far cry 2 :: Kutak za gamere ~ Kritike & Novosti

FarCry 2 opis

Zašto naziv Far Cry 2?

Nakon igara kao što su Bioshock, Crysis i Call of Duty 4, iščekivanja i zahtevi igrača su se u velikoj meri povećali i mnogi žele nešto više od klasične run & gun mehanike. Dok Far Cry 2 nije revolucija, ipak drugačije pristupa žanru, što će zadovoljiti fanove kompleksnijih pucačina. Oni koji se nadaju istinskom nasledniku prve igre, mogu da ga traže na drugom mestu. Nakon određenog vremena igranja "Dalekog krika", sigurno ćete se zapitati zašto ova igra uopšte ima Far Cry u nazivu? Ubisoft Montreal je napravio "nastavak" koji, osim velike teritorije za istraživanje, gotovo i da nema dodirnih tačaka sa Crytek-ovim prvencem iz 2004. godine. Priča nije ista, nema kokosovih palmi, mora, prelepih plaža, mutiranih nakaza, a ni traga ni glasa od Džeka Karvera (Jack Carver). Pomenuti predeli su sada zamenjeni potpuno suprotnim: suvim i vrelim tundrama i pustinjama bezimene afričke države, u kojoj bukti građanski rat između dve zaraćene strane - frakcija APR i UFFL.

Igru započinjete jednim od devet karaktera koga odaberete na početku, a ostalih osam će se pojavljivati kao "buddies", tj. prijateljski NPC likovi od kojih ćete uzimati misije. Od samog starta vaš primarni zadatak je da pronađete Šakala (Jackal), dilera koji prodaje oružje obema zaraćenim stranama.

Potpuna sloboda

Ako se za neku igru može reći da je prava open-world pucačina, onda je to definitivno Far Cry 2. Sam koncept je sušta suprotnost linearnim igrama iz serijala Call of Duty, na primer, i nudi neuporedivo više slobode za istraživanje čak i od čuvenog Crysis-a. Pošto smo navikli da igre ovog tipa uglavnom imaju i neke RPG elemente (S.T.A.L.K.E.R, recimo), ovde to nije slučaj i sve se u uglavnom svodi na roštiljanje u pravom Rambo stilu.

Prvo što ćete primetiti je nepostojanje inventara i bilo kakvih indikatora na ekranu, već samo 4 slota za oružja: prvi za mačetu, drugi za sekundarno oružje (pištolj, bacač granata), treći za primarno (jurišne puške, SMG, snajperi, sačmare) i jedan za ona nešto veće vatrene moći (zolja, bacač plamena, minobacač). Samo mali broj vam je dostupan na početku igre, dok ćete ostalo morati postepeno da otključavate izvršavanjem sporednih misija za lokalne prodavce oružja, koji su raštrkani po celoj teritoriji. Ove misije se svode na presretanje i uništavanje konvoja konkurentskih isporuka oružja, koji se obično sastoji od tri džipa sa naoružanim gerilcima i jednim kamionom sa tovarom. Misije vremenom postaju prilično dosadne i jednolične, ali i isplative.

Kao i u igri S.T.A.L.K.E.R, i ovde u jednom trenutku imate aktivnu samo jednu misiju, a glavne misije koje ćete uglavnom dobijati od vođa pomenutih frakcija su najčešće predefinisani. Drugim rečima, nećete uvek moći da birate između APR ili UFFL kada preuzimate novu misiju koja ima veze sa Šakalom. Postoje i odluke koje morate doneti u određenim misijama, a čije su posledice vidljive tek pred kraj igre, pa o njima nećete mariti u početku. Zbog svega ovog pomalo je teško propratiti priču i upamtiti likove u prvih par sati igranja. Najverovatnije ćete biti ometeni istraživanjem i testiranjem granica endžina i ogromnog prostranstva igre, što će dodatno produžiti vreme potrebno da priča poprimi jasniji oblik.
Kako se snaći na teritoriji velikoj 50 kvadratnih kilometara? Relativno lako. Sa sobom nosite mapu sveta u jednoj i GPS uređaj u drugoj ruci, a i svako vozilo u koje uđete (bilo džip ili čamac) takođe ima GPS uređaj fiksiran pored instrument table. Pošto su u igri i mapa i GPS uređaj opipljivi (pravi 3D modeli koje vaš lik drži u rukama) i ne postoji nikakva vrsta indikatora pozicije u uglu ekrana, mapu ćete koristiti više nego oružje.

Primarne i sekundarne misije

Bilo da ste krenuli u izvršavanje neke misije ili ne, uvek možete skrenuti s puta u potrazi za alternativnim izvorima prihoda. Jedan od njih je i potraga za dijamantima koje pronalazite u aktovkama razbacanim po celoj mapi i ima ih ukupno 221. Ove aktovke nalazite pomoću lampice na GPS uređaju koja treperi sve brže kako se bližite dijamantima (slično traženju artefakata u igri S.T.A.L.K.E.R. Clear Sky). Pored traženja dijamanata i izvršavanja misija za prodavce oružja, tu su i brojne sporedne misije koje možete pokupiti kako od vaših drugara, tako i preko mobilnog telefona u blizini velikih antena. Uglavnom, sve one se na kraju svode na par istih stvari: idi do određene lokacije i ubij određenu osobu, raznesi nešto, ukradi nešto ili nateraj nekog da uradi nešto, a zatim ga eliminiši. Pored ovog, ne tako često moraćete da idete po lekove protiv malarije koju imate, čiji se napadi često manifestuju i umirete ako ostanete prazne bočice lekova. Zašto se razvojni tim odlučio da glavni lik boluje od ove bolesti, zna samo on, a vi ćete saznati da ovo vremenom počinje da iritira, naročito usred okršaja, kada vaš lik počne da se zanosi, a vid da mu se muti.

Neke od glavnih misija su zaista interesantne, ali uglavnom samo ako se odlučite da sarađujete sa jednim od prijatelja (buddy). Prijatelj sa kojim ste u najboljim odnosima nazvaće vas uvek kada prihvatite neku od glavnih misija i ponudiće vam alternativan način rešavanja iste, što često znači da ćete time prevariti jednu od frakcija. Na kraju se sve svodi na istu - pronađi i uništi - mehaniku. Izvršavanje misija za prijatelje može da bude od velike koristi i unapređivaće vaše sigurne kuće širom teritorije novim sanducima za odlaganje oružja, medicinskim i drugim zalihama, pa čak i vozilima.

Transport

Ono što vremenom postaje zamorno jeste sistem izvršavanja, jer u datom trenutku možete imati samo jednu aktivnu glavnu misiju, pa se sve svodi na dugo putovanje od mesta preuzimanja do lokacije misije, koja je obično na drugom delu mape, a zatim i vraćanje do osobe koja vam je dala zadatak radi preuzimanja drugog ili potvrđivanja kompletiranja misije. Sama vožnja je dosadna i konfuzna, jer će se često dešavati da zalutate, iako ispred sebe imate i mapu i GPS uređaj. Kako je ovo pucačina, od nje upravo to i očekujete, pa će veliki deo igre proveden u vozilu i čamcu mnogim igračima smetati. Na uglovima teritorije postoje i autobuske stanice, preko kojih možete brzo, uz kratko učitavanje, da otputujete do neke druge stanice na suprotnom kraju mape.

Roštiljanje

Vremenom, kada otključate neke atraktivnije komade oružja kao što su snajper, bacač plamena, zolja ili minobacač, shvatićete koliko slobode pristupa igra daje pri eliminisanju neprijatelja i izvršavanju misije. Metak u bure sa naftom, cisternu ili bocu gasa koja stoji na suvoj travi, pored eksplozije, izazvaće i vatru koja se širi u pravcu duvanja vetra. Ovo ne samo da je lep efekat, već igra i veoma bitnu ulogu. Sam algoritam njenog širenja je neverovatno kompleksan i realan i vatra će se u pravcu vetra rapidno širiti suvom travom preko žbunja i drveća, ostavljajući za sobom pustoš i leševe nesrećnika koji nisu uspeli da pobegnu na vreme. Takođe, može izazvati lančanu reakciju kada se domogne buradi ili kutija sa municijom. Vatra nije uvek korisna, jer zelena trava u gustoj džungli nije ni približno zapaljiva kao ona suva u savanama. Panika koju će izazvati kod neprijatelja može vam kupiti par sekundi da se zalečite, otkočite zaglavljeno oružje ili pronađete zaklon.

Napucavanje u igri je dobro, ali ništa revolucionarno. Oseća se težina oružja u rukama, neprijatelja meci bacaju par koraka unazad uz možda i previše krvi, a ranjenici se teturaju po zemlji u agoniji i hramlju. Kritika se može uputiti neprijateljima, koji iako ne nose pancir mogu bez problema da prime više metaka, pa je najbolje rešenje metak u glavu koji će ih u trenutku razoružati. Svrha kupovine novog oružja, a ne korišćenja onog koje ste pokupili od neprijatelja je u tome što će se staro često zaglavljivati, što usred okršaja može biti pogubno. Zamislite situaciju u kojoj iz zasede na nišanu zolje držite konvoj, a zatim ispaljujete projektil koji pada par metara ispred vas, pomahnitalo se vrti po zemlji i eksplodira, a neprijatelj koji je do sad trebalo da bude roštilj vas rešeta iz mitraljeza na vozilu. Dobra stvar je ta da jednom kada pogodi metu, očekujte odličnu eksploziju uz gomilu trave, pokidanih grana i predmeta koji lete u vazduh. Lep i koristan detalj je i to da na osnovu izgleda oružja (prašina i korozija) možete da zaključite u kakvom je stanju i koliko je pouzdano i efikasno.

Gerila

AI nije savršen, ali je na neki način svestan okruženja u kome se nalazi. Pucaće kada vas primete na otvorenom, bežaće od granata i skrivaće se iza drveća i okolnih predmeta. Ako ste od jednog zaklona pretrčali do drugog a da vas pritom nisu primetili, tražiće vas na mestu na kom su vas poslednji put videli. Kada vozilom projurite kroz kontrolni punkt ili kamp, bez razmišljanja jedan će sesti za volan a drugi za MG i krenuće za vama, a kada napustite vozilo, pokušaće da vas pregaze. Ovakve potere su česte i vremenom postaju zamorne. AI vam omogućava i da se zabavljate kada u ruci imate Dragunov, na primer. Sa distance možete raniti nesrećnika u stopalo i sačekate da ga "kolega" podigne i prenese na sigurno, kada obojica postaju glineni golubovi. Još jedna loša strana igre je neprijateljski respawn, pa će kontrolni punktovi na putu ili čitavi kampovi koje ste očistili pre samo 5-10 minuta biti opet puni gerilaca koji su se stvorili niotkuda.

AI (naravno) ima svojih mana, što i ne čudi s obzirom da je u pitanju open-world igra. Povremeno ćete naletati na likove koji usred akcije mirno stoje i piju metke ili ne primećuju kako drugi ginu samo par metara dalje. Neprijatelj često vidi kroz travu i žbunje i, naravno, prazni šaržer na vas dok se pitate odakle i kako. Na ovakve situacije nećete naletati preterano često, ali ipak ih treba spomenuti. Napredovanjem kroz igru vaš arsenal će postati sve ubojitiji, što nažalost neće važiti i za neprijatelja, jer ćete tokom cele igre nailaziti na jedne te iste sa malo boljim naoružanjem, pa će okršaji kasnije postati dosta lakši nego na početku.

Hirurgija

Kada popijete previše olova, možete da iskrvarite, ako na vreme na sebi ne izvršite neku od brojnih različitih mini operacija. Čupaćete metke nožem, kleštima, pa čak i zubima iz raznih delova tela, vadićete grane, staklo i šrapnel iz nogu, vraćaćete iščašeno rame i šake u pravi položaj, sve to uz mnogo krvi i bolnih krika vašeg lika. Igra se iz petnih žila trudi da što bolje dočara efekat perspektive prvog lica i u tome je fenomenalna. Dugim trčanjem vaš lik će se umoriti uz zvuk otežanog disanja i zamućenja vida, a kada nišanite videćete odličan efekat depth of field. Pogled iz prvog lica je naročito dobro odrađen i kada olovo koje ste popili postane preteško, kada će jedan od prijatelja pritrčati u pomoć, podići vas i, noseći vas na bezbedno, pucati na neprijatelja. Biće i suprotnih situacija, kada će vaš pali prijatelj zatražiti pomoć u vidu injekcije adrenalina, koju mu možete ubrizgati i spasiti ga ili ga jednostavno ostaviti da umre.

Prelepa Afrika

Dunai endžin razvijan specijalno za Far Cry 2 možda nije najlepši, ali je fleksibilan i odlično optimizovan. Neka osrednja konfiguracija za današnje pojmove može terati ovu igru na relativno visokom kvalitetu prikaza. Ubisoftova Afrika je neverovatno lepa i živa. Savane, stepe, pustinje i džungle, koje se prostiru na neverovatnih 50 kvadratnih kilometara, odrađene su sa jako puno detalja i izgledaju neverovatno prirodno. Ova igra će od vas napraviti piromana, jer trava i drveće u plamenu po noći izgledaju neverovatno i često ćete uhvatiti sebe kako izazivate požar samo da biste gledali te neverovatne pejzaže. Atmosferu upotpunjuju i zebre, antilope i druge životinje koje tumaraju ovim vrelim krajevima, a scene kada džipom jurite kroz savanu sa antilopama koje skačući beže ispred vas podsećaju na one iz dokumentaraca sa kanala Animal Planet. Ubisoft je najavio patch koja će, navodno, ubaciti i neke grabljivice (čitaj: lavove), karakteristične za ove krajeve, što je mali, ali sigurno vredan detalj. Naravno, tu su i smena dana i noći sa fenomenalnim efektima probijanja sunčevih zraka kroz gusto rastinje, kao i promene vremenskih prilika od vrelih sunčanih dana do kišnih olujnih noći. Zamerka se može uputiti modelima likova koji nisu na nivou jednog Crysis-a, ali daleko od toga da su loši.
Kao i grafika, i zvuk je podjednako dobar element igre. Efekti oružja su čisti i detaljni, zvuk vetra u travi i krošnjama je fenomenalan, a muzika se dobro uklapa u okruženje. Glasovna gluma nije na tako visokom nivou, ali je sveukupan utisak više nego pozitivan.

Nebrušeni dijamant

Ako vam se dopadne, u ovoj igri provešćete više vremena nego u bilo kojoj. Ogromno prostranstvo Afrike dočarano je odličnim endžinom na pravi način, ali je moglo biti mnogo bolje popunjeno. Fali još dosta stvari, kao što su bolji AI i struktura misija, ali na kraju ovo je ipak naslov koji se izdvaja iz gomile. Ono što je važno je i to da igra ovog kalibra gotovo i nema bagove, što ne važi za neka mnogo manje ambiciozna ostvarenja. Ubisoft Montreal je izbacio pravi nebrušen dijamant nalik onima koje nalazite u igri, kome fali samo malo dodatnog poliranja da bi zablistao punim sjajem.

PC igre