Jesam, ipak, nisam cuo nista od nje...

Dance Arena Live Summer Sessions

The Kruder and Dorfmeister Live Summer Sessions (feat. MC Earl Zinger & Ras MC T- Weed & Visuals by Fritz Fitzke) - Dance Arena, subota, 12. jul.

Peter Kruder i Richard Dorfmeister predstaviće publici Exita dvočasovnu verziju onoga što mnogi nazivaju mešavinom British breakbeat i American illbient elektronskog zvuka. Miks novog Kruder i Dorfmeister zvuka i klupskih hitova funkie ritma koji su im doneli popularnost koja traje već više od decenije, upotpuniće svojom MC veštinom Earl Zinger i Ras MC T - Weed, a sve to uz sjajne vizelne efekte za koje je zadužen VJ mastermind Fritz Fritzke. Iza pseudonima Earl Zinger je acid house DJ Rob Gallagher, jedan od osnivača jazzy-soul benda Galliano. Ras MC T-Weed MC podršku dao je brojnim drum'n'bass, electro, jungle i house albumima izvođača kao što su Mistical, Makossa & Megablast i El Haca. Fritz Fritzke donosi potpuno novu dimenziju pojmu vizuelnih efekata kroz brojne performanse na festivalima, izložbama, u operi i reklamnim kampanjama.

 
Austrijski remiks i producentski duo Kruder and Dorfmeister, snage i talenat ujedinjuju u Beču, 1993, i počinju da razvijaju svoj autentičan, meki down-beat izraz, praćen upečatljivom bas linijom. Pod uticajem različitih žanrova, od electric jazz aranžmana, hip-hopa, dub i reggae-a do drum'n'bass i funk zvuka, ne samo da su se afirmisali kao majstori za DJ pultom, već je raznovrsnost muzike koja ih privlači širom otvorila vrata i njihovoj remiks i producentskoj karijeri. "G-Stoned", EP sa poznatim singlom “High Noon” njihovo je prvo izdanje koje im je otvorilo put ka velikoj popularnosti. “High Noon” je ubrzo zavrteo i čuveni Gilles Peterson što je, između ostalog, austrijski DJ dvojac učinio još popularnijim. Ključna godine njihove karijere je 1996, kada se pojavila miks kompilacija "DJ Kicks" koja je promenila način na koji ih je publika do tada doživljavala. "Od poštovanih underground ikona, postali su pravi celebrities muzičkog medijskog sveta, čiji novi CD sa tako dobro probranim i umiksovanim pesmama, privlači mnogo novih fanova iz čitavog sveta." (www.bigchill.net)



Stečena slava i priznanje, kako fanova tako i kolega sa muzičke scene, donosi im stalne nastupe u klubovima od Beča i Nemačke do Londona i SAD-a, kao i poznanstva i saradnju sa Ninja Tunes i Compost Crew. Na dugačkom spisku saradnika od tada se nalaze Bones thugs & harmony, Alex Reece, United Future Organisation, Lamb, Roni Size, Depeche Mode, čak i Madonna (oh, yeah! ).

Bogato muzičko iskustvo, miks pult koji vozi kroz različite žanrove a ritam neprimetno uvlači publici pod kožu, dva MC-a i majstor vizuelnih efekata - sve govori da ovaj šareni kvintet koji nam donosi svež i sofisticiran zvuk, odlične vokale i neviđene vizelne efekte obavezno treba videti.

Izvor: Exit

ove godine cu izgleda uglavnom biti stacioniram na dance areni za razliku od prethodnih godina 

Onako kako K&D remiksovali Lamb i United Future Organisation,ovo bi konacno moglo da bude zanimljivo......

Konačno - Manu Chao!

Francusko-španski muzičar i aktivista, definitivno jedan od najtraženijih na ovim prostorima, onaj koga čekamo od kada smo krajem osamdesetih neumorno premotavali kasetu da još jednom čujemo hitove Mala Vida i King Kong Five, konačno dolazi na Exit.

Bivši frontmen francuskih latino pankera Mano Negra, danas kao Manu Chao iza sebe ima četiri albuma, hitove "Rainin' in Paradize", "Politik Kills", "Bongo Bong", "Je ne t'aime plus", "Me Llaman Calle", "Clandestino" i svetsku slavu.

Potekao iz porodice koja je iz Španije u Francusku pobegla pred okrutnim Frankovim režimom, svetski putnik koji je priređivao nezaboravne žurke i prenosio levičarske poruke sa broda koji krstari obalama Južne Amerike, kritičar Bušove administracije i antiglobalista, čovek za koga je pank i rege istoričarka Vivien Goldman rekla da je najpankerskiji muzičar kojeg može da zamisli...

Manu Chao peva o ljubavi, o životu u emigraciji i borbi za bolji svet, na francuskom, španskom, engleskom, portugalskom, galicijskom jeziku i svira muziku koja je mešavina žanrova, nastala pod različitim uticajima, od francuskih šansona, preko klasičnog roka i panka, do zvuka Kariba.

Poslednji album "La Radiolina" najavio je singl "Rainin' in Paradize" koji je Manu Chao ponudio besplatno na Internetu, pre nego što je album u septembru prošle godine objavljen. Spot za ovu numeru režirao je Emir Kusturica, za čiji dokumentarac "Maradona" Manu Chao upravo priprema muziku. Sledeći singl "Politik Kills" i remiksi iste pesme, koje su radili Dennis Bovell i Linton Kwesi Johnson, takođe su ponuđeni besplatno na Internetu. Manu Chao je ovakvim potezima pokazao da pripada grupi velikih muzičara koji su deo svojevrsne revolucije u muzičkoj industriji, kao što su Radiohead i Nine Inch Nails, koji nude besplatno muziku na Internetu i ne plaše se novih oblika komunikacije i direktnog i kreativnog odnosa sa publikom. Ovome u prilog ide i poslednja akcija Manu Chao - mogućnost da se sa sajta skinu delovi "Politik Kills" kako bi fanovi mogli da prave remikse.

Mešavina neposluha i hedonizma, muzički uobličena pank i latino zvukom, dobitna je kombinacija koju publika bez dileme i zadrške prepoznaje. Sve zajedno - Sa Manu Chao na glavnoj bini luda i nezaboravna žurka je zagarantovana. Uz Juliette and the Licks i Gogol Bordello biće ovo sasvim sigurno još jedna Exit subota za pamćenje.

****************************************

Manu Chao nastupio je u Beogradu 1. juna 2002. godine, u organizaciji Koncertne agencije B92 na Tašmajdanu. Bio je to jedan od prvih velikih koncerata u našoj zemlji posle 5. oktobra. Dragan Ambrozić napisao je u junu 2002. godine za 216. broj magazina Reporter svoje utiske o vremenu provedenom sa Manu Chao, o koncertu, o panku, o politici...

MANU ČAO KAO ANTI-BONO - Deset zapovesti panka

Latino-pank na tone i galone

Piše: Dragan Ambrozić

Izlazeći iz autobusa ispred hotela Metropol, Manu Čao, omala persona žilavih ruku, odevena u omiljeni dres reprezentacije Alžira, imala je prvu priliku da se sretne sa našim uspelim improvizacijama, ovaj put na temu kako upakovati 14 metara dug tour bas u parking dugačak 16 metara, a širok tri. I tu, već pri prvom susretu saznali smo da se i u najsloženijim problemima snalazi kao riba u vodi. Malo mahanja, zajedničkog pokazivanja rukama i navođenja, i nekako su svi prisutni Francuzi, Španci i Srbi pokazali engleskim vozačima kako da se najbezbednije uvuku u predviđeno sklonište za boravak od dva dana u Beogradu. Potom smo saznali da Senegal vodi protiv Francuske na otvaranju Svetskog prvenstva i svi zajedno radosni odjurili do prvih televizora...
Istočnoevropska turneja Manu Čaoa počela je 17. maja u Moskvi, i obuhvatila je niz gradova u kojima nikad nije gostovao sa svojom pratećom grupom Radio Bemba Soundsystem - Petrograd, Rigu, Varšavu, Budimpeštu, Ljubljanu, Beograd, potom Skoplje, Sofiju, Atinu i Istanbul. Tokom ove avanture, Manuov tim snima dokumentarac, sličan onome koji je u produkciji TV Arte zabeležio njegova putešestvija po južnoameričkim gradovima i zabitima tokom 2000. godine. Po Manuovim rečima, svrha cele turneje jeste - kao i uvek - pronalaženje i uspostavljanje kontakta sa svim zanimljivim ljudima iz regiona, koji se mogu sresti na ovakvom putu.

Višečasovno pešačenje: Putovanja kao putovanja, uvek ostavljaju ograničeno vreme za susrete sa onim što je pravo, neposredovano iskustvo sa stanovništvom nekog grada, te sam, kao organizator ovog gostovanja, imao zadatak da pažljivo smislim koje bi bile one tačke u subkulturnoj topografiji Beograda što govore same za sebe i pričaju punu priču o gradu i životu  njemu. Konačno sam došao do rasporeda višečasovnog pešačenja (njihova želja), a koje je obuhvatalo šetnju Bulevarom revolucije, sa sve razgledanjem izložene robe na haubama automobila, pa do Knez Mihailove i večere na Platou, uz džez uživo i odličnu italijansku kuhinju (previše vegeterijanaca u bendu), te – kao finale – odlazak na pravi beogradski privatni garden party u zatvorenom klubu u Trnskoj ulici. Ko god je bio ikad u Trnskoj, ko zna Jovanu ili je prosto hteo da igra bilijar do kasno noću, zna da se radi o jednom od onih neverovatnih beogradskih lokacija gde privatno postaje javno, a javno postaje privatno, i gde se godinama spontano kovala tajna beogradska rokenrol mitologija – neodoljivo andergraund mestašce na kome je višečasovno večernje prisustvo Manu Čaoa bilo normalno koliko bi bilo normalno i prisustvo Korto Maltezea.
Sutradan, uz Kalemegdan kao opciju, ostavili smo posetu buvljaku na Novom Beogradu, da bi nekako - između konferencije za novinare u spektakularnom klubu Pećina i tonske probe - uglavili čak i jednu kratku posetu skromnom spomeniku koji su podigle porodice poginulih u NATO bombardovanju zgrade RTS, sve uz pogled na rupčagu koja još stoji na zgradi u Aberdarevoj. Ovo poslednje je bila samo dopuna već postojećeg Manuovog predznanja o ovom događaju, te smo - bez reči - posedeli u tišini nekoliko trenutaka dok je skupljao utiske sa ovog strašnog mesta.

Druženje sa novinarima: Mora se reći da posmatraču sa strane mnoge stvari oko Manuovog boravka u Beogradu mogu izgledati kao da su opterećene viškom ideologije – samo pominjanje antiglobalističkog pokreta nervira one koji su željni i preželjni normalnog potrošačkog života, a takvih je puno u ovoj zemlji. Dalje, već i sama činjenica da je 200 tinejdžera/izbeglica iz osam kampova oko Beograda dobilo priliku da gleda koncert besplatno, te da je Manu pre koncerta delio ulaznice na buvljaku lokalnim prodavcima, mahom Ciganima, sigurno izgleda odbojno svakom kome je dosadilo da ga podsećaju na nesreću drugih, kad i svoje nesreće ima dovoljno. Ipak, u Manuovom nastupu nije bilo ničeg ideologizovanog, niti je na pres konferenciji dopustio da ga ijednog trenutka isprovocira znatiželja naših novinara koji su bili sasvim srećni da ga ispituju upravo i samo o politici.
Po završetku konferencije, Manu je nastavio da se srdačno druži i sa novinarima, dajući do znanja da je pred nas izašla osoba toliko normalna da samo njeno prisustvo detektuje isfoliranost svake vrste, ličnost koja uvek ima trenutak pažnje za skoro svakog i nema ni najmanju nameru da se odvaja iz zajednice čiji je bitan deo - zajednice svih ljudi povezanih pop muzikom.
Prava bi istina bila da je Manu Čao tip osobe koja pravi zajednicu i drži je na okupu. Ukoliko je i jednog trenutka bilo ikakve sumnje u to – Manu Čao je Anti-Bono, prava ličnost da osvetli naše krajeve istinskom unutrašnjom svetlošću saučestvovanja u životarenju malog čoveka.

Veselje na Tašu: Konačno idemo na Tašmajdan, za kog se nažalost mora reći da je rupa neopevana kad su u pitanju uslovi za održavanje koncerata, uprkos sjajnoj lokaciji i jedinstvenom izgledu iz aviona i uopšte velike daljine. Čim se zaglavite na onom jedinom ulazu i izlazu, i posebno kad shvatite da su vam na raspolaganju samo dva klozeta na onoliki broj ljudi, verovatno počnete da razmišljate o svrsi ovakvih skupova. Na žalost, organizator ima veoma vezane ruke kad su u pitanju beogradske «sale» za održavanje koncerata – praktično je sve svedeno na izbor da li uopšte raditi išta, ili odustati od cele rabote. Posebno kad pomislite da skoro nijedna sala kod nas nema pošten protivpožarni izlaz – trenutno je u toku inicijativa nekoliko organizatora koncerata da se na ovo ukaže gradskim vlastima, inače je zaista pitanje trenutka kad će neko stradati, ili kad će nekome stranom bandu njihov malo rigorozniji tour manager jednostavno zabraniti da izađe na binu i održi koncert u Beogradu, jer lokalni promoter nije obezbedio ni najosnovnije uslove za to...
Na koncertu, od 20:45, u subotu, 1. juna, bili ste ili niste, ali ste sve već čuli od prijatelja koji jesu. Pa ste mogli da se uverite u opravdanost reklamne diverzije koja je insistirala da se radi o “još jednom najvećem koncertu” – on to faktički i jeste bio, kad su u pitanju strana gostovanja. Ali je mnogo važnije to da ovakvi nastupi uspevaju da naprave razliku u doživljaju kod našeg sveta, i daju im priliku da uspostave kvalitativno nove standarde. S druge strane opštenarodnog veselja na Tašu, ostali su svi oni koji se spremaju za Marakanu. Sad se malo bolje zna ko je ko...


Sa konferencije za novinare, Beograd, jun 2002.


Da li je politika važnija od muzike?

Ne, nije, i ne bih nikad rekao za sebe da sam političar – taj pojam je svuda u svetu tako blisko vezan za korupciju. Gde god da se nađem, ukoliko se na televiziji pojavi neki političar, ljudi pokazuju prstom na njega i objašnjavaju mi da je u pitanju lažov.

Da li ste Vi lider antiglobalističkog pokreta?

Ne, nisam lider, niti bih hteo da predvodim bilo šta, osim sebe. Lidere je lako korumpirati. Verujem jedino u to da masu ljudi nije moguće korumpirati nigde i ni pod kakvim uslovima. Promena može da se desi samo kroz direktnu komunikaciju sa ljudima, sa onima koje poznajete iz vašeg komšiluka. Ono čemu se nadam, ukoliko želimo neku promenu u ovom svetu koji sasvim sigurno ide nizbrdo, jeste mnogo malih revolucija u komšiluku. Sistem je takav - izgrađen na virtuelnom novcu - da će se pre ili kasnije srušiti jednog trenutka sam od sebe. Osim toga, iza onoga što nazivamo demokratskim sistemom, u stvari stoji sistem velikog biznisa, kog zanima samo profit, i koji je potpuno društveno neodgovoran.

Zašto radite u velikoj multinacionaloj izdavačkoj kući, ako se protivite tom sistemu?

Kad sam došao u Virgin, pre 10 godina, to je bila drugačija kuća, i u njoj sam upoznao skoro sve radnike. Ono što se sad dešava sa fuzionisanjem sa EMI, dovešće do otpuštanja mnogih ljudi koje sam tamo upoznao i kojima sam verovao, pa ću verovatno otići i ja. Sad je situacija takva, da u toj firmi uvek imaš nekog drugog ko je na višem pložaju i koji je odgovoran za ono što ti se zbiva, a nikad ne možeš da ga upoznaš – više nikog nema ko bi stao ispred tebe, pogledao te u lice i rekao da je on odgovoran za ovu ili onu odluku. Možda ću pokrenuti svoju izdavačku kuću.

Zašto ste se preselili u Barselonu?

Rođen sam u Parizu, ali u tom gradu u 8 sati uveče svi odu kući, uključe televizore i gledaju program sami. Tamo gde sad živim, u 8 sati uveče uključi se onaj jedan televizor u kafani i svi sednemo da zajedno gledamo. Živim u malom stanu, ali moja soba u kojoj pijem kafu i jedem, uvek je dovoljno velika za ceo moj komšiluk.

Koja je Vaša glavna inspiracija?

Mislim da je to činjenica da imam vrlo jake porodične veze i da su mi roditelji i dalje najbolji prijatelji. Uopšte, lični kontakt mi je veoma važan, ova turneja mi je bezmalo samo izgovor da upoznam što više ljudi i saznam o njima sve što se može saznati.

izvor : Exit

e ovo je vec pomak na bolje 

Manu Čao svira na „Egzitu“

Popularni muzičar Manu Čao dolazi na ovogodišnji „Egzit“ koji se od 10. do 13. jula održava u Novom Sadu. Nekadašnji pevač kultnog benda „Mano negra“, poznati antiglobalista i veliki prijatelj Emira Kusturice na „Mejn stejdžu“ će nastupiti u subotu, 12. jula.

Hose Manuel Tomas Artur Čao je rođen 1961. u Parizu. Njegova majka je iz Baskije, otac iz Galicije, ali porodica Čao se u Francusku preselila da bi pobegla od Frankove diktature - Manuovog oca Ramona je u Španiji čekala smrtna kazna...
Početkom osamdesetih Manu je sa nekoliko prijatelja u Parizu osnovao rokabili bend „Hot Pants“, a prvi demo koji su snimili 1984. bila je numera „Mala vida“, koja je prošla skoro nezapaženo.
Sa bratom Antoanom i njihovim rođakom Santjagom Kasaregom, Manu je 1987. osnovao grupu „Mano negra“ (priča se da je grupa dobila ime po istoimenoj španskoj anarhističkoj organizaciji, čije ime u prevodu znači „Crna ruka“). Prvi singl koji je bend objavio je bila nova verzija numere „Mala vida“ koja je preko noći postala veliki hit u Francuskoj. Prvi album „Patchanka“ iz 1988. doneo je grupi ogromnu popularnost u Evropi, a u narednih nekoliko godina bend je snimio još tri ploče sa kojih su hitovi za sva vremena postale pesme „King Kong Five“, „Out of Time Man“, King of Bongo“, „Sidi H’ Bibi“, „Paris la nuit“...
Međutim, već 1992. tokom turneje po Latinskoj Americi počele su svađe među članovima benda, Antoan Čao je 1994. napustio grupu, a Manu i preostali članovi su se preselili u Madrid - grupa „Mano negra“ se zvanično raspala 1995... Manu je zatim osnovao bend „Radio Bemba Sound System“ (nazvan po sistemu komunikacije koji su tokom kubanske revolucije koristili Fidel Kastro i Če Gevara). Prvi album pod svojim imenom Manu je objavio 1998, a ploča „Clandestino“, koja se po muzičkom stilu drastično razlikovala od žestokog zvuka „Mano negra“, prodata je u više od pet miliona primeraka, veliki hitovi su postale numere „Bongo Bong“ i „Clandesetino“, a ploča je 1999. proglašena za najbolji vorld mjuzik album.
Drugi album „Proxima Estacion: Esperanza“ Manu Čao je objavio 2001, a sa svojim poslednjim albumom „La Radiolina“ iz 2007, koji je prodat u milionskom tiražu, Manu je potvrdio svoj kultni status među ljubiteljima muzike.
Manu Čao je poznat po svojim antiglobalističkim stavovima i žestokim kritikama američkog predsednika Džordža Buša, a po političkim stavovima je blizak zapatistima, levičarskoj gerilskoj grupi iz Meksika.
Čao koji peva na francuskom, španskom, portugalskom i engleskom jeziku poznat je po fenomenalnim nastupima, prema tome, spremite se za urnebesni koncert na Tvrđavi...

Druženje sa Kusturicom
Manu Čao, koji je 2002. održao koncert u Beogradu, veliki je prijatelj Emira Kusturice, koji je režirao spot za numeru „Rainin’ in Paradize“, prvi singl sa Manuovog albuma „La Radiolina“. Takođe, Čao je snimio i pesmu „La vida tombola“ koja će biti iskorišćena u Kusturičinom filmu o Dijegu Maradoni, koji bi trebalo uskoro da bude prikazan...

Karte na sajtu festivala
Do sada je potvrđeno da će na „Mejn stejdžu“ nastupiti grupe „Sex Pistols“, „Nightwish“, „The Hives“, „Ministry“, „Gogol Bordello“, „Primal Scream“, „Gossip“, Džulijet Luis i „The Licks“, Pol Veler i M.I.A., dok će na „Dens areni“ nastupiti di-džejevi Sven Vat, Ben Vat, Fransoa K, „Deep Dish“, „2 Many DJ’s“, Tiga, Loran Garnije, Klod fon Strouk, „Soulwax“, „Booka shade“... Karte po ceni od 5.490 dinara se mogu rezervisati na zvaničnom sajtu festivala: www.exitfest.org .

izvor : Blic

Bice ludnica ove godine na EXIT-u, samo sto cu morati da sljakam u junu za kartu 

Bice ovo najbolji Exit do sada..

Kako za koga...

Naravno.. Meni licno odgovara line-up na mainu.. Mozda kada bi tu bio jos neki "tvrdji" bend, ali to je tesko za ocekivati zbog Castle festa.. Videcemo sta ce biti za Dance arenu, ocekuju se neka bucna imena, posto do sada nista preterano nisu objavili..