Informiši se, u granicama mogućnosti jednog patriJote naravno...

a još jedan šaljivdžija   

glupost  bela kuga je pocela jos za vreme tita, prvo u vojvodini.
zasto onda danas rusija ima najvecu belu kugu 

А Титове "вредности" нису биле западне, а? Зашто га онда Латинка, Бранка Прпа, а преко њих "Пешчаник" и ЛДП толико уздижу?!?
Русија је као и Србија била захваћена западним вредностима (комунизам је једна од њих - утемељио га је немачки Јеврејин Карл Маркс). Биће потребне деценије озбиљног рада да се то превазиђе, и то под услов да се не улази у либералистичке догме. Исход уопште није сигуран.


Па и то што кажеш.
Мени је у овом "Коштунистану" баш лепо и добро.
Да није поменуте беле куге, био бих и спокојан

I?

 jbt, kad mogu tupavog marcela da objave...

Коштунистан. 

Морамо да смислимо заставу...

Богами, одговорише ми, помињу неке редакцијске измене, мада сам ја већ изменио оно "Ђикирики" и "Војвода од Меридијан банке"
Ајде, нећу ништа да прејудицирам.
А Марчело је више него смешан, као и сви које промовише U~92. Имао сам на ПДФ Музика пар реплика о њему...


Ова тенгријанска није лоша


Непобедиво Сунце, небо које је над степом увек плаво...

Sol invictus, браво, знала сам да смо истомишљеници! 

Наравно, Константин Нишлија је био у том фазону

Мада, некад је и слатко православље веома згодно за метафору. Ево како је Отац Јустин лепо оплео по оним "евопским" и "модерним" још у време комунизма (уједно и одговор онима који мисле како комунизам нема везе са западним вредностима).

Отац Јустин Поповић: "Данас на небу је српски ускрс. Данас сва небеса, сви апостоли, сви ти пророци, мученици и исповедници, славе светога Саву. Данас сам господ грли светога Саву највећег и насветлијег Србина, најљупкије и најмилије српско дете, Растка. А он, он клечи и плаче, плаче над несрећним српским родом, плаче над земаљском Србијом, сва небеска Србија је на ногама, сва небеска Србија слави светога Саву, а ви несрећни Срби све сте његово заборавили на земљи. Ти земаљска Србијо, куда идеш, шта је твој крај, шта ако не пропаст, погибија, пропаст, погибија српских душа, покољ српских душа. Ето то је српска земља, ал' то је скоро сваки Србин добровољлно дао, добровољно врши и убија своју душу. Пуна је српска земља лешева духовних. О, свети очи Саво, опрости и помози. Опрости и помози нама духовним мртвацима по земљи српској."

"Два велика симбола српске духовне културе су Растково бекство у манастир и бекство Доситеја из манастира. Свети Сава је зачетник хришћанске заветне културе Срба, културе која српски народ приводи Богу, а Доситеј је зачетник ванзаветне културе у Срба, које је зрцало била безбожна просветитељска школа западне Европе. Слагао бих те, Харалампије, када бих ти рекао да за раскалуђером Доситејем нико није кренуо. Многи су Срби за њим пошли, многи су Срби тражили сунце тамо где оно залази, многи су се Срби у таму загледали, словесност своју изгубили и нестали."

Отац Јустина Поповић: "Али, данас је српски велики петак, ајмо до Београда. У Београду – шта је? Све радње отворене, сва надлештва раде. Људи, шта је то? Ево одговора. На Теразијама, свети Сава распет на крсту. Хајдемо мало даље, хајмо до универзитета. Шта је то? Омладина. Ко, ко је води? На универзитету нема Христа његовог, а кога има ако Христа бога нема, ако светог Саве нема. Ајде  широм српске земље. Тамо далеко у сумаглици стоји Црна Гора. Српска Црна Гора, а у њој скоро све цркве затворене. Претворене у магацине. И тамо по српским шумама, гудурама, српски манастири, а манастири скоро опустели. Срби неће у монахе, Срби кренули за Европом, за културом, за модом. А ви шаљете децу своју по школама, по универзитетима. Па добро је и то понекад, али помислите на душу своју и на душу њихову. Ко ће чувати душу српскога народа? Оставивши тај светосавски пут, Срби кренули за културом, за цивилизацијом европском. За модом европском. О, лешеви српски. Шта нам даје та култура и цивилизација? Шта осим лажи? Шта нам дају палате и фабрике? Шта вам дају авиони? Погледајте душе своје. Где су вам душе?"

Европејци су се одрекли духовности, која произилази како из паганских времена, тако и из антике и хришћанства.
Вратимо се средоземљу, и континуитету наше традиције и духа.




Eво занимљивог примера са румунске обале Дунава.
Један њихов богаташ дао је да се у стени исклеше гигантски лик Децебала, дачког војсковође.