Toolbar
Pravilnik foruma
Burek marketing
Najčešća pitanja
Posetite Burek Prodavnicu
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
zaboravili ste šifru?
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

Zatvori
ConQUIZtador
banner
BUREK marketing
*
linktree Burek :: Forumi ::  >  Opste teme  >  Astrologija ~ Numerologija ~ Ezoterija
linktree Tema: Ezoterijski rečnik
Trenutno vreme je: 23. Apr 2024, 11:56:14
 nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
1
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Ezoterijski rečnik  (Pročitano 5696 puta)
Tema opcije Oceni temu
Makišon
07. Mar 2007, 01:10:04
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak Taurus
Pol Žena
Poruke 18761
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.2
Adam (Adam i sinovi Adamovi)

Posle radova od pet dana šestoga bi stvoren od blata zemaljskog, a dahom života, načinjen na priliku Božju Adam koji, postavljen u raj zemaljski i obdaren poklonjenim dobrima, nadenu ime stvarima. Izraz Adam u Bibliji je veoma čest i ima dosta značenja. Kada Jevrej izgovara tu reč, ne pomišlja o prvom čoveku. Iz izveštaja o stvaranju Adam označava prvog čoveka samo na četiri mesta (1. Mojsijeva 4,1.25; 5,1.3; Jov 8,6). Uopšte se ovaj izraz, i to s razlogom, prevodi rečima kao: čovek uopšte (Jov 14,1), ljudi (2. Mojsijeva 6,12), neko (Propovednik 2,12), ˝se˝ (bezlično: npr. kaže se, kažu, i sl.; Zaharije 13,5), niko (1. Carevima 8,46; Psalam 105,14), ljudsko biće (Psalam 94,11). Kolektivno značenje očigledno preovladava. Isto to vredi i za sin Adamov, kojim se ne misli na nekog potomka Adamovog kao pojedinca, već se on javlja uporedno s izrazom čovek. Prva tri poglavlja 2. Mojsijeve neka je vrsta predgovora celom Petoknjižju. Ali njihov nastanak nije jedinstven: napisana su u razna vremena, rukom dvaju susednih sastavljača, jahvista (2. i 3. Mojsijeva) i predstavnika svešteničke predaje (1. Mojsijeva). Vodeći računa o predajama, iz izveštaja o stvaranju moglo bi se u glavnim crtama, izdvojiti sledeći nauk: jahvist prvo pokušava zamisliti čovekovo stanje, uveren, da predak uključuje u sebi sve svoje potomke: stoga jahvist nagoveštava svakom čoveku da je Bog stvorio čoveka kao dobroga; ovaj je onda sagrešio i mora jednog dana biti otkupljen. S druge strane, sveštenički izveštaj (1. Mojsijeva) otkriva da je čovek stvoren prema liku Božjem; zatim se uz pomoć rodoslovlja (5. Mojsijeva, 10) pokazuje kako svi ljudi, zajedno s Izrailjom, čine jedinstvo, tj. ljudski rod. NZ ponavlja da su svi ljudi izvedeni od jednog čoveka (Dela 17,26), kao i da su praroditelji prvobitni lik bračnog para (Mateja 19,4; 1. Timotije 2,13), koji mora biti obnovljen u novom čovečanstvu. Novina su novozavetne poruke u kojima se Isus prikazuje kao novi Adam. Apokrifi su već ranije bili upozorili na rekapitulaciju svega grešnog čovečanstva u Adamu; ali ponajpre što se Isus sam predstavio kao Sin Čovečiji, istovremeno prikazujući da je on zaista od ljudskog roda i da se u njemu moralo ispuniti slavno Danilovo proročanstvo. Sinoptici ocrtavaju, više ili manje jasno, Isusovu vezu s Adamom. Pavle (Rimljanima 5,12-21; 1. Korinćanima 15,21) predstavlja dva lika: Adam stvoren kao živa duša - kao zemaljski, duševan čovek; novi Adam je nebeski, duhovan čovek. Kod Adama je neposlušnost , osuda i smrt; kod Isusa poslušnost, opravdanje, život. Preko Adama je greh ušao u svet; po Isusu, kao svome izvoru, izlila se milost.
 

Agageji

Jedan od velikih neprijatelja Mardoheja, pa preko njega i izrailjskog naroda, bio je Aman Agagej (Jestira 3,1.10: 8,3-5). Jevrejska tradicija kao i Josif Flavije tvrde da izraz ˝ Agagej˝ vuče poreklo od titule koju su nosila amalički carevi. Aman bi pri tom bio carskog porekla, amaličke loze (4. Mojsijeva 24,7: 1. Samuilova 15,9).
 

Agnji joga

Doslovan prevod glasi "sjedinjenje vatrom". Radi se o novijoj tehnici Joge, koju je na osnovu indijskih i kineskih izvora razvio Rasel Pol Šofild* (Schofleld). Nezadovoljan tehnikama psihološke transformacije, koje se oslanjaju samo na svesnom uvidu u razarajući ili restriktivan psihički materijal, Šofild je razvio tehnike agnji joge za "sagorevanje" nepoželjnih i inhibitornih psihičkih naslaga. Zasnovana na principu po kome je "energija koncentrisana na mestu fokusa misli", za olakšavanje kontrolisanog protoka energije, ili "unutrašnje vatre", agnji joga primenjuje vizualizaciju u kombinaciji sa telesnim vežbama, što je od suštinskog značaja za telesno pročišćavanje, integraciju i transformaciju. /217/.
 

Ahmeta

Midski grad Ahmeta je poznatija pod imenom Ekbatana. Prema Herodotu ovaj grad je podignut početkom sedmog veka pre nove ere kao prestonica ujedinjenih midskih plemena. Sagrađena je u brdima Zagrosa, na nadmorskoj visini od preko 1800 metara. Ostaci grada Ahmeta i danas stoje. Postoji verovatnoća da je grob za koji se ovde tvrdi da je Jestirin, zaista njen i ako se to još uvek ne može i dokazati. Danas je to grad Hamadan sa preko 100.000 mešovitih stanovnika, Turaka, Jevreja, Armenaca i Persijanaca.
 

Aikido

Kao ostale japanske borilačke veštine, aikido je metod koncipiran tako da je istovremeno metod za samoodbranu i trening za integrisanje duha i tela. Razvijena u Japanu dvadesetih godina od strane Uješibe (Morihei Uyeshiba), ona upućuje svoje praktikante na odgovornost da postignu i sačuvaju optimalne nivoe fizičkog i mentalnog funkcionisanja, a takođe da upotrebe moć koja se prenosi, vodeći računa o bazičnim etičkim principima, to jest da nanesu što je moguće manju povredu protivniku.
 

Ajurveda (Ayuraveda)

Klasična indijska medicina je kompleksna skupina medicinskih principa i tretmana koji su se razvijali i prenosili kroz milenijume. Kao i drugi tradicionalni orijentalni sistemi, ajurveda je Holistička, jer sadrži koordinirajuće terapije za telo, um i duh. Na teoretskom nivou visoko je šematizovana. Po ajurvedi telo je konstituisano od pet elemenata (zemlja, vatra, vazduh, voda i eter). Prema tome koji elemenat preovlađuje, razlikuje se pet tipova ljudi. Svaki od ovih tipova sklon je specifičnim oboljenjima koja se pripisuju nedostatku ili pak višku telesnih sokova, a leče se korektivnim dijetetskim tretmanom ili lekovima.
 

Akaški zapis (Akashic record)

U ezoterizmu označava kosmički rezervoar informacija i sećanja, kojima imaju pristup nadareni medijumi. Fenomen "mentalnih medijuma" oduvek je zanimao i zbunjivao publiku, pogotovu kada se u recima medijuma pokaže znanje, mudrost ili vidovitost koji prevazilaze njegove, ili njene, intelektualne moći, a objašnjenja su, uglavnom, ove sadržaje pripisivala komunikaciji sa bogovima, duhovima, skrivenim "gospodarima mudrosti" sa telepatskim moćima ili vanzemaljcima. Ideja o akaškom zapisu predstavlja alternativno objašnjenje, ali je i ono jednako proizvoljno i sa istom manom da jednu opipljivu misteriju objašnjava uvođenjem jednog neopipljivog entiteta /311/.
 

Akupunktura  (Acupuncture)

Staro kinesko medicinsko umeće, bazirano na sistemu ljudske fiziologije, koje se zapadnoj nauci čini okultnim, mada se dokazi o praktičnoj efikasnosti akupunkturne terapije ne mogu poreći. Smatra se da telo ima mrežu kanala — poznatih kao "meridijani" - kroz koje protiče životna energija zvana Chi (Či), koja ima dve izbalansirane komponente Jin i Jang. Kada ove komponente izađu iz ravnoteže, ili kada energetski protok duž meridijana bude blokiran, dolazi do bolesti ili organskog poremećaja. Umetnost izlečenja sastoji se u vraćanju ravnoteže ili otklanjanju blokade. Ovo se čini ubadanjem igala na određene tačke na meridijanima. Ima oko 800 takvih "akupunkrurnih tačaka". Zavisno od toga da li se hoće postići stimulišući ili sedativni efekat, koriste se igle od različitih materijala. Sem za lekovitu terapiju, akupunktura se koristi kao sredstvo za anesteziju, i važni hirurški zahvati mogu se obaviti na potpuno svesnom pacijentu koji je pod lokalnom anestezijom uz pomoć strateški dobro raspoređenih igala. Akupunkturisti tvrde da se primarni meridijani tela mogu osetiti na pulsu, na korenu šake, a svakom tretmanu prethodi puls dijagnoza koja jednom ekspertu može da otkrije početno oboljenje koje još nije manifestovalo fizičke simptome. Akupunktura, dakle, može da se koristi i kao preventivna terapija.
 

Akvarijanska  ( Akvarijanska zavera - Aguarian conspiracy )

Termin je skovala Merilin Ferguson* da označi labavo povezanu grupu, ili mrežu, ljudi najrazličitijih profesija i aktivnosti, čiji je rad smisleno orijentisan ka budućnosti i u skladu je sa nekoliko pomaka paradigmi koje se dešavaju u našem vremenu. Ovi ljudi nisu zaverenici poput ideologa ili terorista; njima nije toliko stalo do rušenja starog koliko do stvaranja novog. Tipične izmene u pridavanju značaja, koje uvode ovi "zaverenici", jesu: u politici i poslovanju - od konkurencije i eksploatacije ka saradnji i konsenzusu; u obrazovanju - od izvođenja nastave i postizanja uspeha ka razvijanju sposobnosti za inteligentno rasuđivanje i ka ohrabrivanju za stalno učenje; u zdravstvenoj nezi - od prepuštanja specijalistima i ustanovama ka individualnoj i međusobnoj samopomoći; u industriji - od orijentacije na rast i maksimalan profit ka orijentaciji na očuvanje prirodnih resursa u ekologiji /88/.
 

Aleksandrija

Grad nastao od imena njegovog osnivača, osvajača Aleksandra Makedonskog. Po Plutarhu to je prvi od 70 gradova koji je osnovao Aleksandar Makedonski. Preko ovih gradova je hteo da širi grčku kulturu po celom svetu. Grad u Egiptu nastao 332. i 331.g. pre nove ere. Kada je osam godina kasnije u Vavilonu, 13. juna 323.g. pre nove ere, umro Aleksandar, prenesen je po tradiciji u zlatnom sarkofagu i sahranjen u ovom gradu. Ovaj grad postaje centar civilizacije i kulture tadašnjeg vremena. Poznat je i po bogatom muzeju, biblioteci i univerzitetu. Poznati umovi iz tog vremena su Euklid, usavršitelj geometrije, Eratosten (276.-194. g. pre nove ere), koji je prvi izmerio obim zemlje, rastojanje do sunca i postavio paralele i podnevnike na kartu zemlje. Čuvena Aleksandrijska biblioteka stradala je u vreme rimskog osvajanja Egipta, kada se požar iz luke preneo u grad. Smatra se da je tom prilikom uništeno oko 400.000 primeraka rukopisa. Aleksandrija, koja je nekoliko puta dizana i rušena, oporavila se i od ovoga, tako da je u vreme vladavine Rimljana po veličini i bogatstvu bila skoro ravna Rimu. Da bi pristup novoj prestonici bio što bolji i lakši, Ptolomej je naredio da se na ostrvu Farosu izgradi ogroman svetionik koji će brodovima sa velike udaljenosti obeležavati pravac i smer plovidbe. Svetionik je gradio Sostrat iz Knida. Za temelje svetionika je upotrebio blokove od livenog stakla, jer ih slana morska voda ne nagriza. Gradnja je trajala 20 godina (od 300. do 280. g. pre nove ere) i svetionik je bio visok oko 150 m, a njegova svetlost se videla sa oko 170 km daljine. Ovo svetsko čudo je posle 600 godina postojanja srušeno zemljotresom. Neki kalif je naredio da mu potkopaju temelje tražeći blago u njima. Novi zemljotresi su ga sve više slabili, i onaj od 1775 g. potpuno ga je dokrajčio. Aleksandrija se danas naziva i Iskenderja, kako muslimani izgovaraju Aleksandrovo ime.
 

Alexander tehnika

Razvio je F. M. Alexander*, po kome je i dobila ime. Ova tehnika smišljena je da prevaspita telo i posebno da koriguje loše navike kao što su držanje, mišićna tenzija i disanje, za koje Alexander tvrdi da prouzrokuju široku lepezu oboljenja. U svojoj prvoj karijeri, kao glumac, Alexander je doživeo kritično iskustvo kad je izgubio glas, što doktori nisu mogli da objasne niti pak da mu pomognu, a on je kroz samoobservaciju u ogledalu otkrio da uzrok leži u navikama držanja koje je stekao dok je glumio. Korekcija tog određenog držanja rezultirala je eliminacijom njegovog problema s glasom. On je nastavio da izučava sve aspekte dobrog i pogrešnog korišćenja tela, i na kraju napustio glumu da bi postao terapeut, i podučavao druge svojoj tehnici. Poseban značaj daje se harmoničnoj strukturalnoj integraciji glave, vrata i torza. Terapeuti koji koriste Alexander tehniku koriste svoje ruke da izvrše korekture u držanju tela, i određuju vežbe za formiranje novih obrazaca navika. U početku, ove promene držanja mogu se osetiti kao loše, ali to je zato što se telo naviklo na pogrešno držanje i prihvatilo ga kao pravilno i normalno. Specifična oboljenja koja se mogu otkloniti Alexander tehnikom su bolovi u leđima i diskos "migrene" astma, visoki pritisak, izvesni gastro i ginekološki problemi, mišićni grčevi i oduzetost, da pomenemo samo neka. Ova tehnika takođe donosi opšte zdravstveno poboljšanje, povećava vitalnost, samosvesnost i samopouzdanje i, kao preventivna terapija, efikasna je u rešavanju mnogih problema, posebno onih koje nosi starost /3,14,145/.
 

Alhemija  ( Alchemy )

Alhemija, "kraljevska umetnost" hermetičkih filozofa, spolja gledano predstavljala je pseudonaučno traganje za sredstvima kojima bi se neplemeniti metali mogli pretvarati u zlato, ali je ovo traganje, u stvari, bilo analogno gnostičkoj težnji za oslobađanjem božanskog elementa koji je zarobljen u materiji, to jest, radilo se o težnji alhemičara ka preobražaju vlastite spiritualne supstance tako što bi je oslobodio od štetnih nečistoća i tako čistoj duši, ili duhu, omogućio slobodu i pokazivanje. Nema sumnje da je među srednjovekovnim i renesansnim alkemičarima bilo i neobaveštenih pacera kao i gramzivih šarlatana, ali prava alkemijska tradicija bila je intelektualno prefinjena i vrlo zahtevna u praktičnim znanjima. Moderna hernija počiva na delu alhemičara, ali je samo to delo imalo svoju svrhu i filozofiju, koje većini modernih naučnika deluju strano i sasvim neprikladno za neki naučni projekt.Karl Gustaf Jung* je alhemijsku literaturu otkrio relativno kasno u svom životu, ali ne i toliko kasno da alhemiji ne posveti dva od svojih glavnih dela, Psihologija i alhemija i Mysterium Conunctionis. Glavno Jungovo uviđanje bilo je da faze alhemičarskog procesa odgovaraju fazama procesa individuacije, u toku koga ličnost postaje psihička celina, i da se alhemičarski simbolizam ne odnosi samo na okultno metalurško eksperimentisanje nego i na epizode psihičkog iskustva i rasta. Na primer, alhemičari pišu o tri procesa kojima se mora podvrći nepostojan duh žive: nigredo (zacrnjavanje), albedo (izbeljivanje) i rubedo (crvenjenje). Metafore torture, slamanja, mrcvarenja, ogrezlosti, cepanja, ubijanja, u opisu nigredo procesa predstavljaju iskustva samrtne agonije (silazak u pakao, "mrklu noć duše"), koja bi morala da začnu spiritualnu promenu. Albedo faza se opisuje u terminima svitanja, svetlosti, pomaljanja, ispiranja, očišćenja - to je bik faza duhovnog preporoda. Rubedo se predstavlja simbolima sunca, kraljevskih insignija, moći, dominacije; i označava postignut totalitet, ispunjenje i osvešćenost. Priča se da su neki alhemičari doslovno gubili živote u toku bavljenja svojom umetnošću, i to ne iz neznanja ili nesposobnosti, već usled nepodnošljivih psihičkih trauma kao posledica neuspeha prelaska iz faze nigredo u albedo. Kobne i neizlečive psihoze svakako da nisu nepoznate u iskustvu modernog čoveka, a jedan od razloga zbog čega alhemija ne predstavlja tek samo zanimljiv anakronizam leži u tome što ona daje kontekst psihičkim epizodama i pokazuje da one, iako dolaze nepozvane, predstavljaju duševna stanja koja sobom nose i opasnosti, ali i mogućnosti.Alhemija, astrologija, kabalistika i ostale "okultne nauke" predstavljaju mape podsvesti i omogućavaju snalaženje u duhovnom razvoju kome se mnogi ljudi i danas posvećuju sa jednakim entuzijazmom kao i posvećenici iz takozvanih prednaučnih vremena i kultura /158, 253, 296/.
 

Alopatija  ( Alopathy )

Alopatija ili alopatska medicina je preovlađujuća ortodoksija razumevanja i lečenja bolesti u zapadnim društvima. Njene karakteristike su: jako oslanjanje na lekove i hirurgiju, rigidna kategorizacija bolesti i pristup koji se prvenstveno vezuje za lečenje simptoma. Za razliku od homeopatije (grčki: slično lečenje bolesti), alopatija (grčki: drugo lečenje bolesti) je intervencionistička medicina. Bazično stanovište alopatske medicine jeste da je telo skup delova podložnih posebnim vrstama poremećaja i odgovarajućim osobenim vrstama tretmana, iz čega proističe oslanjanje na specifične, ciljane, jake lekove ili u krajnjim slučajevima na hirurška odstranjivanja ili zamene obolelog organa. Pošto jaki lekovi često izazivaju zavisnost i imaju patološke prateće efekte, i pošto je efikasnost hirurškog zahvata često kratkog trajanja, alternative alopatskoj medicini u poslednje vreme postaju priznate i tražene. Alternativne metode shvataju telo kao totalni organizam, a lokalizovane poremećaje kao simptome izgubljenog zdravlja organizma. U praksi one traže da dijagnosticiraju fundamentalne uzroke pre nego simptome i da ih tretiraju neintervencionističkim metodama. U slučaju hroničnih oboljenja alopatske metode mogu biti jedini efikasni način tretmana, ali je pitanje da li upravo okretanje alopatije ka otklanjanju simptoma i rigidnoj kategorizaciji bolesti dovodi do hroniciteta.
 

Alternativni izvoli energije

Svetske potrebe za energijom danas se, pre svega zadovoljavaju eksploatacijom izvora koji se ne obnavljaju, kao Sto su nafta, ugalj, prirodni gas, drvo, a potom i stvaranjem nuklearne energije. Jasno je da će doći dan kada će prirodni izvori biti iscrpljeni Iako nuklearna energija može nadomestiti ovaj nedostatak, naročito ako se razviju FUZIONI reaktori, sve su vlade danas pod pritiskom da pronađu alternativne izvore energije, koji ne bi bili tako opasni po sredinu. hidroenergija, solarna energija,Eenergija vetra, geometrika i energija biomase glavne su alternative i već, u različitoj meri, doprinose zadovoljenju potreba za energijom. U SAD je 1965. godine procenjeno da izvori energije koji se obnavljaju doprinose nacionalnom energetskom budžetu sa 10%, dok nuklearna energija ima 5% udeo.
 

Amin

Neka tako bude - (ili) Ttako budi izražava želju, a ne izvesnost. Ovaj prilog je izveden od hebrejskog korena koji znači stalnost, čvrstinu, sigurnost (uporedi: vera). Reći amin znači da smatramo istinitim što je upravo rečeno, kad hoćemo potvrditi neki predlog ili pridružiti se nekoj molitvi. Božji Amin to je Isus i hrišćanin se mora stopiti s Isusom i tako odgovarati Bogu, ako hoće biti veran: jedini pravi amin jeste onaj što ga je Isus izrekao na slavu Božju (2. Korinćanima 1,2). Crkva izgovara ovaj Amin združena s izabranicima u nebu (Otkrivenje 7,12), i niko ga ne može izgovoriti ako milost Isusa nije s njime; stoga Biblija završava željom koja je zapečaćena završnim Aminom: željom da ta milost bude sa svima (Otkrivenje 22,21).
 

Andjeli

˝Nijesu li svi službeni duhovi koji su poslani na službu onima koji će naslijediti spasenije?˝ (Jevrejima 1,14). Znači da naziv anđeli ne pokazuje narav, već službu (jevr. mal´?k, grč. ángelos, znači ˝glasnik˝). Svet anđela ima po Isusovom mišljenju posebno mesto i spominje ih kao stvarna bića koja bdiju nad ljudima i gledaju lice Nebeskog Oca. Njihov život je van telesnog domašaja i potreba i mada ne znaju za dan poslednjeg suda, koji je isključiva tajna Nebeskog Oca, oni će mu biti izvršitelji. Isus, dalje, jasnije određuje njihov položaj prema Sinu Čovečijem, tom tajanstvenom liku pod kojim se krije i on sam. Anđeli će ga pratiti na dan njegovog dolaska; oni će se penjati i silaziti nad njim, kao nekad po Jakovovim lestvama. Isus će ih poslati da skupe izabranike, a osuđenike da pregrade od Kraljevstva, a u vreme Muke oni su mu na službi, te bi od njih mogao zatražiti i usluge.
 

Anatema

Reč semitskog korena i znači: ˝ staviti na stranu˝, ˝zabraniti upotrebu nečega u neposvećene svrhe˝. Uništenje i kazna što pogađaju onoga ko izneveri Jahvu - JHVH (Ponovljeni zakoni 13,13-18; Jeremija 25,9), s druge strane - u svešteničkom smislu -posvećenje ljudskog bića ili nekog predmeta Bogu, bez mogućnosti iskupljenja (Leviti 27,28; Brojevi 18,14). U NZ ta reč ostaje kao izraz za prokletstvo. Kad Apostol kaže da bi on lično želeo biti određen za uništenje - anatemu - samo ako bi njegova braća po plemenu time mogla naći spas, on dodaje da bi to za njega značilo biti odbačen od Isusa (Rimljanima 9,3). Tako taj paradoksalni obrazac definiše prokletstvo u najvišem smislu reči.
 

Androginija  ( Androgyny )

Kombinacija muških i ženskih odlika kod pojedinaca. Da li su ove odlike (kao: potreba za dominacijom, agresivnost i promiskuitetnost kod muškaraca, ili pasivnost, brižnost i privrženost kod žena) biološki inherentne ili kulturalno uslovljene još uvek je nerešena kontra-verza, verovatno zato što u različitom stepenu deluju oba ova faktora. Ljudi koji žele da opravdaju nejednakosti u društvu i u kući pokušavaju da prenaglase razlike između muškaraca i žena. Međutim, nesporne su činjenice da su razlike veće unutar istog pola nego između polova, da se samo jedan od 23 para hromozoma razlikuje kod muškaraca i žena i da u stadijumu embriona, pre navršenih osam nedelja, nema razlika po polu. Takođe, poznato je da ima mnogo muškaraca kod kojih su po pretpostavci tipično ženske odlike veoma razvijene, pa čak i dominantne, i obratno. Iako društvene i političko-ekonomske strukture i dalje pokušavaju da prenaglase razlike među polovima i ulogama koje iz tih razlika proizlaze, linija razdvajanja postaje sve elastičnija. Mnogi psiholozi smatraju da je jedan od čestih uzroka neuroze upravo potiskivanje odlika i ponašanja koja se smatraju neadekvatnim za pol pojedinca i da psihička INDIVIDUACIJA i zdravlje često uključuju prepoznavanje i zadovoljenje androginije kod pojedinca.
 

Antihrist

Protivno Isusu, nečastivi, bezbožnik, zver. Protivnik Isusov uoči Sudnjeg dana. Pojam se nalazi u mnogim apokaliptičnim tekstovima. Objava nečastivog prethodi Isusovim dolaskom, i Isus će ga onda uništiti sjajem svoga nastupa (2. Solunjanima 2,8). U Jovanovom Otkrivenju se pod nazivom Antihrist krije neka, pre svega prisutna stvarnost: ko god tvrdi na Isus nije Hrist, negira tako i Oca i Sina. Nauka o Antihristu ostaje puna tajni. Ona se može shvatiti samo u vezi s vekovnom borbom u kojoj se Bog i njegov Isus suočavaju sa Satanom i njegovim zemaljskim ortacima. Ovi se služe dvojakim sredstvima: vremenskim proganjanjem i verskim zavodništvom - u težnji da upropaste smisao spasenja.
 

Antimaterija  ( Antimatter )

Teorija relativnosti uspostavila je ekvivalentnost između materije i energije i dovela do eksperimenata u kojima su materijalne čestice bile kreirane iz energije. Matematički fizičar Pol Dirak* /Dirac/ je 1930. godine predvideo da za svaku postalu česticu postoji odgovarajuća antičestica, iste mase i suprotnog naelektrisanja. Dve godine kasnije otkrivena je antičestica elektrona - pozitron. Teorijski gledano, materijalni objekti koji se isključivo sastoje od antimaterije nisu nemogući, i možda zaista postoje u nekom drugom delu univerzuma, ali, budući da prilikom sudara čestice i antičestice dolazi do njihove uzajamne anihilacije, jedina antimaterija koja u našem svetu može da postoji - i to samo vrlo kratko - jeste ona koja se proizvodi u fizičarskim laboratorijama.
 

Antipsihijatrija  ( Antipsychiatry )

Antipsihijatrija je pokret u razvoju psihološke misli, nastao šezdesetih i sedamdesetih godina, povezan sa imenima Mišela Fukoa (M. Foucault) u Francuskoj, Ronalda Lenga (R. Laing) u Engleskoj i Tomasa Šaša (T. S. Szasz) u SAD. Polemišući sa klasičnom psihijatrijom, antipsihijatrija je prenaglasila svoja osnovna polazišta. Prenaglašavanje nekih stavova povratno je, u teorijskom pogledu, štetilo samoj antipsihijatriji, ali je nesporno da je ovaj pokret značajno doprineo reviziji stavova prema fenomenu mentalne bolesti Po Fukou, dijagnoza ludila je zloćudna vrsta socijalnog označavanja, koja stvara kategoriju ljudi predviđenih za žrtvovane jarce. Danas su tzv. luđaci socijalni izgnanici, slično kao što su to bili leprozni bolesnici u srednjem veku. Psihijatrija ne može da ih adekvatno dijagnostikuje i leci, s obzirom da i sama učestvuje u njihovom označavanju i segregaciji. Leng i Sas su preuzeli ovu teoriju zavere ("conspiracy theory"). naročito u pogledu dijagnostikovanja i tretmana šizofrenije, Po njima, tako označeno oboljenje nije isključivo odlika pojedinca kod koga se simptomi ispoljavaju, već podjednako i njegove porodice i socijalne sredine.
 

Antireligiozan

Pogledaj pod:bezbožnik
Antropiški  ( Antropički princip - Anthropic principle )
Teolozi XIX veka rado su pribegavali "dokazu na osnovu plana". Ukoliko sat podrazumeva postojanje sajdžije, objašnjavao je Viljem Pejli /Paley/, onda i čudovišan plan univerzuma i čoveka podrazumeva postojanje Tvorca. Fizička nauka i kosmologija su od tada potvrdile činjenice koje, još uverljivije od analogije sa mehaničkim satom, dokazuju postojanje plana. Postojanje i održavanje života uopšte, a naročito ljudskog, zavise od srećne potrefljenosti na hiljade uslova i nezamislivo je da se radi o pukoj slučajnosti. I najmanja promena bilo koje konstante, koja čini "zakone" opšteg poretka, dovela bi do nemogućih uslova za život. Od "velikog praska", pa nadalje, čini se kao da je sve bilo planirano i orkestrirano da bi se omogućio ljudski život. Ova je činjenica poznata kao antropički princip. Ona se ne uzima nužno kao dokaz božanskog starešinstva nad životom i univerzumom, a čak ni kao dokaz postojanja unutrašnjeg inteligentnog uređivanja i principa svrhe. I pored toga što su činjenice u prilog antropičkog principa nesumnjive i što bi se njihovo objašnjenje na osnovu "puke slučajnosti", makar što je mogućno više naučno, opet zasnivalo na jednako naivnoj veri, skeptici su skloni da "antropičko zaključivanje" diskvalifikuju kao mišljenje a posteriori /136/.
 

Antropozofija  ( Anthroposophy )

Spiritistička filozofija koju je razvio austrijski naučnik i mistik Rudolf Štajner* (Steiner). Kao čovek širokog naučnog obrazovanja, Štajner je bio jedan od prvih sledbenika Helene Blavacke* i njene teozofije, tako da antropozofsko društvo, koje je on osnovao 1909. godine, mnogo toga duguje njenom uticaju, ali i uticaju nemačkog romantizma i idealističke filozofije, a naročito delu i životu Getea* (Goethe). Štajner je manifestacije spiritualnog tražio u umetnostima, i to ne samo u slikarstvu i vajarstvu, nego i u poeziji i dramskoj umetnosti, a i sam je stvarao i imao uticaja u svim ovim medijima. Takođe je projektovao i izgradio dve neobične građevine, koje je nazvao "getanama", a trebalo je da služe kao sedišta antropozofskog društva i kao umetnički centri. Prva je nestala u požaru (sumnja se na sabotažu nacista), ali se u drugoj, u blizini Bazela, u Švajcarskoj, i danas izvode Štajnerove mistične drame.U vezi dramaturgije, Štajner je razvio "euritmiju", koju antropozofl koriste i kao izvođačku umetnost ali i kao terapiju. Euritmija, ili euritmika, predstavlja zvuk koji se manifestu je kroz pokret. Štajner je smatrao da zvuči koji čine jezik stoje u vezi sa telesnim pozama i pokretima i da je moguća medicinska terapija pomoću određenih zvukova i pokreta. Euritmija je jedan od aspekata antropozofske medicine, koga i danas upražnjavaju lekari širom sveta. Druga oblast u kojoj su Štajnerove ideje imale trajniji uticaj jeste organska zemljoradnja. No primarnu oblast nesumnjivo predstavlja obrazovanje. Širom sveta postoji preko stotinu škola Rudolfa Štajnera, a principi i metodi njegovog obrazovnog sistema su prećutno usvojeni i u još mnogim drugim školama.


Apokalipsa  ( Apokaliptična književnost )

Naziv potiče od grčke reči apokalypto, što znači otkrivati, objaviti. Ta književnost je nastala na tlu potlačenog jevrejskog naroda, u teško vreme smena tuđinskih porobljavača i naraslih klasnih suprotnosti, kada proročka književnost, društveno -reformatorska u svojoj suštini i optimistička u svom obliku, koja se obraćala savremenicima i govorila o pitanjima i teškoćama vremena, više nije mogla da se iskaže. U SZ je od apokaliptičke književnosti sačuvan jedino deo knjige Danila (7-12), možda najborbeniji primer te književne vrste, na koji su se posle ugledali tvorci ostalih takvih knjiga. U NZ je u kanon uzeto samo Otkrivenje Jovanovo, a dosta ih je sačuvano među apokrifima. Stil apokaliptične književnosti je neujednačen, maštovit, prepun tajanstvenih simbola, brojeva i neobičnih likova i događaja.
 

Apokrifi

Reč grčkog porekla: apo-krýpto - skrivam. Spisi biblijske sadržine koji crkvene vlasti ne priznaju. Spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno, koje nisu prave, otkrivene, kanonske; npr.:Tobija.Judita.Baruh.Knjiga mudrosti - Mudrost Solomonova. Knjiga Sirahova - Ben Sira - Ecclesiasticus.1.Makabejcima.2.Makabejcima i dr.
 

Apostoli

U NZ mnoge osobe dobijaju naziv apostola: dvanaestorica učenika što ih je Isus izabrao da bi osnovao svoju Crkvu. U Talmudu Isus ima pet učenika. Prema običajima iz vremena Isusa, apostol u početku nije misionar ili čovek Duha, pa čak ni svedok: on je emisar, delegat, opunomoćenik, ambasador. Imenica apóstolos u grčkom književnom jeziku nema ono značenje koje joj mi pridajemo (izuzev Herodota i Flavija, kod kojih se odražava narodno značenje ove reči); međutim, glagol od kojega je imenica izvedena (apostéllô -˝predati, odaslati˝) dobro izražava njen sadržaj; ovaj je bliže utvrđen starozavetnim analogijama i jevrejskim običajima.
 

Aramejski ( Aramejski jezik)

Jezik semitskog naroda koji je u periodu od X do VIII veka pre nove ere osnovao više državica u srednjoj Aziji, ali tokom vekova nestao - asimilovao se među drugim narodima i plemenima Bliskog istoka. Aramejski jezik, dugo u nauci neopravdano nazivan haldejskim, spada u severozapadnu grupu semitskih jezika. On se deli na nekoliko narečja koja su podeljena u dve grupe: istočnu i zapadnu. Neko vreme je bio govorni jezik mnogih naroda na teritoriji čitave prednje Azije, a u vreme vladavine dinastije Ahenemida u Persiji je bio službeni jezik carstva. Jevreji su u vavilonskom ropstvu prihvatili taj jezik za govorni a hebrejskim su se služili u verskoj književnosti i bogosluženju. jer Je hebrejski bio sveti jezik. Deo SZ (Jezdira i Danilo) je pisan aramejskim jezikom. U NZ je sačuvano mnogo reči tog jezika kojim su tada govorili Jevreji, a i deo novozavetnih knjiga je pisan aramejskim jezikom.
 

Ararat

Značenje imena ove planine je nedovoljno jasno. Današnji naziv ove planine je Bujuk Agri Dagi. Ararat se prvi put spominje u Bibliji kao planina na kojoj se zaustavio kovčeg sedamnaestog dana sedmoga meseca šeststote Nojeve godine. Ako bi se preračunalo u godine stvaranja sveta to bi onda bilo 1656. godina od stvaranja. Ako je potop počeo početkom novembra, čak je moguće drugog novembra 2348. g. pre nove ere, onda bi ovo zaustavljanje kovčega na planini Araratu, sto pedesetog dana potopa padalo negde krajem marta, ili eventualno na sam početak aprila. Ako se poremećaj u dužini okretanja zemlje, zbog povećanje zemljine mase od voda koje su dotle bile ˝nad svodom˝ dotle već odigrao, tada bi se moglo i precizirati da je to mogao biti prvi april 2347. g. pre nove ere.
 

Aroma-terapija  ( Aromatherapy )

Medicinska upotreba esencijskih ulja dobijenih iz biljaka, cveća i nekih drvenih smola. Terapeutska upotreba takvih ulja i esencija zabeležena je u istoriji medicine Srednjeg i Dalekog istoka i oživljena šezdesetih godina u radu dvoje francuskih homeopata (dr i gđe Maury). U terapiji, aromatična ulja se utrljavaju ili primenjuju na koži. Efikasna su u otklanjanju kožnih oboljenja, ali to nije njihova jedina funkcija. Uspešno se primenjuju i u kozmetičke svrhe. Morijevi su tvrdili da se njihova esencijska ulja, kada prodru kroz kožu, brzo šire kroz telo i mogu korisno uticati na fiziološke funkcije. Naučno, oni su objašnjavali sve efekte kao posledicu delovanja slobodnih elektrona koje "mirisni molekul" poseduje u mnogo većem broju od drugih organskih molekula.
 

Aron

Lik praoca svešteničkog staleža (3. Mojsijeva 1,5), ˝doma Aronova˝ (Psalam 118,3), oblikovao se polako, tokom vekova. Značenje imena je nepoznato. Prema starim predanjima, Aron ˝Levit˝, nastupa kao Mojsijev govornik pred Izrailjcima ili čak pred faraonom. Bio je Mojsijev brat i pomoćnik, izabran je za sveštenika zajedno sa svojim sinovima, imao je četiri sina: Nadava, Avihua, Elazara i Itamara. Prema nekim naučnim teorijama, priče o Araonu su posledica sažimanja izveštaja o dvema ličnostima koje su se stopile u istoriju o jednom čoveku. Prema zastupnicima dokumentarne teorije o biblijskoj kritici, u najstarijim slojevima SZ se Aron uopšte ne pojavljuje kao sveštenik, brat ili pomoćnik Mojsijev. Prema istoj teoriji, lik velikog sveštenika Arona, koji zajedno sa Mojsijem čini čuda i postaje rodonačelnik sveštenstva, nastaje tek posle povratka iz Vavilonskog ropstva, kada je položaj sveštenstva i velikih sveštenika, koji su mogli da služe u jerusalimskom svetištu, zadržan isključivo za potomke Cadokove, koji su tvrdili da vuku poreklo od Arona. Postoje i tvrdnje da je Aron samo legendarna ličnost, da stvarno nikada nije ni postojao, ali ta teorija ima malo sledbenika. Uz njegovu uspomenu vezani su i padovi: odgovoran je za događaj sa zlatnim teletom (2. Mojsijeva 32) i bunio se protiv Mojsija (4. Mojsijeva 12,1-15). U celom NZ govori o Aronu samo Poslanica Hebrejima.
 

Asirija

Asirci su potomci drugog Simovog sina, Asura (1. Mojsijeva 10,22). Značenje samog imena nije jasno. U vreme kada je Asirija osnovana, u celom kraju je bila velika mešavina naroda. Podela na plemena i jezike još nije bila tako izrazita. Svi su se još uvek osećali potomcima jednog praoca, Noja. Nevrod Hamovac, prvi silnik, izgleda da je najviše svojih karakternih crta ostavio Asircima. Oni su bili posebno poznati po surovosti i nemilosrdnosti. Možda i zbog toga Mihej naziva Asiriju, Zemlja Nevrodova (Mihej 5,6).
 

Astralno putovanje  ( Astral travel )
Ili astralna projekcija: vantelesno iskustvo u toku koga čovek očigledno putuje na druge lokacije koje su mu poznate ili nepoznate. Takva iskustva se mogu desiti spontano ili pak mogu da se svesno izazovu, ili posle jednog spontanog iskustva osoba može da nauči da ih izazove. Ako osoba nije ranije shvatila realnost nefizičkog dela sebe, i vanzemaljskih ravni egzistencije, ovo iskustvo donosi uverenje o ovim realnostima, koje su u okultnoj tradiciji poznate kao astralno telo i astralna ravan. Da to iskustvo nije halucinacija ili vrsta živopisnog sna sugerišu podudaranja detalja u brojnim izveštajima, a takođe i činjenica da su se neki astralni putnici vratili sa svojih putovanja dajući uverljive opise događaja čiji su svedoci bili.
 

Astralno telo  ( Astral body )
Prema okultnoj anatomiji, astralno telo predstavlja parnjak fizičkom telu i navodno se sastoji od "finije materije" ili od "polutečne supstance" koja je nevidljiva za obična čula ali se ponekad može videti pomoću paranormalnih, ili psihičkih čula, i to kao aura. Naziva se još i "eterično" ili "spiritualno" telo i govori se da je u stanju da se odvoji od fizičkog tela i da opstoji nezavisno od njega i tokom života ali i nakon smrti. Kod nekih pojedinaca ono je "slobodnije", tako da su ovi u stanju da preduzimaju astralna putovanja ili projektovanja. Za kirilijanovu fotografiju tvrdilo se da dokazuje postojanje astralnog tela, a teorija o bioplazmi, koju su razvili Kirlijanovi sledbenici, pokušala je da ovu pojavu objasni kao fizički fenomen. Jedan od najneobičnijih efekata za koji se tvrdi da dokazuje stvarnost astralnog tela i njegovu blisku relaciju sa fizičkim telom, jeste izvođenje medicinskih operacija na ovom telu - što posmatračima izgledaju kao pantomimičarske operacije — koje su dovodile do poboljšanja nekih hroničnih oboljenja. Kao dokaz navode se i samrtnička iskustva o od vajanju nekakvog eteričnog entiteta od fizičkog tela - o čemu postoje identični izveštaji iz različitih kultura - kao i "priviđanja živih ljudi" - prikazanja bliskih rođaka ili prijatelja koja se ljudima javljaju u trenucima krize - čiji mnogi slučajevi su zabeleženi i u toku psihičkih istraživanj.
 

Astrologija  ( Astrology )

Reč "astrologija" doslovno znači "nauka o zvezdama", a moguće je da se radi o najstarijoj nauci čovečanstva, razvijanoj kao sistem proricanja i određivanja karaktera širom sveta tokom poslednjih četiri hiljade godina i uvek na istim osnovama. Astrologiju bi prema modernim naučnim standardima trebalo odbaciti kao pseudo nauku, ali alternativna stanovišta gledaju na razvitak astrologije kao na postepeno razotkrivanje zakona života i univerzuma, pomoću posmatranja i induktivnog zaključivanja, ili kao na razrađivanje interpretativnog sistema koji je dovoljno elastičan i višesmislen, tako da dopušta najpotpuniji okvir za ispoljavanje ljudskih saznajnih moći, uključujući paranormalne moći kao što je vidovitost. Horoskopi iz novina i časopisa učinili su da mnogi ljudi otpišu astrologiju kao zaludno dokoličarenje niščih duhom, ali brojne moderne objektivne studije, iza kojih često stoje i ljudi koji osporavaju tvrdnje astrologije, ukazuju da tu ima i neke istine. Francuski istraživač Mišel Gokvelin* /Gauquelin/ sproveo je opsežno istraživanje korelacije između sata rođenja, temperamenta i profesije, i došao do nalaza koji se ne mogu objasniti nijednom drugom hipotezom osim onom o planetarnom uticaju u trenutku rođenja. Kada je Gokvelin astrološki proučio sate rođenja 576 članova francuske medicinske akademije, našao je izrazito često prisustvo planeta Mars i Saturn. Kontrolna grupa slučajno izabranih pojedinaca nije pokazivala ovu izrazitost, ali se ona opet javljala kod još jedne grupe od 508 lekara. Ovaj je neobičan nalaz naveo Gokvelina da istraži horoskope hiljada ljudi koji su se po nečemu isticali, i prikupljeni podaci su jasno ukazivali na korelacije koje su daleko prevazilazile verovatnoću slučajnosti. Jupiter je na uzorku od 1409 slavnih glumaca bio dominantan u meri čija je verovatnoća svega 1/1000, a na uzorku od 1003 političara verovatnoća mere dominantnosti je iznosila 1/100. isto kao i za jedan uzorak novinara. Mesec je bio dominantan u horoskopima 352 pisca, za šta verovatnoća iznosi čak svega 1/100.000, dok je Mars opet dominantan u uzorku od 202 krupna industrijalca, za šta je verovatnoća iznosila 1/200. Ovi se planetarni uticaji, međutim, ne pokazuju kod osoba koje se ne ističu u svojim profesijama i, kao što piše Gokvelin, "što veći uspeh postigne pojedinac u svojoj profesiji, to je verovatnije da je rođen u istom podznaku sa ostalima koji su postigli uspeh u toj profesiji". Gokvelin nije našao nikakve statističke dokaze da bi zodijački znak u kome je neko rođen, ili da bi aspekti planeta ili "kuća" u kojima su se ove nalazile u trenutku rođenja, mogli imati bilo kakav uticaj na karakter ili sudbinu. No drugi istraživači, jednakog naučnog renomea, pružili su podatke za koje se čini da potvrđuju i ove komponente tradicionalne astrologije.Hans Ajsenk* (Eysenck) spada među najistaknutije savremene psihologe, i za njega se nikako ne bi moglo reći da ima bilo kakve sklonosti prema okultizmu. No on je objavio rad u kome izveštava o naučnom projektu na kome je sarađivao sa astrologom Def Majoom, a u kome je testiran uzorak od 2323 osobe, da bi se utvrdile korespodencije između znaka u kome su rođene i karakteristika ličnosti za koje se smatra da su u vezi sa tim znakom. Na Ajsenkovo iznenađenje, kada su rezultati objektivnih testova ličnosti bili sređeni i upoređeni sa znakom rođenja, pojavile su se jasne korespondencije koje su bile sasvim u skladu sa astrološkim principima. Na primer/ljudi sa neparnim znacima rođenja pokazivali su izrazitu tendenciju ka ekstrovertnosti, dok su oni sa parnim znacima težili introvertnosti, a ljudi rođeni u "vodenim znacima", rak, škorpija i ribe, pokazivali su sklonost ka emotivnosti i neurotičnosti. Ajsenk je stidljivo zaključio da prema rezultatima studije "testirane astrološke hipoteze nisu bile opovrgnute". Još jedan način proveravanja tvrdnji astrologije jeste testiranje uspešnosti astrologa, što je toliko puta učinjeno u raznim eksperimentima. Nemački psiholog Hans Bender* testirao je više od stotinu astrologa, tražeći od njih ili davanje "slepih dijagnoza", na osnovu anonimnih horoskopa, tako da je mogao da upoređuje njihove nalaze sa poznatim činjenicama o određenoj osobi, ili razvrstavanje izmešanih horoskopa i detaljnih beleški o određenim ljudima, tako da je mogao proveriti da li mogu da spare horoskope sa pripadajućim opisima ličnosti. Bender je našao brojne astrologe koji su redovno bili uspešni na ovim proverama. Psiholog iz Sjedinjenih država, Vernon Klark* (Clarke), sproveo je seriju eksperimenata sličnih Benderovim, a njegovi astrolozi su bili toliko uspešni da je zaključio: "Nikada više neće biti moguće odbaciti astrologiju kao mutnu, nemuštu i mističnu stvar - ili kao nadrinaučnu zanimaciju - ili kao unosno zanimanje bezobzirnih varalica."U astrologiji očigledno postoje neke stvari koje prevazilaze ljudski razum, i čini se da ona predstavlja značajan dokaz u prilog interakcionističkog gledišta na život i univerzum. Međutim, daleko od toga da je astrologija nekakvo pouzdano sredstvo za predviđanje i tumačenje. Ona se možda treba shvatiti, kao što je predlagao Gokvelin, kao ključ za samosaznavanje, kao sredstvo za saznavanje karakteristika temperamenta i karakteroloških "nepovoljnih aspekata". Svakako treba imati na umu da astrološki principi važe samo približno i ne može biti govora o čitanju nečije sudbine, koja je "zapisana u zvezdama".
 

Ašrej  ( Jevrejska molitva Ašrej )

4. Blago onima koji žive u domu tvom! Oni te hvale bez prestanka. 5. Blago onima kojima je sila u tebi, i kojima su u srcu putovi tvoji (Psalam 84,4-5)! Blago narodu, u kojega je sve ovako! Blago narodu, u kojega je Gospod Bog (Psalam 144,15). 1. Uzvišivaću te, Bože moj, care moj, blagosiljaću ime tvoje od vijeka do vijeka. 2. Svaki ću te dan blagosiljati, i hvaliću ime tvoje dovijeka i bez prestanka. 3. Velik je Gospod, i valja ga slaviti, i veličanstvo njegovo ne može se dosegnuti. 4. Od koljena do koljena hvaliće djela tvoja, i silu tvoju kazivati. 5. O visokoj slavi tvojega veličanstva, i o divnim djelima tvojim razmišljam. b.Pripovijedaće silu čudesa tvojih, i ja ću veličanstvo tvoje kazivati. 7. Hvaliće veliku dobrotu tvoju i pravdu tvoju pjevaće. 8. Podatljiv je i milosrdan Gospod, dugo trpi i velike je milosti. 9. Dobar je Gospod prema svima, i žalostiv na sva djela svoja. 10. Neka te slave, Gospode, sva djela tvoja, i sveci tvoji neka te blagosiljaju. 11. Neka kazuju slavu carstva tvojega, i silu tvoju pripovijedaju, 12. Da bi javili sinovima ljudskim silu tvoju, i visoku slavu carstva tvojega. 13. Carstvo je tvoje carstvo svijeh vijekova, i vlada tvoja na sva koljena. 14. Gospod prihvata sve koji padaju, i ispravlja sve pognute. 15. Oči su svijeh k tebi upravljene, i ti im daješ hranu na vrijeme; 16. Otvaraš ruku svoju, i sitiš svašta živo po želji. 17. Pravedan je Gospod u svijem putovima svojim, i svet u svim djelima svojim. 18. Gospod je blizu svijeh koji ga prizivaju, svijeh, koji ga prizivaju u istini. 19. Želju ispunja onima koji ga se boje, tužnjavu njihovu čuje, i pomaže im. 20. Čuva Gospod sve koji ga ljube, a bezbožnike sve će istrijebiti. 21. Hvalu Gospodu neka govore usta moja, i neka blagosilja svako tijelo sveto ime njegovo uvijek i bez prestanka (Psalam, 145). Isusova molitva: ništa u jevanđelju ne otkriva bolje apsolutnu nužnost molitve od mesta što ga ona zauzima u Isusovom životu. On se često moli na Gori, sam, na usamljenom mestu, pa i kad ga svi traže. Pogrešno bi bilo svoditi tu molitvu samo na želju za usamljeničkom prisnošću s Bogom; i to u četiri slučaja koje ima samo Luka: kod krštenja (3,21), pre izbora Dvanaestorice apostola (6,12), u času preobraženja (9,29), pre nego što će učenike naučiti Očenaš (11,1). Njegova je molitva tajna koja privlači njegove najbliže i u koju ih on sve više uvodi (9,18).
Pogledaj: molitva


Ateista

Pogledaj pod: bezbožnik


Atina

Ime grada Atine potiče od imena boginje koju su Grci veoma poštovali. Grad je osnovan na jednom nevisokom ali strmom i na vrhu ravnom bregu koji dominira celom okolinom. Osnovan je negde između 1600. i 1500. g. pre nove ere od grčkih plemena, najverovatnije Ahajaca. Po običaju onog vremena, podignut je blizu mora, ali na mestu sa koga će se lako moći spaziti i nailazak opasnosti. Luka Pirej udaljena je od Akropolja oko 6 km. Najranija istorija grada Atine je malo poznata. Tek iz vremena sedmog i šestog veka dolazi se do nešto jasnijih podataka i izveštaja o zakonima, vladarima i običajima koji su vladali u tom gradu. Poznati su veoma surovi Drakonovi zakoni iz 621. g. pre nove ere i reforme i humaniziranja tih zakona pod Solunom 594. g. pre-nove ere. Negde u to vreme kada slava jerusalimskog Hrama nestaje u ognju vavilonskih osvajača, na Akropolju počinje gradnja prvih monumentalnijih građevina. U toku rata sa Persijancima, sav trud biva uništen 480. g. pre nove ere, da bi se sa novim oduševljenjem i elanom krenulo na nova ostvarenja. U istoriji Atine taj period se naziva zlatno doba Perikla. Trajalo je od 457. do 429. g. pre nove ere. Obim tadašnje Atine iznosio je oko 6,4 km. Počelo je dakle tačno u vreme kada počinje gradnja ulica i zidova u Jerusalimu, odnosno kada je ˝opet˝ izdata naredba za gradnju, ovoga pura od Artakserska Longimana, od kojeg se perioda počinju računati i čuvenih 2300 godina. Beliki Periklov prijatelj, Fidija, rukovodio je svim radovima. Pošto je već bilo određeno da krunu vodeće uloge sveta od Izrailja preuzetu jednom treba preneti i Grčka, u vreme očiglednog padanja slave Izrailja, na ovom narodu se mogu uočiti očigledni znaci uspona, posebnih blagoslova, istinske i jedine demokratije. Ovaj napredak Atine zaustavili su Peloponeski ratovi i Periklova smrt. Oslabljena Atina pada pod Filipa Makedonskog 338. g. pre nove ere. Aleksandar još više učvršćuje svoju vlast, pre nego polazi na osvajanje sveta. Atinu zatim osvajaju Rimljani i ona ulazi u sastav provincije Ahaje sa sedištem u Korintu. Pravu slavu i čast koju će svi pa i neznabošci najpotpunije moći poneti u Novi Jerusalim doneo je i pružio Atini nenadmašni Božji vesnik i misionar, apostol Pavle, krajem 50.g. nove ere.
 

Atman

U hinduističkoj religiji označava prisustvo u ljudskoj duši najviše i sveobuhvatne spiritualne stvarnosti, koja se naziva Sraman. Razlikovanje između unutrašnje stvarnosti - Atmana, i spoljašnje stvarnosti - Bramana, jeste samo jezičke prirode, dok su u suštini jedno te isto " Tat tvam asi"- "To je ti" predstavlja jezgrovit izraz ovog identiteta.
 

Atom

Prvobitno smatran za najmanju jedinicu materije i osnovni gradivni materijal fizičkog sveta, atom se u modernoj fizici pokazao kao složen iz brojnih subatomskih čestica koje se i same svode na kvante energije. No i pored toga što atomi više nisu zamislivi kao čvrsti objekti, oni su i dalje entiteti u smislu da se međusobno razlikuju po težini i strukturi. Poznato je nešto više od sto tipova, od kojih se većina poklapa sa prirodnim elementima /328/.
 

Aura

Vrsta sjajne izmaglice koja okružuje ljudsko telo.
 
Autentičnost  ( Authenticity )

Stanje u kome je pojedinac samoaktualizovan, oslobođen psihičke predodređenosti ulogama i očekivanim i propisanim načinima "bivanja u svetu". Ovaj je pojam izveden iz egzistencijalizma i specifično primenjen u dizajn analizi i u humanističkoj psihologiji.
 

Autogeni trening  ( Autogenics )

Razvoj mentalne kontrole nad biološkim i fiziološkim funkcijama za koje se uopšteno smatra da su nevoljne i ne podležu takvoj kontroli. Termin je skovao nemački lekar Johan Šulc (J. H. Schultz), koji je razvio principe i metode autogenog treninga u svojoj kliničkoj praksi, dvadesetih godina. Šulc je u početku primenjivao hipnozu. Otkrio je da pod dejstvom hipnotičke sugestije pacijenti uspevaju da kontrolišu funkcije za koje se pretpostavlja da su autonomne, kao što su regulacija temperature, srčanog ritma i krvnog pritiska. Takva kontrola otklanja bol i olakšava proces isceljenja. Mnogi pacijenti, međutim, nisu mogli da budu hipnotisani, često zbog otpora prema predavanju kontroli hipnotizera. Šulc je tako počeo da radi na želji takvih pacijenata za samokontrolom. Razvio je jednostavne autosugestivne tehnike za izazivanje prvo duboke relaksacije, a zatim kontrolisanih promena specifičnih fizioloških procesa. Mnogi psihomatskiI poremećaji su reagovali na autogeni trening. Šulcove metode koriste se i danas u terapiji, najčešće uz pomoć opreme za elektrofiziološko zapisivanje (vidi bio-fidbek).
 

Autonomni nervni sistem  ( utonomic nervous system )

Autonomni nervni sistem kontroliše telesne funkcije koje normalno nisu pod svesnom kontrolom, kao što su: cirkulacija krvi, srčani ritam, disanje, regulisanje temperature i znojenja. Ove funkcije kontroliše simpatički deo autonomnog nervnog sistema dok parasimpatički deo kontroliše i druge fundamentalne funkcije kao što su: varenje, pražnjenje creva, mokrenje i seksualnost. Mada je funkcionisanje autonomnog nervnog sistema uopšteno nevoljno, istraživanja biofidbeka pokazala su da je moguće da ljudi nauče da kontrolišu neke od autonomnih procesa. Tako stečena voljna kontrola može u nekim okolnostima da bude efikasan način samolečenja.
 

Avana

Jedna od dve naj?uvenije reke Damaska (2. Carevima 5,12). Izvire na Antilivanu a uvire u pustinjaskom jezeru, oko 32 km isto?no od Damaska. "Abanah" na jevrejskom zna?i "kamenita". Obale ove reke, kako spominje sirijski vojvoda bile su ukrašene vrtovima. Avana te?e uz sam grad, a u njoj je Ananije krstio Pavla. Današnji naziv ove reke je Barada.
 

Avatar
U hinduističkoj religiji označava inkarnaciju božanstva.
 

Avilina

Grad se nalazi oko 29 km severozapadno od Damaska i kroz njega prolazi reka Barada (bibl. Avana). Ovaj grad je bio deo Itureje i u vreme Isusovog rođenja njime je vladao Lisanija (Luka 3,1). Današnji naziv ovog grada je Vadi Barada.
Pogledaj: Avana


Avram

Kao praocu jevrejskog naroda, Avramu pripada povlašteno mesto u istoriji spasenja. Njegov poziv ne znači samo prvi korak Božje misli: on već zacrtava njegova temeljna usmerenja. Avramov se lik javlja kao lik čoveka koga je Bog povukao k sebi i zatim podvrgao iskušenju, u nameri da od njega učini neizrecivo obdarenog oca nebrojenog naroda. Tačna godina Avramovog rođenja je priličan problem, jer nam se ne daje ni jedan potpuno siguran podatak u vezi sa njome. Do nje se može doći samo orijentacionim računanjem. Naime izveštaj da je Tara (otac Avramov) imao sedamdeset godina kada je dobio Avrama, Nahora i Arana (1. Mojsijeva 11,26) nije izveštaj o godini Avramovog rođenja nego godina rođena prvog Torinog sina, najverovatnije Arana. Uobičajeno je bilo da se ime pretka, važnog za genealoško stablo, stavlja prvo, bez obzira na stvarni redosled rođenja. Jezdra, najverovatniji pisac 1. Dnevnika, pri opisu Avramovih potomaka, stavlja Isaka, pa tek onda Ismaila, iako se sigurno zna da se Ismailo rodio 16 godina pre Isaka (1. Dnevnika 1,18: 1. Mojsijeva 16,16: 21,5). Prvi poziv od Gospoda da izađe iz svog doma i pođe u zemlju obećanja Avram je dobio sredinom marta ili početkom aprila 1875. onog istog dana u kojem su Izrailjci izašli iz Egipta 430 godina kasnije, 1445. godine pre nove ere (2. Mojsijeva 12,41: Dela 7,2-3). Međutim, u Bibliji ne piše koliko je Avram tada imao godina.


Azija

Značenje imena nije jasno. Azijom se nekada zvao mali zapadni deo današnje Male Azije. Ime se kasnije proširilo na ceo azijski kontinent. Teritorija provincije Azije, kako se ona spominje u Bibliji, obuhvatala je više provincija koje su nekada bile zasebne celine pa i državice. Takva višedelna celina postojala je još od vremena Seleukida, a posebno Atalida iz Pergama. Rimljani zaposedaju ovaj kraj 133. g. pre Hrista i organizuju provinciju Aziju. U sastav te provincije ušla je Misija, deo zapadne Frigije, Lidija, Azija, Eolija, Jonija i Kareja. Bila je to velika mešavina naroda i kultura.
« Poslednja izmena: 07. Mar 2007, 01:12:03 od Makishon »
IP sačuvana
social share
Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
zaboravili ste šifru?
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Zatvori
Makišon
Poruka #1 07. Mar 2007, 12:13:18
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak Taurus
Pol Žena
Poruke 18761
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.2
Bahovi cvetni lekovi  (Bach flower remedies)

Eduard Bah (E.Bach), u početku jedan ortodoksan lekar, koji je radio u Londonu početkom ovog veka, okrenuo se homepatiji i razvio vlastitu lepezu lekova baziranih na isceliteljskim svojstvima trideset sedam različitih divljih cvetova. To je sistem vitalističke medicine. Isceliteljska svojstva ovih biljaka pripisuju se esencijalnim energijama, a ne hemijskom delovanju. Stanja na koje njegove lekarije deluju jesu emocionalni poremećaji za koje je Bah verovao da su uzrok bolesti /11,48/.
 

Banka gena  (Genepool)

Svaka biljna i životinjska vrsta ima raznovrstan genetski materijal koji garantuje stvaranje ogromne raznovrsnosti individualnih razlika. To je banka gena vrste. Bogata banka gena je dragocena za vrstu, jer joj omogućava prilagođavanje na različite uslove okoline, te prtina tome da preživi. Pošto su vrste međuzavisne, održanje raznolikosti posebnih vrsta koristiće ostalima, dok bi gubitak pojedinih vrsta predstavljao smetnju. Čovek je posegao za prirodnim bankama gena da bi razvio mnoge lekove, povećao urod žitarica i otpornost prema bolestima, te povećao produktivnost ribljih i životinjskih farmi. Sledeće veće prednosti mogle bi nastupiti tek u budućnosti eksploatacijom prirodnih banaka gena, no uništenjem prebivališta vrsta, poput ekvatorijalnih tropskih šuma i velikih afričkih jezera, svetska prirodna banka gena se stalno iscrpljuje.
 

Barada

Pogledaj pod: Avana
Bardo - Tibetanska knjiga mrtvih, ili Bardo todol, uči da ljudska bića imaju nefizičko "bardo telo" koje se posle smrti odvaja od fizičkog tela. Za ovo je odvajanje, navodno, potrebno tri dana, za koje vreme ovo drugo telo luta "bardo predelom", gde se susreće sa raznim obličjima, i veličanstvenim i stravičnim, i treba da izabere putanje koje određuju kvalitet buduće egzistencije. Bardo todol je priručnik sa uputstvima bardo telu da pravi dobre izbore.
 

Bejtsova očna metoda  (Bates eye method)

Metode "vizuelne redukacije", koje je razvio doktor Viljem Bejts (W. Bates) početkom ovog veka, smišljene su da osposobe ljude sa poremećajima vida, da ih koriguju bez nošenja naočara, koje, smatra Bejts, često donose više štete nego koristi. Činjenica da Bejtsova metoda vežbanja oka može da izleči čak i sasvim hronična stanja posvedočena je od strane Oldosa Hakslija (A. Huxley), čiji prikaz sopstvenog iskustva u knjizi Umetnost gledanja dopunjuje Bejtsovu praktičnu knjigu Bolji očni vid bez naočara.
 

Belijaal

Pogledaj pod: Belzebub
Belova teorema  ( Bells theorem )
Matematička formulacija principa nelokalnih koneksija, koju je 1960-ih izveo Džon Bel* /Bell/. Sam princip je tri decenije pre toga bio predočen u Ajnštajn-Rozen-Podolskijevom misaonom eksperimentu (vidi Epr eksperiment). Slično polazeći od ponašanja prostorno razdvojenog para čestica, Belova teorema definitivno dokazuje da između ovih čestica ne samo da postoji korelacija nego i da se ta korelacija ne može pripisati efektu lokalnih "skrivenih varijabli", što su inače predlagali fizičari koji su pokušavali da održe klasično, ajnštajnovsko gledište o kauzalnosti. Predviđanja koja daje Belova teorema kasnije su eksperimentalno proverena i potvrđena. Klozer (Clauser) i Fridman (Freedman) u Sjedinjenim državama i Alen Aspe (Aspect) u Francuskoj, nezavisno su pokazali da se rascepljeni korelirani parovi čestica ponašaju kao da svaki parnjak trenutno zna šta se događa sa onim drugim, slično kao što se za dve bliske osobe ponekad priča da telepatski osete ako se onoj drugoj dogodi nešto drastično. Zapravo, implikacije Belove teoreme bi i doista mogle da budu relevantne za razumevanje telepatije. Može ponekad da se čuje kako je "iracionalnost" kvantnih događaja ograničena na subatomski nivo ali, kao što je napisao fizičar Henri Stap* (Stapp), "Važna stvar u vezi Belove teoreme jeste što ona dilemu oko kvantnih fenomena jasno prenosi i u sferu makroskopskih pojava ... (ona) pokazuje da su naše obične ideje o svetu na određen način duboko pogrešne čak i kada je reč o makroskopskom nivou" /45, 308/.
 

Belzebub

(hebr. Baal-Sebub) mit. božanstvo starih Filistinaca; kod Jevreja i u Novom zavetu (Veelzevuv): vođa sila zla, đavolski poglavica; sinova tame, ali i zao, grešan čovek.
 

Berba

Sinovi Izrailjevi bili su polunomadi, a u Obećanoj zemlji postali su seljaci, uzgajivači žitarica i vinove loze. Berba je, kao i žetva, znak i izvor radosti; ali ona može biti i znamenje nesreće.
 

Bes

Niko ne može bez pokora slušati da se govori o rasrđenom Bogu ako ga jednom nije dotakla njegova svetost ili njegova ljubav. S druge strane, kao što čovek, da bi bio milosrdan, mora biti otet grehu, tako i vernik, da bi istinski pristupio Božjoj ljubavi, mora se približiti misteriji Božjeg pokora. Hteti tu misteriju svesti na mitski izražaj nekog čovečijeg iskustva znači ne poznavati ozbiljnost greha i tragiku Božje ljubavi. Između svetosti i greha postoji osnovna nespojivost. Svakako, čovečija je pokora omogućila da se izrazi ta misterijska stvarnost, ali sam doživljaj misterije prethodi jeziku i sasvim je drugačijeg porekla.
 

Besmrtnost

U hrišćanstvu i drugim religijama izričito se obećava "večni život", u koji mnogi ljudi širom sveta čvrsto veru ju, uz manje ili više konceptualne argumentacije. Pitanja: šta je to što je besmrtno i na koji način to nastavlja da postoji i gde - dovela su do bogatstva imaginativnih mitova i ingenioznih doktrina, što je dovelo do opšte saglasnosti, kao prvo, o postojanju nefizičke komponente ličnosti - duše ili duha - i, kao drugo, o postojanju transmundane (izvansvetske, prim. prev.) lokacije - raja ili pakla - kao odgovarajuće sredine za večni boravak ove komponente. Religije se, uglavnom, slažu da je ono što nastavlja da postoji posle smrti lišeno fizičkih atributa, želja i strasti -mada neke religije ostavljaju ideje o nagradi i kazni koje vladarskom božanstvu pripisuju volju da beskonačno nagrađuje ili kažnjava neke ovozemaljske, dobre ili rđave, postupke, i zamišljaju da duša zauvek uživa privilegije ili trpi zabrane izrazito fizičke prirode. Ideja da su duh i telo dve posebne i razdvojene stvari može se braniti na zadovoljavajući način (vidi problem telo-duh), a na osnovu toga mogu se praviti nagađanja o nekoj vrsti zagrobnog opstajanja kvintesencije individualne ličnosti. No ideja o besmrtnosti podrazumeva trajno postojanje u vremenu, dok teorija relativnosti 2ruši naivnu ideju o vremenu kao nečemu apsolutnom i univerzalnom, a kosmološki scenario, koji je izveden iz ove teorije, pokazuje da je univerzum imao svoj početak i da će, verovatno, imati i svoj kraj - isto kao što će ga, sasvim izvesno, imati i planetarni sistemi u okviru njega. Ideja o "večnom životu" se, prema tome. mora uzeti samo kao obećanje, ili nada - oba pojma su vremenski određena - koja je dugo vremena pogrešno razumevana i koju treba odbaciti.
 

Bezbožnik

Različit je rečnik - i u hebrejskom i u grčkom -kojim Biblija opisuje duhovni stav suprotan pobožnosti: Preziranju Boga i njegovog Zakona u tom se sastavu pridružuje i još prizvuk neprijateljstva i prkosa. Pavle najavljuje dolazak ˝Bezbožnika˝, u pravom smislu reči, koji će na kraju vremena podmuklo ˝doći najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli˝ (2. Solunjanima 2,3 i d. Smile; on dodaje da ˝se već radi tajna bezakonja, samo da se ukloni onaj koji sad zadržava˝ u svetu (2,7). Ona je, zapravo, na delu već u početku istorije, otkad je Adam prezreo Božju zapovest (1. Mojsijeva 3,5-22). Bezakonik. Ateista. Odricanje postojanja Boga ili božanskog poretka. Bez vere. Bez konfesije. Neznabožac. Nevernik. Paganac. Bogomrzac. Šizmatik. Raskolnik. Jeretik. Idolopoklonik. Antireligiozan.
 

Biblija

Grčka reč: biblíon - knjižica, knjiga. Sveto pismo, svete knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). Biblija je Božja reč koja je data čoveku sa ciljem da u njoj pronađe Isusa koji je Put u pravi život za koji je čovek stvoren.
 

Bihejviorizam  (Behaviourism)

Manifest bihejviorizma kao škole u psihologiji izneo je psiholog Džon Votson (J.B. Watson) 1913. godine. Po njemu, "došlo je vreme kad psihologija treba da odbaci svako bavljenje pojavama svesti... Njen jedini zadatak je kontrola i predviđanje ponašanja, a introspekcija ne može da bude deo njenog metodološkog arsenala." Odbacujući subjektivne pristupe u psihologiji, bihejviorizam je težio da postane striktno naučan i da uspostavi činjenički zasnovan pristup ispitivanju nedvosmisleno empirijskih pojava koje se mogu kvantifikovati. Model ovog projekta bila je klasična fizika, pa je sa fizikom XIX veka delio mehanicističke i pozitivističke polazne postavke. Dok je moderna fizika napustila ove postavke, nesaglasne sa teorijskim i eksperimentalnim razvojem, u akademskoj psihologiji u Britaniji i SAD ortodoksno bihejviorističko stanovište ostalo je decenijama dominantno i vršilo sve do danas snažan uticaj, velikim delom kroz rad Votsonovog sledbenika Skinera (B. F. Skinner). Skiner je skovao termin "operantno uslovljavanje" i na osnovu ove vrste učenja razvio tehnike kontrole ponašanja. Pavlov je proučavao i razvio tehnike "respondentnog uslovljavanja", pomoću kojih se kod životinje izaziva predviđeni odgovor na određenu draž. Skinerova tehnika omogućava životinji da deluje na svoju sredinu i bude nagrađena za specifične aktivnosti. Pacov, na primer, dobija zrno hrane kad god šapom pritisne polugu, tako je ponašanje pritiskanja poluge "potkrepljeno" nagradom. Usavršavanjem, ove su tehnike uspešno primenjene na ljudima, u edukaciji, u psihoterapiji, u izmeni struktura ponašanja kod zatvorenika recidivista i, zloslutnije, u projektima "reforme misli". Primena ovih tehnika odista je bila tako uspešna da je Skiner zagovarao modifikacije ponašanja širih razmera ili "psiho-civilizovanje" društva kao jedinog sredstva za uspostavljanje humanog, racionalnog i miroljubivog sveta. Ovaj projekat kritičari su nazvali oblikom "prijateljskog fašizma". Objektivna psihologija i proučavanje ponašanja značajno su doprineli razumevanju čoveka i društva i razvili uspešne tehnike. Međutim, u osnovi bihejviorističkog shvatanja leži slika čoveka kao mehanizma kojim se može manipulisati, kao "praznog organizma" podložnog svakoj vrsti uslovljavanja, što je ne samo pogrešno već može dovesti i do zloupotrebe. Sa druge strane, pokušaj bihejviorista da jezik psihologije očiste od termina kao što su svest, imaginacija, duh, namera, želja, bio je oblik ideološkog radikalizma koji je postavljao previše ograničenja psihološkom teoretisanju i istraživanju. Kasnije, pojavile su se reakcije na ovakva stanovišta u vidu humanističke i transpersonalne psihologije, koju je razvio "preobraćeni" bihejviorista Abraham Maslov (A. Maslow).
 

Bilokacija  (Billocation)

Pojavljivanje tela na dva mesta istovremeno; Neka zabeležena vantelesna iskustva potvrđena su od svedoka koji izjavljuju da su videli nekog čoveka s van-telesnim iskustvom na drugom mestu od onog na kome je on u stvari bio. Bilokacija, ili fenomen kada jedna osoba biva na dva mesta u isto vreme, može jedino da se razume u kontekstu verovanja u postojanje astralnog tela koje je sposobno da se odvoji od fizičkog tela i da putuje nezavisno od njega. Religije, naravno, podržavaju postojanje takvog entiteta, spiritualnog tela koje preživi smrt fizičkog tela. Postoje legende o bilokaciji u životima svetaca, a u moderna vremena priča se za kapučinskog monaha oca Pia, koji skoro nikad nije napuštao svoj manastir blizu Poggia, da je bio sposoban da se pojavljuje ljudima u vremenima stresa ili opasnosti sa ciljem da im pomogne i izleči. Anegdotski dokazi bilokacije oca Pia su brojni, ali za skeptika njena povezanost sa religijom i čudima će izazvati sumnju. Još više zbunjuju primeri slučajeva "lažnog dolaska", kada se tvrdi da je neka osoba viđena na nekom mestu pre nego što ona u stvari stigne tamo. Tolstoj* je ispričao kako je imao ovakvo iskustvo sa jednim engleskim posetiocem, (Daniel Dunglas Home)*, koga je video da stiže na Sankt Petersburšku stanicu nekoliko časova pre nego što je Hom zaista stigao, a u Skandinaviji su takvi slučajevi tako česti da se izraz Verdoger (preteča) koristi da označi iskustvo "lažnog dolaska".Vidi takođe Doppelgannger (dvojnik, drugo ja) /192 295/.
 

Bioenergetika  (Bioenergetics)

Terapeutska tehnika koju je razvio Aleksander Loven (vidi A. Loven: Bioenergetika, Molit 1988) s ciljem da pomogne čoveku da se "vrati svome telu i da uživa maksimalno u životu tela". Pod velikim uticajem RAJHOVE TERAPIJE, bioenergetika ide za tim da razbije mišićnu tenziju u telu koja smanjuje nivo njegove energije. Ističući fundamentalnu razliku između zapadnih i istočnih sistema fizičkih vežbi, Loven kaže da, dok prvi (zapadni) sistemi imaju za cilj kontrolu, ovi drugi imaju za cilj "koordinaciju i gracilnost i postizanje spiritualnog osećaja kroz identifikaciju sa telom". Bioenergetika ide za tim da integriše zapadne i istočne pristupe, da traži gracilnost i koordinaciju, i beži od moći i kontrole, ali takođe i da razvije izražavanje vlastite ličnosti i seksualnosti, što predstavlja načine na koje telo teži da se "produži" i pozitivno isprazni svoju energiju u svet. Drugi bazični princip jeste da je energija u našem telu "u interakciji sa energijom u svetu i univerzumu", i da stepen ove interakcije određuje stepen životnosti osobe. "Što je življe tvoje telo, to si više u svetu", piše Loven i podvlači da životnost zavisi od protoka energije, koja opet zavisi od njenog oslobađanja od ego odbrana i otklanjanja muskularne blokade. Protok bi trebalo da ide iz centra ka periferiji, koja je u kontaktu sa spoljašnjim svetom. Ljudsko telo ima šest glavnih tačaka kontakta: glavu, dve ruke, dva stopala, i genitalije. Idealno bi bilo da postoji jak protok energije iz centra ka svim tačkama. Kod većine ljudi, međutim, taj protok je smanjen, a kod nekih potpuno blokiran, dok je kod drugih neravnomeran, (na primer, sa gornjom polovinom tela suviše nabijenom, a donjim delovima tela nedovoljno napunjenim). Asimetrija između gornje i donje polovine tela je stanje koje je Loven primetio kod mnogih, dok je kod nekih taj rascep tako dubok da dve polovine tela nisu izgledale kao da pripadaju istoj osobi. Takva su stanja povezana sa određenim psihološkim obeležjima. Aktualni fizički razvitak odgovarajućih polovina tela, zajedno sa drugim znacima, kao što je boja kože, ukazuju na to koliko energije prolazi kroz njih. Iskusan bioenergetski terapeut može mnogo da pročita o karakteru neke osobe jednostavnim posmatranjem njegovog tela. Postoje dve glavne regije blokade, "skučenost" vrata i struka. To su ujedno i glavne tačke na koje se usmerava bioenergetska terapija koja pokušava da uz pomoć disanja i fizičkih vežbi ukloni ove "tačke zastoja" i olakša protok energije.
 

Biofidbek  (Biofeedback)

Tehnika koja omogućava ljudima da kontrolišu unutrašnje procese, koji se uopšteno smatraju nevoljnim, korišćenjem instrumenata za dobi ja n je povratnih informacija o ovim procesima. Dvadesetih godina, švajcarski psihijatar Hans Berger izumeo je elektro-encefalograf (EEG), aparat koji je beležio moždane električne aktivnosti pojačavajući impulse koje su primale elektrode pričvršćene za skalp. On je uočio postojanje različitih tipova moždanog ritma, prema njihovoj učestalosti u sekundi, i našao visoku korelaciju sa specifičnim stanjima svesti. Do ideje da bi čovek mogao da utiče na svoja EEG očitavanja, ako ga stalno informišu o njegovim moždanim ritmovima, došli su nezavisno brojni istraživači šezdesetih godina. Dr Barbara Braun (B. Brown), neurofiziolog, smislila je instrumente na kojima su svetla u boji uključivana i isključivana kad god bi se pojavila specifična moždana frekvencija. Našla je da ljudi, kada su motivisani da održe upaljenim svetio određene boje, što je značilo održavanje određenog moždanog talasa, mogu da nauče da to i čine. Dr Žozef Karnija (J. Kamiya), psiholog, postigao je slične rezultate dodajući na EEG relejno kolo koje je uključivalo jedan auditorni signal kad god je ispitanik proizvodio alfa moždane ritmove. Većina ispitanika je brzo naučila da zadržava signal, a takođe i da ga isključuje po želji, što je značilo da mogu da kontrolišu svoja moždana stanja uz pomoć biofidbeka. Kamija je takođe primetio da su izveštaji mnogih njegovih ispitanika o mentalnim stanjima u momentima kad su proizvodili alfa stanje, koje kombinuje budnost i mirnoću, bili slični opisima stanja ZEN3 meditacije. Stoga su Kamija i autori koji su vršili EEG ispitivanja meditanata i jogina pokušali da nađu korelaciju između koherencije i konzistentnosti EEG očitavanja i ispitanikove ličnosti kao meditanta. Doktori Elmer i Alis Grin (Green) krenuli su 1973. sa pokretnom psihofiziološkom laboratorijom u Indiju, gde su proučavali mnoge jogine i njihovu sposobnost da kontrolišu moždane ritmove i takve procese kao što su srčani ritam, telesna temperatura, krvavljenje i bol. Njihovi nalazi doprineli su odgovoru na pitanje kako biofidbek može da se koristi u lečenju i da poveća kreativnost. Biofidbek instrumenti pokazali su se kao uspešno sredstvo za podizanje samosvesti i pomoćno sredstvo samoizlečenja. Dokazi da ljudi mogu da nauče da kontrolišu unutrašnje procese, za koje se do tada mislilo da su nevoljni i nepromenljivi, nedvosmisleni su. Pitanje kako se postiže i šta posreduje u ovoj kontroli ostaje, međutim, nerazrešeno i implicira duh - telo problem koji narušava postulate konvencionalne biologije i neurofiziologije.
 

Biogravitacija  (Biogravitation)

Termin koji je skovao ruski biofizičar A. Dubrov (Alexander Dubrov)* da opiše "novu i ranije nepoznatu osobinu živih sistema i čoveka". Dubrov je napravio hipotezu o postojanju takve osobine nakon posmatranja izvesnih paranormalnih (njegov izraz) efekata u procesu podele ćelije, kao što su, na primer, kretanje hromozoma prema polovima "na način koji se ne slaže sa efektima svih poznatih fizičkih sila sem gravitacije", emisija visoko frekventnih ultra-soničnih talasa, i formacija energetskih polja. Ove biogravitacione sile, primećuje Dubrov, imaju osobine saglasne sa primećenim PSI fenomenima, kao što su: sposobnost da nose informaciju, da deluju blizu i daleko, da pretvaraju energiju polja u materiju, i da izdrže u nedostatku izvora koji im je inicijalno dao rast. "Priznavanje biogravitacije", piše Dubrov, "oslobađa psihotroniku mnogih nepotrebnih tumačenja i misticizma i čini je pravom naučnom disciplinom budućnosti".
 

Bionika  (Bionics)

Bionika je grana kibernetike koja proučava funkcionisanje živih organizama, posebno principe koji vladaju u njihovim metodama sređivanja i kontrole informacija. Cilj je da se ti principi prilagode za postizanje tehnoloških inovacija.
 

Bioplazma  (Bioplasma)

Postojanje duplikata fizičkom telu, AURA, eteričko ili astralno telo podrazumeva se u različitim sistemima okultne anatomije. Dva ruska naučnika, V. S. Griščenko* i Viktor Injušin izneli su 1967. godine svoja istraživanja u kojima su skovali termine "bioplazma" i "bioplazmičko telo". "Naši eksperimenti pokazuju", piše Injušin, "da se bioplazma sastoji od jona, slobodnih elektrona i slobodnih protona - drugim recima od subatoraskih čestica koje egzistiraju nezavisno od jezgra"." Fizička tela, nastavlja on, imaju biopolja sačinjena od bio-plazmičkih čestica koje potiču iz tela, i formiraju neku vrstu omotača koji okružuje fizičko telo. Energija zrači iz tela, tvrdi on, u formi bioplazmoida ili mikrozraka i ova zračenja su. moguće, involvirana u telepatiji, psihokenezi i drugim primerima udaljene interakcije između organizama". On iznosi hipotezu da postoji provodni energetski sistem u telu, i kaže da njegovi eksperimenti, kao i eksperimenti njegovih kolega, ukazuju da je bioplazma koncentrisana u nervnim ćelijama i da su glavni centri bioplazmičke aktivnosti u telu mozak i centar kičmene moždine u regiji solarnog pleksusa. Ovi centri odgovaraju glavnim ČAKRAMA po indijskoj okultnoj anatomiji. Medijumi su uvek tvrdili da mogu da vide šarenu auru oko ljudskog tela, i da mogu da donose sud o stanju fizičkog organizma na osnovu boja i treperenja aure. Injušin tvrdi da se stanja zdravlja, čak i raspoloženja, reflektuju u amplitudi energije u bioplazmičkom telu, i da intenzitet i protok ove energije može da se posmatra i zabeleži tehnikom Kirlijanova fotografija. Postoji vidna sličnost između teorije o bioplazmi i organske teorije V. Rajna (Wilhelm Reich)*. Postojanje atmosferskog i organskog energetskog kontinuuma je koncept koji se stalno vraća i u ezoteričnim filozofijama i modernoj "graničnoj" nauci.
 

Biopolja  (Life-fields)

Elektrodinamička polja koja se javljaju kod živih organizama. Njihovo postojanje je 1972. godine utvrdio profesor Harold Sakston Bur* (Burr) sa Jejl univerziteta. Burovi podaci, zasnovani na tridesetogodišnjim istraživanjima, predstavljaju neoboriv dokaz da svuda gde postoji život postoje i električni fenomeni. Nekoliko njegovih otkrića našlo je praktičnu primenu. On je utvrdio mogućnost određivanja trenutka ovulacije kod ženki pomoću praćenja njihovih bio-polja i uočavanja naglog skoka električnog napona u njima. Osim toga, merenja bio-bolja bi mogla pomoći u lociranju malignih oboljenja u organizmu, kao i u merenju brzina zarastanja unutrašnjih rana nakon operacija. A kada su merenja vršena na semenkama, došlo se do predviđanja koliko jaka i zdrava biljka će iz njih izniknuti. Bur je na osnovu svojih posmatranja izveo i neke teorijske pretpostavke koje stoje u suprotnosti sa ustaljenim naučnim pogledima. On je zastupao gledište da je opredeljenost moderne biologije ka hemijskim tumačenjima životnih procesa ovu sprečilo da uvaži primat električnog polja. On je tvrdio da bio-polje, u stvari, predstavlja princip organizacije živih sistema. Kao što će se gvozdeni opiljci, rasuti po listu papira, bez izuzetka postrojiti na linijama silnica polja magneta, tako se i u živim organizmima konstantno obnavljani molekuli i ćelije "izgrađuju i postrojavaju prema istom obrascu kao i prethodni". Ova hipoteza na zadovoljavajući način objašnjava samoodržavanje živih sistema, ali je pitanje da li objašnjava i MORFOGENEZU, što Bur inače smatra, jer bi to podrazumevalo da organizaciono polje postoji nezavisno i primarno u odnosu na fizičku supstancu koju organizuje. Tvrdnja Burovog sledbenika, Edvarda V. Rasela* (Russel), da je "nauka razotkrila dušu", predstavlja ekstravagantnu ekstrapolaciju Burovih vlastitih zapažanja i razmišljanja, mada se može kazati da je i sam Bur davao povoda takvim nagađanjima, budući da je jednoj od svojih knjiga dao naslov Nacrt besmrtnosti (Blueprint for immortality). Otprilike u isto vreme kad je Bur objavio svoju knjigu, postao je široko poznat i fenomen Kirlijanove fotografije, za koji se činilo da je razotkrio bio-polja. Usled kasnijih sumnji koje su pale na verodostojnost Kirlianove fotografije, Burova otkrića i teorijski predloži pretrpeli su štetu. Burovi eksperimentalni rezultati i njihova praktična primenljivost neosporni su. Može se reći da je njegovo najveće otkriće bilo da živi organizmi na mnoge uticaje iz okoline (od kojih su neki čak i vanzemaljskog porekla) reaguju promenama u svojini bio-poljima. On je vršio merenja bio-polja na velikom platanu u svojoj bašti tokom niza godina i utvrdio promene električnog napona, koje su se poklapale sa mesečevim menama i pojavama sunčevih pega. Smatrao je da i ljudska bića takođe podležu ovakvim uticajima i tvrdio je da bio-polja ne predstavljaju samo princip organizacije živih sistema, nego da su i "naše antene prema univerzumu". On sam nije iznosio nikakve tvrdnje u vezi valjanosti Astrologije, ali je sasvim razumljivo da su neke njegove konzervativnije kolege mogle imati bojazan da je Bur išao u tom pravcu /42, 278/.
 

Bioritmovi  (Biorhythm)

Uz cirikadijalne ritmove, postoje tri fundamentalna ciklusa ili bioritma koji utiču na ljudsko zdravlje i ponašanje. Postoji fizički ciklus koji traje 23 dana, emocionalni ili osećajni ciklus od 28 dana i intelektualni ciklus od 33 dana. Mi svi imamo vrhunce i padove u našim osobnim ciklusima u toku otprilike mesec dana. Postoje prelazne tačke između uspona i padova, koje su kritične za aktivnosti povezane sa datom sposobnošću. Najznačajnija stvar ova tri ciklusa je ta da su oni tako regulisani da nivoi čovekovih bioritmova mogu da se zasigurno utvrde za svaki dan njegovog života na osnovu datuma njegovog rođenja kao jedine informacije. Smrt se često dešava kritičnog dana u čovekovom bioritmičnom ciklusu, kao i sklonost nesrećama. Švajcarski istraživač Hans Šving (H. Schwing) analizirao je 700 nesreća i otkrio da se 4Ql nesreća desila u kritičnim danima u bioritmičkom ciklusu osoba odgovornih za nesreću. Ovo čini nekih 60 procenata nesreća, a samo 20 procenata dana u čovekovom životu su kritični. Statistika jasno pokazuje da postoji veća prijemčivost nesrećama u kritične dane. Neke industrijske firme, gde postoji visok element rizika, napravile su bioritmičke karte za svoje zaposlene, tako da ih mogu isključiti iz opasnijih poslova u kritične dane ili ih bar upozoriti da budu krajnje oprezni. Jedna takva firma japanska transportna kompanija, prijavila je smanjenje stope nesreća za 35-40 procenata. Slično smanjenje postigle su mnoge druge kompanije u Japanu j SAD. Kumulativni uspeh praktičnog primenjivanja bioritmičke teorije ne ostavlja mesta sumnji da je ovaj fenomen stvaran i pouzdan. Neki menadžeri sportskih timova koji su upoznati sa bioritmičkim studijama, uzimaju bioritmičku kalkulaciju u obzir kada vrše selekciju tima i raspoređuju igrače. Neki su psiholozi razmatrali pitanje da li se bioritmički ciklusi mogu primeniti za popravljanje najčešće i najburnije timske aktivnosti čovečanstva, tj. braka Ipak je diskutabilno pitanje da li se idealno partnerstvo postiže između dva bića čiji su bioritmovi sinhronizovanj.
 

Biosfera  (Biosphere)

Termin se obično koristi u okviru ekološkog i organicističkog shvatanja planete Zemlje. Ponekad se odnosi na površinski sloj živih organizama, a nekad podrazumeva i elemente koji ga održavaju - hidrosferu i atmosferu. Pitanje da li u kosmosu postoji još neka planeta sa biosferom u užem značenju reci, ostalo je do danas nerazrešeno, ali je izvesno da je u Sunčevom sistemu Zemlja jedina planeta sa biosferom. Poslednjih godina biosfera se shvata kao složen koordinirani prirodni sistem. Porasla je takođe i učestalost korišćenja ovog termina, kako u naučnoj literaturi tako i u polemikama.
 

Biotehnologija  (Biotechnology)

Primenjena biologija jedna je od najbrže rastućih oblasti moderne nauke. Ona je prisutna u brojnim posebnim tehnologijama. Istaknuta među njima je genetski inžinjering, koji se razmatra u posebnoj odrednici. Biotehnologija sadrži velike mogućnosti za poljoprivredu. Hibridizacija se, naravno, dugo koristila kao tehnika za povećanje uroda ili za sprečavanje bolesti, no razvojem rekombinantne dna nije se samo povećao učinak i u postizanju ovih rezultata već je bilo moguće postići i ciljeve koje hibridizacija nije nikad ni pokušala da ostvari. Osobito se, u bliskoj budućnosti, očekuje premeštanje gena koji upravljaju procesom izmene azota mahunama u druge useve poput žitarica, što bi uveliko umanjilo primenu hemijskih đubriva, prirodno poboljšalo plodnost zemljišta i dodatnu dobit, umanjilo zagađenje voda. Mikroorganizmi poput kvasca mogu se razviti do visokog stepena specifičnosti, da bi izvršili zadatke poput pretvaranja otpadaka iz rafinerija ulja i šećera u životinjsku hranu. Takođe su već iskušani i dostupni za široku primenu postupci posredstvom kojih biotehnologija može proizvesti alternativne izvore rije za one neobnovljive energetske izvore od kojih današnji svet uglavnom zavisi (pogledaj energija biomase).
 

Bitnici  (Beats)

Pedesete godine su praotac kontra-kulture šezdesetih i sedamdesetih godina. Termin bitnici dvosmislen je i može da označava s jedne strane istrošenost i beznađe običaja i vrednosti konformističkog i materijalističkog društva, a s druge, proglas o duhovnoj osnovi njihovog nekonformizma (novelist Džek Keruak (J. Kerouac) kaže da je reč skraćenica od "beatific", - blaženi). Bitnici su u načelu bili bez kore na, s prezirom prema dobrima, bogatstvu i pogodnostima koje ono donosi. Neinhibirani u seksu i ispoljavanjima osećaja, spontani i nedisciplinovani u stvaralačkom izražavanju, antiintelektualni, mistični, ushićeni, oduševljeni religijama istoka, posebno ženom, modernim "cool" džezom, iskustvima izmenjenih" stanja svesti indukovanih upotrebom narkotika. Novelist Keruak i pesnik Alen Ginzberg (A. Ginsberg) bili su glavni glasnogovornici bitnika. Njihov životni stil i orijentacija jasno su naznačeni naslovima njihovih najpoznatijih dela (Keruakov On the road i The Dhaima Butns i Ginzbergov Howl i Sun-flower Sutra). Mladalački i ekstremno kao što je to bilo u njegovom podrivanju srama i antinomianizma, bit pokret se ne može odbaciti kao kulturno zastranjenje ili samodovoljna mladalačka moda, jer je uobličio istinsko i duboko proživljeno odstupanje i odbacivanje vrednosti i svrha institucionalne kulture.
 

Blagoslov

U hebrejskom ima jedan jedini koren (brk, srodan možda izrazu za koleno i za klanjanje, a možda i za životnu snagu polnih organa) koji označava sve oblike blagoslova na svim nivoima. Blagoslov je u isti mah ono što se daruje, samo darivanje i izraz dara; stoga se on izriče trima rečima: imenicom ber?k?h, glagolom b?rék i pridevom b?r?k. Blagoslov često budi pomisao na razne oblike religije, na mantranje, na tekstove pomoću kojih se brže dolazi do samospoznaje. U hrišćanstvu poslednji vidljiv Isusov čin na zemlji jeste - blagoslov (Luka 24,50 i d.): onaj blagoslov što ga on ostavlja svojoj Crkvi. Potanko opisati bogatstva biblijskog blagoslova u stvari znači baciti svetlo na divnu Božiju darežljivost i na religiozno svojstvo divljenja što ga ta darežljivost budi kod ljudi. Blagoslov je dar koji je neposredno vezan uz život i misteriju života; to je dar koji se izražava rečju i njenom misterijom. Blagoslov je reč koliko i dar i blago. Blagosiljanje znači stvaralački i životni dar, bilo pre njegovog ostvarenja - u obliku molitve - ili posle, u obliku zahvaljivanja. Međutim, dok molitva blagosiljanja unapred potvrđuje Božju darežljivost, zahvaljivanje već svedoči njeno ispunjenje. Blagoslov je reč koja, bez sumnje, najbolje izražava učinak što ga Božja darežljivost predaje čoveku. Moliti se glasno u sebi, mrmljajući, pomičući usne. Moliti se na kolenima, klečeći. Moliti se na klecalu. Jutrenje. Večernje. Povečerje. Bdenije. Časovi. Jacija. Ićindija. Blagosloviti kađenjem. Blagosloven koji dolazi. Blagosloveni u Isusu.
 

Blagost

˝Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojijem˝ (Mateja 11,29). Isus, koji to kaže, jeste vrhunsko objavljivanje blagosti Boga (Mateja 12,18 i d.); on je izvor naše blagosti, kad nam otkriva ˝Blago krotkima˝ (Mateja 5,5). Božja blagost. Blagost i poniznost. Blagost i ljubav. Pitomost. Ljupkost. Milošta. Usrdnost. Osećajnost. Blag kao melem.
 

Blaženstvo

Čovek koji želi sreću,koju on zove život, mir, radost, počinak, blagoslov, spas. Sva ta dobra na svoj način uključena u izraze kojim se neko naziva srećnim ili nesrećnim. Kad mudrac govori: ˝Blago siromasima! Teško bogatima!˝ on ne želi izreći ni blagoslov što donosi sreću ni prokletstvo što izaziva nesreću, već želi iz svog iskustva o sreći podstaći da se slede oni putevi koji k njoj vode. Sreća i slava u Bogu. Blaženstvo jeste Bog sam. Zemaljsko blaženstvo. Nebesko blaženstvo. Blaženstvo u Isusu.
 

Bližnji

Reč ˝bližnji˝ dosta tačno prevodi grčki izraz pl?sios, ali ne odgovara sasvim hebrejskoj reči r?á na kojoj taj grčki izraz počiva. ˝Bližnji˝ se ne sme pomešati s ˝brat˝, mada se ta dva izraza često poklapaju. S gledišta etimologije, reč ˝bližnji˝ izražava ideju pridruživanja nekome, stupanja u njegovo društvo. S bratom smo vezani prirosnom vezom; bližnji, naprotiv, ne pripada očinskoj kući. Ako mi je brat moje drugo ja, bližnji je drugi nego ja, on je drugi koji za mene može postati i bratom. Tako se može uspostaviti neka veza među dvama bićima, bilo privremena, ili pak trajna i lična, na osnovi prijateljstva ili ljubavi ili pak drugarstva. Kada su pitali Isusa: ˝A ko je bližnji moj˝ (Luka 10,29), on je verovatno još uvek izjednačavao bližnjega s bratom, članom izrailjskog naroda. Isus je onda jednom zauvek definisao pojam bližnjega. On pre svega potvrđuje zapovest o ljubavi: ˝Voli bližnjeg svog kao samog sebe.˝ Ne samo da u njoj prožima sve ostale zapovesti, već tu ljubav nerazrešivo vezuje s ljubavlju prema Bogu (Lateja 22,34 - 40). U delu o milosrdnom Samarićaninu Isus prelazi na primene u životu (Luka 10,29 - 37). Nije moje da odlučujem ko je moj bližnji. Čovek koji je pokleknuo, pa bio mi i neprijatelj, zove me da mu budem bližnji. Sveobuhvatna ljubav na taj način zadržava svoje konkretno obeležje: ona će se iskazati prema svakom čoveku koga mi Bog pošalje u susret. Čovekoljubac. Altruista. Susretljiv. Opšti interes ispred ličnog (pre svega). Filantrop.
 

Bodisatva  (Bodhisatva)

U budizmu označava onoga ko je postigao prosvetljenje, ali je izabrao da se zaustavi na korak od prelaska u nirvanuda bi se zadržao u svetu i pomogao drugima u dostizanju nirvane, čime postaje otelotvorenje Budine prirode savršene ljubavi, nesebičnosti, saosećajnosti i mudrosti.
 

Bog

Biblija nije rasprava o Bogu; ona se ne odmiče Boga na neku udaljenost kao da hoće opisati neki predmet; ne zove nas da o Bogu govorimo, već da ga slušamo i da mu odgovaramo služenjem i veličanjem njegove slave. Ako slušamo i zahvaljujemo Bogu, moguće izraziti ono što on u Bibliji govori o samom sebi. On ne govori o sebi na isti način u SZ i u NZ, kad nam se obraća preko svojih proroka i kad nam govori preko svog Sina (Jevrejima 1,1 i d.). Ovde se više nego u ikojem drugom pitanju strogo nameće potreba razlike između SZ i NZ; jer ˝Boga niko nije vidio nikad: jedinorodni sin koji je u naručju očinom, on ga javi˝ (Jovan 1,18). Koliko god se mora kritikovati različito verovanje osvetoljubivog Boga SZ dobrom Bogu NZ, isto toliko je potrebno čvrsto držati da nam samo Isus otkriva tajnu jedinstvenog Boga obeju Saveza. El, Elohim, Jahve, JHVH: El - Ela poznaju i klanjaju mu se i izvan Izrailja. El - bog je preuzet iz kenaanskog panteona, u kojem je prema najnovijim a arheološkim nalazima, bio vrhovni bog, otac svih najvažnijih bogova (Baala-Bela, Anate i dr.) Kao opšta imenica, on je oznaka za božanstvo u gotovo čitavom semitskom svetu; kao vlastito ime. El označava velikog Boga koji je, izgleda, bio vrhovni bog zapadnog područja tog sveta, naročito u Fenikiji i Kananu. Elohim je množina:, nipošto množina uzvišenosti - u hebrejskom je ona nepoznata, - a još manje preostatak mnogoboštva, verovatno će to biti trag opštesemitskog poimanja koje božanstvo oseća kao mnoštvo sila. Jahve - U Jahvi Bog objavljuje ko je on i šta čini, svoje ime i svoju delatnost. Delatnost mu je čudesna, nečuvena, a ime mu je puno tajni. Jahve se objavljuje Mojsiju u divljem okviru pustinje i u bedi izgnanstva, u strašnom liku ognja. Međutim taj Bog uništavajuće svetlosti jeste Bog vernosti i spasenja. Ime Jahve predstavlja misteriju: ono samo po sebi kaže nešto nepristupno:˝Ja sam onaj što jest˝ (2. Mojsijeva 3,14); niko ga ne može savladati, pa čak ni proniknuti. GHVH - jedno od Božijih ličnih imena u Jevreja. Izgovor je veoma davno bio zabranjen, pa je i zaboravljen. Postoje mnoge teorije o značenju imena i o tačnom izgovoru, ali za sada one ne pružaju zadovoljavajuće rešenje. Dokumentarna teorija biblijske kritike je, prema tome da li se u tekstu nalazi ime JHVH ili Elohim, određivala da li taj deo Biblije spada u sloj koji je pisao ili uredio ˝elohist˝ ili ˝jahvist˝. Bog govori o sebi. Bog živi. Bog sveti. ˝Jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog ravnitelj˝ (2. Mojsijeva 20,5). ˝Nemoj imati drugih Bogova uza me˝ (2. Mojsijeva 20,3)- U Isusu se Bog objavio konačno i potpuno: budući da nam je darovao vlastitog Sina, on više nema ništa što bi zadržao za sebe. te mu preostaje samo davati (upor. Rimljanima 8,32). Sa životom, smrću i vaskrsom Isusovim Bog je učinio svoj vrhunski gest, i odsad svako može imati pristupa k njemu: to je temeljna postavka Crkve, otkriće kojim je obasjan NZ. Objava pravoga Boga u Isusu. Slava Božja na licu Isusa. Bog Gospoda našega Isusa. Bog je duh. Da li je Bog muškog, ženskog ili srednjeg roda, da li postoji i na koji način i sa kojim atributima, to su pitanja koja odvajkada muče ljude. Ova su pitanja čak izrazito rasplamsavala ljudske strasti, navodeći na zločine i samoubilačke žrtve i to u tolikoj meri da se teško mogu izmiriti, s jedne strane, sa apstraktnošću samih pitanja i, s druge strane, sa opšteprihvaćenom, navodnom, blagonaklonosti božanstva prema svojim stvorenjima. Jedno od starih pitanja je i to, da li je Bog stvorio čoveka prema svom liku - na šta je možda najbolji odgovor dao grčki filozof Eufemeres koji je rekao da bi konji, kada bi sebi mogli da stvore predstavu o Bogu, ovoga zamišljali kao konja. Zdrav razum može lako da ismejava ideju o pristrasnom ili antropomorfnom Bogu, kap i da pomisli da bi nebeska očinska figura - "stari, dobri tatica tamo gore" (old Nobodady alott), kako ga je neformalno pomenuo slavni pesnik, ViIjem Blejk (Blake) - mogla biti samo utešiteljski parnjak idealizovanog psihičkog arhetipa, ali ideja o Bogu kao tvorcu predstavlja daleko teži zalogaj. Moderna kosmološka teorija smatra da je univerzum nastao sa "VELIKIM PRASKOM", te da je ovaj primordijalni događaj izgleda bio planiran i kontrolisan, budući da su njegova jačina i uniformnost bile tačno proračunate veličine od kojih bi i najmanje odstupanje umesto do kreiranja materije dovelo do njene anihilacije. Fizičar Ser Džejms Džins* (Jeans) je pre pedesetak godina rekao "Bog je bio matematičar", a što više učimo o kosmosu, ovaj iskaz postaje sve uverljiviji. Ali ne i do kraja uverljiv, jer ako nauka može da ustanovi zakone koji su vladali Kreacijom, i ako može da pokaže da je univerzum mogao da postane i opstane samo u skladu sa tim zakonima, onda je i Bog bio ograničen tim zakonima i prema tome nije bio svemoguć. Natprirodni Bog, koji stoji izvan svoje kreacije i oblikuje je po svojoj volji, doista predstavlja ideju o grandioznom tvorcu, ali se njegova grandioznost naglo umanjuje ako mu se ograniči sloboda izbora. Bog koji je samo zakotrljao prvu loptu ("prvi pokretač" iz tradicionalnog "kosmološkog dokaza") teško, naime, može da opstane kao inspirativan predmet obožavanja. Istočnjačke religije obično govore o božanstvu koje je imanentno u prirodnom poretku, koje ga povezuje i sadrži, tako da je ovakav pojam u boljem skladu sa naukom nego pojam o transcendentnom božanstvu. Ovakvom koncepcijom eliminiše se i bojazan od redukovanja božanstva u cilju prilagođavanja prirodi, budući da je sama priroda dovoljno zadivljujuća i čudovišna da bi u ljudima izazvala i reakcije za koje se mahom smatra da su dostojne smrtnih bića koja imaju privilegiju da učestvuju u totalitetu i bar delimično ga shvate.
 

Bogatstvo

Što se tiče bogatstva i siromaštva, shvatanja i NZ izgleda korenito suprotna. Zaista stoji da je us, otkrivajući u nebeskom kraljevstvu blago koje zavređuje da mu žrtvujemo sve što imamo (Mateja 44), ukazao na nestalnost ljudskih bogatstava, kako god ona bila velika. Ali on ostaje na liniji SZ. Već je u SZ svako bogatstvo što nije primljeno kao Božji dar smatrano ništavnim i pogibeljnim; Isus ne ukida, već ispunjuje stara obećanja prema kojima Bog obogaćuje svoje izabranike. Bogatstva su pogibeljna, a anđelsko je savršenstvo u tome da ih žrtvujemo: ali ne znači da je samo Bog ˝Dobri˝ (Mateja 19,17) i da je stao našim bogatstvom. Bog obogaćuje svoje izabranike. Dar Božji.
 

Bogomrzac

Pogledaj pod: Bezbožnik
Bol  ( Pain )
Bol je sistem upozoravanja organizma neurološki odgovor koji daje znak za uzbunu da je opasnost tu. Metafizički posmatrano, bol ili patnja mogu se shvatiti kao podsticaj rasta i postignuća. Ali bol je takođe ponekad nefunkcionalni pratilac bolesti ili parališuća stvar za sebe, kao kod bola u leđima i migrenama. Njegovo ublažavanje je odgovornost medicinske nauke. Droge su dugo korišćene za ovu svrhu, posebno opijum i njegovi derivati, ali njihova konstantna upotreba vodi problemu adikcije i zavisnosti. Akupunktura se dokazala kao efikasna alternativa za kontrolu nekih vrsta bola, a takođe i električna nervna stimulacija, kao slična tehnika koja pripada zapadnoj medicini. U skorašnje vreme takođe su razvijene psihološke metode, zasnovane na stanovištu da intenzitet odgovora bola nema konstantan odnos prema stimulaciji, već je pod uticajem takvih faktora kao što su pažnja, anksioznost, očekivanje i sugestija. Hipnoza je posebno efikasna terapija za odstranjenje bola i tehnike autohipnoze mogu primenjivati ljudi koji imaju bolna stanja. Potencijali bifidbeka i vizualizacije za otklanjanje bola takođe su naširoko priznati i korišćeni u novije vreme.
 

Bolest  (Disease)

Bolest je, zajedno s patnjama što je prate, rešeno pitanje za ljude svih vremena. Njihov odgovor zavisi od predstave što su je sebi stvorili o svetu i silama koje njime gospodare. Stari je Istok na bolest gledao kao na nevolju koju su izazvali zli duhovi ili slali bogovi naljućeni nekim kultnim propustom. Da bi se povratilo zdravlje, vršili su egzorcizme namenjene isterivanju zlih duhova a bogove su zaklinjali za oproštaj javnim molitvama i žrtvama; a u vavilonskoj književnosti sačuvani su obrasci za jedno i drugo. Tako je lekarska nauka nastala pre svega među sveštenicima; ona je jednim delom ostala bliska magiji. U početku kod starih Egipćana a kasnije kod Grka dolazi do razvoja pozitivne nauke o bolestima. Polazeći od tog stanja stvari, biblijska objava ostavlja po strani naučnu stranu ovog pitanja. Ona se bavi isključivo religioznim smislom bolesti i ozdravljenja u nacrtu spasenja. To više što se kroz bolest uviđa vlast ˝Smrti nad čovekom (uporedi 1. Korinćanima 11,28-32); ona dakle mora imati neki sličan smisao. Ortodoksnu ALOPATIJU i alternativnu medicinu odlikuju različiti pristupi bolesti. Za ortodoksnu medicinu bolest je nezdravo stanje organizma koje se pripisuje specijalnom uzroku i koje treba napasti i izbaciti, dok je za alternativnu medicinu bolest simptom prekida dobrog zdravlja organizma koji signališe potrebu za terapijom, ali to ne mora biti terapija usmerena na manifestovani fokus bolesti. S jedne strane, bolest je nešto sa čim se treba boriti, s druge, bolest je nešto s čim treba raditi skroz i do kraja. Alopata gleda na bolest kao na biološku zagonetku koju treba resiti, traži da utvrdi uzroke i otkrije uspešan lek. Sa gledišta alternativne medicine, takav pristup i strategija osuđeni su na krajnji promašaj, čak i ako u početku izgledaju uspešno. Alternativci smatraju da ortodoksna medicina postiže samo to da se bolest izbaci iz organizma ali da se ona kasnije manifestuje na drugi način, koji za alopatu postaje drug3 i nepovezana bolest. Alopatija gleda na bolest kao na nešto invazivno, što dolazi izvan organizma, spolja. Stoga alopatska medicina teži da u borbi sa bolešću koristi invazivne metode, kao što su lekovi i hirurgija. Alternativna medicina priznaje spoljne faktore u uzrokovanju bolesti. Prijemčivost organizma na ove faktore smatra osnovnim uzrokom i pokušava da terapiju upravi prema otklanjanju ove prijemčivosti koja sama po sebi može da se posmatra kao ne-zdravlje organizma.
 

Brat

Izraz ˝brat˝ u najstrožem smislu reči daje se ljudima koji su rođeni od iste majke. Ali u hebrejskom, kao i u mnogim drugim jezicima, on se u širem smislu primenjuje i na članove iste porodice, istog plemena, istog naroda, suprotno tuđincu; on najzad znači narode što su potekli od istog pretka. Osim ovog bratstva što se temelji na telu Biblija zna i za drugo bratstvo, koje počiva na vezi duhovnog reda: bratstvo po veri, simpatija, slična služba, sklopljeni savez... Ova prenesena upotreba reči pokazuje da bratstvo ljudi kao življena stvarnost nije ograničena na srodstvo po krvi, iako je ovo njegov prirodni temelj. Objava ne polazi od razmišljanja nad činjenicom da su svi ljudi braća. To ne znači da ona namiče ideal sveopšteg bratstva; ali ona zna da je taj ideal neostvariv, a nastojanje oko njega smatra varljivim ako nije traženo u Isusu. S druge strane, takav je uistinu ideal za kojim ide SZ, preko elementarnih bratskih zajednica na rasi, krvi ili religiji; i taj se ideal najzad počeo ostvarivati u NZ, u zajednici Crkve.
 

Brojevi

Kad se u svetim knjigama susrećemo s brojčanim oznakama, prvo moramo proveriti jesu li one tačno prenete. Brojevi su nekada pisani slovima, pa je tekst mogao biti preinačen ili osakaćen. Posle provere teksta treba se još zapitati, da li dotični broj u kontekstu reči pisca treba shvatiti kao broj u egzaktnoj aritmetičkoj vrednosti ili samo približnu orijentaciju, ili broj shvatiti kao simboličko značenje. Izvan sumnje je da su stare semitske civilizacije malo marile za egzaktnost matematike kakvu ceni naša civilizacija; one su, naprotiv, obogaćivale konvencionalne i simboličke upotrebe brojeva. Stari je Istok veoma cenio simboliku brojeva. U Mesopotamiji, gde je matematika bila razvijena, bogovima su se pripisivali određeni sveti brojevi. Prema pitagorejskim postulatima. 1 i 2 su muški, 3 i 4 ženski, 7 nevinost, itd. Sličnu analogiju možemo naći i u jevrejskim spisima i kod Otaca. U bibliji: 4, kao brojka kosmičkog totaliteta. Broj 7 tradicionalno znači potpuni niz, žrtvovanje životinja. Taj se broj rado povezuje sa sakrosanktnim predmetima: broj 3 je smatran izuzetnim zbog božanstvenog Trojstva, 7 anđela, sedmoro očiju na kamenu, broj dana u nedelji i karakterističan je za sabat, sveti dan u pravom smislu reči. Udvostručena sedmica odnosno broj 14 bio je znak nečega izuzetnog i izdvojenog, a tri puta udvostručena sedmica ukazivala je na nekoga toliko izdvojenog između ljudi da se o takvom zbiru izdvojenosti moglo raditi samo kada je u pitanju najsvetiji između ljudi, sam Mesija. Tu spadaju i apokaliptične postavke, gde 70 godišnjih nedelja (10 jubileja od 7x7 godina) završava Danom spasenja. 7 je broj savršenstva, koja se da rastaviti na 3+4, i zbog toga se javlja u proročkim viđenjima, a naročito u otkrovenjima. Nasuprot njemu je broj 6 (7 - 1) koji simbolizuje neuspeh savršenstva. Broj 12, kao dvanaest plemena, savršenstvo, dvanaest Isusovih apostola, dvanaest vrata, dvanaest temalja, 12 zvezda koja su kruna Ženi tj. dvanaest sazvežđa životinjskog kruga. Gematrije - Gematrijum (iskvareno od geometria) - Geomantija, u starim spisima je omiljeni postupak prema kome određeni broj označava čoveka ili predmet zato što brojna vrednost slova koja čine njegovo ime odgovara broju o kome se radi. Nekoliko primera iz Biblije: 318 Avramovih pratilaca (1. Mojsijeva 14,14) verovatno odgovara šifri imena Elijezer: '+L+J+'+3+R=1+30+10+70+7+200=318. Siguran je primer za broj one Zveri (666) u Otkrivenju 13,18 -mada osnovica proračuna daje povoda raspravama. Sveti Irenej je već pomišljao na ime 1. LATENIOS (30+1+300+5+10+50+70+200) kao oznaku za rimsko carstvo. Danas se najčešće uzima da je posredi Neron-Cezar, prema njegovom hebrejskom imenu NVRVM QSR (50+200+6+50+100+60+200). Bilo kako bilo, simbolizam broja 6 se nadograđuje na tu skrivenu oznaku. Brojevi pored svoje brojčane vrednosti pokazuju i označavaju pojmove sasvim drugačijeg reda. Zamke su prisutne svugde i treba ih tumačiti, često, kao i simbole u snovima, da bi došli do rešenja.
 

Bubrezi

Ta je reč često izraz za čovekovu telesnu snagu, njegovu moć rađanja; označava predeo oko pojasa, bokova, odnosno sedište generativnih funkcija. Ona nadalje, označava sedište ili izvor strasti, potajnih misli, osećanja. Odatle dva niza značenja: jedna su poziv na delovanje, a druga podsećaj na Božju moć nad našom najskrovitijom osobnošću.
 

Budnost

Biti budan u užem smislu znači odreći se noćnog sna; a prenosni smisao znači biti na oprezu, boriti se protiv mrtvila i nemara, kako bi se došlo do željenog cilja. Za vernika je ovaj cilj u tome da spreman dočeka Gospoda kad dođe njegov Dan.
IP sačuvana
social share
Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
zaboravili ste šifru?
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Zatvori
Makišon
Poruka #2 17. Mar 2008, 17:51:04
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak Taurus
Pol Žena
Poruke 18761
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.9;M
Cajtgajst  (Zeitgeist)

"Duh vremena" koji se pokazuje kroz zajedničke tendencije u umetnostima, nauci, religiji i, ponekad, u ponešto difuznijim kulturnim pojavama kao što su moda, način izražavanja i međusobno ophođenje. Uverenje da neki istorijski period može da prožima duh koji nije proizvod međudelovanja ideja i razvoja koji se u tom periodu spontano javljaju, već da pre predstavlja dinamički supstrat iz koga se oblikuju ove ideje i razvoji, uglavnom, nije drago istoričarima i oni su skloni da ga smatraju proizvodom Zeitgeist-a prošlovekovnog nemačkog romantizma, koji je, od prirode do nacionalne države, svuda trpao tajanstvenu duhovnu suštinu. Međutim, oslobođen ovakvih implikacija, termin je često koristan za opisivanje situacija u kojima kulturne pojave počinju da se roje ili konvergiraju oko srodnih ideja, verovanja i aspiracija, kao što je, na primer, bio slučaj 1960-ih godina.
 
Carstvo
˝Približi se carstvo nebesko˝: to je glavni predmet propovedanja Jovana Krstitelja i Isusa (Mateja 3,1; 4,17).
 
Cirkadijalni ritmovi
Svi mi imamo u sebi "biološke satove" koji kontrolišu različite procese i koji u zdravom telu treba da rade potpuno sinhronizovano. U takozvanom cirkadijalnom ritmu tela postoje regularni ciklusi promena temperature, krvnog pritiska, brzine disanja i podele ćelija, nivoa šećera, hemoglobina i aminokiselina u krvi, i produkcije urina, enzima i hormona. Ove promene su pokrenute kompleksnim spojeni unutarnjih i spoljnih sinhronizera. Najmoćniji spoljašnji sinhronizer je svetlost Sunca. U eksperimentima gde su ljudi bili lišeni sunčeve svetlosti, na primer tako što su proveli nedelje ili mesece ispod zemlje, oni su imali tendenciju da se smeste u cirkadijalni psihološki ciklus od 25 sati pre nego 24 sata normalnog života. Psihološki testovi utvrdili su da su ljudi sa regularnim ciklusom od otprilike 25 sati stabilniji od ljudi čiji su ciklusi znatno odstupali od ovog trajanja. Posmatranja ljudi čiji su cirkadijalni ritmovi bili prekinuti (na primer prekookeanskim letovima) pokazala su da takva prekidanja proizvode simptome stresa koji pogoršavaju koordinaciju i povećavaju osetljivost na infekcije. Kako se hernija tela menja svakog sata u cirkadijalnom ciklusu, primena lekova bi trebalo da bude usaglašena vremenski i da uzme u obzir ove promene. Hirurgija bi, takođe, profitirala uzimajući u obzir biološki vremenski obrazac pacijenta, jer sklonost za anestetike i infekciju, brzina oporavka tkiva i reakcija nervnog sistema na traumu, variraju u cirkadijalnim ciklusima. Neki hirurzi koji rade transplantaciju veruju da faktor njihovog uspeha može biti sinhronizacija donatorovih i pacijentovih cirkadijalnih ritmova i da uzrok odbacivanja organa u nekim slučajevima može značiti da ritmovi nisu u fazi. Medicinska nauka nije još asimilirala u praksi ovo znanje o biološkim ritmovima koje je istraživačka praksa postigla u poslednje dve ili tri dekade.
 
Crna rupa  (Black hole)
Hipotetički astrofizički fenomen čije je postojanje moguće, prema teoriji relativnosti. Svaka velika zvezda bi vremenom trebalo da sagori svoju masu i dostigne kritičnu veličinu od koje počinje da se urušava u sebe pod uticajem sopstvene gravitacije. Njen sastavni materijal postaje sve gušći, površinska gravitacija sve jača a prostor-vreme oko nje postaje sve krivlji. Čak ni svetlost više ne može da pobegne iz tog ambijenta, tako da zvezda postaje nevidljiva i može se opaziti jedino preko uticaja svoje gravitacije na susedna tela. Na osnovu opaženih astronomskih perturbacija, koje se ne mogu drugačije objasniti, izvodi se zaključak o verovatnom postojanju određenih crnih rupa.
« Poslednja izmena: 17. Mar 2008, 17:51:28 od Makišon »
IP sačuvana
social share
Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
zaboravili ste šifru?
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Zatvori
Makišon
Poruka #3 17. Mar 2008, 17:56:20
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak Taurus
Pol Žena
Poruke 18761
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.9;M
Dalmacija
Ime ovog kraja dolazi od imena ilirskog plemena Dalmati, koje je živelo u njemu. Ovo slobodoljubivo i ratoborno pleme dugo se sa ostalim ilirskim plemenima odupiralo prevlasti Rima. I u vreme kada je bilo pod njim čuvalo je neku svoju polunezavisnost. Tek 42.g. nove ere ovaj kraj je čvrsto pripojen provinciji Ilirikum.
 
Dan Gospodnji
Za hrišćanina istorija nije večno započinjanje i ponavljanje; ona je kretanje napred obeleženo Božjim objavama u određenim vremenima, danima, satima, izuzetnim trenucima: Gospod je došao, on neprekidno dolazi, on će doći. da sudi svetu i spase verne. ˝Dan Gospodnji˝ u takvoj celini prvenstveni je izraz i pojam svečanog Božjeg zahvata u istorijski sled (često se kaže i samo ˝Dan˝ ili ˝onaj Dan˝). U tom izrazu se krije dvojako značenje. Jedno je istorijska veza, a drugo dan koji je na poseban način posvećen slavi Boga. Uskrs i parusija. Sinovi dana. Četvrto jevanđelje. Nedelja, dan Gospodnji. Jovan u Oktrivenju Govori o ˝danu Gospodnjem ˝ - (dies dominica (Otkrivenje 1,10).
 
Dar
˝Svaki dobri dar i svaki poklon savršeni odozgo je, dolazi od oca svetlosti, u kojega nema promjeljivanja ni mijenjanja vedjela i mraka.˝ (Jak 1,17). Čovek primajući dar od Boga, biva i sam sposoban za istinsku darežljivost i pozvan je da i sam dariva. Božji darovi. Darovi Bogu. Uzajamni darovi. Dar bez uzvraćanja. Dar ostvaruje jedinstvo u ljubavi.
 
Darvinizam  (Darvinism)
Termin se odnosi na teoriju evolucije koju je razvio engleski prirodnjak Čarls Darvin* (Darwin). Kamen temeljac Darvinove teorije, koji objašnjava i različitost vrsta i proces njihove evolucije, jeste princip prirodne selekcije. Karakteristike živih bića se po ovom principu određuju pasivnim prilagođavanjem uslovima okoline. Alternativne teorije zastupaju gledište da su živi organizmi aktivni u svojoj okolini i da se razvijaju kroz svoju inicijativu u toku prilagođavanja ili iskorišćavanja okoline (vidi pod LA-MARKIZAM). Darvinistička teorija smatra da u procesu naslađivanja povremeno iskrsavaju varijacije koje se selekcionišu tako što preživljavaju samo one koje su korisne za organizam u odnosu na njegovo okruženje, to jest, sve više prevladavaju varijacije koje su najbolje "uklopljene" sa okolinom, dok ostale odumiru. Egzistencija i preživljavanje razmatraju se u terminima borbe i sukobljenosti; tenisijanski pojam "prirode od zuba i kandži crvene*, kao i pojmovi "monetarističke" i "laisse faire˝ ekonomije, po svojoj suštini su darvinistički. Po darvinizmu, promene se dešavaju sasvim slučajno. Evolucija uopšte nije svrhovita. Štaviše, ona ja zatvoren sistem u smislu da ništa što bi bilo izvan njenog procesa ne može njome da upravlja ili da interveniše na bilo koji način. U poretku prirode čoveku, stoga, ne pripada nikakav izuzetan položaj, a njegova dominantnost u životinjskom svetu isključivo je posledica njegove najbolje prilagođenosti. Budući da su takve implikacije protivrečile religioznim idejama o svemoćnosti i sveprisutnosti Boga - Darvin je, po recima Semjuela Batlera* (Butler), "prognao Boga iz univerzuma" i izuzetnosti duhovne prirode ljudskih bića, darvinizam je rasplamsao žestoku prepirku kad se prvi put pojavio. Danas je jasno da je darvinizam svoj uspeh delom dugovao i svojoj kompatibilnosti sa pozitivizmom, realizmom i mehanicizmom, koji su u devetnaestom veku predstavljali vladajuće filozofske poglede. Rani kritičari skretali su pažnju na cirkularnost dokaza o preživljavanju onih koji su najbolje prilagođeni (pri čemu su, po definiciji, najbolje prilagođeni oni koji prežive). Sam Darvin je priznavao da njegova teorija ne daje odgovor na neke fundamentalne probleme, kao što je iskrsavanje novih karakteristika u evoluciji vrsta. Tadašnja biološka teorija je pretpostavljala da potomak nasleđuje jednak deo karakteristika od svakog roditelja, pa je pod tom pretpostavkom bilo nemoguće objasniti kako bi se ikada mogle ustaliti korisne varijacije, budući da bi se one proređivale u kasnijim generacijama. Odgovor je pronađen tek na prelasku u dvadeseti vek, kada se saznalo za rad Gregora Mendela* na zakonima naslađivanja; iz čega se kasnije izrodila nauka genetike, koja je pomogla da se darvinizam uspostavi kao naučna teorija, poznatija kao neo-darvinizam i reformulisana u terminima mendelovske genetike. U neo-darvinističkoj teoriji evolucije pojavljivanje slučajnih varijacija u procesu naslađivanja pripisuje se genetskoj mutaciji koja se javlja kao pogrešno kopiranje genetske strukture DNK u procesu reprodukcije. Poznato je, međutim, da je proces kopiranja izuzetno tačan i da su greške, odnosno "tačkaste mutacije", kada do njih dođe, najčešće škodljive ili neutralne, tako da je dovedena u pitanje ideja o slučajnim mutacijama koje izbacuju korisne varijacije, koje su još i dovoljno robusne i obilne da bi prirodna selekcija mogla da dovede do pojavljivanja novih vrsta. Osim toga, za samo jedno evoluciono poboljšanje u pojedinačnom organizmu potrebno je čak nekoliko koherentnih, koordiniranih i istovremenih mutacija. Kako već i sami pojmovi koherencije i istovremenosti stoje u suprotnosti sa slučajnošću, izgleda da se neodarvinistička hipoteza našla u logičkom ćorsokaku. Štaviše, čini se da je pojam slučajne mutacije u suprotnosti i sa nekim opaženim činjenicama. Na primer, iako su se stotinama miliona godina (od kada je Australija postala ostrvo) razvijali nezavisno jedni od drugih. Obični sisari i sisari torbari prolazili su paralelne promene. "Nedostajuće karike" u fosilnim ostacima — činjenica da nisu pronađeni tragovi krupnih evolucionih prelaza, na primer od reptila ka sisarima ili pticama - takođe dovodi u pitanje darvinističko shvatanje evolucije kao postepenog progresa od najrudimentarnijih do najkompleksnijih oblika života
 
David
Lik Davida kao čoveka i cara toliko je izrazit da on Izrailjcima uvek ostaje pralik Mesije koji se mora roditi iz njegovog stabla. Božji izabranik. Junak Izrailjev. Mesija sin Davidov.

Dazaja analiza  ( Dasein analyse )
Doslovno se može prevesti kao "budi tu analiza". Švajcarski psiholog Ludvig Binsvanger (L. Binswanger) bio je vodeća figura egzistencijalne analitičke psihologije, izvedene iz filozofskog učenja Martina Hajdegera (M. Heidegger). Po Hajdegeru, čovek stvara načine "bivanja u svetu" koji ga hvataju u klopku "neautentične egzistencije". Po Binsvangeru i njegovim sledbenicima, ovim stvoreno osećanje neslobode često je uzrok neuroza. EGZISTENCIJALNA1 analiza pokušala je da u psihologiju uvede principe i metode FENOMENOLOGIJE da bi dobila potpunu i objektivnu sliku "nacrta sveta" pojedinca, bez uticaja predubeđenja ili vrednosti samog analitičara. Čovek koji tokom analize postaje svestan svog "nacrta sveta" može shvatiti njegovu neautentičnost i ograničavajući uticaj i može pokušati da ga prevaziđe ili izmeni. Na taj način ova analiza može da deluje terapeutski. Binsvanger i predstavnici Ciriške škole hteli su, međutim, da se odreknu uloge psihoterapeuta, smatrajući se isključivo analitičkim psiholozima.
 
Dela
Reč ˝dela˝ može poprimiti svu silu značenja; može značiti poduhvate, radnje, različito stvaranje, a naročito čin rađanja. Ako ss primeni na Boga, ta reč označava sve strane njegovog spoljnjeg delovanja. U oba slučaja delo se može shvatiti samo ako se dopre do onog ko je proizveo to delo. A iza svakog ljudskog dela treba otkriti prvorođenče: ličnog Božjeg sina, na koga se to delo nadovezuje i koga na svoj način održava. Božje delo. Božje delo u istoriji. Božje delo u istoriji. Mudrost - božansko stvaralaštvo. Čovekova dela. Delo Isusa. Isus i Očeva dela. Vera - jedino delo. Ljubav - delo vere. Građenje Crkve - Telo Isusovo.
 
Demitologizovati  ( Demythologize )
Učiniti pristupačnijim duhovna značenja Svetog pisma, tako što se ova izdvoje iz mitova i legendi u kojima su data. Teolog Rudolf Bultman /Bultmann/ zastupao je mišljenje da imaginacija i simbolika, koji su bili pogodni za širenje hrišćanstva u I veku nove ere, nisu odgovarajući i za njeno širenje u XX veku, mada je osnovna poruka jednako značajna i danas kao i tada, te da bi funkcija moderne teologije bila prevođenje ove poruke u terminima koji su kompatibilni sa modernom filozofijom i naukom. Sada je široko prihvaćen princip da se sveti spis može i treba da demitologizuje i da njegova doslovna istinitost nije obavezujuća za hrišćane, ali među hrišćanskim misliocima ne postoji saglasnost oko toga šta i kako treba demitologizovati /199/.
 
Desnica (desna strana)
Desnica je desna ruka kao znamenje moći; desna je strana znak počasti i naklonosti.

Determinizam  ( Determinista )
U filozofiji označava teoriju po kojoj je svaki događaj ili stanje u svetu neizbežan ishod prethodnih uzroka. Teorija ima posledice po filozofiju morala, naučnu misao i psihologiju. Što se tiče morala, ako je ova teorija istinita, onda su izbor i slobodna volja iluzorni i ljudska bića se ne mogu smatrati uračunljivim i odgovornim za svoje radnje. U vezi nauke, determinizam je, u sprezi sa MEHANIZMOM, predstavljao dominantnu uzdanicu sve dok KVANTNA FIZIKA nije skrenula pažnju na temeljnu neodređenost događaja na subatomskom nivou. U vezi psihologije, determinizam predstavlja ugaoni kamen i FROJDIJANSKE i BIHEJVIORISTIČKE teorije i prakse. I dok niko ne može ozbiljno da dokazuje kako događaji i stanja nisu određeni onim što im prethodi, ili da u nauci i psihologiji poriče vrednost proučavanja i razumevanja uzročnih odnosa između događaja, ipak izgleda da su teorija i pristup potpunog determinizma naučno neodrživi i u praksi suviše restriktivni
 
Dijalektika  ( Dialectic )
U filozofiji označava metod dolaženja do istine pomoću racionalnog razrešavanja i međuigre mišljenja, na način kako je to radio Sokrat u Platonovim dijalozima. Dok analitički metod, na podatke koji su uspostavljeni posmatranjem ili iskustvom o svetu, primenjuje logiku, dijalektički metod na njih primenjuje verovanja ili mišljenja o svetu. U devetnaestom veku, u IDEALIZMU, posebno kod Hegela*, dijalektički postupak ne samo da je postao metod mišljenja o svetu, nego je postao i dinamičan razvitak samoga sveta, kroz sukobljavanja antiteza, koja su se razrešavala u postizavanim sintezama. U MARKSIZMU je ovaj princip primenjen na istoriju, a razvitak ljudskih društava konstruisan je kao proizvod sukoba između različitih klasa i društvenih sistema.
 
Dijaspora
Rasutost ljudi na zemlji javlja se već u prvim poglavljima Postanja kao činjenica sa dvojakim značenjem. Kao plod Božjeg blagoslova po kojem se čovek treba umnožavati i naseljavati zemlju, ona se događa u jedinstvu; kao kazna za greh, postaje znak razdora, prvim raskolom među ljudima. Rasutost naroda-nacije. Rasutost naroda-crkve. Jevreji prognani iz Judeje i rasejani po drugim zemljama.
 
Dimenzije  ( Dimensions )
Vidi pod HIPERPROSTOR.

DNK  ( DNA )
Molekul deoksiribonukleinske kiseline (DNK) predstavlja komponentu gena koja nosi nasledne informacije. Njegovu funkciju su 1940-ih godina prvi otkrili istraživači sa Rokfelerovog instituta za medicinska istraživanja, koje je predvodio imunolog Osvald Everi /Avery/. Odmah je nastala naučna trka za određivanje njegove tačne strukture, a pobednici su bili Moriš Vilkins AVilkins, Džejms Votson* (Watson) i Frensis Krik* (Crick), koji su za svoje otkriće podelili Nobelovu nagradu za 1962. godinu. Oni su otkrili da struktura DNK ima formu dvostrukog heliksa, tj. dva lanca nukleotida koji se uvijaju jedan oko drugog. Poznat je Votson-Krikov model DNK molekula koji je napravljen od dve zajedno uvrtene niske raznobojnih i zbijenih lopti, koje predstavljaju različite nukleotide. Tek su kasnija istraživanja rasvetlila kako ovaj lanac konstituiše "genetski kod" informacija i kako kontroliše funkcionisanje ćelija. Kod predstavlja određen sistem korespondiranja između dve različite sekvence događaja. Recimo da ja imam četiri karte sa slikama - jabuke, pomorandže, kruške i limuna. Pomoću njih ja mogu da napravim azbuku, ako odredim da svakom slovu odgovara određena kombinacija redosleda neke tri karte od ovih četiri. Slova DNK koda definisana su na bazi četiri nukleotida - A, T, G i C. Svaka sekvenca lanca od po tri od ovih nukleotida izgovara po jednu "reč", odnosno daje specifikaciju pojedine amino kiseline. Kako DNK molekul na svoja dva lanca može da sadrži i do 10 miliona nukleotida, znači da se može izgovoriti mnoštvo "reci". Lanci amino kiselina - ili "rečenice" - koji su formirani od ovih "reci od tri slova" određuju pojedinačne proteine. "Rečenice" predstavljaju gene. Svaki gen daje uputstvo za pravljenje određenog enzima, koji je naročiti protein za kontrolisanje hemijskih reakcija u okviru ćelije. Da bi se došlo do određenog rezultata - na primer, proizvodnje pigmenta za boju kose - često je potrebna interakcija po nekoliko gena i njihovih enzima. A budući da različite ćelije izvršavaju različite funkcije, obično će se koristiti samo mali deo DNK lanca. Za sada nije poznato da 11 preostali deo lanca ostaje suvišan ili vrši neku nepoznatu funkciju Fritjof Kapra* (Capra) smatra da se taj deo "možda koristi za integrativne aktivnosti koje biolozi verovatno previđaju, budući da se drže redukcionističkih modela" /45,340/.
 
Dobro i zlo
˝Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro bješe veoma˝ (1. Mojsijeva 1,31)- Međutim, da bi se ubrzao dolazak kraljevstva na kraju vremena, Isus nas upućuje da molimo Oca: ˝Izbavi nas od zla˝ (Mateja 6,13). Suprotstavljanje ovih dveju obrazaca nameće današnjem verniku pitanje: odakle dolazi zlo na ovaj svet koje je stvoren kao dobar? Kad će i kako će ono biti pobeđeno? Elementi odgovora na to pitanje sadržani su u samoj Bibliji. Za onoga koji ih vidi ili doživljava, neke su stvari subjektivno dobre ili zle. Sve što pribavlja sreću ili olakšava život na telesnom ili duhovnom nivou, jeste dobro (5. Mojsijeva 30,15 ˝Gle, iznesoh danas preda te život i dobro, smrt i zlo.˝); naprotiv, sve što vodi k bolestima, patnjama i svim njenim oblicima, a naročito k smrti, jeste zlo. Naprotiv istočnjačkoj filozofiji gde je život patnja, a smrt prelazak u jedan od zasluženih oblika i nivoa ponovnih rađanja.
 
Dobrovoljna jednostavnost  ( Voluntary simplicity )
Alternativni životni stil koji se nameće u većini kultura. Sastoji se u odricanju težnje za bogatstvom i visokim stepenom ekonomske potrošnje. Procenjeno je da je krajem sedamdesetih godina u SAD pet miliona ljudi živelo u skladu sa prncipom dobrovoljne jednostavnosti, i dvostruko više imalo je neke od elemenata ovog principa. Tome je se, naravno, lako narugati kao vrsti Rusoovog idealizma. U svetlu nastavka kulturnih trendova u kojima je čak i pohlepa postala prihvatljiv motiv i približila se tome da bude sankcionisana kao vena vrlina jer je pokretački impuls proizvodno-potrošne ekonomije, dobrovoljna jednostavnost se posmatra sa gluvim nerazumevanjem ili kao neuspešna i nevažna kulturna moda. Kako bilo, ostaje sporno pitanje da li će sadašnji trendovi obezbediti dugoročnu korist čovečanstvu i da li će kratkoročno obdariti individualni život istinskim zadovoljstvima. Životni stil dobrovoljne jednostavnosti sa svojim vrednostima, štedljivosti u potrošnji, globalnoj i ekološkoj osetljivosti, brizi za lični duhovni rast i ispunjenje, ostaje sporan više društveno odgovorna nego lično zadovoljavajuća alternativa.
 
Dogma
Verovanje ili učenje za čiju istinu njegovi sledbenici smatraju da je samoočigledna ili toliko autoritativna da ne podleže privatnom sudu. Prvobitno ograničena samo na religijska verovanja i samo sa opisnim značenjem, upotreba ovog termina se u ovom veku proširila i na druge oblasti, pre svega na politiku i nauku, i njegovo značenje je postalo pežorativno.
 
Domovina
Domovina, ˝zemlja otaca˝, jedna od bitnih strana iskustva svakog naroda. Za narod SZ domovini je pripadalo značajno mesto u njegovom verovanju i nadanju. Ali to je bilo samo privremeno razdoblje objave, jer je Bog najzad dao da ljudi saznaju da postoji i druga domovina koja čeka sve ljude - nova domovina.
 
Dualitet talasnih čestica  ( Wave - particle duality )
Pogledaj pod: KVANTNA TEORIJA

Dualizam  ( Dualism )
Teorija po kojoj se za razumevanje života ili univerzuma mora načiniti razgraničenje između dve nesvodivo različite vrste stvari. Platoničarsko razgraničenje između večnih formi, ili ideja, i prolaznih objekata, ili pojava, dovelo je u filozofiji do pojmovnog dualizma u vezi sa pojavom i stvarnosti, iza koga se svrstala većina filozofa zapadnjačke tradicije (vidi IDEALIZAM). Dekartov* dualizam telo-duh pokazao je da ovo razgraničenje nije samo akademske prirode (vidi PROBLEM TELO-DUH). Iako je ovo razgraničenje između fizičkog i mentalnog za praktične svrhe isuviše strogo, na primer, ako se klinički leci nezavisno samo po jedan aspekt, ono i dalje osporava HOLISTIČKO mišljenje i pristupe. Naime, i moderna neuropsihologija kao i PSI istraživanja upućuju na činjenicu da su mozak i duh, ili telo i duša, entiteti različitih i potencijalno nezavisnih priroda.
 
Dubinska psihologija  ( Depth psychology )
Termin dubinska psihologija odnosi se na rad i ideje onih škola u psihologiji koje su pokušale da ljudsko ponašanje i mentalne funkcije objasne sadržajima i dinamizmima NESVESNOG. To su pre svega škole iznikle iz okrilja Frojdovog i Jungovog učenja.
 
Duh - telo integritet  ( Bodymind )
Termin koji je od terapeuta i dijagnostičara usvojen skoro, da istakne činjenicu da duh i telo čine jedan integralni sistem i da su u interakciji na načine koje konvencionalna medicinska nauka ili poriče ili zapostavlja. Činjenica da se mentalni stres, trauma ili neuroza manifestuju ne samo u organskim ili fiziološkim disfunkcijama već i u muskularnoj rigidnosti i strukturalnoj neravnoteži tela, bazični je princip RAJHOVE TERAPIJE i raznih drugih terapija koje su se iz nje razvile. Takve terapije pokazale su da ne samo da mentalna stanja utiču na telo već takođe da terapeutov rad na telu može ublažiti nepovoljna mentalna stanja (vidi ROLFING). Istraživači BIO-FIDBEKA su takođe demonstrirali integralnost tela i duha. Ovaj se koncept razvio i pomogao da se učvrste holistički pristupi zdravlju i lečenju.
 
Duh božji
U SZ se Božiji duh još ne otkriva kao osoba, već kao božanska sila koja preobražava ljudska bića i čini ih sposobnima za izuzetna dela. Duh dolazi od Boga i usmeruje se prema Bogu: on je sveti Duh. On je posvećujući Duh. To delovanje i ta objava potvrđuju se u tri pravca: mesijanski pravac spasenja, proročki pravac reči i svedočanstva, žrtveni pravac služenja i posvećivanja. U NZ Jovan Krstitelj, čekajući Mesiju, u isto vreme čeka i Duha u njegovoj moći; on će ljudska dela nadoknaditi neodoljivim Božjim delovanjem: ˝Ja dakle kršćavam vas vodom za pokajanje... On će vas krstiti Duhom svetijem i ognjem˝ (Mateja 3,11). Od ustaljenih znamenja Jovan odabira ono najnepristupačnije - oganj. Isus prima njegovo krštenje, a nad njime se javlja Duh: Duh spojen sa simbolom vode i vetra, u viđenju neba koje se otvara u s kojega silazi golub. Krštenje s vodom, postaje Isusovim činom krštenje u Duhu. Duh Božji - ˝Jedno tjelo, jedan duh... jedan Gospod... jedan Bog˝ (Efežanima 4,4 i d.). Duh sjedinjuje zato što je Duh Božji; Duh prosvećuje, put u ˝dubine Božije˝ - ˝A nama je Bog otkrio Duhom svojijem; jer Duh sve ispituje, i dubine Božije˝ (1. Korinćanima 2,10).
 
Duhovi
Misterija spasenja. Spoljnja strana bogojavljenja je prolazna, a dar Duha Crkvi je konačan. Samo treba naći pravu Crkvu. S Duhovima otpočinje vreme Crkve koja na svom putu ide u susret Gospodu jer od njega stalno prima Duha: ovaj je okuplja u veri i ljubavi, prosvećuje je i šalje je na misiju. Dela apostolska - to ˝jevanđelje Duha Svetoga˝ - otkrivaju neprekidnu aktuelnost ovog dara, karizme u najvišem smislu reči.
 
Duša
Duša nikako nije ˝deo˝ što zajedno s telom čini ljudsko biće; ona predstavlja kompletnog čoveka ukoliko ga oživljava duh života. Snagom svoje veze s Duhom duša pokazuje u čoveku njegovo duhovno poreklo; ali ta je ˝duhovnost˝ ukorenjena u konkretan svet, kako to pokazuje učestanost upotrebljenog izraza. Izrazi koji označavaju dušu - nefe (hebr.), psykh? (grč.), anima (lat.) - povezuje se u biblijskim jezicima više ili manje jednako sa slikom duha. Čovek živi. - Dah, disanje zaista je u najvišem smislu znak života. Biti živ, imati još u sebi daha; kad čovek umre, duša izlazi, biva izdahnuta ili prolivena slično nekoj tečnosti; ako vaskrsne, duša se vraća u njega. Duša je sklona egzistirati nezavisno od tela u kojem se nalazi i iz kojega izlazi. Za Semite duh i telo predstavljaju jednu neodvojivu celinu. U funkciji subjekta duša odgovara našem ja, upravo kao i srce i telo. Najzad ovo se ja izražava u stvarima koje nisu samo duhovne. Tako bogataš kaže: ˝I kazaću duši svojoj: dušo! imaš mnogo imanje na mnogo godina; počivaj, jedi pij, veseli se. A Bog njemu reče: bezumniče! ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe; a što si pripravio čiji će biti?˝ (Luka 12,19 i d.). Duša je znak života, ali mu nije izvor. A u tome je razlika koja duboko deli dva načina mišljenja -semitski i platonistički. Za platoniste duša je isto što i duh: ona je na neki način njegova emanacija i pridaje čoveku istinsku autonomiju. Za Semite, izvor života nije duša, već Bog po svome Duhu. Nauka o čovekovoj besmrtnosti nije isto što i pojam duhovnosti duše.
 
Dvojnik  ( Doppelgaager )
To je ono što su rani spiritualni istraživači nazivali "priviđenje živih". Društva za spiritualna istraživanja skupila su mnogo izveštaja o "kriznim neočekivanim pojavljivanjima", vizuelnim ili čulnim iskustvima komunikacije sa udaljenom osobom za koju se kasnije ustanovilo da je u to vreme umrla ili bila u nekoj kriznoj situaciji. Jedna studija koja je obuhvatila 17.000 ljudi koji su pitani da li su ikad imali neko paranormalno iskustvo, prisustvo druge osobe, dala je 2.272 potvrdna odgovora. Posle daljeg istraživanja, većina iskustava je odbačena, jer su se mogla pripisati snu ili stanju delirijuma, ali su ostala 32 slučaja potkrepljena čvrstim dokazima; dali su ih ljudi koji su videli ili čuli drugu osobu dvanaest časova pre ili posle njene smrti za koju ispitanici nisu znali u vreme takvog iskustva. Ova pojava, doppelganger, ne mora uvek i obavezno da je u vezi sa nekom krizom. Ima mnogo zabeleženih slučajeva BILOKACIJE i takozvanih auto-skopskih fenomena, u kojima osoba vidi svog vlastitog dvojnika ili vidi sebe kao kroz oči dvojnika. Ovo je jedna od nekoliko vrsta VANTELESNOG ISKUSTVA.
 
Dvosekla situacija  ( Double bind )
Radi se o situaciji u kojoj nijedna od pristupačnih mogućnosti nije prava. Čovek je u položaju da ne može da uspe ma šta činio. Termin je skovao Gregori Bejtson (G. Bateson) u sklopu diskusije o uzrocima šizofrenije. Konkretnije, dete se nalazi u ovakvoj situaciji kada od jednog ili od oba roditelja dobija oprečne verbalne ili neverbalne poruke, tako da će bez obzira kako se ponaša iskusiti kaznu ili odbacivanje. Često doživljavanje ovakvih situacija može, po Bejtsonu, dovesti do toga da se čovek povuče u svet sopstvenih fantazija i manifestuje oblike ponašanja koji se obično označavaju kao šizofreni.
« Poslednja izmena: 17. Mar 2008, 17:57:10 od Makišon »
IP sačuvana
social share
Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
zaboravili ste šifru?
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Zatvori
Makišon
Poruka #4 02. Jun 2008, 11:52:32
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak Taurus
Pol Žena
Poruke 18761
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.14;

Čakre  ( Chakras )
Prema indijskoj okultnoj anatomiji, "preflnjeno" ljudsko telo ima sedam Čakri, ili energetskih centara, od kojih svaka odgovara određenim psihofizičkim i emocionalno-spirirualnim aspektima ponašanja i ličnosti. Reč je o sledećim čakrama: 1. Korenska čakra. Nalazi se na donjem kraju kičme i stoji u vezi sa primitivnom energijom i sa zadovoljenjem osnovnih potreba za preživljavanje. 2. Sakralna čakra. Nalazi se u predelu genitalija i stoji u vezi sa seksualnošću i primaInim interpersonalnim odnosima. 3. Pupčana čakra, ili solarni pleksus. Stoji u vezi sa emotivnim reakcijama, samopotvrđivanjem i socijalnim identitetom i izražajnošću. 4. Čakra srca. Stoji u vezi sa samoispoljavanjem i osećanjima naklonosti i ljubavi. 5. Grlena čakra. Stoji u vezi sa kulturnom i društvenom kreativnošću, samoispoljavanjem i komunikativnošću. 6. Frontalna čakra. Smeštena je između obrva i povezana je sa višim mentalnim aktivnostima i samosvešću. 7. Krunska čakra. Smeštena je na vrhu glave i povezana je sa najvišim spiritualnim iskustvima, samoostvarenjem i prosvetljenjem. Slično akupunkturnim tačkama iz kineske medicine, postojanje i lokacija čakri nije verifikovana u zapadnoj medicini, i postoji sklonost da se smatraju za simbolna fokusiranja namenjena potrebama meditacije. Psihosenzitivne osobe, međutim, često smatraju da ih mogu opažati i da na osnovu njihove svetline mogu suditi o nečijem fizičkom i psihičkom stanju; a ispitivanja nad kundalini joginima pokazala su da postoje jasne fiziološke korelacije sa njihovim iskustvima aktiviranja ili "otvaranja" čakri /73, 185/.
 
    
Čas
U Bibliji vreme, dan, sat, često, osim hronološkog značenja imaju i religiozan smisao. Kao vreme dolaska Jahvina ili Dan spasenja, sat obeležava odlučne etape Božje namere. Eshatološki čas: Jevrejska je apokaliptika uverena u kraj poslednjih vremena, pa vreme predviđeno za Božji nastup deli na dane i sate; kad nastupa kraj, svaki je trenutak važan. Mesijanski čas: Čas Isusove muke i slave kojom se privodi kraju odvijanje spasiteljskog Božjeg plana. Sinoptici to nazivaju jednostavnim i svečanim obrascem: ˝Evo se približi čas˝, itd.
 
    
Čestice  ( Particles )
Termin kojim se služe fizičari za označavanje fundamentalnih komponenti atoma. Identifikovano je na stotine raznih čestica, koje se razlikuju po masi, naelektrisanju, dužini trajanja i spinu. Većina njih su nestabilne, to jest, po stoje samo kratko vreme, a samo manji broj njih, u koje spadaju i elektroni, protoni, fotoni i neutroni, relativno su stabilne. Čestice se mogu svrstati u dve kategorije, "leptone", koji reaguju samo na slabu nuklearnu silu, i "hadrone", koji reaguju i na slabu i na jaku silu i na gravitaciju. Prvoj grupi pripadaju elektroni i neutroni, dok protoni i većina nestabilnih čestica pripadaju onoj drugoj. Brojnost i raznovrsnost "hadronske" grupe delovala je zbunjujuće sve do 1960-tih godina, kada su Mjurer Gel-Man* (Gell-Mann) i Georg Cvajg* (Zweig) otkrili "kvark" teoriju. Prema ovoj teoriji, hadroni bi se sastojali od još manjih čestica, koje su nazvane "kvarkovi". Prvobitno je predloženo postojanje tri različite "arome" kvarkova, čije su razne kombinacije davale različite hadrone. Otkrivanjem novih hadrona trebalo je postulirati i još novih "aroma", ali je teorija ovo izdržala i sa usavršavanjem visokoenergetskih akceleratora čestica došlo se i do dokaza o postojanju kvarkova /328/.
 
    
Četvrta dimenzija  ( Fourth dimension )
Pogledaj pod: teorija relativnosti
    

Čudo
Nije retkost da neki hrišćani smatraju zastarelim i sam pojam čuda, a da kod drugih, naprotiv, izbija prava pohlepa za čudesima. Obe te protivrečnosti imaju zajednički izvor, a pothranjivala ga je apologetika koja je dugo bila na snazi: u čudesima se gledao samo izazov prirodnim zakonima, zaboravljajući da ona imaju ulogu znakova ˝prilagođenih svačijem shvaćanju˝. Biblija svugde prepoznaje Božju ruku koja svojima pokazuje moć i ljubav. U čudima je važna pouka što se krije u tom simboličkom činu.
 

Čuti
Biblijska je objava u biti Božja reč upućena čoveku. To je razlog da, prema Bibliji, ˝vjera biva od propovedanja˝ (Rimljanima 10,17). U grčkim misterijama i istočnoj gnostici veza čoveka s Bogom temelji se prvo na viđenju.


Eden
Eden je jevrejsko ime za prvi ljudski dom koji je Bog stvorio za čoveka. Ime znači ˝radost˝, ˝milina˝. Već u samom imenu rečeno je mnogo šta od onoga što bi se moglo reći za ovo prekrasno mesto. Taj prvi čovekov dom trebalo bi se po planu Božjem širiti i zahvatiti celu zemlju. Pošto je Bog rekao Adamu: ˝napunite zemlju˝ verovatno se iz toga može izvući zaključak da bi to bila i konačna granica i jednog i drugog širenja.


Efekt eksperimenta  ( Experimenter effect )
Činjenica da se u toku naučnog posmatranja ili eksperimenta mora uzimati u obzir i efekt koji stvara sam posmatrač ili eksperimentator, predstavlja fundamentalni princip kvantne teorije. U klasičnoj, njutnijanskoj mehanici se za neki sistem ili objekt smatralo da se nalazi samo u jednom, konstantnom stanju i da u svako doba može biti opažen u tom stanju. Kada su se fizičari spustili do nivoa posmatranja subatomskog sveta, pokazalo se da je ovaj princip samo-jednog-stanja bio potpuno neadekvatan. Subatomski sistemi nalaze se u stanju neprekidne promene, a kako ove promene nisu određene zakonima kretanja ili polja sila, onda i nije moguće predvideti u kome stanju će se sistem nalaziti u određeno vreme, tako da je sistem jedino moguće opisati u terminima izračunljivih verovatnoća. Sistem se, dakle, između dva posmatranja nalazi u nekoj vrsti kombinacija uzajamno isključivih stanja. Ova kombinacija poznata je kao "vektor stanja", a potpun opis sistema postaje opis njegovog vektora stanja. Kada se izvrši neko posmatranje sistema, kaže se da dolazi do "kolapsa" vektora stanja, to jest, do njegovog fiksiranja na jedno od svojih verovatnih, komponentnih stanja. Ovo fiksiranje predstavlja efekt eksperimenta. Ovako postignuto posmatranje ili merenje ne odnosi se na sistem u celini, već samo na jedno od njegovih verovatnih stanja, pa se mora smatrati samo približnim i nipošto mu se ne srne pripisati univerzalna relevantnost. Napred rečeno opisuje kako se do ideje o efektu eksperimenta došlo u kontekstu kvantne teorije merenja. Ovo je, međutim, i u drugim oblastima dovelo do razumevanja relativnosti i nepreciznosti naučnih eksperimenata i njihovih rezultata. Eksperiment je samo sredstvo za postavljanje pitanja, pri čemu su eksperimentalni rezultati, ili odgovori, uslovljeni načinom postavljanja pitanja, to jest, uslovljeni su ograničenjima svesti eksperimentatora. Ovo ne znači samo da nauka može da dobije tačne odgovore jedino ako postavi tačna pitanja, nego i da svest eksperimentatora u toku aktualnog izvršavanja eksperimenta može da igra ulogu u određivanju rezultata. Na primer, danas je u PSI5 istraživanju opšteprihvaćeno da neki eksperimentatori imaju psikonduktivan, a drugi psiinhibitoran efekt na eksperiment, kao i da postavka projekta eksperimenta slično može imati pozitivan ili inhibitoran uticaj /135/.
 
    
Efekt staklenika
Premda atmosfera Zemlje sadrži samo 0,03 posto ugljen-dioksida, on igra značajnu ulogu u određivanju klime planete, te njegovo značajno povećanje može dovesti do klimatskih promena. Apsorbovanjem sunčeve energije i energije dugih talasa koje zrači sama Zemlja, ugljen-dioksid zagreva površinu planete. Sagorevanje fosilnih goriva poslednjeg stoleća uvećalo je proporciju atmosferskog ugljen-dioksida za nekih 30 posto, te, ukoliko se prevladavajući trend nastavi, sadašnji nivo bi se mogao u sledećem veku udvostručiti. Rezultirajući "efekt staklenika izmenio bi uzorak pada vina, doneo plodnost nekim područjima koja su danas pustinja, ali istovremeno i sušu sadašnjim plodnim područjima, na primer severnoameričkom žitnom pojasu. Takođe bi uticao na nivo mora usled topljenja ledenog polarnog pokrivača, što bi moglo rezultirati u pustošećim poplavama u područjima sa niskom nadmorskom visinom. Bilo kako bilo, sadašnji trendovi verovatno se neće nastaviti, pošto se izvori fosilnih goriva smanjuju, a izvori alternativne energije, uključujući nuklearnu energiju, sve će se više iskorišćavati. Problem za ekologe je u tome što ne mogu istovremeno dići uzbunu o efektu staklenika i o opasnosti od nuklearne energije. Zbog posledica koje prete usled značajnog podizanja površinske temperature Zemlje, jedini način da se izbegne katastrofa bilo bi povećanje korišćenja nuklearne energije
 
    
Efes
Samo ime ovoga grada u slobodnijem prevodu bi moglo da znači ˝poželjna˝. Položaj prvih naselja i kasnijeg grada, bio je vrlo povoljan. Grčka plemena, koja Atinjani nazivaju Joncima, počela su da se naseljavaju u ove krajeve oko jedanaestog veka pre nove ere. Efes je uspešno odolevao svim silama koje su se pojavljivale i nastajale u Maloj Aziji. Jedan od najpoznatijih grčkih mudraca Heraklit je živeo u Efesu, a rodom je bio sa ostrva Samosa. Čuvene su njegove izreke: ˝Sve teče, sve se menja˝, ili ˝Ne možeš se dva puta okupati u istoj reci˝. U Efesu je poznati hram posvećen boginji Artemidi - Dijani. Hram je bio spaljen 356 godine pre nove ere, a spalio ga je neki zanesenjak po imenu Herostratos. Kada je upitan zašto je to učinio ovaJ piroman odgovara da JS želeo da na neki način uđe u istoriju. Efežani su posle njegovog pogubljenja zabranili upotrebu i spominjanje ovog imena, međutim ono se ipak sačuvalo. Tog dana kada je hram zapaljen Dijana se nalazila u Peli. Te noći se rodio Aleksandar Makedonski. Dijana je žurila da prisustvuje tom značajnom događaju i zato nije mogla da sačuva hram. U toku sledećih sto dvadeset godina ulagano je mnogo napora i truda da se podigne novi hram. Hram je podignut na istom mestu na kojem je stajao i stari, na samoj obali Egejskog mora. Želja Efežana je bila da ovaj bude još lepši od prethodnog. Od svih žena Efesa traženo je da mu poklone sve svoje dragocenosti. Građani su sakupili toliko zlata da je ono stavljeno čak i u malter. Hram je bio, za razliku od svih drugih hramova, okrenut ka zapadu i morskoj obali. Tako se odsjaj sunca na zalasku mogao videti na njegovim zlatnom prekrivenim kipovima pa čak i na zrncima zlata stavljenim u malter. Arhitektura ovog hrama, koji je prema Pliniju bio sedam puta rušen, bio je Keriokrates. Pored niza drugih poznatijih majstora, čuveni Praksitel je dobio dužnost da izvaja oltar i neke kipove. Od drugih poznatih vajara toga vremena spominje se Skopas. Od grada, čija je najbliža kapija bila udaljena od hrama oko 500 metara, vodila je naročita staza zvana Staza procesije. Dolina između mesta gde je stajao hram i današnje morske obale nasuta je danas u dužini preko 4 km, i služi kao plodno polje. Da li je i ovaj hram, u vreme apostola Pavla još bio na morskoj obali, ili je obala već bila udaljena više ili manje, nije jasno. Dimenzije ovog hrama se uglavnom određuju na temelju opisa raznih očevidaca ali i na osnovu preračunavanja u naše mere. Dužina mu varira, prema tim raznim proračunima, od 128 do 141 metra, a širina od 67 do 73. Hram je imao 127 ili 128 stubova koji su bili visoki između 18 i 19 metara. Svaki stub je imao svoja karakteristična obeležja. Kada je Aleksandar u svojoj 22. godini stigao do Efesa, hram je još ležao u ruševinama. Pripreme za gradnju su još bile u toku, ali gradnja još nije bila započela. Aleksandar se ponudio da pomogne njegovu izgradnju. Efežani nisu bili voljni da pristanu na to jer je to u isto vreme značilo i njihovu zavisnost. Zato su mu lukavo odgovorili: ˝Bogovi ne daju darove drugim bogovima˝. Polaskan ovim odgovorom, Aleksandar je privremeno oslobodio grad od davanja poreza da bi se taj novac mogao uložiti u gradnju. U vreme dolaska Rimljana i kasnije poseta apostola Pavla, hram je već bio potpuno dovršen. U posebni deo hrama smeli su ući samo posebni sveštenici i sveštenice, zvani kureti. Međutim, u trem je mogao da stupi svako. Čak je mogao i da se moli bilo kojem od svojih bogova što je delovalo posebno privlačno na mornare raznih narodnosti koji su stizali u ovaj pomenuti grad. Takva praksa, uz njegovu monumentalnost, doprinela je takođe njegovoj slavi. Oko 1500 godina je stajao i bivao rušen i ponovo podizan i smatran je za jedno od sedam svetskih čuda. Sinagoga u Efesu. Tiranova škola. Mesto spaljivanja knjiga. Posete Korintu. Prva Korinćanima. Pavlovo sklonište. Crkva u Efesu. Akila. Onisiforov dom. Trofim. Aleksandar. Imenej. Filit. Figel. Ermogen. Tihik. Marko. Timotije. Luka. Crkve oko Efesa. Pavlov zatvor. Jovanov grob.
 
    
Egipat
Kao i većina drugih imena i ime ove zemlje u Evropi se izgovara prema izvorima koji su nam došli iz rukopisa putopisaca i istoričara a ne prema originalnom imenu koje narod Egipta daje sebi. Egipćani i svi istočni narodi nazivaju ovu zemlju Misir ili Misr. Retke su zemlje kao ova koje u svom imenu čuvaju čitavu svoju istoriju. Naime Egipćani potiču od drugog Hamovog sina Mesraima (1. Mojsijeva 10,14; 1. Dnevnika 1,11.12). Jevreji izgovaraju ovo ime Mizraim a Egipćani Misr. Bilo je uobičajeno da se narodi i pokrajine nazivaju po imenu praoca i u biblijska vremena ali i nešto kasnije. Velika pomeranja naroda i mešanja kao posledica tih pomeranja donela su nove raspodele, odnose i povezano sa time i nazive za pojedine krajeve i narode. Međutim, Egipat, koji je i u mnogo čemu drugome specifičan, ostao je takav i u ovome. Usko područje plodne zemlje uz obale Nila usred žarke pustoši Sahare, dugačke hiljadama kilometara, učinio je ovaj kraj zaštićenim i nepristupačnim duž cele istočne i zapadne strane. Upravo nikoga nije ni bilo sa tih strana toliko moćnog da bi mogao ozbiljnije da ugrozi ovaj narod. Sa južne strane je delimično pristupačna, ali joj je prilaz i sa te strane veoma težak. Teren je teško prohodan, a koritom Nila takođe je nemoguće prići. Na šest mesta, takozvanih katarakata, voda se spušta u obliku vodopada ili neprohodnih slapova. Jedini pristup Egiptu je u predelu Delte, sa severne strane. Iako je sa te strane najviše napadana, iako su prodori, naročito kroz istočnu stranu delte bili brojni i često veoma snažni, oni ipak nisu bili toliki da bi mogli uništiti ovaj narod ili ga potisnuti sa njihove prapostojbine. Tako se njihova kultura, običaji, nacionalna pripadnost pa i ime, moglo očuvati u tim specifičnim okolnostima. Mesraim, po kome ceo Egipat još uvek nosi svoje ime, imao je šest sinova. Peti njegov sin je imao najbrojnije potomstvo, ili je ono živelo najbliže Izrailju u Delti pa se zato Egipat naziva i Patros (Jeremija 44,1-15: Jezekilj 29,14) ali mnogo češće Mizraim. U jevrejskom jeziku ovo je stari oblik duala kojim se verovatno izražavala dvojnost Egipta, njegove dve zemlje, gornji i donji Egipat. Sami Egipćani su takođe ponekad sebe tako nazivali ˝dve zemlje˝. Egipat se ponekad naziva i ˝crna zemlja˝, zbog plodne i bogate crnice u dolini Nila. Naše ime Egipat dolazi od prilagođenog grčkog izgovora imena egipatske prestonice Memfisa. U Bibliji se ovaj grad nazivao Nof, a sami Egipćani su ga nazivali Hiku Ptah, kuća boga Pta. Od prilagođenog imena prestonice Hikupah, nastalo je naše Egipat. Pošto istorija ovog kraja, kao i mesopotamijska, zadire najdublje u prošlost, o samim njenim počecima postoji više mišljenja. Sveštenik-istoričar Meneta, podelio je vladavine egipatskih faraona na takozvane dinastije. Podaci kojima se on tada služio nisu bili potpuno sigurni. Iako je sistem podele na dinastije ostao i do danas prihvaćen, primetno je stalno skraćivanje dužine istorije toga naroda. Mnogi vladari Egipta prisvajali su sebi titulu vladara celog Egipta, iako je u drugom delu te prostrane doline i drugi vladar davao sebi takvo ime. Drugi su, kao Ramzes P, pripisivali sebi dela onih koji su živeli decenijama i vekovima pre njega i tako unosili zabunu u računanja i raspoređivanja redosleda vladara. Arheološki nalazi iz vremena prvih egipatskih civilizacija jasno nam svedoče o Jakom mesopotamijskom uticaju i o kasnijem sve većem gubljenju toga uticaja. Istakao bih jednog od najzanimljivijih faraona iz starog Egipta-Amenofisa IV (tj. ˝Amon je zadovoljan˝) kasnije Ehnatona (tj. ˝Amon je to želi˝), koji je bio sin faraona Amenofisa IV i njegove supruge Teje. U toku svoje vladavine (1364. - 1306. pre nove ere) zasnovao je novo shvatanje sveta. Ova zamisao doživela je svoj vrhunac u tome što je sve egipatske bogove, čak i državnog boga Amona, istisnuo Aton, sunčeva lopta, u koga se jedino smelo verovati. Uvođenjem jednog novog pojma boga koga će kao gospodara celokupnog života, svega rašćenja i napretka u njegovom delovanju doživeti ne samo u granicama Egipta nego u svim narodima na celom svetu. Amon je predstavljao egipatskog nacionalnog boga, a Aton je bio svetski bog. Ehnaton je pisao pesme i jedna od proročkih je himna Atonu, nađena u grobnici kralja Ejea u Aket -Atonu. U himni Atonu govori za sebe da je jedini prorok novog boga, a njegova milost može podanicima da pruži blagostanje u životu i svetlost sunca posle smrti. Džoserova piramida, koja je najstarija, dobar je primer u prilog tome. Građena je u dva navrata i oba puta stepenasto, kao i zigurati Mesopotamije i verovatno i Vavilonska kula. Veličine je 121 h 109 metara a visoka je oko 60. U najvećoj očuvanoj građevini sveta, Keopsovoj piramidi, telo faraona još nije pronađeno. Piramida faraona Kufu, koga su Grci nazivali Keops, čini kvadratna osnova četiri stranice po 232 metara, i visine (danas oko 146 metara). Prema zapisima Talesa iz Mileta koji je pokušao da izmeri njenu visinu, treba da je bila oko 149 metara visoka. Unutrašnji deo je građen od ogromnih blokova krečnjaka dok je spolja bila obložena granitnim blokovima koje su skinuli arapski sultani kada su u petnaestom veku gradili Kairo i tako joj smanjili visinu. Staroegipatski jezik i pismo je stotinama godina bilo zaboravljeno i predstavljalo je zagonetku za lingviste, dok ih nije, za vreme Napoleonove vladavine, protumačio mladi francuski lingvista i filozof Šampolion. Zahvaljujući njemu mi upoznajemo najstariju i najduže organizovanu ljudsku civilizaciju i pojmove koje i dan danas zaokupljaju čoveka, dušu i materiju.
 

Egzegeza
Ova imenica grčkog porekla (eksegesis) znači izlaganje, tumačenje drevnih tekstova, latinskih, grčkih, a naročito biblijskih. Pored naučne egzegeze Biblije, koja u skladu sa dostignućima savremene nauke nastoji da razjasni pitanja istorijske zasnovanosti biblijskih izveštaja, jezička pitanja, valjanost teksta, te književno-istorijske probleme, postoje li egzegeze koje pristupaju Bibliji kao delu božanskog nadahnuća i objave. Veoma davno u Jevreja je nastao midraš, zatim poseban način tumačenja koji su naučnici nazvali pešeg, prema reči koja se često nalazi u egzegetičkim spisima Zajedništva. I ostale knjige SZ i NZ dokazuju na mnogo mesta kako je egzegeza biblijskog teksta bila veoma raširena već u vreme nastanka samih knjiga. Najveći deo obimne talmudske građe je u stvari zapisana egzegeza, razvijena do krajnosti.
 
    
Egzistencijalizam  ( Existentialism )
Evropski filozofski pokret koji je nastao kao revolt protiv hegelijanskog idealizma i potiče od danskog filozofa Sjerena Kjerkegora* (Kierkegaard). Njegov je osnovni princip da "egzistencija prethodi esenciji", to jest, da čovek sebe zatiče kao već postojećeg u svetu u kome je prinuđen da deluje i pravi izbore i da kroz ta svoja dela i izbore određuje svoju suštinsku vlastitost. Kjerkegor ne odbacuje samo apstraktnu totalizujuću Hegelovu* filozofiju, već i klasično hrišćansko učenje o odnosu između čoveka i Boga. On je insistirao na nedokučivosti božanskih namera, na razdvojenosti između Boga i čoveka i na važnosti subjektivnog traganja za istinom, naročito u situacijama etičkih dilema. Egzistencijalizam XX v. preuzeo je Kjerkegorovu zaokupljenost metafizičkim i etičkim implikacijama situacije čoveka u svetu, kojom situacijom ne rukovode božanske namere i sankcije. Tu se naglašava ljudska potreba za otkrivanjem i uspostavljanjem lične "autentične egzistencije". Po Martinu Hajdegeru* (Heidegger), preduslov za ovo bilo je otkrivanje sopstvene smrtnosti pojedinca, njegovog ništavila kao konačnog stanja. Žan-Pol Sartr* (Sartre) je od Hajdegera preuzeo pojam dva različita oblika bića, bića po sebi (etre-en-sot) i bića za sebe (etre-pour-soi). Prvi oblik bića odgovara stvarima, dok bi drugi trebalo da odgovara ljudskim bićima, mada je to redak slučaj, jer ljudska bića dopuštaju drugima da određuju njihovu egzistenciju i izbore tako što se prilagođavaju očekivanjima i ulogama. Ljudi se odriču slobode, koja je temeljna i jedinstvena za ljudsku situaciju, i tako žive neautentično, ili u "lošoj veri" (mauvais foi). Autentična egzistencija može da bude čemerna, da ne nudi utehu za beznađe i mučninu koji se javljaju iz svesti o neobaveznosti, konačnosti i apsurdnosti života pojedinca, ali je ona plemenita u svom stoicizmu i pristajanju na egzistencijalne posledice ljudske slobode.Iako je Sartr naglašavao ovaj plemeniti aspekt egzistencijalizma, i čak tvrdio da se radilo o nekoj vrsti HUMANIZMA, i iako je Hajdeger naglašavao da se pri ostvarivanju autentične egzistencije javlja briga za druge (Sorge); nihilizam i antinomizam, koje je podrazumevala ova filozofija, kao i tendencija da se u mučninu i otuđenost investira romantičan elan, ponekad su, kako u umetnosti tako i u ponašanju, veštački korišćeni za opravdavanje neodgovornosti /125,164, 283, 284, 362/.
 
    
Egzobiologija  ( Exobiology )
Za egzobiologiju, njeni sledbenici kažu da je "nauka o vanzemaljskom životu", mada bi čistunci mogli zameriti da ne može postojati nauka o nečemu za šta se samo nagađa da postoji. Međutim, hipotezu o postojanju života još negde u univerzumu moguće je naučno ispitivati čak i ako ne ispunjava kriterijum opovrgljivosti, što je inače nužno za stvarno naučne hipoteze. Egzobiologija je, donekle, pogrešan termin, budući da u istraživačkim postupcima nisu uključene samo biološke nauke. Ove poslednje, naime, mogu da odrede jedino fizičke uslove koji su neophodni za pojavljivanje i održavanje biološkog života na raznim nivoima složenosti, i da proučavaju vanzemaljski materijal (npr. meteore). Ova su proučavanja doista bila pozitivna i dala su izvesnu verodostojnost teoriji panspermije. Međutim, odgovor na pitanje da li osim rudimentarnog biološkog života, postoji i vanzemaljski inteligentni život, zahteva multidisciplinarni rad. Astronomi, inženjeri za komunikacije, antropolozi, istoričari i tragači za neobičnim pojavama poput letećih tanjira, svi oni daju svoj doprinos u ovom istraživanju, ali se još uvek nije došlo do jasnih zaključaka /280/.
 
    
Či  ( Chi )
U kineskoj filozofiji označava životni dah kosmosa, ili energiju koja oživljava sve stvari. U ljudskoj anatomiji označava meridijane koji su fokusi akupunkturne terapije, a poznati su kao "či putanje".
 
    
Čist
Za pojam čistote znaju sve stare religije: ona je stanje koje se traži za pristup svetim stvarima; iako ona može dodatno uključivati i onu samotnjačku krepost, što je suprotna bludnosti, ona se ne stiče samo samotnjačkim činima, već i obredima; gubi se u materijalnim dodirima, nezavisno od bilo kakve moralne odgovornosti. Život u svetoj zajednici, Obredi čišćenja, Poštovanje pred svetom zajednicom, Proroci, Mudraci, Psalmisti: ˝Čisto srce stvori mi, Bože!˝ (Psalam 51,12)
 
    
Ekologija  ( Ecology )
Kao nauka, ekologija je oblast zoologije, botanike ili biologije, oblast koja proučava složene strukture međuodnosa organizama i njihove sredine. Izvorno, to je tehnički termin sa ovim specifičnim značenjem, ali je u novije vreme stekao opštije i hitnije značenje. U frazi kao što je briga za ekologiju*, ovaj se termin odnosi na prirodnu sredinu snabdevenu samoregulativnim procesima koji obezbeđuju opstanak i zdravlje sredine. Može imati specifične reference ako se, na primer, odnosi na pustinju ili na prašume, ili se može shvatiti u širem planetarnom smislu. U širem značenju, ekolog se danas shvata ne samo kao naučnik koji proučava određenu oblast već i kao čovek koji je svestan nužnih uslova za održanje prirodnog integriteta sredine i najčešće aktivan u zaštiti sredine od čovekovih intervencija. Čistunci su osudili takvu promenu u značenju kao neosnovano korišćenje termina "ekologija" i "ekolog". Međutim, ova su nova značenja bolje usklađena sa potrebama ljudi, kako čovek postaje sve svesniji složene međuzavisnosti živih sistema i njihove osetljivosti na uništavanje.
 
    
Ekosfera  ( Ecosphere )
Odnosi se na planetarnu sveukupnost ekosistema.
 
    
Ekosistemi  ( Ecosystem )
Ekosistem je integrisana celina flore, faune i prirodnih procesa u određenoj specifičnoj sredini. Ekosistemi su različiti, na primer u tropskoj šumi, u pustinji, u svežoj jezerskoj vodi, u dubini okeana ili u koralnom sprudu. Postoji međuzavisnost i saradnja komponenata ekosistema. I kada postoji takmičenje živih bića jednog sistema u eksploataciji sredine, opšti ishod jeste da se u populaciji sistema ipak održi konstantna proporcija pripadnika, da bi se obezbedio opstanak i integritet sistema. Ekosistemi mogu podneti prirodna unutrašnja remećenja, i spoljašnja remećenja, kao što su nepovoljni klimatski uslovi, ali su veoma osetljivi na poremećaje unutar sistema, i to u toj meri da šteta naneta jednom delu sistema, ma koliko mala i naizgled beznačajna, može da poremeti celinu sistema.
 
    
Elektromagnetni spektar  ( Electromagnetic spectrum )
Majki Faradej* (Faraday), eksperimentalno, i Džejms Klark Maksvel* (Maxwell), teorijski, sredinom devetnaestog veka dokazali su činjenicu da elektricitet i magnetizam nisu dve posebne sile, nego su samo različite manifestacije jedne iste sile. Postulat o postojanju polja sile (vidi pod TEORIJA POLJA) bio je korak ka postulatu o elektromagnetnim talasima, različitih dužina i frekvencije, koji se kreću kroz ta polja. Maksvel je izradio jednačine za brzinu širenja talasa i matematički je predvideo postojanje radiotalasa pre nego što su bili eksperimentalno proizvedeni u laboratoriji Hajnriha Herca* (Hertz). Kasnija istraživanja utvrdila su postojanje velikog opsega elektromagnetnih talasa različitih frekvencija oscilacije, od kosmičkih zraka do gama zraka, x-zraka, svetlosnih zraka (uključujući i nevidljive, ultravioletne i infracrvene) i radarskih i radio-talasa. Svi oni čine elektromagnetni spektar.
 
    
Empiricizam  ( Empiricism )
U filozofiji označava gledište prema kome je iskustvo jedina zdrava osnova saznanja, pri čemu su od značaja jedino čulni oblici iskustva. Empiricizam poriče postojanje bilo kakvih urođenih ideja u ljudskom duhu, za koga uzima da je u početku kao tabula rasa, ili prazna tabla, na koju čulno iskustvo utiskuje mnoštvo utisaka, koje duh potom dalje obrađuje i dolazi do zakona. Po tome sledi da ne mogu postojati a priori (tj. pre iskustva) zakoni i pojmovi, i da zaključivanja iz iskustva (na primer da će sutra izaći sunce) ne podrazumevaju postojanje ili delovanje bilo kojih takvih zakona. Neki empiricisti priznaju kao iskustvene i ograničen broj datosti koje su izvedene iz introspekcije, ali svi redom poriču valjanost bilo kakve propozicije u kojoj se radi o saznanju ili istini zasnovanim na intuiciji ili ideji o nekom urođenom svojstvu duha ili sveta. Empiricizam naročito poriče propozicije iz sfere metafizike. Kao filozofska škola, empiricizam se uglavnom povezuje sa britanskom tradicijom, koju su ustoličili Dejvid Hjum* /Hume/, Džon Lok* /Locke/ i Bišop Berkli* /Berkeley/, a svoj autoritet duguje, uglavnom, uskoj povezanosti sa razvojem klasičnog naučnog metoda.
 
    
Energetska kriza  ( Energy crisis )
Obilna i relativno jeftina energija primarna je potreba modernih društava. Većina energije koju je do sada koristio čovek potiče iz neobnovljivih izvora. Drvo, ugalj, nafta i prirodni gas su iscrpljiva dobra. Različita su predviđanja koliko dugo će trajati pri današnjoj rastućoj potrošnji, no većina projekcija njihovo trajanje ne vidi dužim od tri do četiri veka, dok se za naftu očekuje da će se potrošiti tokom sledećeg veka. Problem energije jasno je povezan sa problemom svetskog stanovništva (vidi prenaseljenost). Za preovlađujući rast stanovništva stopa potrošnje i proizvodnje energije mora da se udvostruči svakih dvadeset i pet godina. Pedesetih i šezdesetih godina vlade su postale oprezne zbog mogućne buduće energetske krize. Njihov početni usaglašeni odgovor bio je da se pouzdaju u nuklearnu energiju kao u rešenje. Ekološki pritisci od tada doveli su do razvoja alternativna energija, a istovremeno je postignut značajan uspeh i u domaćinstvima i industriji, u štednji i efikasnijem korišćenju energije. Doprinos alternativnih izvora i učinak politike štednje faktori su koji umanjuju pesimističke prognoze. Obim povećanja budućih energetskih potreba mora se izračunati uzimajući u obzir efekte povećanja problema dugova trećeg sveta, kao i klimatske efekte usled preteranog razvoja energetskih postrojenja: takođe i kroz pritiske kojima se traži rešenje energetske krize samo kroz uslove povećanja tehnološke proizvodnje kako bi se zadovoljila potražnja, ali više u uslovima povećanja efikasnosti energije kako bi se stabilizovala potražnja.
 
    
Energija biomase  ( Biomass energy )
Biomasa je materija biljnog ili životinjskog porekla, koja može da se koristi kao gorivo. Najočigledniji izvor energije biomase jeste drvo, ali to je izvor koji se ne obnavlja. Obnovljiva energija biomase može se dobiti iz žita i drugih useva fermentacijom i destilacijom u alkohol koji se može koristiti kao gorivo. Energija biomase može se dobiti i iz različitih otpadnih materija putem kontrolisane bakterijske aktivnosti koja dovodi do stvaranja metana. U mnogim zemljama u razvoju danas se koriste tehnologije stvaranja biomase. Razlozi za proširenje i razvoj ovih tehnologija su brojni. Posebno je jeftina tehnologija proizvodnje biogasa. Nusprodukt ove tehnologije jesu prirodna đubriva, čime se umanjuju troškovi i opasnosti po sredinu zbog upotrebe sintetičkih hemijskih đubriva.
 
    
Entelehija  ( Entelechy )
Radi se o Aristotelovom terminu koga je usvojio Hans Driš* (Driesch) da bi imenovao vitalistički princip koji u organskim sistemima upravlja ostvarenjem njihovih ciljeva i svrhe. Driš je zapazio da, kada se odstrani jedan deo embriona, preostali deo i dalje može da generiše manje-više normalan odrasli organizam. Driš je na osnovu ovih posmatranja tvrdio da živi sistemi nisu mehanistički, budući da nijedna mašina ne može da ostane ćela ako se uklone neki njeni delovi, te da je njihov konačan oblik, prema tome. određen nekakvim unutrašnjim formativnim principom koji nije ni fizički ni energetski. Vidi još pod morfogeneza i vitalizam /71/.
 
    
Entropija  ( Entropy )
Termin je 1865. godine skovao Rudolf Klauzijus* (Clausius) u vezi sa drugim zakonom termodinamike. Entropija predstavlja odredljivu veličinu koja se odnosi na stepen rasutosti toplote u izolovanom fizičkom sistemu. To je mera stepena uređenosti sistema, pri čemu niska entropija znači visok stepen uređenosti i obrnuto. Zatvoreni sistemi podležu nepovratnom procesu porasta entropije, koji na kraju dovodi do stanja izjednačenosti u kome prestaju sve aktivnosti (vidi pod toplotna smrt). Međutim, u živim sistemima odigrava se obrnut proces generisanja veće uređenosti iz manje, pa su za imenovanje toga procesa napravljene nove kovanice, negenotropija i sinatropija . Vidi još pod osipajuća struktura/265/.
 
    
Čovek
Elementi biblijske antropologije: duša, srce, strast, telo, duh. Ovo sintetičko poimanje čoveka uveliko se razlikuje od opšteg načina mišljenja naših dana, koje u duši i telu vidi samo ova dva sastava čoveka. On je duša ukoliko ga oživljuje duh života; strast pokazuje u njemu stvorenje sklono padovima; duh znači njegovo otvaranje prema Bogu; telom je, najzad, prikazana njegova spoljašnost (kao izraz njegovog unutrašnjeg bića). U grčkoj filozofiji čovek se deli na mikrokosmos koji u sebi udružuje dva sveta duhovni i stvarni. Tako se različita ponašanja čovekova tokom istorije sintetizuju u dve kategorije -kategoriju grešnika i kategoriju novog čoveka. Opet u zavisnosti u kom se vremenu gledaju ove dve kategorije.
 
    
ERP eksperiment  ( ERP experiment )
ERP eksperiment, ili ERP paradoks, jeste misaoni eksperiment koji je 1935. godine predložio Ajnštajn* (Einstein) sa još dvojicom kolega, Natanom Rozenom /Rosen/ i Borisom Podolskim. Prvobitno je zamišljen kao dokaz navodne fundamentalne pogrešnosti kvantne teorije ali se, ironijom sudbine, pokazao kao najefektnija ilustracija upravo one interpretacije kvantne mehanike koja je stajala u najvećoj suprotnosti sa Ajnštajnovom, u osnovi, mehanicističkom i determinističkom  koncepcijom fizičkog univerzuma. U originalnom ERP eksperimentu reč je o atomu sačinjenom od dva elektrona koji nakon cepanja atoma odleću velikom brzinom u suprotnim pravcima.Kvantna teorija smatra da će impuls i pozicija dve odvojene čestice ostati u korelaciji - što po sebi nije u sukobu sa zakonima klasične fizike. No, prema Hajzenbergovom* (Heisenberg) principu neizvesnosti, ako treba da se meri pozicija jedne od čestica, onda njen impuls postaje neodredljiv. Kako će to onda da deluje, pitali su se Ajnštajn i njegove kolege, na drugu česticu? Paradoksalno, prema kvantnoj teoriji, merenje pozicije čestice A, omogućilo bi utvrđivanje i impulsa i pozicije čestice B, što je u suprotnosti sa principom neizvesnosti. Fizičar David Bom* (Bohm) je kasnije doradio ERP eksperiment, predlažući da se vrši merenje "spina" jedne od čestica. Prema kvantnoj mehanici, spinovi čestica u dvočestičnom sistemu uvek su jednaki i suprotnog smera ako je spin od čestice A naviše onda je od B naniže, ako je od A nadesno onda je od B nalevo. Nadalje, osa rotacije spinovanog elektrona je neodredljiva, što će reći, sve do trenutka kada bude osmotrena ili izmerena, ona postoji samo kao verovatnoća. A sam čin merenja obrće i spin elektrona. Ovo ne podrazumeva samo da će merenje na čestici A dati i informacije o čestici B, nego i da će fizičko delovanje na česticu A istovremeno uticati i na česticu B. Spin čestice se zapravo može menjati i pomoću magnetnog polja tako da čak i ako je čestica B na hiljade milja udaljena od čestice A, njen spin se i dalje može promeniti samo na osnovu eksperimentalne promene spina čestice A. Ovo je bilo u suprotnosti sa klasičnim, inače i ajnštajnovskim, pojmom uzroka i posledice. Očigledno je nemoguće, govorio je Ajnštajn, da nešto što činimo čestici A istovremeno utiče i na nezavisnu i prostorno odvojenu česticu B, jer između ta dva događaja ne može postojati uzročna veza. Čak i da pretpostavimo dešavanje nekakvog prenosa informacije između te dve čestice, to se ne može odigrati trenutno, jer informacija ne može da putuje brže od svetlosti a čestice se teorijski mogu nalaziti na ogromnom međusobnom rastojanju. Međutim, ono što je za Ajnštajna i njegove kolege bilo očigledno nemoguće, kasniji fizičari su prihvatili kao fundamentalno kvantnu stvarnost. Svaki fizički sistem u toj stvarnosti predstavlja "nepodeljenu celinu" (Bomov termin) i efekti koji se javljaju na nekom njegovom delu istovremeno utiču i na ostale delove i na celinu i to bez delovanja bilo kakvog fizički određenog načina interakcije. Vidi još i neolokalne koneksije, belova teorema, sinhronicitet /34/.
 
    
Eseni
Jevrejska zajednica koja je, prema svedočenjima Josifa Flavija, Filona Aleksandrijskog i Plinija Starijeg, postojala približno od kraja P veka pre nove ere, pa do pred kraj I veka pre nove ere u zajednici dobara u gradovima, ali i u posebnom naselju na obali Mrtvog mora. Jevrejski izvori o njima ne govore. Poreklo imena je veoma sporno. Premda ima i drugih, sasvim oprečnih mišljenja većina naučnika danas smatra da su eseni i Zajedništvo, čiji su rukopisi nađeni blizu Kumrana, jedna te ista grupacija.
 
    
Eshantologija
Grčka reč: eeshata - poslednja, na kraju. Učenje o poslednjim stvarima koje će zadesiti svet, o onome što je na kraju dana, života, vremena. U grčkoj mitologiji verovanje u način života duše posle smrti. U jevrejstvu kasnije i u hrišćanstvu, eshatološko učenje govori o vaskrsnuću mrtvih, o božanskom sudu i prevratu koji će doći u potonja vremena, ili na kraju veka.
 
    
ESP
Termin "vančulna percepcija" dao je Rajn (O. B. Rhine) u svojoj knjizi sa tim naslovom (1934), da opiše percepciju koja ne uključuje poznate čulne funkcije, kao u telepatiji i vidovitosti. One i prekognicija su primarni ESP fenomeni, i u 30-im i 40-im. Rajn, a i drugi, zainteresovali su se da ih istraže na naučnoj bazi; razvili su jednu metodu zasnovanu na eksperimentima sa pogađanjem karata i sofisticiranom matematičkom evaluacijom dobijenih rezultata, koji su očigledno pokazali da se ESP dešava, mada nije fenomen koji se može pouzdano reprodukovati. Nepostojanost pozitivnih rezultata, semantički problemi koji zbunjuju terminom "van-čulna percepcija" i činjenica da ESP hipoteza ne može da zadovolji naučni kriterijum proverljivosti, doveli su skupa većinu naučnika u sumnju prema Rajnovom radu i idejama. Pošto para-psihološka istraživanja danas pokrivaju širi spektar fenomena od paranormalnih perceptualnih i spoznajnih funkcija, uglavnom se terminu "PSI" daje prednost u odnosu na ESP.
 
    
Etologija  ( Ethology )
Nauka o ponašanju životinja. Kao samostalna nauka, etologija se razvila u ovom veku, izdvajajući se iz zoologije, stavljanjem naglaska na proučavanje ponašanja u prirodnim uslovima, bez ograničenja eksperimenta. Etolozi posmatraju i opisuju strukture ponašanja životinja i razvijaju hipoteze o odnosima između tih ponašanja i o svrsi kojoj služe. U tipične oblike ponašanja koji se posmatraju spadaju udvaranje, igra, agresija, materinstvo i čuvanje teritorije. Etologija, bez sumnje, baca svetio i na ljudsko ponašanje, a neki literarni prilozi (npr. Lorencov* (Lorenz). O agresivnosti, Morisov* (Morris) Goli majmun i Tajgerov* (Tiger) i Foksov* (Fox) Imperijalna životinja) značajno su uticali na popularne stavove i razumevanje ljudskog ponašanja. Ovi su radovi, međutim, kritikovani zato što ponašanje životinja prvo tumače ljudskim pojmovima a onda izvlače zaključke koji, kada se primene nazad na ljudska ponašanja, ova pokazuju kao "sasvim prirodna". Kao primeri ponašanja, koja su sankcionisana na ovakav način, mogu se navesti patrijarhalna dominacija i teritorijalizam /194, 225, 323/.
 
 
Eufrat
Na akadskom ˝purat˝ znači ˝krivudava˝. Jevreji su reku Eufrat zvali Perat. Ime je vrlo slično akadskom pa je zato moguće da je to i njeno prepotopno ime. Naše ime je prilagođen izgovor grčkog Eufrates, koje je opet od staropersijskog Ufratu. Eufrat je najveća i najvažnija reka Mesopotamije. Nastaje spajanjem dvaju reka čiji su izvori udaljeni međusobno oko 200 kilometara. Severnije se nalazi u blizini današnjeg grada Erzuruma. Severozapadni rukavac Eufrata koji od njega nastaje danas se zove Karasu. Drugi izvor reke Eufrata nalazi se jugozapadno od Ararata. Reka Eufrat se prvi put spominje u Bibliji kao četvrta reka Edenskog vrta (1. Mojsijeva 2,14). U simboličkom jeziku ime reke Eufrat s upotrebljava dva puta u Bibliji. Obadva puta se taj simbol odnosi na zemlje u blizini njegovih obala. Prvi put su to bili u pitanju Turski emirati, na njegovoj desnoj obali, a drugi put je to lokacija izlivanja šestog zla (Oktrivenje 9,14:16,12)
 
    
Euharistija
Zahvaljivanje i blagosiljanje. ˝Euharistija˝ sama po sebi znači: priznanje, zahvalnost, pa onda i zahvaljivanje. Ovaj smisao, najuobičajeniji je u grčkim mitovima i jednako se susreće i u grčkoj Bibliji. Molitva zahvalnica pre osvećivanja hleba i vina prilikom pričešćivanja; tajna pričešća; tajna večera; osvećeni hleb (nafora). Euharistija - sakrament hrane. Euharistija - sakrament žrtve. Euharistija -Eshatološki sakrament.
 
    
Evolucija  ( Evolution )
Proces nastajanja sve složenijih formi života ili organizacije iz prostijih formi. Sa izuzetkom izvesnih hrišćanskih fundamentalista, skoro da je opšteprihvaćena činjenica da je biološki život na zemlji evoluirao tokom mnogih milenijuma, stvarajući kako sve veću raznolikost vrsta tako i poboljšanja u okviru pojedinačnih vrsta. Veoma su, međutim, kontraverzna pitanja: šta je potaklo evoluciju, po kojim principima se ona odvija, da li se dešava postepeno ili u naletima, kao i da li se još uvek dešava. La-Markizam, po kome se smatra da zadobijene osobine mogu da se nasleđuju, uglavnom je odbačen, mada i dalje ima i svoje sledbenike kao i neke naučne dokaze koji mu idu u prilog. Darvinizam i neodarvinizam, po kojima je evolucija rezultat slučajnih mutacija, predstavljaju najšire prihvaćeno stanovište u teoriji evolucije. Međutim, nedavno su razotkrivene ozbiljne mane u Darvinovoj teoriji i ponuđene su alternativne teorije. Pošto ortodoksna teorija podržava srodne filozofske pojmove materijalizma, mehanizma i pozitivizma, dok ih alternativne teorije odbacuju, teorija evolucije se našla u glavnom fokusu rasprave o "pomaku paradigmi".Argumenti protiv ideje da evoluciju određuje puki slučaj osnaženi su nedavnim otkrićima o kompleksnosti genetičkog materijala i amino kiselina koje konstituišu organski život. Ortodoksna teorija gleda na postanak života kao na proces sjedinjavanja amino kiselina iz prvobitne hemijske čorbe sve do postizanja nivoa složenosti koji hemijskom jedinjenju daje životna svojstva. Međutim, kako su pokazali Fred Hojl* (Hoyle) i ostali, kada se ova hipoteza ispita u svetlu matematičke verovatnoće naglo se smanjuje njena uverljivost. Na sličan način, i za Darvinistički princip evolucije putem prirodnog odbira slučajnih mutacija, matematika pokazuje da je krajnje neverovatan jer bi za bilo koju značajnu evolucionu promenu bio potreban veliki broj istovremenih, koordiniranih mutacija.Alternativno objašnjenje je da se evolucija vlada po principu inteligentnog odbira, to jest odbira koji vrši diskriminaciju u korist pojavljivanja i preživljavanja sve složenijih formi života. Da li je ovaj princip svojstvo samog života ili dolazi izvan njega, kao i da li se evolucioni proces odvija prema ranije utvrđenom planu - to su metafizička pitanja na koja se za sada ne mogu dati naučni odgovori. Predložene su teorije koje podržavaju oba gledišta. Ideju da bi jedno od svojstava samog života bio i neiscrpan nagon ka sve većoj složenosti i uređenosti, predlaže opšta teorija sistema. Prema ovoj teoriji, neprestano postoji mogućnost da stabilnost živog sistema bude narušena pritiscima koji dolaze od unutrašnjih fluktuacija. Kada se dogodi ovakvo narušavanje, princip samoorganizacije sistema omogućava sistemu da se transformiše u novi sistem sa višim stepenom složenosti i uređenosti. Ova teorija ne tvrdi postojanje ranije utvrđenog plana evolucije. Međutim, ona podrazumeva da je evolucija svrhovita, makar što njene svrhe nisu predodređene ka nekom konačnom ciljnom stanju već ih raznovrsno i progresivno određuju sami živi sistemi i to kao suštinsku komponentu dinamike samoprevazilaženja koje i karakteriše ove sisteme.Teorije koje smatraju da je evolucija vođena transcendentnim uzrokom, imaju jasne sličnosti sa tradicionalnim religioznim gledištima koja je pobijao Darvin, ali one, u svojim modernim formulacijama, ne predstavljaju povratak na predarvinistički naivni fundamentalizam. Jednu od glavnih ovakvih teorija dao je Pjer Tilar de Šarden* (Chardin), koji je pretpostavio da su u toku progresa evolucije nova svojstva, naročito svest i duhovnost, jednostavno iskrsnula. Nadalje je pretpostavio da ova svojstva nemaju samo ljudi već i svi veći organizovani sistemi (vidi noosfera) i da je njihovo pojavljivanje predodređeno i nadgledano od Boga, kao i da evolucija radi na ostvarenju božanskog plana.Postojanje viših ljudskih moći za stvaralačku, umetničku i matematičku genijalnost, zatim, religiozni nagon i osećaj za moral, ne mogu se lako objasniti darvinističkom terminologijom. Prema ortodoksnoj teoriji evolucije svako prilagođavanje se dešava radi zadovoljenja neke potrebe; a ipak ove više moći ne donose nikakvu prednost u borbi za opstanak. Štaviše, kako je to istakao Niče (Nietzsche), kao i još neki filozofi, one mogu biti i nesumnjivi hendikep. Ova je činjenica navela neke teoretičare da ljudskim bićima dodele specijalan status u šemi evolucije. Neki predlažu povratak tradicionalnom gledanju na čoveka kao gazdu ili domaćina svega stvorenog. Drugi na život i evoluciju više gledaju kao na kosmički, a ne čisto zemaljski fenomen, i čovekove više moći vide kao sredstvo za sudelovanje u funkcionisanju kosmičke inteligencije. Hojl, na primer, govori o univerzumu "punom informacija", i smatra da informacije koje kontrolišu proces života i evolucije dolaze od kosmičkog uma koji obuhvata sav prostor i vreme.Što se tiče preciznog mehanizma koji upravlja evolucijom, dokazi na osnovu fosilnih ostataka ne potvrđuju klasičnu teoriju o postepenosti. Oni izgleda idu više u prilog teoriji punkturnog ekvilibrijuma, koja smatra da se evolucija dešava u "skokovima" (ili per saltum, kako je govorio Darvin kada je razmatrao ovu mogućnost koju je, međutim, odbacio kao nepomirljivu sa svojom teorijom). Verodostojnost punktuiranog ekvilibrijuma, kako ga je razvijao Stefan Džej Guld* (Gould), pojačana je zahvaljujući svojoj konsistentnosti sa opštom teorijom sistema. To što prema ovoj teoriji sledi da se i najveći evolutivni skokovi mogu desiti u kratkom vremenu i to čak i sada, neke njene kritičare je navelo da je odbace kao puko priželjkivanje, dok je druge navelo da je prigrle kao nagoveštaj čudesa. /51,61,62,111,136/
 
    
Ezoterizam  ( Esotericism )
Kod većine religija mogu se razlikovati njihovi egzoterični i ezoterični aspekti. Njihova struktura institucija, utvrđene dogme i rituali, kao i kanonski tekstovi, čine njihov egzoteričan aspekt. Reč je o propisivanju i ilustrovanju načina religioznog posmatranja i verovanja za široke mase. Ezoterizam se tiče samo malog broja onih koji se dublje angažuju u spiritualnom životu i koji tragaju za učenjima, ritualima i pravilima koja će zadovoljiti njihovu potrebu za unutrašnjim iskustvom i transformacijom. Odnos između ezoteričnog i egzoteričnog često je u neskladu, jer u ezoteričnom može doći do izbijanja jeretičkih ideja koje prete da sruše pravoverje. Primeri ezoteričnih prevratničkih pokreta su: gnosticizam u hrišćanstvu, sufizam u islamu i tantrizam u hinduizmu. U novije vreme, termin ezoterizam se uže povezuje sa TEOZOFSKIM učenjem koje tvrdi postojanje "ezoterične hijerarhije", vrela "vanvremene mudrosti" ili "tajne doktrine", od čega se povremeno "otkrivaju" pojedini delovi tako što se čovečanstvu saopštavaju kanalima preko određenih medi ju ma, od kojih su najnoviji bile Helena Blavacka* i Alisa Bejli* (Bailey).
« Poslednja izmena: 02. Jun 2008, 12:06:32 od Makišon »
IP sačuvana
social share
Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
zaboravili ste šifru?
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Zatvori
Idi gore
Stranice:
1
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
linktree Burek :: Forumi ::  >  Opste teme  >  Astrologija ~ Numerologija ~ Ezoterija
linktree Tema: Ezoterijski rečnik
Trenutno vreme je: 23. Apr 2024, 11:56:14
 nazadnapred
Prebaci se na:  
Upozorenje:ova tema je zaključana!
Samo administratori i moderatori mogu odgovoriti.
web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.241 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.