Ја највише волим те педагоге...

И то опширне до крајњих граница .
Јеботе, ако не можеш да кажеш шта хоћеш у две реченице, мислим стварно...

Slučajno neke od najbogatijih i najrazvijenijih zemalja sveta.


A Srbija i pravda  -> pravo - nepostoji u Srbiji


iz fabriika koje su u vlasništvu ? Tih malih država ?


Šta mi njima možemo da izvozimo tj. u EU:

- hranu  (mlečne proizvode, meso , svašta ... )

- intelektualne usluge (software)

- rakija bi bila brend srbije

Зато може у 20 редова да каже да не зна шта хоће.  

Nema pravde zato sto oni tako kroje.Ovde se Srbi i Srbija najmanje pita.
Posto su oni

onda oni i kroje kako ce da bude u Srbiji.Zato i nema pravde ni u Srbiji.A nema je ni u EU.

Da u kojoj rade ljudi za male pare.Tako ce i kod nas.

Kineski radnici pozivaju na bojkot Diznija zbog surove eksploatacije
Autor: Tanjug | 23.01.2008 - 09:26

Radnici jedne fabrike u Šenčenu u Kini pozivaju ljude širom sveta na bojkot Diznijevih igračaka tvrdeći da se one prave u nehumanim uslovima uz prekomernu eksploataciju lokalnh radnika i prećutni blagoslov Diznija.

Radnici fabrike Haovej traže odštetu od po 100.000 dolara za neplaćene nadnice i prekovremeni rad. Oni tvrde da su radili i po 347 sati svakog meseca iako je po zakonu o radu dozvoljeno 40 sati nedeljno plus 36 sati prekovremenog rada svakog meseca
"Ljudi treba da bojkotuju Diznijeve igračke" rekao je jedan od njih. "Mi nikada ne bismo svojoj deci kupili ove igračke jer znamo da se one proizvode uz preveliku cenu po radnike." izjavio je za DPA radnik po imenu Čeng, inače svršeni student umetnosti.
Njegov kolega, vajar po imenu Huang kaže da je godinama provodio i po 17 sati dnevno u fabrici Haovej, na proizvodnji igračaka s likom Diznijevih junaka. Njegov zadatak je bio da pravi kalupe za masovnu proizvodnju Diznijevih plastičnih igračaka na osnovu fotografija likova iz filmova kao što su "Lepotica i zver", "Pirati sa Kariba" i slično.
U februaru prošle godine, Huang i četvorica njegovih kolega su napustili posao i pokrenuli sudski postupak protiv Haoveja trazeći 100.000 dolara za neplaćene nadnice i prekovremeni rad. Čen (30), koji je završio fakultet za umetnost u provinciji Fuđan i radio u Haoveju pet godina - pokazao je karticu firme, na kojoj se videlo da je u decembru 2008. godine radio obično od 8 ujutro do ponoći. Radio je sedam sati nedeljno, s pauzom samo subotom uveče i nakupio 265,5 radnih sati i još 77,5 sati prekovremeno.
Kada se uključi i prekovremeni rad, vajari su zarađivali do 450 dolara mesečno, tri puta više od onoga što su mogli da zarade radnici u proizvodnji, ali kazu da su toliko iscrpljeni radeći s nelegalno niskom nadoknaom da su odlučili da se suprostave situaciji. U septembru su im se pridružile i stotine slabije plaćenih radnika, protestujući protiv loše plate i radnih uslova.
Vajari su svoj slučaj izneli Birou za rad i najpre im je ponuđena kompenzacija u iznosu dvomesečne plate. Odbacili su ovu ponudu i posle više nedelja radničkih nemira, okružni sud je presudio da treba preispitati njihovu nadoknadu. Još uvek čekaju rešenje.
Čen smatra da je to mnogo više od pitanja novca. "Dizni tvrdi da njegovi podugovarači treba da poštuju lokalne zakone o radu i štite prava radnika. Ti zakoni nisu ispoštovani, ali Dizni i dalje naručuje od Haoveja. Nikada nismo videli da bilo ko iz kompanije Dizni dođe da prokontroliše fabriku", rekao je on.
Organizacija "Studenti i naučnici protiv korporativnih zloupotreba", sa sedištem u Hongkongu je nedavno poslala pismo izvršnom predstavniku za Dizni Rodžeru Ižeru, zahtevajući da kompanija vodi računa da kineske kompanije koje angažuje poštuju lokalne zakone o radu. "Dizni upošte ne idenitifikuje i ne rešava kršenja prava radnika u svom proizvodnom lancu" navedeno je u pismu, uz napomenu da bi kompanija koja je 2006. imala prodaju u vrednosti od 34,3 milijarde dolara "trebalo da učini više".
Predstavnik Diznija je rekao da su inspektori Diznija u junu utvrdili kršenja radnog zakona i da su preduzete mere da se to ispravi.

Очигледно је то разлог хиперпродукције књига у свету.

 
Тачно тако! Примиће нас само под условом да и даље наставимо да финансиранмо њихову, инострану привреду.   Спољни дуг Србије данас је 300% већи у односу на 2000.   годину.    Народ се дави у кредитима којим се набавља роба широке потрошње па се банке у Србији које су углавном 99,9% иностране, задужују код својих матица у другим земљама.   Тим иностраним средствима становништво опет купује производе, који су најчешће увезени.    

Niko te ne tera da kupuješ ili kupiš : TV, računar ili mobilni telefon

Кад скупиш паре купиш то, не улећеш у кредит због фена и усисивача ваљда!

Нико ме не тера ни да идем у ЕУ, а нико ме и не зове. Према томе...  

Kako mislite da Srbija ekonomski ojača, okružena  zemljama EU ?

Odgovor : pa .... rednici u Kini ... dužničko ropstvo, to nećemo ... Kina ... njihova pravda ....

Odgovora nema


Нико ме не тера ни да идем у ЕУ, а нико ме и не зове. Према томе...

Ne ne tera te, možeš slobodno da živiš kao siromah ceo život,
niko ti to neće oduzeti. U stvari lokalne patriJote će ti pomoći u tome