Кад би наши ово покушали одмах би следовало бомбардовање 100 пута горе него 1999. године.

Фашистичка стока После ће се чуде када им се појави бомбаш самоубица.

Да су друге земље у питању био би у праву
Овако у случају Швицерланд и Недерланд мислим да мешаш узрок и последицу

Ali pazi ti molim ko se konstantno poziva na demnokratiju???Zar nije malo bizarno to drage moje "patriote"?

pa nije bizarno jbg ljudi su upravu .... nama namecu nesto sto sami ne postuju

imaju ista prava da se pozivaju kao i ti.....ostrasceni ste i jedni i drugi do bola...

u principu se ne slazem s tim,po rodjenju sam musliman,al me nikad vala nesto nije bilo pretjerano briga za religiju,al mislim da ako je vec neki vjerski objekat tako zamisljen i tako se pravi stoljecima,treba ostavit kako jest.

slazem se sa vama iz srbije da bi se digla hajka kad bi vi nesto tako pokusali proturit,jebem ja te zapadnjake i njihovu demokratiju.

Ne daju crkve
 
Muslimani i hrišćani u Švajcarskoj ne mogu da pronađu zajednički jezik kada je u pitanju izgradnja novih džamija i dobijanje prostora za muslimanske verske obrede. Propao je predlog da se prazne hrišćanske crkve pretvore u džamije. Narod je bio protiv, iako su za to bili političari i vlast.
Nisu za to ni Švajcarski evangelistički savez crkava i Švajcarska biskupska konferencija. Izdali su saopštenje u kome kažu da su veoma skeptični i da smatraju da se prazne crkve mogu da iznajme kao religiozni centri, hrišćanima iz drugih migrantskih zajednica. Skidanje hrišćanskih obeležja sa crkava i postavljanje muslimanskih obeležja Švajcarci smatraju svetogrđem.
- Došli smo do zaključka da za takve projekte Švajcarska još nije zrela - kaže i Ismail Amin, predsednik Zadužbine islamskih zajednica u Cirihu. - Iako stotine muslimanskih zajednica, udruženja i organizacija u Švajcarskoj muku muče sa prostorom shvatili smo da bi naše insistiranje na tom projektu samo užarilo emocije. Strah od islamizacije ovde je jak.
Slično misli i Hisham Maizar, predsednik Federacije islamskih zajednica Švajcarske. Ubeđenje da bi takav jedan čin u velikom delu hrišćanske baze bio shvaćen kao izdaja, a da bi populisti svih vrsta to iskoristili da proklamuju svoje ideje na račun muslimana, kako bi profitirali.
- Pre nego što se bilo šta reši mora da se uspostavi solidna osnova za jedan međureligiozni dijalog - kaže Maizar. Za sada je najbolje da nam se omogući da svojim novcem podignemo nove džamije. Već smo u potrazi za bogatim investitorima koje bi nam pomogli da se nove džamije izgrade.
Ali sve muslimanske zajednice nisu spremne da se lako odreknu tog projekta. Tu spada bazelska Komisija muslimana u koju je udruženo 15 regionalnih muslimanskih organizacija.
- Za nas je sasvim prihvatljivo rešenje da koristimo prostor praznih crkava - kaže Lifti Karatekin, portparol Komisije.
Budući da godišnje, samo za iznajmljivanje prostora daju u regionu Bazel milion franaka, uputili su zahtev odgovarajućim službama da im se ustupi neupotrebljavani prostor hrišćanskih bogomolja. Odgovora na zahtev još nema, kaže Karatekin, ali sa pojedinim predstavnicima zvaničnih crkava u kantonu Bazel već su počeli razgovori.

Izvor: Novosti

Protesti u Evropi zbog otvaranja novih džamija
Novi minareti uzroci sporova
Autor: CDC/MA | Foto:AFP | 19.10.2008. - 00:02


Oko 200 ljudi okupilo se u četvrtak u glavnom gradu Nemačke uzvikujući antimuslimanske slogane na protestu zbog otvaranja prve džamije u istočnom Berlinu, u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj.
Demonstranti, među kojima je bio veliki broj starijih ljudi, nosili su parole „Prekinite islamizaciju Evrope“ i „Prestanite sa zloupotrebom verskih sloboda“.

Povodom ovog protesta agencija Rojters ocenila je da ovi događaji pokazuju da postoje ozbiljne teškoće u integrisanju u društvo oko 3,2 miliona muslimana koji žive u Nemačkoj. Taj problem je posebno izražen u nekadašnjoj komunističkoj Istočnoj Nemačkoj. Oko 2.500 džamija trenutno postoji u Nemačkoj i u njima služi oko 2.250 imama. Većina njih su muslimani turskog porekla.
Širom Evrope, a pre svega u Nemačkoj, planirana je izgradnja više stotina raskošnih džamija. Arhitektura je postala poprište ogorčene ideološke borbe oko toga kakav i koliki prostor zapadna društva treba da stave na raspolaganje svojim muslimanskim građanima
Mubašra Ilijas je ćerka doseljenika iz Pakistana, a rođena je i odrasla u Frankfurtu na Majni. Još tokom studija arhitekture u Darmštatu bavila se džamijama kao „stranim telima u gradu“, a sada priprema doktorsku disertaciju posvećenu arhitekturi bogomolja. Prva džamija napravljena i otvorena u istočnom delu Berlina njeno je delo. Još pre otvaranja džamije u delu grada pod nazivom Hajnersdorf, ova bogomolja već ima ružnu istoriju. Prvo je zapaljen kamion s građevinskim materijalom, a kasnije je na kupoli ispisana pogrdna parola. Organizovano je i nekoliko mitinga protiv njene izgradnje, pri čemu je na nekim od njih bilo nereda.
Deset dana posle otvaranja džamije u Berlin-Hajnersdorfu, 26. oktobra, treba da bude otvorena Merkez džamija u radničkoj i industrijskoj četvrti Markslo. Biće to najveći islamski hram u Nemačkoj. Novoizgrađena džamija s veličanstveno oslikanim zidovima može da primi 1.200 vernika. Izgrađena je od dobrovoljnih priloga i državnog novca, bez većeg otpora.
U Evropskoj uniji živi oko 16 miliona muslimana, od kojih više od tri miliona u Nemačkoj. Ono što im je zajedničko je vera, ali ne uvek i geografski koreni, jezik i tradicija. Više od 70 odsto nemačkih muslimana je turskog porekla. Do sada je u ovoj zemlji bilo 2.600 islamskih molitvenih centara i 200 džamija, a planirano je da se ovaj broj udvostruči. Reč je uglavnom o preseljenju iz neupadljivih provizornih u sakralne objekte, stvaraju se dostojanstveniji simboli, mada pretežno van centra gradova. U Ingolštatu je, recimo, džamija izgrađena pored deponije otpada.
U jednoj galeriji u centru Berlina nedavno je održana rasprava posvećena temi „Džamije, migracija i mit“, kojoj je prisustvovala i Mubašra Ilijas. Diskutovalo se o premeštanju džamija iz zabačenih delova gradova u centre i o tome da muslimani u Nemačkoj žele da postanu „vidljivi“ i u arhitektonskom smislu.
Nijedna zemlja u Evropi ne može da izbegne ovu diskusiju. U Nemačkoj imigracija muslimana traje već 50 godina i sada je došao trenutak da se nemačko društvo pozabavi njihovom integracijom, uprkos činjenici da mu je njihova vera i dalje strana. Mnogi protivnici izgradnje džamija u Evropi smatraju da je mnogo gore imati pogled na minaret nego na benzinsku pumpu. To se odnosi na Italiju, Norvešku, Švajcarsku i Veliku Britaniju, gde je više od 270.000 ljudi potpisalo peticiju protiv izgradnje velike džamije, a naročito za Nemačku, gde treba da bude podignuto 200 islamskih bogomolja, najviše u Evropi.
Arhitekta Paul Bem smatra da gradovi moraju da budu prepoznatljivi i po drugim objektima „osim po robnim kućama i fudbalskim stadionima“.

Izvor: Blic

Nemacka uskoro kao i Francuska...