglašen je krivim i zato što je na niškom keju Milanu Sinanoviću, takođe romske nacionalnosti, šutnuo ručna kolica, a onda je, kada ga je Milan upitao zbog čega je to učinio, na njega potegao nož.

Iste večeri Đorđević je u centru Niša ponovo susreo Esmu Jusufović u društvu poznanika Zorana Šabanovića. Prvo ih je pitao šta rade u Nišu i zapretio im da će ih vratiti u Indiju, a onda se sa Šabanovićem potukao, a Esmi je udario nekoliko šamara.

Sud je, takođe, utvrdio da je Đorđević 20. jula 2003. godine nakon žurke na niškom Pravnom fakultetu u čast atletičara iz više zemalja, na kombiju koji je dovezao albanske sportiste ispisao više uvredljivih grafita, poput „Umrite, Šiptari“, „Srbija Srbima“ i kukaste krstove. Kako se navodi u obrazloženju presude, nešto slično je ponovio 30. aprila 2004. godine kada je sa maloletnim N.R. na zidu OŠ „Vuk Karadžić“, koju uglavnom pohađaju učenici romske nacionalnosti, napisao „Ova škola goreće kao džamija“, „Ni murija vam nije dovoljna - skinheds“.

Na glavnom pretresu Đorđević se branio da ova dela nisu bila motivisana rasnom, verskom ili nacionalnom mržnjom, već da je bio napadnut, odnosno da je tako reagovao da bi se osvetio zbog svađe sa svojim žrtvama.