Различите односе према проблему нације, разнолике форме национализма, могуће је, према Трубецкоју, ситуирати у једном низу чије су крајње тачке “шовинизам” и “космополитизам”. Шовинизам је вера у супериорност сопствене нације и културе, инсистирање на разликама нација и националних култура, те изведен став да сопствена нација треба да доминира у односу на остале мање вредне нације и културе. Насупрот томе, заговорници космополитског става инсистирају на универзалним карактеристикама које све нације и културе чине делом “човечанства”. Другим речима, космополита партикуларитет нације замењује универзалном вредношћу “човечанства” тежећи смањивању националних посебности у име оног што је зајенички и универзално важећи систем вредности.
Међутим суштинске разлике између шовинизма и космополитизма нема јер су централни појмови космополитске позиције – појмови “човечанства” и “општељудске цивилизације” ипак појмови који скривају одређени партикуларни културно-историјски и етнички садржај. Тај садржај је романо-германска цивилизација, па се космополитизам у крајњој линији може свести на романо-германски шовинизам. Једина разлика је што код шовинизма имамо веровање у супериорност уже групе (нација), а код космополитизма веровање у супериорност шире европске (романо-германске групе).

По Трубецкоју, космополитизам и шовинизам потичу из истог, егоцентричног става. Егоцентрична психологија, по којој појединац “несвесно себе сматра центром васионе, врхунцем свих створења, најбољим, најсавршенијим од свих бића”, вреднује се негативно у социјалном животу, а развијена у екстремном облику сматра се болешћу.
Но, како онда објаснити космополитизам као шовинизам међу другим народима – Словенима, Арапима, Турцима, Индусима, Кинезима или Јапанцима. Узрок, по Трубецкоју треба тражити у хипнотичко учинку речи “човечанства” и “општељудске цивилизације” на интелигенцију других народа, што је, у крајњем, последица научно-техничког развоја и јаза који је у једном моменту настао између романо-германске и осталих цивилизација. Тако егоцентризам прераста у ексцентризам – стављање центра ван себе!
Европеизација иде с врха на доле, тј. захвата прво социјални врх, аристократију, урбано становништво, посебне професије, а затим постепено остале слојеве народа. Веменом, процес имитирања и усвајања туђих културних ведности и цивилизацијских тековина доводи и до губитка самопоштовања, те народ који настоји да се европеизује учи да “презире своје, самобитно, национално”. Све ове последице стичу се у “проклетству заосталости”, који сталном тежњом да се “достигне” туђи ниво развоја доводи до смене “историјских скокова” и “застоја” у унапред изгубљеној трци:”Историја европеизованог народа састоји се од тих сталних смена кратких периода брзог ‘прогреса’ и више или мање дугих периода ‘застоја’.” Међутим, у случају од ослобођења од овакве наметнуте матрице, национална самосвест ће бити руковођена максимама спознај самог себе и буди то што јеси.

Какав је случај у нашој земљи? Осим препознатљивих “успона и падова”, можемо говорити о нашој самопроглашеној “елити великих реформатора”. Деловање ове “елите” према “остатку” народа је веома јасно. На основу текста та “елита” се могла препознати, али ипак ћу подсетити на њихове иступе у којима се цео Балкан проглашава “генетском депонијом”, велики број гласача “ретардиранима”, а већина народа “безрепом стоком”. У најекстремнијим случајевима, овакве “космополите” ће ићи до идентификације са агресором који нас је 78 дана бомбардовао. Додајмо ту и сам појам “Европска Србија” који се често поставља у антагонизму са неким антиевропским снагама. Ово је бесмислено јер из тога произилази да постоји и друга “неевропска Србија” са којом се треба обрачунати до истребљења – ово неки припадници “елите” чак отворено заговарају.
Ипак, постоји једна битна разлика у односу на дату матрицу. Разлика је та да наши “европејци” у суштини и нису европеизовани. Они су чак примитивнији од народа или делова народа које стално прозивају због примитивизма. Њихови лидери су разни сурчински реформатори и остали празилук-политичари, а “европске идеје”, наравно у народу насхваћене, само су изговор како за разне мутне радње, тако и за правдање властитог неуспеха да у нешто убеде народ (који је ионако примитиван, па не може да разуме – овде је јасно да је на делу таутологија). Но, ако девојка не може са целим селом, биће да проблем није у селу. Биће да је проблем у девојци.

цео текст

Vrlo zanimljivo, a u svakom slucaju poucno.
Ovde bi mnogi "evropejci" sa foruma i sire mogli da pronadju dobar opis sebe i svojih stavova.

Руска мисао је органска и заснована на синтези, за разлику од аналитике, детерминизма и редукционизма који су преовладали на западу. Зато ме дела руских мислица - Берђајева или "Евроазијаца" који су овде описани одушевљавају.
Много шта што сам интуитивно виђао овде и иначе у свету ми је било јасније када сам видео тај приказ.
А "европејци" би се могли препознати само кад би имали орган за препознавање (односно орган за мишљење)

meni je interesatno sto evropocentrizam kad sam ja cuo za njega nije karakterisan kao kosmopolitizam, egoizam i sl. nego nesto pozitivno.

Управо је зато написан овај текст (као и многи други моји текстови)...
Јер они су направили то информативно поље по којем оно што је карактеристично за њих проглашавају универзалним добром. То је класична обмана достојна оног чије име си узео
У суштини они се ближе апсолутном злу у оној мери у којој желе да имају апсолутну моћ.
Свака власт квари - апсолутна власт квари апсолутно.
А нешто што је добро за Белгијанца, не мора бити аутоматски добро за Србина

U redu, ne valja kosmopolitizam, ne valja šovinizam, ne valja nacizam, ne valja anacionalnost,... Daj mi tvoj konstruktivni stav.

Речено је у тексту, односно то је рекао Трубецкој

спознај самог себе и буди то што јеси.

А то се -измима тешко може...

Ја сам лично негде између конзервативне и социјалне револуције...
Оно што су у Русији били Столипин или есери (мада је то са разних страна), у Немачкој Ернст Јингер, код нас Баја Пашић (у почетку), Салазар у Португалу (ако не рачунамо непотребне ратове за колоније), Жетулио Варгас у Бразилу, сада можда Чавез у Венецуели... Кина, Сингапур и Малезија имају такође занимљива решења. Емир од Дубаија је геније...

emirov primer bi mozda mogli da prate crnogorci ali ne kao pojedinci.. tamo nove zgrade samo nicu..

Pa, etnocentrizam, a samim tim ni evropocentrizam nisu novijeg veka.
Npr. pre nekoliko godina otkrivena je karta sveta na kojoj je Kina postavljena u centar sveta.... karta je iz 15-16. veka nove ere...

Наравно, скоро свака цивилизација је веровала да је изнад осталих.
Само је питање како се завршавало такво веровање.

Кинези су сматрали да други народи нису вредни "гованца кинеског пса". Отуд и назив Средње краљевство - Кина центар света!
Само, то су мислили и за њихове територије, и за ресурсе. Њима је било савршено довољно да други признају кинеског цара за врховног господара света, уз неки данак. То су звали сизеренство. Зато Кина није оснивала колоније и пљачкала прекоморске територије и кад је имала флоту према којој би истраживачке флоте Колумба, Де Гаме или Магелана биле смешне.

Са друге стране, Европљани (и сада Американци) мисле да су изнад осталих, али им се нимало не гади оно што могу да зараде пљачком других. Чак правдају пљачку својом "изузетношћу". Кортес је то радио у име католичанства, Буш то ради у име демократије.

Једино су стари Грци и донекле Римљани изашли из те матрице. Па су оно што је код њих изузетно заиста понудили осталом свету.