Facing Death :: Buvljak ~ Opsta blebetanja ~ Svastara

Da li ste se nekada u nekom trenutku svog zivota bojali za zivot?Ili ste imali neku situaciju u kojoj ste na trenutak pomislili:"To je to, ovo je kraj?" Ako niste onda napisite neku situaciju koja je bila najgora koja vam se desila, koja je mogla da dovede vas zivot u pitanje....

Evo da pocnem.

Tada sam imao 12 god i isao sam vozom u selo(sam, bez caleta ili keve).Posto sam bio mali, nisam se setio na koju stanicu treba da izadjem i slucajno sam izasao stanicu ranije.Ta stanica na kojoj je voz stao je prava zabit, tu nema nigde nikog, suma brdo i nista.Prvo sam pokusao da pozovem nekoga preko mobilnog, al nije bilo signala.Onda sam seo na prugu i zamislio se.Imao sam dve opcije, da cekam sledeci voz(vozovi idu na svakih 3 sata, i to samo putnicki staje na tu stanicu, brzi voz ne staje), a druga opcija je da idem peske do sledece stanice gde sam trebao da sidjem.Do sledece stanice imalo je oko 5km. I tako ja krenuh malo trcim(jel sam se usro) a malo hodam.Prvi put sam se usro kad sam prelazio preko nekog mosta koji se raspada.Kasnije sam hodao jos 500m i dosao do 3km dugackog tunela(kad izadjem iz tog tunela, tu je odma ta stanica gde sam trebao da sidjem).U tunelu nema svetla, uzak je, prakticno sam pomislio ako naidje voz gotov sam.Voda kaplje, cuju se slepi misevi, bas sam se usro.Trcao sam jedno kilometar kad sam cuo da se šine tresu.Tad sam se bas uspanicio i trazio sam onaj stek sa strane koji koriste kontroleri pruge da se sakriju kad ide voz.Oni su inace postavljeni na svakih 100 metara.Voz je vec usao u tunel a ja sam jedva nasao taj stek.(taj stek je inace 1m sirok i visok) i tu sam se sakrio.Voz je prolazio bukvalno na 50 cm od moje glave.Ja sam zatvorio oci i samo se nadao da prodje.Kad je proso voz krenuo sam da trcim i vise se nisam okretao.Posle jos kilometar trcanja ugledo sam kraj tunela, tad sam opalio opasan sprint dok nisam izasao.Cim sam izasao, sav znojav samo sam seo na klupicu koja je bila na stanici i pomislio koji kurac se meni desava.Posle sam nazvao caleta da mi javim da sam okej i rekao sam mu da je voz kasnio a da nisam mogao da ga nazovem i da mu se javim.Oni i dalje misli da je sve bilo u redu.Nikada im nisam ispricao ovaj dogadjaj.

Eto, to je bilo nesto najstrasnije sto mi se desilo, mozda nije najgora moguca situacija ali s obzirom da sam bio klinac i bas sam se usro, mislim da je to bilo nesto najgore sto mi se desilo...