A bre ljudi kako cepidlachite

... A pretpostavljam da je pola ljudi vec zaspalo na polovini teksta kakav je trenutno.

1. Da li si nekada video kako izgleda eksplozija protiv-gradne rakete nocu ? Radi se o kratkim ali intenzivnim "iskricama" koje chovek lako poveze sa zvezdom padalicom. Samim time "light-show" sa zemlje teshko da bi neko i primetio. Sa druge strane u kokpitu aviona te "iskrice" izgledaju isto kao rasprskavanje PVO artiljerije i uz termichki efekat koji ih prati (a to je i poenta protivgradnih raketa - zar ne) unose jako veliki stepen panike u svest pilota. Osim toga Protiv-gradne rakete nemaju u sebi sporogoruce punjenje kao shto imaju rakete za vatromet) chime se radi o bljesku kratkog trajanja a ne o prolongiranom "sijanju"  i "svetlenju" (shto je majku mu i poenta vatrometa). Da su ga gadjali raketama od vatrometa pilot se najverovatnje i nebi niti uzbudjivao i niti pokushavao da vrshi nekakav manevar izbegavanja. Ovako, neshto shto ne bljeshti nego svetli nekakvim "demonskim sjajem" u okolini letilice, aktivira sve moguce termichke detektore, i "prati me" (uobichajen efekat paranoje koji se javlja kao rezultat gubitka samopuzdanja) itekako nagna choveka da uchini neshto nepromishljeno :-) Medjutim osnovni razlog za neuochavanje raketa bila je bash niska oblachnost tih dana.
2. Lazanski je u pravu (uz njegovo uobichajeno preterivanje naravno). Procedura koju ti opisujesh (formiranje CAP-a i SEAD oko lokacije i naknadni SAR) je ocenjena kao zastarela josh za vreme Pustinske oluje. Naime u Iraku je veliki broj vazduhoplova SAR jedinica doshao pod dobro organizovanu vatru od strane mobilnih PVO sistema malog dometa koji su se velikom brzinim razmeshtali u zoni peshadiskog pretrazivanja terena za oborenim pilotom. Kako je na pochetku Pustinske oluje doshlo do ozbiljnih oshtecenja vishe SAR helikopera procedura je modifikovana. Sada je SAR helikopter u vazduhu u blizini neprijateljskog vazdushnog prostora i krece u pravcu oborenog pilota istog momenta kada se oglasi transponder koji javlja da je doshlo i gde je doshlo do katapultiranja. Za drugu "referentnu tachku za pretragu" uzima se lokacija na koju padne sedishte za katapultiranje (transponder 2) a tek zatim se "na licu mesta" (tj u blizini te dve lokacije ) cheka aktiviranje pilotovog transponder-a (popularno "lokatora") koji ce omoguciti izvlachenje pilota. Smatra se da je ova procedura mnogo efikasnija poshto jedinicama protivnika daje mnogo manje vremena za reakciju i organizovanje potencijalnih zamki i zaseda za SAR ljudstvo i sredstva. Ako se pilot ne "oglasi" u periodu od 2 sata smatra se da je ili onesposobljen ili da je uhvacen (shto je u oshtrom kontrastu sa ranijom procedurom da pilot izbegava hvatanje i zarobljavanje i da se oglashava tek POSLE 3-5 sati od pada). Ovo pravilo se specijalno primenjivalo '99 kod nas poshto je postojala velika verovatnoca da se pilot iskoristi kao "PVO mamac" za neki od prenosivih raketnih sistema (strela, igla itd.) kojima su chak i neke od snaga rezervista, "dobrovoljaca" i "seoskih staza" bile naoruzane (barem po falichnim podatcima NATO-a). Mada su se piloti bunili protiv takvog "snadjite se sami" stava komande josh 91-ve i kasnije u Bosni procedura je ostala ista poshto je validnost nachina razmishljanja pokazana na vishe primera (obaranje SAR helikoptera peshadiskom vatrom u Iraku, teshka oshtecenja drugog prilikom pokushaja izvlachenja pilota u Bosni, 3 helikoptera specijalaca "razmazana" u blizini Cer-a i Tare itd. itd.) Svaki od tih puta pilot je ve bio u rukama "lokalaca"/"teritorijalaca" a transponder iskorishcen za "navlachenje". U svojoj knjizi "Every man a tiger" komandant avijacije za vreme Pustinske oluje celo poglavlje posvecuje SAR misijama i teatralnim neuspesima koji su tokom njih dogodili. Kao posledica je i doshlo do korenite promene u nachinu izvodjenja istih.
3. OSNOVNA ideja sistema CER je i bila supstitucija "radara za pracenje polozaja rakete" (poshto je to najranjiviji deo samog sistema NEVA. Ideja da se i cilj prati termoviziskim uredjajem se javila dosta kasnije kada je utvrdjeno da prva namena TOLIKO dobro radi. Zato se sistem koristi tako da se jedna kamera usmeri na cilj, druga na raketu. Kada dodje do "poklapanja signala" i posle prorachunatog vremena (obichno kako sam vec rekao posle predjenih 3-4 petine puta do cilja) kratkotrajno se ukljuchuju radarske komponente za navodjenje ali:
- u vremenskom intervalu koji je 2-3 puta manji od onog koji bi bio potreban bez upotrebe termoviziskog uredjaja.
- samo radi zavrshnog navodjenja na cilj.
- prekasno da bi bilo moguce primeniti bilo kakve racionalne i efikasne protiv-mere
- suvishe kratko da bi HARM ili slichan projektil bio u mogucnosti da izvrshi zahvat i/ili "zapamti" lokaciju sa kog se vrshi ozrachenje.