СЛОВЕНАЧКИ НАПОР ДА СЕ РАЗВИЈЕ ПВО:
 Од наде до пропасти ракетног система Роланд!

 04-11-2019 17:08


Долазак руског хибридног система „Панцир С-1“ (НАТО ознака СА-22 Грејхаунд) и потврда да је Србија купила овај ПВО систем који ће у будућности са две батерије чинити кичму противзадушне одбране подстакло је да се напише прича о словеначком напору да развије савремени ПВО систем, који због наразумевања високих војних кадрова и политике никада до краја није заживео. У оквиру те приче подсетића се на набавку ракетног система малог домета „Роланд 2“, који је требао да буде замајац у развоју ПВО Словеније и почетак набавке савремених ПВО система, малог и средњег домета који би чинили слојевиту одбране ове чланице ЕУ и НАТО.



Прича о набавци ракетног система малог домета „Роланд“ почела је фебруара 2000. када је словеначко Министарство одбране објавило да ће Словеначка војска 2001, године увести у оперативну употребу једну батерију ракетног система “ Роланд 2″, који је употребљавала немачка морнарица у ПВО заштити база, а који су проглашени као вишак.

Ова најава убрзо је дочекана на нож словеначких медија који су сматрали да је оваква набавка непотребна, да је систем застарео и да је новац издвојен за ову куповину боље утрошити за нешто „паметније“.

Опис система „Роланд“
Прича о развоју ракетног система малог домета „Роланд“ почела је 1964. године када су француска компанија Аероспаитале и западно немачки Месершмит- Болков- Блохом потписали уговор о развоју новог ракетног система ПВО малог домета под именом „Роланд“. Аероспаитале преузео је на себе обавезу да развије верзију за употребу у одличним временским условима, која је названа „Роланд 1“, док је западнонемачки концерн Месершмит- Болков- Блохом преузео развој верзије за употребу у свим временским условима. Да би могли заједнички наступати према другим купцима основана је нова заједничка компанија Еуромиссиле. Даљим радом примат је добила верзија за употребу у свим временским условима позната као „Роланд 2“, а обележава се и како „Роланд 3“ због модификација које су уследиле на систему од 1990 тих година прошлог века.

Французи су за себе направили 181 ватрену јединицу постављену на шасију тенка АМX-30, после чега је овај гусеничар добио ознаку АМX-30Р. Од тог броја 98 је било у верзији „Роланд 2“ и 83 у верзији „Роланд 1“. Немци су своје „Роланде“ добили 1978. године када су постепено почели да замењују своје двоцевне ПВО топове типа Л/70 калибра 40 мм. До јуна 1981. Западнонемачкој Армији испоручен је био 141 „Роланд“. Прва оперативна јединица са овим ПВО системом била је у Школи немачке противваздушне одбране у Рендсбургу, где су се и обучавали много деценија касније и први словеначки ракеташи. Са овим системом опремљене су биле три ракетна пука „Бундесвера“ и то 100. који је постао оперативан јуна 1981, 200. јула 1982 и 300. јула 1983. Сваки ракетни пук чинили су: Штаб, три ракетне батерије сваки са по 12 ватрених јединица, као и батерија за подршку на сваки пук. За Западнонемачку армију овај ракетни систем био је постављен на БВП Мардер који су монтирани у фабрици Тyсен Хенсцел. Док је за западнонемачку морнарицу био монтиран на тешким камионима типа МАН.

Од иностраних купаца систем су набавили Бразил и то једну батрију са 50 ракета, затим Шпанија која је купила 18 система и то 9 за употребу по лепом времену и 9 за употребу у свимн временским условима заједно са 414 ракета. Систем је био разврстан у шест чета којима су били придодате и електронске компоненте као што су осматрачки радар. Шпанска Санта Барбара је касније модификовала ове „Роланде“ са системом ЦЕСЕЛСА за препознавање летелица у наоружању шпанског РВ. Шпанци су касније повећали број ватрених једница на 100, а набавили су и око 2.000 ракета, од којих је касније велики број препродат другим земљама. Сви „Роланди“сврстани су били у 350. Роланд групу која је била део 71. независног пука ПВО. Део „Роланда“ придодат као ПВО заштита једне оклопне и једне механизоване дивизије, када су такође заменили двоцевне ПВО топове Бофорс калибра 40 мм. Део „Роланда“ је такође 1990. прешао на оклопна возила точкаше БМР (6×6).

Ракетни систем малог домета „Роланд“ своје ватрено крштење имао је у Фокландском рату 1982. Роланд је користила Аргентинска ПВО за одбрану места Порт Стенли. Током овог краткотрајног сукоба „Роландом“ је уништен један авион типа „Си Херијер“ и две 454 килограмске бомбе са којима су гађани Аргентински положаји. Роланд је употребљен и у Ирачко-Иранском рату, као и у Пустињској олуји 1991. године. Један од његових жртви био је британски „Торнадо“.

Такође један од занимљивости везана за овај ПВО систем била је и то да је 1983. систем почео да пружа ПВО заштиту америчким војним базама у Западној Немачкој, а састав посада је био мешовит. Наручено је 95 ватрених јединица од којих је 27 бранило три америчке ваздушне базе, а 60 јединица чак 12 база РВ „Бундесвера“. Јуна 1984. године потписан је уговор о куповини 20 ватрених једница за Западнонемачку морнарицу за ПВО заштиту њихових ваздушних база. Систем је био постављен на возило типа МАН 8×8 тона. Систем је постао оперативан 1987. У сва ти вида Бундесвера до краја 1991. године било је оперативно 68 Роланда у РВ, 20 у морнарици и копненој војсци 144 на шасији БВП Мардер.

Опис верзије „Роланд 2“
Верзија Роланд 2 која је била оперативна и у Словеначкој војсци намењена је за деловање на циљеве који лете брзином 410 м/с односно 1,2 М на висинима између 10 и 5.500 метара и даљинама између 500 и 6.300 метара. Систем омогућава три типа деловања: радарски, оптички и преклапања оба током рада система укључујући и вођење ракете на циљ. Пулсни доплерски радар Сименс МПДР 16 циљева величине 1 метар квадратни који лете брзином између 50 и 450 м/с, открива на даљини између 1,5 и 16,5 километара, а на тој даљини открива и хеликоптере. Када је циљ откривен идентификацијски систем свој туђи (ИФФ) Сименс МСР-400/5, препозна циљ, а онда праћење циља преузме нишански радар или оператер система са употребом оптичког система праћења. Време реакције од препознавања циља до испаљивања прве ракете је 6 секунди, а време лансирања друге ракете од 2 до 6 секунди, што опет зависи од врсте циља. По лансирању ракете у случају радарског или оптичког система вођења систем шаље ракети преко командне радијске везе о поправци смера, с тим да у случају оптичког начина вођења ракете систем прати ракету помоћу ИЦ локатора, а у случају радарског начина са помоћу микроталасног извора на ракети.

Ракета за ПВО систем „Роланд 2“ је двостепена и лансира се из херметички затвореног контејнера и има приликом лансирања стратну масу од 66. 5 килограма од чега 6,5 килогама има тежину кумулативно- распрскавајућа бојна глава са контактним и близинским упаљачем. Бојна глава има ефикасни учинак у полупречнику 6 метара од експлозије. Ракета лети највећом брзином од 500 м/с и максимално дотиже даљину од 6.500 и по висини 5.500 километара. Унапређена верзија ракете „Роланд 3“ која је у оперативну употребу ушла 1989 има нешто већу брзину од 570 м/с већи домет до 8 километара и већу висину до 6 км. Бојева глава је тежине 9,2 кг и има већи полупречник деловања и ефикаснија је. Брзина распрскавајћих гелера износи 5.000 м/с што је 2,5 пута већа од фрагментацијског узрока бојне главе ракете „Роланд 2“. Ракета Роланд 3 може сво време лета да дејствује на циљеве који маневришу с оптерећењме до 9 Г.

До шест система роланд могу да се координирају међусобно преко повезивања на мрежу и усклађују деловање на циљеве, како би се спречило да на исти циљ истовремено делује више система, или ниједан. Информације о циљевима Роланд 2 може да посредује и другим системима ПВО кратког домета, као што су посаде противавионских топова или стрелци преносних противавионских ракета.

У усавршавању ПВО система малог домета „Роланд 2“ за потребе немачког ваздухопловства и морнарице развијен батеријски осматрачки радар и контролни центар ФГР ( Флугабwхер Гефецхтсстанд Роланд) ФГР има 2Д радар ТРМ- Л са интегрисаним ИФФ системом. Радар који је смештен на 12 метара високој хидрауличној руци, може да разликује авионе и хеликоптере у лету, може да открива лебдеће хеликоптере и препознаје противничке противрадарске ракете. Циљеве открива на даљинама до 60 километара и 6 километара у висину, циљ велик, 1 метар квадратни у условима интензивног електронског ометања и у шуму из позадине открива на удаљености до 46 километара. Осим откривања циљева ФГР центар обрађује и податке о броју и врсти циљева, које затим командир додељује једном или више од 40 артиљеријски или ракетних система, које може да контролише.

Словеначки пут ка Роланду
Пут ка словеначком Роланду после одлуке да се набаве половни ракетни системи из вишкова немачке морнарице кренуо је најпре избором стручних кадрова који ће чинити језгро посаде ових система кад уђу у састав Словеначке војске. Фебруара 2000. најпре је започето четворомесечним курсом немачког језика, како би будуће посаде биле способне да прате предавања заједно са припадницима немачке војске. Курсеви су одржавани у два немачка центра Есцхwилерју техничко школском центру и центру за ПВО Немачке у Рендсбургу. Програм обуке у погледу на одређене специјалности је био следећи:

Официрски програм обуке за водећи кадар батерије Роланд. Овај програм су похађали командант батерије,, његов помоћник и команданти водова; обука за подофицире за командире одељења и особље које се бави одржавањем ракетног система на 1, 2 и 3 нивоу; курс за управљање симулатором, за руковање ракетама, оператере и особље за одржавање батеријског радара и ФГР центра за управљање ватром.

Обука на систему укључујући и гађање на полигону за ПВО на Криту учестововала је и словеначка посада, где је проверена обученост и оспособљеност посаде за преузимање Роланда. Такође четворонедељна обука спроведена је билла и у 43. батаљону ПВО у Леипхаму.

После завршетка обуке припадници батерије који су извршили обуку су постали и чланови комисије која је извела преузимање ракетног система Роланд у Немачкој и његово пребацивање до Словеније, где је организована и проба система пре увођења у оперативну употребу “ одбрана авио базе“ од напада где је цео систем у целости проверен.

Словеначка искуства са Роландом
Батерија система Роланд по доласку у Словенију 18. октобра 2001, године, иначе 21 возило ушло је преко граничног прелаза Караванке и одмах је добило је своју матичну јединицу прво у саставу 1. лаког ракетног батаљона ПВО који је био лоциран на Врхници, касније преименован у 1. ракетно батаљон ПВО. Батерија је по својој формацији бројала 41 припадника. У свом саставу је имала: команду, командни вод, два ракетна вода и логистички и вод одржавања. Командни вод био је састављен од радарског одељења и одељња везе чији задатак је био успостављање и одржавање система вођења и командовања када батерија изводи борбене задатке. Радарско дељење састојало се од Центра за уполанд Цоординатионс Центер) Словеначка батерија је добила систем за обезбеђивање везе од надређене команде до батерије кад је систем на већим даљинама размештен.

Ракетни вод чине три ракетна одељења, а ти у сваком по један оружани систем Роланд (РФУ Роланд Фиринг Унит) са пратећим возилом и припадајућом опремом. Логистичко-одржавајући вод чине. одељење за одржавање електорнских и хидрауличних склопова и одељење транспортне компоненте. У свом комплету има систем мобилних радионица за одржавање ракетног система Роланд на другом нивоу, теренско возило и два наменска возила за превоз ракета. Током борбеног деловања батерије логистичко-одржавајући вод постаје батеријска станица за снабдевање (БСС).

Систем вођења и командовања изводи се тако што команда батерије са свог командног места командује батеријом у свим сегементима командовања, осим у функцији праћења ситуације у ваздушном простору и управљања ватром, који су издвојени и пренсени на центар за управљање ватром, који је у саставу радарског одељења. Командно место батерије се појављује и као локално командно место ПВО (ЛАДЦП- Local Air Defense Comannd Post). То командно место батерије има спосбност праћења ситуације у ваздушном простору и по потреби може у нужди преузети управљање ватром. У батерији су биле постављене и три радио мреже и то: АДМИН КОМ за везу између командног места, центра за управљање ватром и батеријском станицом за снабдевање, као и ДАТА КОМ и КОММАНД КОМ, која се успоставља између центра за управљање ватром и оружаним системом. КОММАНД КОМ прати и командно место батерије и по потреби се укључује у њен рад. Информације о ситуацији у ваздушном простору и команде за борбено деловање се преносе од центра за управљање ватром до оружја у дигиталном облику и у говорном облику. Када дође до прекида рада центра за управљање ватром, преузима улогу праћења ситуације у ваздушном простору и управљањем оружјем и командно место батерије. Овакав начин рада омогућава укључење батерије у интегрисани систем ПВО НАТО.


Ракетна батерија Роланд намењена је пре свега одбрани објеката или мањих подручја од осматрања или од напада из ваздушног простора из екстремно ниских, ниских и граничних средњих висина у свим временским условима 24 часа 365 дана у години. У погледу заштите простора може да штити величину 20×20 км па све до 30×30 км. Ефикасно штит комуникације до приближно 40 км. Словенија је добила иначе била модификован систем Роланд који је произведен 1988 и 1989 године. Словеначка модификација се односила на оружани систем и центар за управљање ватром па до интеграције ГПС и промене програмске опреме на дотадашњим и уградња нових рачунара у центар за управљање ватром који омогућава измену радарске слике и других података са другим системима праћења и управљања.

Пре него што се појавио у СВ било је пуно критике упркос негативним погледима систем је остао оперативан све до 2013. године када је изненада у највећој тишини у склопу екстремних мера штедње повучен, а Словенија остала упркос свим критикама без система са којим је чувала небо. Повлачење је дошло у тренутку када је очигледно постало потребно имати један овакав систем у свом саставу који би чувао небо од нисколетећих циљева пре свега дронова што је показано као највећа претња у годинама које су дошле. Годину дана после повлачења система 2014. око 152 ракете је истекао рок трајања и оне су морале бити уништене, што је и урађено 2016.

У Хрватску је тако послато 49 ракета из прве серије, 52 ракете из друге и 50 ракета из треће серије. Ракете су онеспособљене. У почетку је било предвиђено да се 15 ракета делаборира и оне оставе као експонати, али на крају потписан је анекс па су и оне уништене. Тако да на територији Словеније више није остала ниједна ракета. За овај посао Министарство одбране морало је да плати 60.000 евра.

Што се тиче друге опреме из састава ракетне батерије Роланд ту се пре свега мисли на дентар за управљање ватром батерије Роланд са батеријским радаром, возила за превоз ракета, агрегати и други уређаји се идаље користе у саставу две лаке ракетне батерије ПВО на аеродрому Церкље об Крки, док је остатак система Роланд конзервиран и смештен у касарни Иван Цанкар на Врхници у саставу 157. логистичког пука који до коначног избацивања овог ракетног система из оперативне употребе на њему изводи минимална одржавања.

Овим је била запечаћена даља судбина развоја ракетних јединица ПВО у Словеначкој војсци. Ваља напоменути да је било планирано Средњорочним одбрамбеним планом 2016-2020 набавка систерма за ПВО, као и модернизација система за командовање и контролу ПВО, међутим ти планови услед сталних кадровских тумбања у врху СВ, међусобног неповерења високих војних кругова, каријеризма и претераног мешања политике утицали су да Словенија већ четири године као чланица НАТО и ЕУ нема адекватну ПВО иако је дужна била да обезбеди ПВО системе кратког домета за заштиту командних места у подручју деловања Средње батаљонске борбене групе, која и даље није формирана. Једино што је извесно јесте да је Словенија изгубила могућност развоја ПВО не само за ниже висине, већ и за средње. Изгубљени су кадрови, а понајвише континуитет коме се тежило од 1992, а никад није био остварен да Словенија добије јаку ПВО која би била способна самостално да заштити свој ваздушни простор.

Технички подаци о систему Роланд
Борбени систем:

Највећа даљина уништења циља 6000 м

Брзина ракете 500м/с

Највећа брзина циља 410 м/с

Темепратура деловања система -40 C до +52 C

Време преласка из маршевског у борбени положај 4 мин

Средње време раговања од тренутка кад је циљ уочен на екрану 6-8 с

Време деловања на други циљ са новом ракетом 3-6 с

Возило ФРР роланд

дужина 9750 мм

ширина 2900 мм

висина

у маршевском положају 3950 мм

са дигнутом антеном осматрачког радара 5520 мм

са дигнутом антеном радијског уређаја 5700 мм

Тежина целог система 27.000 кг

Тежина оружаног система без возила 18.000 кг

Ракета Роланд 2

Калибар 160 мм

Дужина 2400 мм

Тежина 65 кг

Брзина лета 500 м/с

Тежина бојне главе 6,5 кг

Бојева глава кумулативна распрскавајућа

Вођење радијско

Јел доста више развачења Панцира? Сконтали смо, најјачи смо, јебемо не вадимо.

"БУГАРИ ЈОШ БЕСНИ ЗБОГ С-400:
Руси нам пред целим светом показали ко командује Бугарском!
 05-11-2019 16:07

Последњи догађаји, који би требало да доведу до напетости између Бугарске и Русије, из неког разлога не проузрокују оштре реакције Софије, саопштили су из Атлантског савета Бугарске.


С-400 (Фото: Јутјуб)

Како се наводи у саопштењу Организације, то је вероватно повезано са реализацијом пројеката у сфери енергетике.

"Пре две недеље Бугарска је издала дозволу да руски авиони са противавионском дивизијом С-400 прелете изнад Бугарске у Србију. Бугарска се овом одлуком показала као непоуздан савезник, упркос накнадним покушајима владе да оправда пропуст непријатним објашњењима", истакли су из ове организације.

Пропуштање С-400 кроз бугарски ваздушни простор и путовање Николаја Малинова у Москву омогућили су Кремљу да још једном покаже не само ко командује Бугарском, него и да је јавно понизи, оценили су из Атлантског савета.

"Стога је и портпарол Кремља Дмитриј Песков припретио Бугарској „штетним последицама“, уколико Малинова, који је оптужен за шпијунажу, буду прогонили у Бугарској. Порука је да су руски агенти недостижни! Зашто Софија и даље ћути? Због страха да не наљути кремаљског диктатора? Или због тога што Бугарска није слободна земља, независна од Москве?", питају се из Атлантског савета Бугарске.

Министар одбране Бугарске Красимир Каракачанов раније је изјавио да Бугарска ништа није прекршила тиме што је издала дозволу руским авионима са С-400 да прелете у Србију.

"Наравно, Бугарска је могла да не изда дозволу, али то би вероватно довело до дипломатског скандала са Русијом. Сутра ћемо можда ми морати да летимо изнад треће земље, као када летимо за Авганистан и нема разлога да се то спречи ако нисмо нарушили никаква међународна правила. Наравно, нашим НАТО савезницима се то не свиђа, али таква је ситуација", оценио је он.


Најмање 12 пута руски теретни авиони "антонов" Ан-124 летели су кроз ваздушни простор Бугарске у последње три недеље. Летели су из Москве у Београд и назад, пишу бугарски медији. 

Извор: rs. sputniknews. com

 

 

Dakle :

"...Најмање 12 пута руски теретни авиони "антонов" Ан-124 летели су кроз ваздушни простор Бугарске у последње три недеље. Летели су из Москве у Београд и назад, пишу бугарски медији. .".

 

Ni to nije sve !

"БУГАРИ ОТКРИЛИ ТАЈНУ РУТУ РУСКОГ С-400 ДО СРБИЈЕ!
Објавили мапу, а онда су на снимку из Београда видели нешто што их је шокирало

 05-11-2019 13:34


Најмање 12 пута руски теретни авиони "антонов" Ан-124 летели су кроз ваздушни простор Бугарске у последње три недеље. Летели су из Москве у Београд и назад, пишу бугарски медији.


С-400 на српском аеродрому (Фото: mod.gov.rs)

Руски авиони који су су носили "особље, оружје и опрему" у Србију за потребе заједничке вежбе "Словенско братство 2019" која се делом одржала и у нашој земљи летели су преко Црног мора, заобилазећи Украјину.


Сви авиони, па и онај који је носио моћни руски ПВО летели су преко Црног мора и потом преко северне Бугарске слетали у Србију, наводе бугарски портали, позивајући се на извештаје сајта Флајтрадар који је све ове летове и њихове руте регистровао.

Међутим, бивши бугарски министар одбране Тодор Тагарев каже да је у ТВ прилогу руске Раша тудеј приметио да се С-400 на српском аеродрому истоваривао из теретног авиона "иљушин" ил76МД који се виде на радарима Флајт радара, али каже да верује да је и он летео истом рутом као и "антонов".




Извор: Информер

 

I to nije sve ...!

"НЕКА ЦРКНУ ДУШМАНИ!
Србија купује "невидљиве хеликоптере"!
Oве моћне борбене звери ће владати небом (ВИДЕО)

 05-11-2019 11:36

“Ербас хеликоптери“ развијају нови систем помоћу којег би хеликоптер Х-145М био опасан димом који би му помогао да буде „невидљив“. Систем би се примењивао у фази лебдења приликом избацивања трупа.


Хеликоптери Х-145М (Фото: Јутјуб)

Програмски директор за хеликоптер Х-145М Марк Хенинг рекао је на медијском брифингу у Минхену да таква врста система представља иновацију када је реч о хеликотерима и да се показала добро приликом раних тестова.

“Развијамо систем за брзо скривање током лета како би Х-145М био невидљив током најопасније фазе мисије, када лебди на висини од двадесетак метара приликом избацивања трупа. То је примењено на возилима, али није никад на хеликоптерима“, рекао је Хенинг.

https://www.youtube.com/watch?v=meJPcMjN4l4




Како је додао, систем функционише тако што се на хеликоптер инсталирају уређаји за испуштање дима помоћу којих се дим шири око летелице.

На тај начин се замрачују визуени и инфрацрвени сигнали хеликоптера.

Лаки вишенаменски хеликоптер Х-145М јесте један од најсавременијих у својој класи.

Реч је о последњој генерацији хеликоптера за извршавање најзахтевнијих мисија – транспорта, трагања и спасавања, борбених мисија, медицинских евакуација, надзора и осматрања, итд.

https://www.youtube.com/watch?v=vto_AOdJMIU



Може да покрије широк спектар воних задатака. Има модеран кокпит, а кабина је компатибилна са наочарима за ноћно летење. Ту је и напредна верзија аутопилота. 




Иначе, међу купцима хеликоптера Х-145М је и Србија која је наручила девет таквих летелица. Србија је први купац Х-145М опемљеног системом Х-Форс а први хеликоптер са том опремом успешно је извео свој први лет у септембру ове године у Донауверту у Баварској.

Први хеликоптер Х-145М је предат Србији у јуну на сајму наоружања и војне опреме у Београду.

“Ербас“ је увео филозофију базичне платформе за хеликоптере на коју може да се инсталира различита опрема за различите летачке операције. Због тога Х-145М има „мултирол“ платформу и могуће га је користити за више намена.



Извор: РТС

 

 

"Бугарска постала Трампов „штребер“ — купује још осам авиона Ф-16

CC BY 2.0 / MSgt Rob Wieland / Flickr
РЕГИОН
16:38 06.11.2019(освежено 17:12 06.11.2019)

Председник САД Доналд Трамп неће тражити издвајање 4 одсто БДП-а за одбрану, изјавила је потпредседница Асоцијације Атлантског споразума и бивша амбасадорка Бугарске у САД Елена Поптодорова. Она је додала да амерички председник једноставно покушава да продрма чланове НАТО-а.

„Највероватније ће затражити да се поштује споразум о издвајању 2 одсто БДП-а. То што је он рекао прошле године о четири одсто је његов маневар да се потресе и изазива окружење. Знамо да је он екстравагантан у својим изјавама“, изјавила је она у интервјуу за „Фокус“.

„Трамп фактички позива савезнике да троше на одбрану колико и САД — 3,8 одсто“, изјавила је бивша амбасадорка.

„Ипак је јасно да је циљ самита у Велсу био да се постигне споразум о два одсто — о томе је америчка страна саопштила и на професионалном нивоу“, изјавила је Поптодорова.
Она је нагласила да ће ове године, захваљујући куповини Ф-16, Бугарска постати „одликаш“ за НАТО, и може поносне главе присуствовати самиту Алијансе. Она је изразила наду да држава може купити још осам ловаца.

„Помало маштам о дану када ћемо моћи купити још ловаца. Истина је да је осам ловаца добар први корак, али то није чак ни ескадрила. Нама је потребно минимум 16“, изјавила је Поптодорова.

Раније је бугарски премијер Бојко Борисов изјавио да је, захваљујући куповини америчких авиона, Бугарска повећала издвајање за војни буџет за ову годину од 3 одсто. Подсетимо — у складу са националним планом о повећању расхода за војску, овај показатељ је требало да се повећа до 2 одсто БДП-а до 2024. године.".
(Sputnjik)

inace grkinja poreklom...

НЕМАЧКА СЕ УБРЗАНО НАОРУЖАВА, УСКОРО ПРЕТИЧЕ И РУСИЈУ:
Министарка одбране каже да то није крај и објашњава главне разлоге за улагање у војсky

 09-11-2019 21:03

Иако је потрошила скоро 50 милијарди долара на одбрану у 2018. години као део укупног буџета НАТО-а од преко три билиона долара, немачка војна потрошња износи само 1,35 процената укупног БДП-а земље, па самим тим и мање од обавеза према савезницима.


Немачка би требало да тежи да повећа трошкове за одбрану на захтев од 2 одсто БДП-а са мандатом НАТО-а до 2031. године, најавила је министарка одбране Анегрет Крамп-Карренбауер, откривајући планове за скоро удвостручење издатака за одбрану земље и укључивање у „асертивније“ одбрамбене политике у одбрана немачких интереса у иностранству.

Говорећи на Универзитету Бундесвера у Минхену у четвртак, министарка одбране је потврдила да ће за "спреман за употребу", "свеобухватно опремљен Бундесвер" бити потребна већа финансијска средства, укључујући да ће до 2024. потрошити 1,5 одсто БДП-а и 2 одсто до 2031. " не зато што други то захтевају, већ зато што је то у нашем сопственом безбедносном интересу. "

Према Крамп-Каренбауеровој, Немачка има интерес да очува тренутни светски поредак и зато мора више да уложи у одбрану да би се заштитила. „Држава са нашим економским и технолошким могуц́ностима… геостратешки положај и глобални интереси не могу само посматрати ситуацију споља. Имамо дужност и интерес да активније учествујемо у међународним пословима “, рекла је она.

Поред буџета, Крамп-Каренбауер, Меркелова наследница на челу владајуће Странке хришћанско-демократске уније, предложила је и друге иницијативе за које је рекла да могу ојачати националну одбрану, укључујући повећање сарадње са европским суседима Немачке, посебно Француском, стварање америчког стила 'Националног савета безбедности' и концентрисаног напора да се преобликује Бундесвер.

Министарка одбране је додао да, иако би немачки парламент требало да настави да одређује када и ако треба да пошаље немачке трупе у иностранство у потенцијално опасне мисије, убрзани парламентарни механизам би био пожељнији у случају мисија које предводе НАТО, УН или НАТО.

Према подацима Међународног института за истраживање мира у Стоцкхолму, Немачка је на одбрану 2018. године потрошила еквивалент од око 49,5 милијарди долара или 1,2 процента свог БДП-а, испод главних европских савезника НАТО-а, Француске (63,8 милијарди УСД) и Велике Британије (50 милијарди УСД), што је на осмом месту на свету по укупној потрошњи.

За поређење, Русија, највећи потенцијални противник НАТО-а у Европи, потрошила је 61,4 милијарде долара за своју војску у 2018. години, с тим што је потрошња последњих година падала, а Москва је недавно испала из првих пет земаља по укупној потрошњи, иза САД-а, Кине, Саудијска Арабија, Индија и Француска.

Међутим, упркос својим значајним средствима, немачка војска жалила се на вишеструке проблеме повезане са недостатком буџета, од недостатка борбених чизама до проблема са авионима и проблема са новим бродовима за немачку морнарицу.

Немачка је добила вишеструку опомену од Сједињених Држава, лидера НАТО савеза, због својих ниских трошкова за одбрану, при чему је Трампова администрација недавно претила могућност премештања неких од 35.000 америчких трупа стационираних у Немачкој у Пољску. У августу канцеларка Ангела Меркел набрајала је оно што је рекла да су неки "добри разлози" да америчке трупе остану у земљи, указујући на дугогодишње пријатељске везе, као и на велике немачке инвестиције у пружање потребне инфраструктуре за америчке трупе, које имају био је стациониран у Немачкој од 1945. године.
(Sputnjik)

u pa odlicno...