Evo malo podataka sto se tice tranzicije

U  Srbiju je od pocetka tranzicije investirano 13.5 milijardi dolara, a procjenjuje se da u stranim  kompanijma radi izmedju 200.000-250.000 ljudi.
Neprikosnoveno prvo mjesto zauzima kompanija Telenor koja je za kupovinu Mobija 063 platila 1,513 milijardu evra, najveca grinfild investicija u Srbiji je opet mobilna telefonija odnosno ulazak treceg  mobilnog operatera  austrijskog mobilkoma.
Mesto medju deset najvecih nasli su i duvanska industrija Filip Moris sa 600 miliona evra, kupovina delta banke od strane Inteza banke sa 500 miliona evra
Zatim kupovina Hemofarma  od strane Stada za 475 miliona evra
Prodaja Apatinske pivare za 430 milion evra....
Po visini investiranih sredstva u Srbiju, prema podacima kojima raspolaze Agencija
za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA :
Austrija sa preko 2 milijarde dolara
Nemcka sa 1,6 milijardi dolara
Grcka sa 1,59 milijarde dolara
Norveska 1,55 milijarde dolara
SAD sa 1,25  milijarde dolara
Slovenija 1,2  milijarde dolara
Radi preko 200.000 ljudi u stranim kompanijama
Najvise zaposlenih je u americkom US Stilu oko 6000
Merkator sa 3.600
Strane direktne investicije u Srbiji  u milionim evra
2000 -50 
2001-165
2002-475
2003-1,360
2004-966
2005-1,481
2006-3,750
2007-3,500


Jos jedna informacija oko koje se danas javnost mnogo raskokodakala a to je da  je i sam ministar Djelic najavio da ce sporazum sa Rusijom ostati ma koji buduci saziv parlamenta bude
Sporazum je dobar i bice ratifikovan.

Jos nesto 25% kapitala domceg internet sajta za zaposljavanje obrazovanje i obuku kupio je britanski Dejli mejl, Infostud je osmi sajt  po posecenosti  u Srbiji.

6500 rs. Domena registrovano je u prva tri sata od pocetka registracije .
Stri yu vazice do kraja septembra sledece godine

Nepoznati kupci iz male države Belize
Autor: B. K. | 23.03.2008 - 00:00
Nepoznati kupci iz male države Belize

Januara 2006. hotel "Jugoslavija" je za 31,3 miliona evra prodat firmi "Alpe-adria hoteli" koja je, samo mesec dana ranije, osnovana u Beogradu sa osnivačkim kapitalom od 50.000 evra. Osnivač "Alpe-adria hotela" je firma "QS investments", sa adresom u Belize Sitiju, gradiću u Karipskom moru. Ko je vlasnik "QS investmentsa", a time i hotela "Jugoslavija", do danas nije poznato.

Iako je za nju malo ko čuo, među omiljenim of-šor destinacijama balkanskih tajkuna država Belize zauzima značajno mesto. Smeštena u centralnoj Americi, između Gvatemale i Meksika, ova državica pruža "trange-frange" pogodnosti uobičajene za, turistički i poslovno, nama veoma bliske egzotične oaze kao što su Sejšeli, Bahami, Kajmanska, Devičanska i druga ostrva.
Ko je sve od ovdašnjih biznismena registrovao firmu na pomenutim ostrvima ili u nekim poznatim of-šor zonama (Kipar, Lihtenštajn itd.) nikada nećemo saznati. Svojevremeno su pojedini mediji tvrdili da bivši JUL-ov ministar zdravlja Milovan Bojić ima čak i pasoš države Belize koji je, navodno, kupio za hiljadu dolara. Belize je pominjan i prilikom prodaje hotela "Moskva" koji je kupila firma registrovana u ovoj državi - "Netvest fajnans". Ispostavilo da je većinski vlasnik "Netvest fajnansa" kontroverzni biznismen Mile Dragić, koji je sa istom firmom učestvovao i u nadmetanju za hotel "Balkan".
Kada je na tenderu za izgradnju železničke stanice Prokop pobedila kiparska firma "Trigranit holding limitid" vrlo brzo se saznalo da iza nje stoji bisnimen Vlada Delić. Nešto duže trajalo je dešifrovanje vlasništva takođe kiparskog "Demeno trejding limitida", firme koja je jedan od osnivača makedonske "Jake 80" preko koje je mag niške ekonomije Jovica Stefanović Nini prvo kupio "Jugoremediju", a potom "Luksol", "Vetprom", "Medelu", "Srbolek", "Prosvetu", "Žitopromet"…
Razotkrivanje identiteta vlasnika firmi registrovanih u Belizeu, međutim, ide znatno teže. Potvrđuje to i primer firme "Prezident nekretnine" koju je "Delta M", kao vlasnik 50 odsto kapitala, avgusta 2007. osnovala u Sarajevu.
Za svoje partnere u BiH Miroslav Mišković je izabrao sarajevski "Avaz" i "Vanity International Corporation" iz Belizea koje su, sa po 25 odsto kapitala, suvlasnici "Prezident nekretnina". I dok je vlasnik "Avaza" Fahrudin Rončević, poznati jaran Alije Izetbegovića, ko je vlasnik firme iz Belizea niko živi ne zna. Ova je enigma jako zaintrigirala bosanske medije koji su pokušavajući da odgonetnu ko je tajanstveni Miškovićev partner prešli dug put - od Radovana Karadžića, preko Milorada Dodika, pa sve do reisa Mustafe Cerića. No, osim što su utvrdili da "vanity" na engleskom znači sujeta, nisu daleko odmakli.
Vlasnička struktura je kao bikini, nešto pokazuje, a ponešto i ne pokazuje, šaljivo je uočio jedan kolega aludirajući upravo na činjenicu da najčešće nije poznato ko zaista stoji iza of-šor kompanija. No, ma koliko da bode oči, ova činjenica nije nikakav srpski specijalitet. Više od 60 odsto prometa na njujorškoj berzi i čak 70 odsto ukupnog svetskog prometa odvija se preko of-šor kompanija. Kao i na geografskoj, i na ekonomskoj mapi sveta Belize je samo kap u moru. A za nekoga i kap koja preliva čašu.

Šta nudi Belize
registracija firmi do dva radna dana
godišnja licenca od 100 do 1.000 dolara
finansijski izveštaji nisu obavezni
oporezivanje ne postoji
kontrola strane valute ne postoji
identitet vlasnika ne otkriva se
saobraćajne veze dnevni let za SAD

Blic

Za kupovinu kola samo u januaru 27,8 miliona evra
Autor: S. Vuković | 24.03.2008 - 06:00
Za kupovinu kola samo u januaru 27,8 miliona evra

Automobili su treća stavka u ukupnom uvozu Srbije. Udeo nafte i gasa je, naravno, neuporedivo veći, ali tempo kojim raste uvoz kola je, s obzirom na standard prosečnog građanina Srbije, prilično iznenađujući. U januaru je, naime, na uvoz automobila dato 27,8 miliona evra, što je povećanje od 45 odsto prema sumi koja je bila istog meseca prošle godine.

Republički zavod za statistiku još nije obradio podatke za februar, ali ovi dostupni za prvi ovogodišnji mesec ukazuju da je nastavljen znatno veći tempo rasta uvoza od izvoza. Ukupan izvoz Srbije u januaru je bio 472,8 miliona evra i to predstavlja rast od 13,3 odsto prema januaru prošle godine, dok je uvoz 1,022 milijarde evra, što je povećanje od 23 odsto. Januar je već, dakle, započeo sa uknjiženim spoljnotrgovinskim deficitom od 549,6 miliona evra.
Najveći rast u uvozu su, pri tom, imale robe široke potrošnje. Kad se pogleda lista Republičkog zavoda za statistiku, utisak bi bio, da je u Srbiji nastupilo opšte blagostanje. Cipele su, i to računajući samo one pravljene kompletno od kože, uvezene za 5,9 miliona evra, što je povećanje u odnosu na januar prošle godine od 41 odsto. Hulahop čarape su uvezene za 3,2 miliona evra ili 154 odsto više nego u istom mesecu lane. Banane za 3,5 miliona evra. Televizori za 5,7 miliona evra...
Glavne izvozne stavke Srbije su iste kao i u prošloj godini: gvožđe (železara „Ju-Es stil“ Smederevo), žice bakra (Valjaonica bakra Sevojno - „Ist point“), aluminjumski limovi („Seval- Impol“), podne obloge („Tarket-Sintelon“), šećer („Sunoko-Nordcuker“). Desio se, međutim, i jedan veliki iskok. Na listu izvoznih proizvoda Srbije u januaru su stigli i naftni derivati. Izvezeno je, i to uglavnom benzina, u iznosu 6,8 miliona evra, a kupac je, što je još interesantnije, Ukrajina. Otkud da Ukrajina kupuje benzin od nas, da joj bude to jeftinije, a budući da je u maloprodaji kod nas benzin među najskupljima u okruženju, nije jasno.
U januaru veliki izvoz bio je i struje. Ukupno je električne energije izvezeno u vrednosti 7,7 miliona evra. Glavni kupci su Crna Gora (3,9 miliona evra), Albanija (ravno milion evra), Makedonija (768.000 evra), BIH (738 miliona evra), Nemačka (456.000 evra), Slovenija (75.000 evra), Švajcarska (45.000 evra). Ovaj izvoz struje pratio je, međutim, i uvoz, i to 2,2 puta veći. Prodali smo, naime, susedima kilovata u vrednosti 7,7 miliona evra, a od njih istovremeno kupili kilovata u vrednosti 18,9 miliona evra. Reč je najverovatnije o pozajmicama, ali baziranim na komercijalnim aranžmanima. Standardne pozajmice među elektroprivredama statistika, naime, ne evidentira u uvozne i izvozne stavke.

Blic

Malo je se zeznuo pisac oko BIH i izvoza struje...ali svi razumijemo sto je htio reci...

Stanovi svakog dana sve skuplji
Autor: Ekipa „Blica“ | 24.03.2008 - 07:06
Stanovi svakog dana sve skuplji

Samo dan posle vesti da će Đokovići graditi „srpski Vimbldon“, na livadi u novobeogradskoj Ulici dr Ivana Ribara prodavci stanova iz okolnih blokova digli su cene za, u proseku, 10.000 evra po stanu. Tako je stan koji je prethodnog dana koštao 89.000, sledećeg jutra bio već 98.000. Divljanje cena na tržištu nekretnina, započeto prošlog leta u celoj Srbiji, nastavilo se i u prva tri meseca ove godine.

- Krajem prošlog leta gledao sam stan na Crvenom krstu. Tada je kvadrat u izgradnji koštao 1.500 evra. Danas, sedam meseci kasnije, kvadrat neizgrađenog stana, tačnije ledine u koju nije zaboden ni ašov, košta 2.500 evra. To je povećanje za više od 60 odsto! Živ hoću da se pojedem što prošle godine nisam uzeo kredit i kupio stan. Bio bih „dobar“ bar 1.000 evra po kvadratu - priča za „Blic“ jedan mlad, uspešan Beograđanin, zaposlen u stranoj firmi koja se bavi prometom nekretnina.
„Divljanje“ cena na beogradskom tržištu nekretnina toliko je da ni profesionalci nisu u stanju da ga, u toj meri, predvide. Jedini savet koji će svako od njih dati jeste da ko god može, bolje da stan kupi sad nego da čeka. Cene će i dalje rasti, a zaustaviće se samo kad ponuda bude bolja od potražnje. Kada će to biti, niko ne zna.
Za sada, potražnja za nekretninama u Beogradu najmanje je pet puta veća od ponude.
- To je osnovni razlog toga što cene „divljaju“. Cene su od decembra skočile za 15 odsto u proseku. Sve je više ljudi, naročito kreditnih kupaca, koji žele da dođu do pristojnog krova nad glavom. U Beogradu je počelo da radi mnogo stranih firmi, oni su zaposlili mlad, obrazovan svet, kojima su dali, za naše uslove, lepe plate. Ti mladi ljudi većinom podižu kredite i traže solidne stanove. A ponuda je, sa druge strane, katastrofalna - kaže za „Blic“ Tomislav Sekulić, vlasnik agencije „Europa ekskluziv“ i predsednik udruženja posrednika u prometu nekretninama.
Prošle godine, kreditni kupci činili su 60 odsto ukupnih klijenata, dok je 40 odsto bilo onih koji su imali keš. Danas je taj odnos 80:20 odsto u korist kupaca „iz kredita“.
- Situacija je potpuno izmakla kontroli. Otkad je završen „Delta siti“ cena kvadrata u blokovima 70 i 70a popela se na 2.000 evra. Pre samo godinu i po dana kvadrat u tim prilično nepopularnim blokovima koštao je 1.000 evra - kaže Zorica Maksimović, vlasnica agencije „Unimar“.
Beogradu, prema nekim procenama, nedostaje najmanje 30.000 stanova. Neke procene idu i do 100.000 pa čak i 200.000 nedostajućih stanova, ali su one, verovatno, preterane. Najveći problem je što se gradi sporo i skupo, izjavio je nedavno Milan Parivodić, savetnik premijera, na godišnjoj konferenciji o tržištu nekretnina održanoj u Hotelu „Hajat“.
U međuvremenu, vlasnici starih stanova podigli su cene u nebesa.
- Na tržištu nekretnina trenutno je haos. Svako prema svojim željama podiže cene kvadrata za svoj stan. One dnevno rastu ali ne zato što je baš toliko velika potražnja, već zato što klijenti pokušavaju da prodaju svoje stanove po nenormalnim cenama i to pravdaju time što kupuju Crnogorci i Rusi. Niti ima Crnogoraca niti Rusa. Ukoliko se ovakav trend nastavi niko neće hteti da kupuje. Radim sa dosta banaka i znam da ljudi polako odustaju od uzimanja kredita - kaže za „Blic“ Katarina Lazarević, suvlasnica agencije „Alka“.
Najmanje 20 većih investitora čeka da dobije dozvolu za poslovno-stambenu gradnju.
- Beogradu je potrebno milion i po kvadrata. Trenutno se zida 220.000 kvadrata. Ovih dvadesetak investitora pokriće samo deset odsto tražnje. Igranka se nastavlja. Sve dok se ne pokrene masovna izgradnja jeftinijih stanova za srednji sloj društva, ludilo će trajati - kaže Tomislav Sekulić.
Kupci i agenti se nadaju da će završetak Univerzitetskog sela i „upumpavanje“ na tržište 1.788 novih stanova donekle smiriti divljanje cene kvadrata u Beogradu. Kvadrat u tom naselju, kako se očekuje, biće ispod 2.000 evra. Za stanovima Univerzitetskog sela, međutim, vlada prava pomama i kad krajem marta investitor bude otvorio kapiju za kupce, čekaće se u redovima na rezervacije.

NIŠ
Nestaje razlika između novogradnje i „polovnih“ kvadrata
Dve trećine kupaca stanova u Nišu kreditom dolazi do krova nad glavom, procenjuju agenti za nekretnine. Najtraženiji su garsonjere i jednosobni stanovi, koji su zato po kvadratu skuplji od većih stanova.
Primera radi, stan od 42 kvadrata izvan centra Niša košta 40.000 evra, a stan veći 20 kvadrata skuplji je svega 5.000-6.000 evra.
Aleksandar Milić, menadžer prodaje Agencije za nekretnine „Kuća Petrović“ kaže da je već u izgradnji prodato 28 od 30 stanova manje kvadrature, na lokaciji kod Margera, u centru grada, čiju gradnju investira ova firma.
Neznatna je razlika u ceni novogradnje i starih stanova. Kvadrat novih stanova u centru Niša košta u proseku 1.000-1.200 evra, dok „polovni“ kvadrat košta 800-900 evra. Na periferiji prosečna cena kvadrata i starih i novih stanova iznosi od 550 do 800 evra.

SUBOTICA
Izgradnja ne može da isprati potražnju
Drastičan skok cena kuća i stanova zabeležen je u poslednja dva-tri meseca: stan u novogradnji, koji se pre godinu dana mogao kupiti po ceni od 600 do 700 evra po kvadratu, sada je, u zavisnosti od gradske lokacije, skuplji deset do 25 odsto.
- Verujem da ćemo uskoro, posle Beograda i Novog Sada, postati najpoželjnija (i najtraženija) destinacija i da će cena kvadratnog metra stana za nekoliko meseci dostići 1.000 evra - kaže za „Blic“ Zoran Francišković, vlasnik građevinske firme „Panongrad“.
U agencijama za nekretnine ističu da će se do jeseni kvadratni metar stana u užem centru, u novogradnji, približiti „hiljadarki“.
- Sada su cene novih stanova od 650 do 750 evra za kvadratni metar. S obzirom na to da je potražnja zaista velika i da gradnja ne stiže da zadovolji potrebe kupaca, očekujem drastično povećanje cena - kaže Jovan Aradski, vlasnik Agencije za nekretnine „Kruna“.
Porasle su i cene starih stanova, čak i na gradskoj periferiji. Pre pola godine one su iznosile od 450 do 550, a već sada vlasnici za takve stanove traže najmanje 600 evra po kvadratnom metru.
Građevinari objašnjavaju da je povećana stambena potražnja, pre svega, rezultat kreditiranja, jer skoro 80 odsto novih kupaca rešava stambeno pitanje na kredit.

KRAGUJEVAC
Poskupljenje 30 odsto
Stambeni prostor u Kragujevcu je tokom proteklih godinu dana poskupeo na najatraktivnijim lokacijama i za 30 odsto. Kako saznajemo u agencijama koje se bave prometom nekretnina, kvadrat novog stana u strogom centru grada dostiže cenu i do 1.400 evra. Najtraženije su garsonjere i manji stanovi koji ne prelaze površinu od 30 kvadrata, sa prosečnom cenom od 1.100 evra. Kupci jeftinije plaćaju ako novac daju unapred, pre nego što se stan sazida (oko 950 evra).
Stan u Kragujevcu ne može da se nađe za manje od 600 evra po kvadratu, i to na periferiji grada. Kuće su tradicionalno jeftinije, pa one po kvadratu koštaju od 200 do 600 evra.

NOVI SAD
Dolazak holandske firme diže cenu
U Novom Sadu najskuplji stanovi, smešteni u samom centru grada, dostigli su 1.800 evra po kvadratu. Poslednje poskupljenje zabeleženo je na Limanu 3, gde je cena kvadrata dostigla 1.700 evra nakon najave da će Holanđani ovde graditi velelepni poslovno-stambeni centar.
Stanovi u samom centru, Ulici braće Ribnikar ili u novoj zgradi kod Dunavskog parka trenutno su najskuplji, jer se za garsonjeru u izgradnji plaća 1.800 evra. Na popularnoj Grbavici, koja je postala jedno od najskupljih naselja, garsonjera ne ide ispod 1.500 evra, na Novoj Detelinari, do skora najjeftinijoj, mora da se plati 1.200 evra, pa čak ni Novi bulevar, čiji je kvadrat doskora koštao svega 700 evra, ne zaostaje. Ekskluzivna „Zonedova zgrada“ sa 30.000 kvadrata, koja će imati i bazen, saunu, sportski centar, već je dobrim delom rasprodata, a kvadrat u predugovaranju je čak 1.200 evra. Počele su da rastu čak i cene nekretnina u okolini - u Kamenici i potezu ka Beočinu, a stan u Veterniku, iza stadiona „Vujadin Boškov“, plaća se 750 evra po kvadratu, koliko je doskora koštao Telep. Jeftiniji stanovi sada mogu da se kupe samo na Telepu i Novoj Detelinari, gde može da se nađe kvadrat od 900 evra.

„Cenkaćemo se...“
Jedna Beograđanka nudi na prodaju svoj stan u centru grada na Obilićevom vencu, i za kvadrat traži čak 6.000 evra! To je apsolutni rekord za kvadrat starog stana u gradu. Zgrada u kojoj se nalazi njen stan je predratna, stan je prosečan, a cena za kvadrat apsolutno nerealna. Upitana da li misli da će po toj ceni moći da proda stan, rekla je: „Ma, nema veze, cenkaćemo se!“

Blic

Odložen početak gradnje autoputa Horgoš-Požega
Autor: D. Nišavić - S. Vuković | 26.03.2008 - 19:43
Odložen početak gradnje autoputa Horgoš-Požega

Vlada Srbije prekosutra neće doneti odluku da radovi na autoputu Horgoš-Požega počnu 2. aprila, već će DS i G17 plus insistirati da se početak radova odloži dok koncesionari ne obezbede finansijska sredstva, a što je prvi preduslov početka realizacije koncesionog ugovora, saznaje „Blic“.

Do nesporazuma u vezi sa koncesijom danas je došlo na Odboru za privredu i finansije Vlade Srbije, gde je ministar za infrastrukturu Velimir Ilić insistirao da se prihvati primena koncesionog ugovora, iako koncesionar nije ispunio osnovni uslov. On je najavio da bi koncesionari mogli da obezbede finansijsku konstrukciju tek u decembru, jer „Dojče banka“ ne želi da ulazi u posao pre tog datuma, ali upućeni ocenjuju da je Ilić želeo da preseče crvenu vrpcu u toku predizborne kampanje.
Ilić je insistirao da koncesionari počnu sa radovima sa sredstvima koja imaju, kao i da se 10 miliona evra, deponovanih kao garancija, usmeri u radove na ovom projektu. To bi značilo da država finansira ono što bi trebalo koncesionar, a onda da se radovi obustave 31. decembra kako bi se sačekala odluka „Dojče banke“, predložio je Ilić. Ministar za kapitalne investicije je otišao i korak dalje i naveo da bi koncesionari odmah mogli da počnu da naplaćuju putarinu na deonici od Horgoša do Beograda, a da im se novac koji su uložili, kada obezbede finansijsku konstrukciju, vrati kao da su radili posao za državu.
Predstavnici DS i G17 u Odboru za privredu i finansije odmah su odbili predlog ministra Ilića, posle čega je on rekao da je u tom slučaju jedini izlaz da sa svojim predlogom ide direktno na Vladu.
- Na Vladi ćemo tražiti da se bar na tri-četiri meseca odloži početak radova, dok se ne zatvori konstrukcija - kaže naš sagovornik član Vlade Srbije, koji je želeo da ostane anoniman.
A najavu ministra Ilića da će se izaći u susret koncesionaru, konzorcijumu kompanija „Alipna“ i „Por“, koji su zatražili da dostave samo bankarsku garanciju za rokove u prvoj godini umesto da pruže garanciju za ukupnu investiciju, ekonomisti tumače kao „neozbiljan potez“, koji ukazuje na jedno - da će ustupaka sigurno biti još.


Blic

Nemanja Kolesar oslobođen optužbi za utaju poreza
Autor: Blic online | 26.03.2008 - 18:41

Nemanja Kolesar, bivši šef kabineta premijera Zorana Đinđića, oslobođen je optužbi za utaju poreza, saopštio je portparol Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Zoran Tejić.

Nemanja Kolesar je, kako saznaje B92, oslobođen jer nije bilo dokaza da je izvršio krivično delo utaje poreza.
Optužnica protiv Kolesara podignuta je u maju 2004. godine. On je bio optužen za utaju poreza od šest miliona dinara, koji je morao da plati jer je na njegov devizni račun u Cepter banci 28. januara 2003. godine uplaćeno oko 290.000 evra, a 12. marta još 350.000 evra. Po optužnici, Kolesar na tu sumu nije platio porez.

Blic

Još će i crkvu da mu dižu, i odštetu da mu plate.

Usijana atmosfera uoči prodaje „Geneksa“
Mišković, Cepter i Grci nisu predali svu dokumentaciju
Autor: Svetlana Vuković | 28.03.2008 - 06:05
Mišković, Cepter i Grci nisu predali svu dokumentaciju

Spisak kandidata za kupovinu „Geneksovih“ hotela - Miroslav Mišković, Filip Cepter i grčka „Lampsa“ - bi do ponedeljka, za kada je zakazano nadmetanje, mogao da se ospe, i to toliko da nadmetanja uopšte ne bude. Razlog nije odustajanje aspiranata, već to što nijedan od nije dostavio sva tražena dokumenta. U Agenciji za privatizaciju kažu da je reč uglavnom o sitnim nedostajućim papirima i da očekuju da će ih kandidati dostaviti te tražene dopune do danas u 17 časova, kada ističe rok.

Zasedanje tenderske komisije uslediće već večeras, i po slovu propisa, ne bi mogla da prođe nijedna kandidatura kojoj fali ijedan papir, makar da je reč o nekoj trivijalnoj potvrdi.
Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja, predsednik je tenderske komisije za ovu prodaju. Na pitanje „Blica“ da li će poništiti tender ukoliko se ispostavi da samo jedan kandidat ima sve sistematizovane papire, ili će ići na prodaju ove prestižne imovine bez nadmetanja, po osnovu prijave tog jednog, Ćirić je odgovorio:
- Ne mogu da govorim hipotetički. Ukoliko se i takva stvar desi, da ostane samo jedan, a ja sam uveren da neće biti tako, već da će biti sva tri, onda ćemo tražiti mišljenje finansijskog i pravnog savetnika, pa glasati prema toj preporuci.
U timovima sva ova tri kandidata za kupovinu najprestižnijeg beogradskog hotela „Kontinental“ (prelazno ime za doskorašnje „Interkontinetal“) u paketu sa gotovo jednako prestižnim kompleksom „Biznis apartmana“, juče je vladala usijana atmosfera. Svi su se razleteli da obezbede tražena dokumenta, uvereni da su njihove dopune daleko sitnije od konkurencije: da će oni uspeti da prođu kvalifikacije, a da konkurencija neće. Takva atmosfera, takva panika među rivalima, ukazuje, navode upućeni, da niko od njih ne bi da propusti priliku da kupi ovu prestižnu imovinu, ali se boji da će u inatu cena otići do neba.
Minimalna cena za ovaj kompleks od oko 72.000 kvadrata („Kontinental“, dve kule „Biznis apratmana“, teniska sala i energana) jeste 85 miliona evra. Ako za aukcijski sto sednu Mišković, Cepter i „Lamsa“, ukrštanje aukcijskih kartica bi cenu moglo da pogura na najmanje 200 miliona evra. Sa faktorom srpskog inata, i to kad bi lično držali aukcijske kartice, budžet Srbije bi od ove prodaje mogao baš da se napuni.

Blic

Рече јуче Динкић да је све ок што се тиче Цептера и Мишковића! 

Kao sto sam i mislio, pojeo je opet vuk magarca
Mene smao jedna stvar zanima:
Da li moze neko u Srbiji da mi odgovori na pitanje, da li je u preriodu privatizacije i jedna velika firma prodana bez i jedne afere oko njene prodaje(privatizacije)?