Farmaceutski kartel nije dozvolio niže cene lekova :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

KOMISIJA ZA ZAŠTITU KONKURENCIJE OPTUŽUJE
Farmaceutski kartel nije dozvolio niže cene lekova

T. Nikolić-Đaković - D. Milićević | 12. 08. 2010. - 00:02h | Foto: N. Marković | Komentara: 19
Na sastanku održanom krajem januara 2008. godine u Privrednoj komori, dva najveća proizvođača lekova „Galenika” i „Hemofarm” i sedam veledrogerija sklopili su nedozvoljeni kartelski dogovor. Utvrdili su jedinstvene uslove trgovine lekova u postupcima javne nabavke. Uz pomoć tog nedozvoljenog dogovora, farmaceutski kartel kontrolisao je tržište lekovima u Srbiji, u cilju ostvarenja sopstvenog maksimalnog profita, dok građani plaćaju lekove po najvišim cenama.

Ugroženo 300 manjih veledrogerija: Jedna beogradska apoteka
Ovo su navodi rešenja Komisije za zaštitu konkurencije izdatog krajem 2008. godine, kojim je zabranjen rad ovog kartela. Ali, rešenje nije dobilo potvrdu na sudu, što je neophodno da postane pravosnažno. Vrhovni sud je predmet samo prosledio ove godine osnovanom Upravnom sudu, gde se i sada nalazi, kažu u komisiji.

Prema dokumentaciji kojom raspolaže komisija, a što je priloženo spisima rešenja, unutar kartela postignut je sledeći dogovor o uslovima trgovine. Papiri dokumentuju nekoliko odluka. Prvo - utvrđena je maksimalna cena lekova u maloprodaji i veleprodaji. Drugo - određen je maksimalni rabat veledrogerija kako bi se postigla što veća cena lekova. Dogovor podrazumeva i zabranu odricanja od dela rabata koji pripada veledrogerijama, na osnovu kojeg one mogu da snižavaju cene lekova.

- Ovaj kartel direktno je delovao na štetu državnog budžeta iz kojeg se plaćaju nabavke lekova za zdravstvene ustanove i, naravno, građana iz čijih se poreza ubiru sredstva za budžet. I, konačno, s obzirom na to da zdravstvene ustanove plaćaju veće cene lekova, automatski se smanjuje količina medikamenata koje mogu da nabave, što ide opet na štetu građana - kaže Dijana Marković-Bajalović, predsednica komisije.

Komisija je utvrdila da cene lekova u apotekama nikada nisu niže od onoga što je utvrđeno kao maksimalna cena. Taj rabat je, prema tvrdnji Bajalovićeve, prostor u okviru kojeg su veledrogerije snižavale cene, a koji je kartel zabranio. Osim toga, u rešenju se navodi da je na tom sastanku ograničen rok za plaćanje i uskraćeno pravo davanja kupcima većeg roka od 150 dana za plaćanje u postupku javne nabavke. To znači da kada zdravstvene ustanove nabavljaju lekove u postupku javne nabavke ne mogu dobiti odloženo plaćanje jer veledrogerije ne smeju da im ponude duži rok.

Postoji, takođe, i dogovor proizvođača lekova „Hemofarm” i „Galenika” sa sedam veledrogerija, gde su se dogovorili da svojim kupcima, veledrogerijama, zabrane da lekove prodaju drugim veledrogerijama, već isključivo krajnjim korisnicima, apotekama i zdravstvenim ustanovama.

- Veledrogerije su razmenjivale lekove i tada su verovatno snižavale cene i nižom cenom konkurisale u prodaji apotekama i zdravstvenim ustanovama. Članovi kartela smatrali su da je to nelojalna konkurencija. Takođe, oni su se dogovorili da veledrogerije ne mogu bez njihove saglasnosti da menjaju cene lekova i daju popust prilikom dalje prodaje. I, takođe, da su obavezni, kada žele da učestvuju u javnim nabavkama, da za to prethodno pribave saglasnost proizvođača lekova.
Marko Milivojević, član Upravnog odbora „Hemofarma”, kaže za „Blic” da je presuda već doneta i da je ta farmaceutska kuća oslobođena svih mogućih optužbi.

- Odbijamo da nas nazivaju kartelima! Vrhovni sud je odbacio rešenje komisije. Ta presuda je postala pravosnažna 9. juna - kaže on.

Milivojević tvrdi da su cene lekova pod velikom kontrolom države, te da su propisane odgovarajućim zakonskim aktima ministarstava trgovine i zdravlja, koje i Vlada Srbije usvaja.

- Radimo kako nam država propiše i nikoga ne štetimo. Kad radimo sa veletrgovinama, marža je šest, a sa maloprodajama 12 odsto, ali sve je unutar cene koju je odobrila država. Lekovi koje prodajemo su ograničeni rokom trajanja. Logično je da ćemo veće rabate davati kada je pred kraj tog roka, pošto onda taj lek ne može dugo da stoji. To je isto kao kada u nekom marketu stave određene proizvode sa strane i spuste im cenu pošto im uskoro ističe rok trajanja - kaže naš sagovornik.

On priznaje da je „Hemofarm” odbio da radi sa manjim drogerijama, ali uz opravdanje da one nisu ispunjavale uslove za partnerstvo.

- Neke smo odbili zato što nisu imale ni kamion za dostavu i odgovarajuće uslove za čuvanje lekova - tvrdi on.

Kolike su bile štetne posledice kartelskog dogovora, za Bajalovićevu dovoljno govori činjenica da su prema podacima kojima je komisija raspolagala, najveći proizvođači lekova udruženi imali skoro 50 odsto učešća na tržištu lekova u Srbiji. Za nju je to eliminisanje konkurencije, gotovo 300 sitnijih veledrogerija koje su praktično bile onemogućene da posluju.

Vukajlović: Regulisanje tržišta zbog manipulacija
Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kaže za „Blic” da ovde nije reč ni o kakvom kartelu, već o pokušaju regulisanja tržišta jer je bilo manipulacija.
- Manje veledrogerije su davale robu po damping cenama. Na taj način postojale su pretnje da se stvori nelikvidno tržište, što naravno to nikome ne odgovara - objašnjava Vukajlovićeva.
Vlasnik jedne manje veledrogerije koji je želeo da ostane anoniman potvrđuje, međutim, za „Blic” da kartel u farmaceutskoj industriji postoji i da on onemogućava manjim i srednjim veledrogerijama ravnopravnu konkurenciju na farmaceutskom tržištu.
- Sedam velikih drže monopol i samo one mogu da rade sa državnim ustanovama i apotekama. Na taj način se nama onemogućava učešće u poslu, a država se direktno potkrada - kaže on.
S. T.

Fabrike diktirale uslove
Miomir Nikolić, predsednik grupacije veledrogerija Privredne komore Srbije i jedan od direktora „Farmalogista”, veledrogerije koju kao jednog od kartelista proziva Bajalovićeva, kaže:
- Mi smo potpisivali ugovore sa fabrikama i one su nas ograničavale da ako, recimo, kupimo nešto od „Hemofarma”, onda to nismo mogli da prodajemo drugim veledrogerijama, već su to smele da rade samo fabrike. U tužbi koje je nedavno odbačena glavni okrivljeni i jesu bile fabrike. Naša potencijalna krivica bila je u tome što smo prihvatili taj ugovor, a što se tiče cena njih formira država i na to ne možemo da utičemo.

Izvor: Blic