ЊЕГОВО име је Слободан Стојановић...
Имао је само једанаест година када су га, једне дубоке јунске ноћи 1992. године, родитељи шапатом пробудили и руком му дали знак да је време да крену.
У збег. У бег пред смрћу. Зору нису смели да дочекају у својој кући, у свом селу Доња Каменица, у братуначко-зворничком крају. Разуздано и крволочно зло се спремало да у то своје уобичајено “радно време” дође по њих. Као што је претходних зора долазило по друге сељане српске вере и нације...
Искрадали су се на прстима, погнути, у страху да не нагазе на неку грану и све остало што од себе звук даје. Плашили су се властитог кашља... Чуо се само псећи лавеж, село је чврсто спавало, и зло у њему.
На том путу између живота и смрти, минути су сати а метри километри, срце је у грлу а уста у стомаку...
Почело је већ да свањива када су Стојановићи стигли на сигурно. Дочекаше их раширене руке, сузе радоснице, топло млеко... А онда све надјача Слободанов јаук: схватио је да са собом нису повели његовог пса миљеника. Остао је везан у дворишту...
Дечак је био неутешан, молио је родитеље да га пусте да се врати по пса. Наравно, није долазило у обзир да му то допусте, јер су се својим очима уверили да зло којем су побегли нема милости ни за децу.
Слободан је био упоран, али и његови родитељи
још одлучнији. Те прве ноћи у сигурности, нису ока склопили слушајући његове јецаје. Није себи могао да опрости што је издао онога ко не би њега никада издао.
А сутрадан, пре доручка, дечак се изненада затрча према напуштеној кући. По своју куцу. Отац и мајка су узалуд трчали за њим, нису успели да га сустигну и зауставе...
Утрчао је право у руке онима који су и по Доњој Каменици убијали и уништавали све српско...
Албанка Елфета Весели, из истог села, познавала је Слободана, наравно. Имала је тог дана пуне 32 године, али и морбидну потребу да и ритуалним иживљавањем над 11-годишњим комшијом “шкијом” утоли мржњу. Доказујући се пред локалним Алаховим ратницима.
Зверски га је мучила пред свима! Свукла је са њега одећу и обућу, и узела нож...
Када су годину дана касније из земље извадили Слободаново беживотно тело, призор је био ужасан... Стомак му је био расечен у облику квадрата, видели су се унутрашњи органи... Расекотине по глави... Ноге поломљене...
Жена-монструм тек на крају је пуцала из непосредне близине право у слепоочницу: метак је прошао леву чеону кост и изашао кроз десну...
Његово име је Слободан Стојановић...
Његова љубав и оданост псу миљенику, била је јача од страха за властити живот... Једнако, као и његова грижа савести што је у бризи за властити живот, и својој и родитељској, заборавио верну куцу...
Зверски је мучен и убијен само зато што је био “шкија”. А за комшије муслимане - “влашће”.
Његово име је Слободан Стојановић...
Име за оно најбоље у људској души и срцу.

Ako ste procitali ovo to je ta vasa Evropa koja je osudila Nasera Orica samo na 2 godine zatvora , a bio je direktan ucesnik ovog krvavog pira.
Meni se u ovakvu Evropu ne ide, naserem se na takvu Evropu.

Неправде је увек било. Историја не памти време без неправди.

Ни наше време није по томе нешто ново и другачије од свих претходних(времена).

Али ретки су цивилизацијски тренуци (и карактеристични су само за најтоталитарније режиме) у којима је неправда проглашена за правду.

Ово је такво време. Зато је данас и у самој Србији тако „страшно“ разумљивим језиком рећи: „ЕУ отима Србији Косово и Метохију!“

А када се таква истина у дванаестом часу коначно и институционално каже иста та ЕУ чудом се чуди што се неки Срби понашају тако некултурно, анахроно и агресивно и држе се међународног права ко пијан плота (а то нам је тако Титовски познато).

Уместо да у складу са неписаним полтронским кодексом понашања захвале драгој творевини што је „лишава беде“ Срби се поново ирационално понашају.

Хоће да бране оно што је њихово!? (Барем несаглашавањем са отимачином).
У тренутку такве неправедне „правде“ неопходно је схватити ново време и стоички истрпети рафале небулозних формулација изречених од малих, високих званичника ЕУ(за једнократну употребу).

Најновији бисер ауторско је дело Еве Грос, стручњака за спољну и безбедносну политику ЕУ.
Она каже „да је ЕУ исцрпела сва политичка и економска средства и ПОДСТИЦАЈЕ које је могла да понуди Србији и да промена одлуке о слању Мисије на КиМ није могућа!!!“ Подстицаји?! Да ли је подстицај споразум који се нуди.

Споразум о ничему којим се легитимише одузимање дела територије!

И да је Србији понуђен другачији и конкретнији споразум, нико историјски одговоран у овом тренутку га не би смео потписати. А камоли ову вечеру у најави, како би се у преводу овај споразум могао звати. Прошлост памти да се за вечеру и вера продавала али не и за голо обећање да ће вечера ускоро почети да се спрема.

Дакле, вешти европски трговци и остали ђавољи адвокати су се договорили око цене српске светиње. Ништа! Нула! И она мршава шаргарепа наспрам овога великог ништа делује баш меснато.

А за г-ђу Грос то је врхунац ЕУ подстицања. Чак је приметна и доза љутње и увређености због таквог крајње непримереног понашања српске стране.

Она као да каже: „Где је доза европског стила и ноншаланције када вам нешто узимамо. Зар вас ништа нисмо научили?Шта се стално отимате и дижете буку? Сад вам и то параванско ништа нећемо нудити. Само ћемо вам одузети то ваше Косово и више вас нећемо ни вербално тешити. Јер…то је правда. Наша правда!“

Ето у таквом времену живимо.

Правда се од високих моралних идеала срозала до батине у рукама јачег. Том јачем није довољно да отима туђе. Он, умишљајући да је свемогућ, има неодољиву жељу да му жртва аплаудира док над њом чини насиље.

Али, свака батина има два краја, са истока разлива се светлост… а времена се мењају.

.........................................
.........................................
.........................................

Dakle, protesti će se nastaviti u sredu.

Sutra će biti neki performans.

Priča se da će sutra doći i neke fašističke organizacije da uzurpiraju skup. Videćemo.

Selo gori, a baba se češlja.

dok traje operacija nema igranke 

Znam ja da se spermaju provogacije samo da Srbi ispadnu genocidan narod kako bi Siptari imali opravdanje za nezavisnost.

haha pa nijedan narod ne moze biti genocidan. mislim sta znace ti stereotipi?

a skup koji najavljuje vanja nije skup protiv srba, nego ZA evropsku uniju

A sta je to

pa cim neko kaze da je Srbin i da je za Kosovo i Metohiju odma mu se lupe etikete da je radikal,demokrata i slicno.Kao da covek ne moze zastupati takve stavove a ne pripadati ni jednoj stranci....

pa ako ne znas, onda nista. bar se o tome toliko pisalo, govorilo, jos ako si imao prilike da posetis neku zemlju EU...


pa moze, naravno, ali mnogi koriste stranacke argumente pa mozda zato idu te etikete