Vala to se samo umobolna osoba može radovati slikama Zaklane dece

Тај пост на срећу нисам видео........

Nadžidžao ustaša, slike zaklane srpske dece iz drugog svetskog rata, nekog srbina kojem testerom seku glavu i još neke umobolije i napisao kako mu je silno drago!

Видели смо како јака и моћна Европа убија Србе и српску децу, да би заштитила 'јадне' шиптаре.
Сада Србија треба да тужи Швајцарску због кршења људских права националних мањина.
Србији треба слаба Европа, односно Европа која се бави својим јадима, а не Европа која у корену сасече проблем као Швајцарци.
Није српски тенк зауставио мусави шиптарчић него највећа западна сила.

Да сам ја држављанин Швајцарске никада се не бих интегрисао у њихово друштво, никада не бих гласао за оно што је добро за Швајцарску, већ напротив гласао бих за дестабилизацију њиховог система и друштва.

Када Европа нема проблема у свом дворишту, она прави проблеме на Балкану и другим местима.

Oni su prilično otvoreni po pitanju prava nastanjivanja ostalih Zapadnjaka i lako im daju taj "rezident" ali izborno pravo ne. Puno Srba je steklo taj rezident. Stranke u Švici se ne takmiče za glasove stranaca, jer oni ne glasaju.

Treća grupa su oni sa radnim dozvolama, koje mogu biti očas ukinute.

I naravno tu su oni "na crno" ali je sve teže na taj način biti na Zapadu.

  Швајцарци против минарета на џамијама
   
Родриго Карисо Коуто   
понедељак, 30. новембар 2009.

(Ел Паис, 30.11.2009.)

 
Грађани Швајцарске су јуче на раферендуму изразили одлучну подршку предлогу о уставној забрани изградње минарета на џамијама које ће у будућности бити подигнуте у њиховој земљи. Иницијативу ултрадесничарске Швајцарске народне партије (SVP-UDC), подржало је 57,5% гласача, али то неће погодити већ постојеће минарете на швајцарској територији. Излазност на референдуму је била 55%.
Овакав резултат сместа је изазвао страх од немира у муслиманском свету, и насилне реакције екстремистичких група. По круговима интернационалне Женеве, јуче се видно пробудио дух кризе настале после објављивања карикатура Мухамеда 2006. у једном данском дневнику.
Овај резлутат – посебно његове размере – примљен је са запрепашћењем у швајцарској политичкој класи. Осим изненађења, аналитичари изражавају утисак да би резултат био исти у многим земљама из ове зоне. Швајцарска бискупска конференција је изразила жаљење због оваквог резултата.
Референдум је изазвао полемику још у току кампање, коју је Народна партија илустровала постерима са претећим минаретима као ракетама, и женама у буркама. Неколико дана пре гласања, Међународна амнестија је упозорила да ће забрана спречити Швајцарску да поштују своје обавезе о слободи вероисповести. Промотери иницијативе SVP-UDC – на општим изборима из 2007. добили су 29% гласова – одговорили су да градња минарета није под окриљем слободе вероисповести, јер минарети «немају релогиозни значај».
Ово екстремно становиште такође је бранио и теоретичар ислама Тарик Рамадан, швајцарски држављанин египастког порекла и доктор муслиманског права. Рамадан је потврдио да «минерет није нужан за молитву». То је олакшало посао онима који су покушали да увере народ да је минарет «знак политичке доминације и експанзије ислама по швајцарској земљи».
Швајцарска влада и парламентарна већина били су против иницијативе о забрани градње минарета. Према министарки правде и полиције, Евелин Видмер-Шлумф «резултат овог гласања, без сумње изражава постојећи страх и несигурност међу становништвом да исламски фундаменталисти могу да одведу до успостављања паралелних друштава, која ће се изоловати и игнорисати наш правни поредак».
Министарка је додала да «тај страх треба посматрати озбиљно, као што је то чинила и чина влада, чак и када процењује да забрана градње минарета није подесно средство за борбу против исламских екстремиста».
У Швајцарској постоје само четири минарета, а осим тога, са њих се не позива на молитву. Најпознатији је онај на џамији у Женеви. Рачуна се да има између 130 и 160 верских и културних исламских центара у читавој земљи. Минарети у Швајцарској до сада нису били узрок социјалних сукоба. За разлику од тешкоћа при интеграцији какве се виде у другим европским земљама, муслиманска имиграција изгледа да се интегрисала у друштво без већих тешкоћа, што још више чини несхватљивом иницијативу SVP-UDC.
Сви посматрачи се слажу у тврдњи да се у основи референдума ради о «присуству муслиманске имиграције у Швајцарској». У Швајцарској има око 400.000 муслимана, и они потичу из Турске, Албаније и бивше Југославије.
Референдум је још једном указао на провалију која дели Швајцарску немачког и француског говорног подручја. Од 23 кантона, само четири је било против забране: Базел-град – немачко говорно подручје, и Женева, Нојшател и Вауд (Лозана), где се говори француски.
Мрачан израз лица министарке спољних послова, не оставља никакву сумњу. За социјалисту Мишелин Калми-Реј, изражена воља Швајцараца је «израз страха и доказ узбуне пред глобалозованим светом палим у економску кризу». Али признаје да су власти «подцениле легитимну забринутост грађана». Калми-Реј тврди да је овај резултат гласања плод «фалсификовања стварности и инструментализације страха Швајцараца од стране одређене политичке партије». Према швајцарском шефу дипломатије, речена партија «прави систематски амалгам између ислама и насиља, женске подређености и дискриминације» и ту партију квалификује «недоговорном јер је довела нацију у овакву ситуацију». Калми-Реј сматра да »резултат гласања не изражава одбојност према муслиманима», али дозвољава да је «потцењена легитимна забринутост грађана», и каже да је «забринута видевши колико Швајцараца подржавају тезе SVP-UDC». Она додаје: «Мислим да хитно треба појачати спољни и унутрашњи дијалог са циљем да се нађе решење за овакву ситуацију».
Да ли теба очекивати реакцију муслиманског света, сличну оној коју је изазвало објављивање карикатура Мухамеда у данским новинама? «Не», одговара министарка, «јер ми верујемо у дијалог». Инсистира на томе да четири постојећа минарета неће бити погођена овим гласањем и да ће муслимани и даље моћи да без забрана наставе са својом вером. Али и тврди: «да је овакав референдум одржан у било којој суседној земљи, дао би сличан резултат».

НСПМ

A za one što blebetaju o nedostatku crkava u muslimanskom svijetu, lista crkava u šerijatskom Teheranu:

Sarkis Cathedral, 1970 [24]
Saint George Church, 1790
Thaddeus Bartoqimus Church, 1808
Tatavus Church, from the Qajar era
Enjili Church, 1867
Assyrian Church
Sarbaz Church
Armenian Church
Tree Church
Holy Church
Star Church

А да ја потегнем кад су талибани тенковима рушили оне споменике Буди?И шта смо доказали онда?

a evo sta mitropolit sava kosanovic pise o dizanju crkve u sarajevu pod turskom upravom...


Autor(i): SAVA KOSANOVIĆ

Datum publikacije: 1888-09-01

Nova srpsko pravoslavna crkva u Sarajevu. Temelj joj je ioložen 13. juna 1863. a svršena je 1872. Sva je od kamena, a povrh temelja na jedan aršin zidana je tesanikom, da voda i vrijeme ne bi glodali zid pri zemlji. Dugačka je 50 aršina, široka 30 a visoka do krova 20 aršina. Zvonik koji je utvrđen više zapadnih vrata na iznešenim s polja stubovima dugačak je od zemlje do na vrh krsta 58 metara. Crkvu krase 5 lijepih kubeta, od kojih je srednje najveće, dosiže visinom do pola zvonika; udešena su po vizantijskom stilu, a ukrašena mnogobrojnim dugim, no uskim prozorima i raznobojnim caklama. Dva reda prozora u zidovima crkvenim od sjevera i juga, kao i četiri na oltaru koja prave krst; u sve 42 daju i suviše mnogo svjetlosti u crkvu, te je to jedna od novsćih mana arhitekture. Osim spomenutih 5 kubeta, imadu još tri manja na oltaru, i osam pobočnih svodova duž niz crkvu, koji su svi povedeni sa zidova, i svedeni na šest jakih okruglih stubova po tri sa strane, koji su pri vrhu ukrašeni urezima i iozlatom. Vrata imadu šestora: zapadna, sjeverna i južna veća su i dvokrilna, a kod zapadnih dvoja pobočna, manja i jednokrilna, služe za ulazak ženskoga spola, bilo u glavnu crkvu dolje, ili uz okrugle kamene stepenice gore na prvi kor, koji je po istočnom načinu ograćen irovidnom rešetkom. Odatlen vode drveni stepsii na drugi kor za pojače (pjevačko društvo), pa onda dalje u zvonik i u veliko kube, u kome je izveden kameni kornijež na sakrivenu gvožđu, te se može svuda u naokolo hoditi u kubetu. Šesta su vrata na oltaru koja vode van, i ostavljena su radi svsštsnika i crkvenjaka, kako se u vrijeme službe ne bi prolazilo kroz oltarska vrata. Sva je crkva pokrivsna olovom, i patosana četverouglim tesanim pločama. Oltar i predoltarje uzdiže se na tri basamaka, te svuda uza zid naokolo načinjeni su drveni stolovi sa jednim stepenom na više, da se starci i nemoćni mogu odmoriti i usloniti pri dužoj molitvi. Kraj srsdnjih stubova sa strane oltara stavljene su pijevnice. Tik stuba desnoga podignut je pozlaćeni tron za mitropolita, uz lijevu pak kolonu na prema mitropolitovu tronu, načinjen je jedan manji sto, takođe pozlaćen, za arhimanjfnta, koji je docnije određen za poglavicu zemaljskog. S druge strane uz istu lijevu kolonu vode ugodni stepeni do sredine stuba, će je više arhimandritskog stola utvrđen bogato pozlaćeni amvon, sa otvorenom zlatnom knjigom, na kojoj đakon rasklapa živu knjigu — jevanćelje — i iropovjednici govore nroiovijedi. Na sredini istoga amvona, iz sunčevih zraka, blista simbolično nozlaćena čaša života — nutijer —, te sve simetrično odgovara nrema mitropolitskom tronu i pozlaćsnim krstovima na istom. Templo je isto tako pozlaćeno i utvrđeno za dva oltarska stuba. Rasnored je temnla divotan, koje se pri vrhu svršuje okruglo nod krstom. Više carskih dveri ikona je tajne večere, više nje Preobraženje i Voznesenije, a među ovima čak do pod vrh ogromna i divotna ikona voskrsnuća Spasiteljeva, na kojoj je pod nogama Spasitelja vješto izvajana zora, pri kojoj svjetonosni anćel odvaljuje kamen nadgrobni. Okolo te ikone s gornju stranu u okruglac smješteni su sedam heruvima i serafima u okruglim svažama i okrenuti Hristu; a niže s obje strane cijela templa u pravoj liniji poredani su razni svetitelji, od grčke i slavenske narodnosti, takoće u okruglim okvirima. U drugome redu iod tijem, počevši u paralelnoj liniji od ikona Preobraženja i Voznesenija sa obje strane stojs proroci i apostoli sa knjigama u ruci i svi okrenuti voskresnoj ikoni. U treći red dolaze drugi praznici Hristovi, pa onda u najdonjem velike prestolne ikone, pored kojih i sv. Savva i Arsenije srpski; na obojim pak vratima no jedan anđel ists veličine. Odma do dveri na zidovima stavljene su tolike iste ikone sv. Simeuna mirotočivoga i Sergija ruskog, koje nijesu mogle stati sa ovijem gore usporedo. Ove su sve ikone pravljene u sergijevskom manastiru blizu Petrograda trudom arhimandrita istog manastira g. Ignjatija, koji je sabirao priloge od carske porodice i drugih imućnijih osoba, te sve, sa još pet svešteničkih okruta i dvije manje plaštanice, poslao na dar sarajevskoj crkvi. Za to je no preporuci konzula g. Ilarionova obdaren ordenom kneza Danila sa kordunom o vratu od kneza Nikole. Ovo je kratka povjest sarajevske nove crkve, koja je koštala preko 35.000 cekina. Za vrijeme zidanja nije Rusija ni jedne krajcare priložila, kao što naprotiv mnogi misle, da js s ruskim novcima ozidana. Rusija je docnije učinila svoju pripomoć, kao što će se dalje vidjeti. Templo su gradili i zlatili ruski majstori, za koje je opština nlatila poduzetniku Ivanovu 2000 cekina. — Osveštao ju je mitropolit Pajisije, licem Čna Ilijindan 1872. kojom prilikom bješe 76 sveštenih lica i do 10.000 duša naroda. Bilo bi i više naroda, da se po Bosni i Hercegovini nije raznio lažni glas, kao da će Turci pri osvećenju sjeći hrišćane. Neki miele, da je sama vlada to iznijela te je i mnoge pozive za osveštanje zadržala, bojeći se stranih gostiju, kojih bi se u sve sabralo i do pedeset hiljada. Pri osvećenju bijahu prisutni svi šest g. g. konzula sa svojim personalima, i sedmi g. Kalaj iz Biograda, koji se tada pridesi u Sarajevu. Dok je osvećenje i služba trajala, dvojica paša vojničkih i civilnih sjedili su sproću crkve u kući Sime Odovića, a vojska uparaćena stajala je na ulici i pred crkvom. Druga pak odjelenja krstariše svuda po Sarajevu radi bezbjednosti, te toga dana bijahu krčme zatvorene, i Turcima zabranjen prolazak po sriskim ulicama kao i tašlihanskom ulicom. Uzgred budi rečeno, da je toga dana, i to odmah po osvećenju trapeze, proizveden za arhimandrita Sava Kosanović, koji je prvi i kazao : „Blagosloveno carstvo" i izgovorio besjedu shodnu svetkovini. Noslije dva mjeseca od osvećenja, po dozvoli ruskog cara iokojnog Aleksandra II. i s blagoslovom petrogradskog sinoda uputio se Kosanović u Rusiju radi sabiranja dobrovoljnih priloga za crkvu, koja je ostala dužna 3500 cekina, te u tečaju godine i po, sabrao je lijepu zbirku knjiga, odežda, sosula, ikona i t. d., i u gotovu novcu prsko 2000 cskina. Za taj uspjeh ima se najviše zahvaliti g. Nilu A. Popovu, sketra ordiner profesoru na moskovskom univerzitetu, koji ga je toplo preporučio. Bio bi bez sumnje još bolji uspjeh, da neki lični neprijatelji Savini ne ogadiše ga iz Sarajeva u jednim biogradskim novinama, i da toga vrsmena ne bijaše glad u samarskoj gubsrpiji. Crkva je sarajevska nodignuta u lijepoj ravnici s desne obale rijeke Miljacke, i to gotovo u sred Sarajeva, i kraj glavne ulice Tašlihanske sada FrancJosiFove. Ograćena je niskim zidom i pozlaćenogvozdenim rešetkama, a takva su i dvokrilna dvoja vrata na avliji! U norti su svuda unaokolo pokraj zida zasađene nitome ružice i mirisne lipe ; a kraj ulice vitki jablanovi, što sve uveličava njezin izgled. Između mnogobrojnih džamija, koje su nodigli moćni veziri i bogata aristokracija isturčepa, crkva se ljepotom i veličinom uzdiže iad svima, te njen zvonik sa pozlaćenim krstom i jabukom grli oblake usnorsdo sa najvećim munaretima. Samo ga ona Begove džamije nešto nadmašuje, koja je produžena baš onda, kad je zvonik gotov bio ; jer Turcima bješe zazor i sramota, da hrišćanski krst mine „alem i munaru". Svakako, ona je monumeit, koja služi na diku i ponos srpskom narodu. Kad jesenja magla pritisne šeher Sarajevo, ili kad prvi sunčani zraci ogranu nad Sarajevom, zlatni krst i jabuka blistaju ss u vazduhu kao onaj, koga prvi hrišćanski car Konstantin viđe na istoku. Krst i jabuka prilog su imućnijih gosiođa sarajevskih. Strani putnik koji prvi nut dođe u Sarajevo, te se svrati da pregleda novu crkvu, i nehotično sam sebe zapita: kako su Turci mogli dopustiti roblju, da ovakovu crkvu podignu ? I otkuda novci i bogatstvo ? . . . Ali „vrijeme gradi kule niz Kotare" pa i crkve po Bosni ponosnoj. Padišasultan prekoren više puta od Evrope, za nejednakost u vjerotrpimosti, izdade Ferman za građenje ove nove crkve, i posla još 500 cekina pomoći. Osim sultana poslao je i pokojni knez srpski Mihail 500 cekina. Tako isto mnogi trgovci iz Biograda, Dubrovnika, Beča i Trijesta, poslaše priloge.Ostalo je sve pomoć stare Аranđelske crkve i požertvovalje srpsko-pravoslavnog žiteljstva sarajevskog i nešto okolnih sela. Imućniji trgovci sarajevski po tri puta su po imućstvu porezivali pomoć novčanu, a niži stalež dobrovoljno po nekoliko dana radio bez naplate, pa ni sama djeca i žene, ne bijahu isključene. Pri nabavki olova za pokrivanje crkve, pok. Manojlo Jevtanović reče u skupštini : „De mi se osvetite : koliko god narod priloži ja ću sam treću paru".

Ало бре, ако су муслимани стока, нека Европљани кажу да и они желе да буду иста стока, а не да преко наших леђа изигравају демократоре и да пале овај блесави народ са евроинтеграцијама.
Какву поруку Европа шаље онима који су палили Барјакли џамију ?
Где је сада уставни суд Швајцарске, шта раде те судије када се крши уставни поредак те ''слободне и неутралне'' државе ?

Не може на једној страни Европе да се стварају најзатуцаније муслиманске државе на тлу Хришћанске државе, а на другој страни Европе да се брани чак право на изградњу минарета.