Postoji sve veća potreba za stručnim i još stručnijim znanjem, pa oni koji imaju takve ambicije neizbežno postaju fah-idioti, jer jednostavno nemaju vremena za drugačija znanja koja ih možda interesuju.
Sa druge strane imamo tzv "široko obrazovanje" kao što su srednje škole i zanati sve masovnije i sve slabijeg kvaliteta.
Tu se sad postavlja pitanje onoga što se obično zove intelektualac, tačnije društvene moći i želje da se takvi uopšte školuju, kao i mogućnosti da se takvi uopšte školuju bilo gde, da ne budu baš tek sa gimnazijom. (da zanemarimo famozno pa od čega će živeti - eto porodično ima lovu npr)
Hoćemo li svim tim izgubiti ljude koji zaista umeju i mogu da misle sa potrebnim fondom obrazovanja iza sebe? Vrlo realna opasnost! Ili takvi razvejani pojedinci neće imati nikakav uticaj i autoritet na društvo, kao dokoni boemi.
Onda nam sudbina postaju lideri "sa zdravom seljačkom pameću" kao i oni sa falsifikovanim diplomama (ne mislim samo na političare) da nam prosipaju svoju lažnu pamet.

Uh, mislim da sam kompetentna da prozborim nesto na ovu temu... Nisam htela da idem u gimnaziju, jer sam bila okrenuta nekim prirodnim naukama, al` ipak sam par nedelja pred prijemni promenila misljenje i evo me, na sasvim drugoj stvari- najdrustvenija nauka. 

Fax- idioti, pa ja ne poznajem takve ljude. Kod mene se mora raspolagati svakolikim znanjem.   

Ne smatram da je intelektualac onaj ko ima diplomu fakulteta. Meru obrazovanja posmatram kroz prizmu njegove zelje za saznanjem i znanjem.

Inace, u Srbiji 3% ljudi poseduje diplomu fakulteta...

U moje vreme je bilo 6% - znaci da je onih ostalih 3% otislo iz zemlje 

Sto bi tako to nesto znacilo. 

kod nas je isuvishe mnogo ljudi sa "shirokim " obrazovanjem (u stvari jack-of-all-trades=master-of-none) . potrebno nam je vishe pravih struchnjaka ,pa makar bili i fah-idioti ,ali da znaju svoje mesto .

Sa predhodnim postom se potpuno slažem, samo je ključno pitanje kako da se takvi istinski strušnjaci uopšte održe i opstanu pored silnih "Stručnjaka za tursku kaldrmu" upravo nas to vraća na "intelektualca šireg obrazovanja" koji bi bio duboko svestan da od specijalista zavisi moderno društvo, a dovoljno obrazovan da takve poveže i da time postaje dragocena spona između različitih struka koje su sve manje u međusobnom dodiru, jer to zaista ne mogu "eksperti za tursku kaldrmu"

postoji i nauka o organizaciji - treba dopustiti ljudima koji su struchni za tu oblast da pokazu svoje znanje ,a ne zanositi se idejama o kojekakvoj "demokratiji" jer to je kao shto je svima jasno prazna pricha.

u principu ,nemam nishta protiv da neko ima shiroko obrazovanje (i sam se trudim da to postignem) ali specijalisti su nuzni na ovom stepenu razvoja civilizacije .

jednostavno, vishe ne postoji takva podela .jedno bez drugog -nemoze...

Upravo tako-jedno bez drugog ne moze.Da bi neko morao da ima siroko obrazovanje,neko drugi mora da se posveti nekim prizemnijim stvarima.Mada ne treba ici u krajnost-postati "profesionalni idiot" je jednostavno glupo

Po iskustvima razvijenijih zemalja specijalizacija je neophodna i donosi dobre rezultate.Podrazumeva se i postojanje specijaliste za organizaciju koji ce da organizuje ostale "specijalce" 
U takvom ekonomski efikasnom drushtvu pojedinac bi trebao imati vremena da stiche "opshte obrazovanje" u skladu sa sopstvenim afinitetima.
U Srbiji je princip "svako radi svoj posao kako treba i ne mesha se u tudji"  utopija, bar za sada.

U Serbiji niko ne ulaze u specijalizaciju jer se zaradjuje muvanjem i  poslovima  sa brzom zaradom a poslodavci ne specijalizuju svoje zaposlene jer to smatraju bacanjem novca i vremena.

Свако треба да ради оно у чему може да испољи највише од својих капацитета. Не мора то увек бити оно за шта се школовао.
Специјалисти су неопходни, не може неко да се приучи да оперише мозак, али опет не може се ни без људи широког образовања...ко би читао књиге,  ишао у галерије и позорише. 
Дефинитивно, једни без других не могу.

Cisto malo da prenesem iskustva sa trzista rada tog trulog zapada o kome pricate. Takozvani specijalisti su mrtvo meso - ljudi koji veoma tesko nalaze posao kada ga izgube. Danas se prevashodno traze ljudi koji ce se uklopiti sa drugim ljudima - samosvesni i tkzv tim igraci. Tek onda dolaze na red radne sposobnosti i znanje. Dzabe ti je sve znanje ako ne umes da komuniciras sa ostalim ljudima.

Ima struka doduse gde se specijalisti i dalje traze ali cak i tada od njih se ocekuje da znaju dosta i o drugim granama. Na primer - masinski inzenjer danas ne moze da efikasno radi ako ne poznaje elektroniku, kontrolne sisteme, senzore, software - sve ono sto danas cini sastavni deo njegovog posla. U mom licnom slucaju sam morao da ucim i optiku i opticki dizajn - nesto sto se definitivno ne uci na masincu bilo gde u svetu. Ja i dalje drzim svoju specijalizaciju ali mogu da komuniciram sa svakim covekom u mojoj kompaniji. Znaci sustina je biti obe stvari u isto vreme.

ja sam onda pravi chovek  za rad na zapadu,ne znam nishta da radim ali se dobro slazem sa ljudima 

Pa neces se dobro slagati sa ljudima koji znaju da rade -   

mozda nije bila narochito duhovita ali ono shto sam napisao je ipak bila shala    nadam se da te  dugogodishnji rad na zapadu nije u potpunosti lishio smisla za humor.

PA vidis majku mu da sam pozeleneo od smeha - bem mu misha garavog 

Od sad cu  morati da ti saljem po SMS svaki put kada shvatim salu 

Za svestrano obrazovanje! 

Al` tome nekoga nece "nauciti" ni 29 fakulteta... Zelja za svestranoscu mozdane biblioteke, razvija se veoma rano... 

Fax- idioti... Pa, vec imamo dosta megatrenda i slicnih njima. 

У сваком случају гласам за свестраност. Зато сам и изабрала антропологију јер сам сматрала да ће ми пружити најшире образовање у домену друштвених наука, значајно протканих природним.
Па ипак, радим нешто што  нисам учила на факулету,а што ипак не бих могла да се нисам школовала.
Мислим да су лични квалитети најважнији да би човек био успешан у нечему што ради, шта год то било. Креативност се не учи нити купује, као ни машта, иновативност,поштење,  уметност опхођења са људима, способност комуникације и улога "мрежног човека", све зависно који је посао у питању.

generalno govoreci - nashi univerziteti produkuju kadar kome je potrebno suvishe vremena da se ukopi u "proizvodnju" tj imamo diplomiranog toga_i_toga koji praktichno nije sposoban da odradi posao za koji je shkolovan .umesto toga on ima neka shiroka teorijska znanja koja su vishe potrebna nekom ko se bavi istrazivachkim radom nego "prakticharu" .

dobar primer je ovo shto kaze decky - ta neka dodatna znanja iz elektronike i upotrebe raznih pomocnih software-a u drugim zemljama se stichu na fakultetu. istovremeno - kod njih ljudi generalno gledano imaju manje teorijskih znanja ,npr iz fizike ,matematike ...

uopshteno govoreci - mi imamo dosta ljudi koji su stekli "shiroko" ,ali ne i "duboko" znanje.s njima je lepo prichati neobavezno ,ali teshkoce nastaju kad treba neshto da se odradi ...