Falsifikat godišnje
B. RADIVOJEVIĆ, 3. april 2007

BEOGRAD - Agencija UN za kontrolu narkotika upozorila je da se sve češće trguje falsifikovanim medikamentima. Najmanje 10 odsto lekova u razvijenim zemljama, i čak do 40 odsto u nerazvijenim, krivotvoreni su. Srbija se, najverovatnije, "klacka" negde između. Zvanični podaci navode na zaključak da kod nas gotovo da nema falsifikovanih lekova, ali je teško poverovati u činjenicu da neki od 105 falsifikata, koliko ih je u opticaju u zemljama EU, nisu "zalutali" i kod nas.
U poslednje četiri godine, u Srbiji su otkrivena četiri falsifikata - lažni serum protiv tetanusa, lažni "ciprocinal", koji je po sastavu zapravo bio vitamin C i, u dva navrata, u Bečeju i Kragujevcu, falsifikovani lek za čir - "omeprol".
- U nasumičnim kontrolama, koje organizujemo dva puta godišnje, nismo našli ni jedan krivotvoreni lek - kaže dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja. - Iz apoteka je uzimano oko 1.000 uzoraka. Kontrolom u Agenciji za lekove i medicinska sredstva ustanovljeno je jedino u nekoliko navrata da neki preparat nema dovoljno aktivne supstance, ili da ne ispunjava propisani oblik. Te serije su povlačene iz prometa. Nijednom nismo našli lek bez dejstva.
U praksi se falsifikat otkriva kada je već u prometu, a tada može da bude kasno. U sva četiri slučaja u poslednje četiri godine, policija je otkrila ko je "lažnjak" pustio u promet, ali još ni jednom nije "zatvoren" čitav krug. Ne zna se gde su lekovi proizvedeni, ovde ili u inostranstvu, jer je istraga svaki put zapinjala na "fantomskim firmama".
- Naša Agencija za lekove jedna je od retkih u Evropi i svetu, koja nema nadležnost da kontroliše ispravnost lekova na tržištu - kaže Aleksandar Tucović, iz Agencije. - Proizvođači i uvoznici dužni su po zakonu da svaki lek za registraciju dostave na kontrolu. Time prestaje naša nadležnost.
Falsifikovan lek može da napravi veliku štetu, čak i kada se od originala razlikuje "samo" po odsustvu aktivne supstance. Pacijent u tom slučaju uzima "šećernu vodicu", što može da dovede do komplikacija bolesti. Falsifikovani lekovi, međutim, mogu da sadrže i supstance štetne po ljudsko zdravlje.


KAZNE
ZA proizvodnju i distribuciju falsifikovanih lekova zaprećena je kazna od 50.000 do milion dinara, ako nisu opasni po zdravlje. Ako se, međutim, pacijent razboli ili umre, kazna je od jedne do tri godine zatvora.

LAŽNA VIJAGRA
FARMACEUTSKA kuća "Fajzer", distributer "vijagre" na našem tržištu, upozorila je korisnike da ovaj preparat ne kupuju na crno, i ogradila se od svih eventualnih posledica upotrebe "vijagre" koja nije kupljena kod ovlašćenih distributera.
Iz "Fajzera" upozoravaju da u lažnoj "vijagri", koja se proizvodi u fabrikama u našem okruženju, može da se nađe običan šećer, ali i opasne materije koje mogu da ugroze zdravlje korisnika. Ovlašćeni distributeri "vijagre" na našem tržištu su "Velefarm", "Erma", "Farmalogist", a originalna "plava pilula" može da se kupi u svakoj apoteci.

Izvor: Novosti