„Већ тражили дозволу за Турски ток, све је спремно“


Директор Србијагаса Душан Бајатовић изјавио је да се Србија припрема за изградњу Турског тога и да се све ради у складу са европским правлима.

Бајатовић је за Прву ТВ казао да је од Агенције за енергетику Србије већ затражена дозвола за изградњу Турског тока кроз Србију и да је сада тај пројекат пред Енергетском заједницом која има рок од 60 дана да се о томе изјасни.

„Све је спремно за изградњу тог гасовода“, казао је Бајатовић.

На констатацију да је тако било спремно и за Јужни ток па је пројекат пропао, Бајатовић је казао да је огромна разлика.

"Огромна је разлика, Јужни ток се реализовао на основу међудржавног споразума, сада све што се ради ради се по српском Закону о енергетици који је у себе имплементирао сва правила Трећег енергетског пакета, папири су тако урађени да одлука не може бити негативна", каже директор Србијагаса.

Бајатовић је казао да нема разлога да стрепимо од професионалних изазова у вези тог пројекта, а ако причамо о политичким то би онда значило да Северни ток 2 може а земље југоисточне Европе које би требало да имају повећање потрошње, ми смо осуђени да немамо такву могућност.

Бајатовић је казао да је велика разлику у односу на Јужни ток и то што је прва цев Турског тока кроз Црно море постављена а друга цев која би требало да доведе гас од обале Турске преко Бугарске, Србије, Мађарске до Словачке или евентуално Аустрије суштински је прошла половоину руту кроз Црно море на 2.200 метара.

"Гаспром и Битир су потписали 130 километара копненог дела, Бугари се спремају да граде првих 40 километара, око 15. децембра ћемо ми и бугарска страна расписати обавезујуће закупе капацитета да видимо колика је заинтересованост. Претходна студија је показала да има више него довољно интересената за 15.000 метара кубних колико ће гаса бити достављано кроз ту цев", навео је Бајатовић.

Он је казао да радимо пројектовање и у буџету се види да су обезбеђена средства за докапитализацију заједничке компаније и истакао да је Србија спремна да изгради ту нову гасну инфраструктуру у Србији која ће бити део унутрашњег транспортног система   

a da prvo sacekamo da prodje gasovod kroz grcku ili bugarsku?

Nema tu ništa da prodje, zemlje same grade gasovode, Bugarska je već u tom projektu i otvorila je letos 20 km reverzibilnog gasovoda od turske granice. preuzeli su obavezu da prošire gasnu mrežu prema Srbiji i Makedoniji i to je to.

otkud odjednom ta promena raspolozenja kod bugara? juzni tok nisu hteli a hoce turski tok.

 

Nema tu promene raspoloženja niti vze izmedju te dve stvari. Južni tok je blokiran iz Vašingtona u svetlu ukrajinske krize i oni su kao pokorni saveznik to ispoštovali. Danas je drugačija situacija, izmedju ostalog Gasprom i Brisel su se dogovorili oko trećeg energetskog paketa, dakle tu više nema prepreka, a drugo Bugarima je gasna konekcija takodje preko Ukrajine. S obzirom da im je turski tok pred vratima, na 100km od granice, logično je da će da izgrade infrastruktutu i nakače se na njega i tako se diversifikuju

I jedan mali detalj: južni tok je trebao da bude kapaciteta 60 mlrd kubika gasa, a ovaj novi 15-ak.

довољно


Из буџета 70 милиона евра за гасовод преко Србије


У плану проширење капацитета подземног гасног складишта „Банатски двор”, а ако преко наше земље буде прошао овај велики гасовод градиће се још једно складиште

Расправа о значају градње другог крака гасовода „Турски ток” преко Србије настављена је и јуче у Скупштини Србије. Министар енергетике, Александар Антић, истакао је да су у току интензивне активности у погледу припрема за реализацију српске трасе магистралног гасовода од границе с Бугарском до Мађарске, за шта је буџетом за 2019. предвиђено 70 милиона евра. – За 2018. годину била су предвиђена средства у износу од 70 милиона евра за развој тог пројекта, која су усвајањем овог закона данас у позицији да буду активирана. У буџету за 2019. такође је предвиђено 70 милиона евра за српско учешће, односно учешће „Србијагаса” у развоју тог пројекта – рекао је Антић на седници Скупштине Србије.

Овај пројекат, каже Антић, треба да обезбеди Србији неколико значајних ствари – енергетску безбедност и сигурност снабдевања гасом, даљу гасификацију земље и, коначно, профит који доноси сама транзитна такса.

Антић је апеловао да се тај пројекат у јавности не назива ни „Јужни ток” ни „Турски ток”, наглашавајући да је реч о магистралном гасоводу од границе са Бугарском до границе са Мађарском, као делу српског гасно-транспортног система, који гради и реализује компанија „Гастранс” где је већински власник руски партнер „Гаспром”.

Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, потврдио је јуче у Скупштини да ће се, уколико све буде у реду, градити гасовод кроз Србију од бугарске до мађарске границе, а да та инвестиција износи око 1,8 милијарди евра. – Србија ће испунити своју обавезу и урадиће гасни правац да бисмо имали друге облике снабдевања гасом. Важно је да заједно са Бугарском и Турском изградимо гасну инфраструктуру, јер први пут ћемо доћи у позицију да будемо транзитна земља – рекао је у он у парламенту.

Бајатовић је навео да ће бити проширени и капацитети подземног гасног складишта „Банатски двор”, а ако буде прошао тај велики гасовод, градиће се још једно складиште.

Sad ces da vidis kad EU krene da se bori svim silama da nas zastiti od ruskog interesa i ovog toka.

чему "пријатељи" служе