Evro pada i dalje
D. I. K., 3. jul 2006

BEOGRAD - Jedan evro vredi 84 dinara! Ovo je zvaničan srednji kurs Narodne banke Srbije. Evro je, inače, na ovom nivou bio 17. i 18. avgusta prošle godine, kada je po srednjem kursu, vredeo 83,92, odnosno 84,02 dinara.
Podsetimo, NBS je u petak intervenisala, prvi put ove godine, kupovinom deviza na Međubankarskom deviznom tržištu (MDT) upravo da bi sprečila značajnije ja­čanje dinara. Tada je utvrđen srednji zvaničan kurs za devize u iznosu od 84,9995 dinara za jedan evro. A, ukupan obim trgovine između banaka i NBS na ovom tržištu bio je 4,1 milion evra.U ponedeljak je, pak, ostvaren ukupan obim tr­govine od svega 25.000 evra, a kurs je formiran na nivou od tačno 84 dinara za evro.
Pomenuti srednji kurs od 84 dinara primenjuje se od ponoći, za potrebe knjigo­vodstva, statistike, obračun carina... Ova vest obradovaće i one koji otplaćuju kredit vezan za evropsku valutu, jer banke uglavnom ratu vezuju za zvanični sred­nji kurs.

Izvor: Novosti

Klasika. Srari Slobin recept. Smanjuju vrednost EUR u periodu kad gastarbajteri masovno dolaze na odmore, a kad bude vreme da se seljacima plati žito i sl. kurs će ''sasvim slučajno'' naglo skočiti.

Ispravka, Evro danas vredi 83.5 din. Dakle pad se nastavlja...
Ma to povukli dinare sa trzista zbog gastarbajtera koji sad dolaze u velikom broju i na taj nacin im jeftino pokupe devize.

Nema veze sa gastarbajterima...
Povecana je obavezna rezerva banaka kod kreditiranja, znaci manjak dinara kod banaka za kupovinu valute,
opadanje traznje za Evrom i njegov pad, sto  ima za krajnji cilj obaranje inflacije. U 6 mesecu je vec ubijana maltene na nulu.
Samo jedan od nacina suzbijanja inflacije, ni manje ni vise....

Pad kursa evra kod mnogih građana je izazvao zbunjenost
Dinar jak do kraja jula

Jačanje dinara treba očekivati i narednih dana, a moguće je da će taj trend biti nastavljen i do kraja ovog meseca. Uzroci su brojni, od veće ponude deviza na tržištu, uticaja sezone, do delovanja restriktivne monetarne politike Narodne banke Srbije. U svakom slučaju, treba poslušati savet ekonomista upućen građanima da, ukoliko imaju višak dinara, pametno ih ulože i zarade, kao i da bez preke potrebe ne prodaju evre.

Na jačanje dinara, po mišljenju Saše Đogovića, direktora Centra za marketinška istraživanja „EU marketa“, osim veće ponude deviza, ima i priliv doznaka naših ljudi koji su zaposleni u inostranstvu.

- Ovakav kurs dinara je oscilatornog karaktera i verujem da će se do kraja leta evro vratiti na pređašnje stanje. Moj savet građanima je da čuvaju dinare, odnosno da, ukoliko su u situaciji,

kupuju evre. Takođe, pravo je vreme da se višak dinara uloži u štedne zapise Narodne banke Srbije na koje je godišnja kamata od 24 odsto, što je vrlo povoljno ukoliko se ima u vidu odnos kretanja inflacije i kursa - kaže Đogović.

Slabljenje evra na kursnim listama, kako kaže za „Blic“ dr Dejan Erić, profesor Beogradske bankarske akademije, u direktnoj je vezi sa restriktivnom monetarnom politikom NBS koja je dala efekte.

- Povećanjem stope obavezne rezerve povučen je jedan deo dinara iz opticaja, a na to je uticala i prodaja štednih zapisa NBS. U ekonomiji je tako, kad god imate manju ponudu dinara, dolazi do jačanja kursa. Ne verujem da će dinar dugoročnije jačati, jer ovo nije realna situacija. Interesantno je da prvi put kurs nacionalne valute ne ide samo nagore već i nadole, što je dobro - ističe Erić.

U centralnoj banci povodom sve glasnijih optužbi da ona veštački drži kurs dinara odgovaraju da NBS nije institucija za štimovanje deviznog kursa, koji je za nekog dobar, a za nekog loš.

- Dnevni nivo kursa određuje tražnja, odnosno ponuda deviza koja sada na deviznom tržištu u značajnoj meri nadmašuje iskazane potrebe za njima. Odnos ponude i tražnje deviza ima odlučujuću ulogu kod formiranja kursa dinara prema evru. I pored toga, mnogi učesnici na deviznom tržištu kao da su zatečeni činjenicom da je poslednjih dana došlo do značajne apresijacije domaće valute, pa se, kao i uvek, odgovornost pokušava prebaciti na NBS - kaže se u saopštenju centralne banke.

- Odnos kursa dinara i evra je podjednako nepredvidiv kao i odnos evra i dolara, ili švajcarskog franka, pa zato stalne konverzije domaće u stranu valutu i obrnuto nose sa sobom valutni rizik i samo pune džepove menjača. U slučaju značajnih dnevnih kolebanja NBS je spremna da reaguje kao što je to učinila krajem prethodne nedelje, ali dugoročniji trend je svakako slobodno kretanje kursa umesto rukovođenog plivanja - naglašavaju u NBS.

Danijela Nišavić

Izvor: Blic

VELIKA PONUDA DEVIZA OBORILA KURS EVRA
Dinar i dalje „pliva”
Teško do evropske valute jer menjačnice nisu sklone prodaji po niskoj ceni    

Dinar je juče, posle dugo vremena, malo izgubio na vrednosti, a evro poskočio. U proseku za 60 para, zavisno od menjačnice do menjačnice, čime se naša nacionalna valuta donekle vratila u staru kolotečinu – da pliva s promenljivom srećom u vrtlozima ponude i tražnje. Ovome je prethodila teška kupovina evra, a građani i centralna banka uglavnom su za nestašicu krivili menjače.

Prema rečima Aleksandra Jarebića, direktora Odeljenja za trgovinu u Rajfajzen banci, oni gotovo da nemaju nikakav uticaj na to što se evro teško kupovao i prodavao. Trenutno vlada pogrešno mišljenje da je nestašica ove devize uzrok njihovog poslovanja, a poenta je u tome što je kurs konačno počeo da se određuje tržišno i što se velika količina deviza nalazila u bankama. Trenutno, ističe on, banke imaju veliki priliv sredstava iz inostranstva, pa su međusobno ovih dana dosta trgovale. A kada je ponuda velika, a tražnja mala, tada cena pada.

– Tražnja je bila niska, a evro je lagano padao. Sve do one najniže granične vrednosti od 84 dinara za jedan evro. Juče se znalo da evro mora krenuti nagore i zato ga gotovo niko nije ni prodavao. I u menjačnicama imaju neke informacije o tome kako će se kurs kretati pa je logično da su svi čekali veću cenu. Inače, njihov uticaj na kurs je gotovo neprimetan, jer od ukupno pedesetak miliona evra, koliko se juče trgovalo, samo nekoliko miliona je razmenjeno u menjačnicama – objasnio je Jarebić i procenio da ponovo dolazi period kada će evro početi da raste, a dinar da slabi.

Tako će se, kaže on, do kraja godine dostići vrednost od 90 do najviše 91 dinar za jedan evro, što bi trebalo da predstavlja neki realan odnos. Kupovni kurs Vojvođanske banke za efektivni strani novac u valuti juče je iznosio 84,6 dinara za evro, dok je prodajni iznosio 85,53.

– Efektivnog stranog novca u evrima ima sasvim dovoljno na svim šalterskim mestima Vojvođanske banke. Nije zabeležen slučaj da nismo imali potrebne količine evra, niti bilo kakve poremećaje na tržištu – kažu iz informativne službe Vojvođanske banke.

A u prestoničkim menjačnicama, i juče je, bez obzira na to što je kupovni kurs skočio u proseku 60 para, bilo teško pronaći ovu valutu. Na pitanje da li ima evra, sa šaltera se najčešće uzvraćalo novim pitanjem: „A, koliko vam treba?”. U nekim menjačnicama dobijali smo odgovore da ove valute ima „onako”, što je u slobodnom prevodu jedne kasirke iz centra Beograda značilo – zavisi od trenutka. U času kad smo mi ušli u menjačnicu i 50 evra je bilo „krupno”, jer je, kako nam je rečeno, jedna veća transakcija izvršena nekoliko minuta pre nego što smo ušli.

Primera radi, u menjačnici „Pirana”, juče oko podneva kupovni kurs bio je 84,05, a prodajni 85,30, za razliku od prethodnog dana kada je kupovni kurs bio čak 83,65. I u menjačnici „Dok” gotovo da smo naišli na identičnu situaciju. U „Moneti” se evro juče otkupljivao za 82, a prodavao za 86 dinara.

Iz NBS saopštavaju da se veliki broj građana ovih dana javljao upravo sa ovom pritužbom. Da je zbog pada kursa smanjen i otkup evra od građana, pa ga zato nema na šalterima.

– NBS je pismom podsetila sve menjače na obaveze koje su preuzeli kada su dobili licence za bavljenje ovim poslom. To podrazumeva profesionalno ponašanje što znači da bi bez obzira na dnevne oscilacije kursa trebalo da kupuju i prodaju strane valute, odnosno da ne mogu da kalkulišu sa kursnim rizicima i svojom eventualnom zaradom. Upozoravamo menjače da ne mogu biti sigurni i da ono što danas dobijaju, sutra mogu da izgube kroz kursni rizik – napominju iz centralne banke.

Kurs dinara prema evru, podsećaju, formira se tržišno, na osnovu ponude i potražnje i oscilacije su svakodnevna pojava sa kojom treba da računaju i privredni subjekti i banke i menjači, ali i građani. U Narodnoj banci podsećaju da se i na njihovim šalterima, kao i na šalterima drugih banaka može obaviti kupovina i prodaja ove devize.
Iz Narodne banke Srbije zaprećeno je i da će se na kalkulacije ovakve vrste najoštrije reagovati. I to oduzimanjem licenci za rad, jer ovakvim poslovanjem menjačnice narušavaju poverenje koje je uspostavljeno u finansijskom sektoru.
Anica NikolićGorka pilula u šećeru
Mjuzikl „Čikago” tumačićemo kao ozbiljan dramski tekst koji kroz muzičku formu izražava svoj protest prema devijacijama u društvu    
Kokan Mladenović
Foto L. Vuletić


„Dobrodošli. Dame i gospodo, uskoro ćete videti ubistvo, pohlepu, korupciju, nasilje, iskorišćavanje, preljubu i izdaju – sve te stvari koje su nam svima pri srcu”– prve su replike popularnog brodvejskog mjuzikla Boba Fosa „Čikago” čije probe su upravo počele u Pozorištu na Terazijama u Beogradu, u režiji Kokana Mladenovića. Premijera se očekuje 14. i 15. oktobra 2006. godine uz veliku glumačku ekipu.

Mnogo meseci ranije aktiviran je ceo mehanizam saradnika koji su angažovani na projektu „Čikago”, a primenjen je brodvejski sistem audicije za odabir glumaca.

Reditelj Kokan Mladenović koji je svoje prve predstave ostvario u Pozorištu na Terazijama, poznat je po predstavama „Alan Ford”, „Mir”, „Hamlet”, „Revizor”, „Per Gint” i mnogim drugim.

INTERVJU

Želeli ste da ponovo radite Aristofanov „Mir”, a dogodio Vam se „Čikago”...

– Pozorište na Terazijama je moja prva beogradska ljubav, gde sam uradio Aristofanov „Mir”, praktično na početku karijere. „Čikago” Boba Fosa je možda bliži brehtovskom poimanju pozorišta nego klasičnom mjuziklu, onako kako smo mi navikli da ga tumačimo. U pitanju je jedna veoma mračna priča, ozbiljna društvena satira koja se tiče, uslovno rečeno, Čikaga dvadesetih godina. Već na samom početku ceremonijalmajstor nas uvodi u svet korupcije, preljube, kompromitovanog sudstva, potkupljive policije, estrade, skandala i kada to pogledate vidite da je to veoma slično Srbiji danas, gde je sve na prodaju, gde je sve ukaljano političkim primitivizmom i opštom estradizacijom društva. Naravno, to nije ono što ćemo potencirati tokom rada na predstavi, ali je meni jako izazovno da kroz jednu uslovno rečeno „laku formu” možemo da kažemo mnogo ozbiljnih stvari. Mi ćemo „Čikago” tumačiti kao ozbiljan dramski tekst, kao jednu izuzetnu društvenu satiru koja kroz muzičku formu izražava svoj protest prema svemu onome što je devijantno u društvu u kojem se nalazimo.

Naši glumci nisu navikli na takav sistem audicija. Mnogi su čak komentarisali da im je bilo jako mučno. Koji je Vaš stav?

– Dolaze, na sreću, vremena kada će celokupni sistem vrednosti morati da se prevrednuje, pa će tako nužno doći do promena u sistemu rada u teatrima i selekcioniranju aktera. Sistem audicija, pogotovu za jednu ovako zahtevnu formu koja traži glumce podjednako vične pevanju i plesu, kao i glumi, garantuje da će se na sceni naći samo najbolji, samo oni koji svojim kvalitetima garantuju visok standard predstave. Naš posao je posao u kojem minuli rad i medijska pažnja ne znače ništa bez stalnog usavršavanja i dokazivanja individualnih kvaliteta. Svi smo mi u poziciji da stalno budemo proveravani i tržišno iznova vrednovani.

Da li je mjuzikl „Čikago” nastavak Vašeg rediteljskog rukopisa, u kojem su predstave mesto susreta dva sveta, odnosno sudara života i pozorišta?

–U „Čikagu” postoji predstava u predstavi, kroz čije igranje Roksi Hart, koja naivno ulazi u taj svet šou-biznisa i svet zločina, saznaje gde to zapravo živi, saznaje da su pravila po kojima funkcioniše društvo daleko od istine, pravde i morala i da jednostavno ne postoji zločin koji mora da ima kaznu. Za sve postoji oslobađajuća presuda, pitanje je samo veštine i cene. Ne bih da vulgarizujem, ali mi u Srbiji imamo nekoliko monstruoznih procesa gde se ubice šepure po sudnicama, smeju u lice pravdi, izvrgavaju ruglu ono što bi trebalo da bude pravosudni sistem i slično. Srbija jeste jedna estradna scena prepuna lažnih junaka. To je, jednostavno, nakaradni mjuzikl koji mi živimo.

Pozorište je, po Vama, ogledalo svog vremena. Da li u tom smislu mjuzikl „Čikago” u pravo vreme stiže u Srbiju?

– „Čikago” nije ljupki mjuzikl iz dvadesetih godina koji se postavlja na scenu zbog dobrog pevanja ili spektakla. On je gorka pilula upakovana u šećernu vunu. To je nešto što se lepo gleda, ali i ostavlja mučan ukus u stomaku na kraju predstave.

Tvrdite da smo u poslednje vreme živeli  kičersku pink stvarnost i da će nam biti potrebno puno vremena da podignemo tu lestvicu ukusa. Kako to objašnjavate?

– Čikago dvadesetih godina je grad u kojem caruje kriminal, u kojem su mafija, korumpirano sudstvo i mediji sumnjivog ukusa moćniji od onoga što bi trebalo da bude ozbiljna država. Srbija je upravo to. Naši sistemi vrednosti zasnivaju se na estradi, idoli naše dece su kriminalci, kod nas se jednom nedeljno desi neko mafijaško ubistvo; jednostavno, sistem vrednosti naših života trenutno je zasnovan na veoma niskim postulatima. Tu ne funkcionišu ni crkva, ni policija, ni sudstvo, ni politički sistem. Ukratko, taj brižljivo negovani primitivizam, skopčan sa pohlepom i lakim uspehom, odrazio se na svaki segment življenja. Čeka nas ogroman i ozbiljan proces oporavka, mada nisam siguran da to može da se dogodi do moje duboke starosti.

Volite smelo i hrabro pozorište, a mišljenja ste da je domaći teatar prilično dezorijentisan. Da li se nešto promenilo?

– Ne, zato što se nije promenila država. U državi koja je potpuno dezorijentisana u smislu napretka, budućnosti, transformacije u modernu evropsku državu iluzorno je očekivati da će upravo pozorište biti to koje ima jasan koncept u kom pravcu želi da ide. Pozorište je uvek ogledalo svog vremena, čak i onda kada je to vreme nakaradno. Naša pozorišta su i dalje bolno dezorijentisana, u smislu njihovog cilja, zadatka, namene, repertoara tako da je naš pozorišni život jedno ružno svaštarenje.

Da li našim pozorištima nedostaju domaći dramski tekstovi?

– Mi, već dugi niz godina, nemamo „proizvođača” dramskih tekstova sa velikim autoritetom. Pozorištima je nužna „hrana” u vidu nove dramske literature. Naši, možda najveći, pisci pišu vrlo sporadično za pozorište, a potreba za novim tekstovima je ogromna i mi od srednje generacije pisaca, ako izuzmemo recimo Sinišu Kovačevića, Stevana Koprivicu i Nebojšu Romčevića, pa do ove najmlađe kao što su Biljana Srbljanović, Maja Pelević i drugi nadareni ljudi, imamo priličnu prazninu od gotovo dvadeset-trideset godina. Mislim da je to ozbiljan problem i naše dramske škole i pozorišta koji ne neguju dovoljno dramski tekst. Podsetimo se i Sterijinog pozorja, koje je u poslednje vreme usredsredilo svoj repertoar na svega nekoliko novih imena, a silne mlade pisce ili značajne pisce starije generacije ostavilo, tendenciozno, po strani.

Zamera Vam se da u pozorišnoj zahuktalosti ne umete da se zaustavite na vreme...
– To je moje osećanje pozorišta i sveta. Nekada je previše temperamentno, nekada previše radikalno, ali ne mogu da pravim predstave iz tuđe glave i onoga što je trenutno osećanje mode, tržišta ili da bi zadovoljilo prohteve pozorišnih klanova. Jednostavno – volim da moje predstave budu moje, dopadale se ili ne. Mislim da je bolje da se umetnik ne ogreši o sebe, makar se ponekad ogrešio o ono što su opšti zahtevi tržišta.

Borka Trebješanin

Izvor: Politika

Evro opet igra
E V N, 7. jul 2006

BEOGRAD - U menjačnicama u Beogradu, ali i u ostalim gradovima Srbije, evro je ponovo mogao da se kupuje, ali, naravno, po većoj ceni.
- Prodajni kurs je 85,9 dinara za evro, a ako želite veću količinu dogovorićemo se za cenu - rečeno nam je juče u jednoj od menjačnica u centru grada. I u dru­gima je bila slična situacija, mada smo retko zaticali građane da kupuju i proda­ju devize.
U novosadskim menjačnicama gotovo da je nemoguće kupiti makar 50 evra. Gra­đani su ovih dana kupovali evre, a skoro u potpunosti prestali da ih prodaju. Ova­kav poremećaj odrazio se na sve menjačnice u ovom gradu, koje su problem mo­gle da reše kupujući evre od Narodne banke. Ali, skoro ni jedan vlasnik nije se odlučio na taj potez, pre svega, kako navode radnici, zbog nepovoljnog kursa pri toj transakciji.
- U menjačnici u kojoj radim, a koliko znam i u ostalim isto tako, evre nisu povla­čili iz prodaje, već je razlog što malo ljudi hoće da proda ovu valutu, a kupuju je u velikim količinama, tako da vrlo brzo nemamo dovoljno evra i ne možemo nor­malno da radimo - objašnjava J. M. radnica u jednoj od novosadskih menjačni­ca.
U Subotici se kurs evra polako vraća u normalu, a prodajna i otkupna cena juče su za po dinar bile više u odnosu na kurs od 1. jula.
- Evro groznica u Subotici prolazi - kaže Sonja Lukač, diler iz jedne od najpovolj­nijih menjačnica u gradu "Lučijano". - Posle velike tražnje, juče nam je u kasi i ostalo deviza koje nismo uspeli da prodamo. Mislim da će se evro već za koji dan vratiti na stari kurs od 87 dinara, ili tu negde...
U menjačnici "Buck C" ne pamte ovako veliku potražnju za kupovinom evra.
- Prodaja evra je smanjena od 60 do 70 odsto u odnosu na raniji period, ali se stanje iz dana u dan normalizuje - navodi Ksenija Lazarev Stojšić i ističe da evro samo "na sitno" menjaju građanu kojima su dinari odmah potrebni.
Menjačnice u Nišu nisu zatvarale vrata za vreme pada kursa evra, mada je ove valute na tržištu bilo manje nego uobičajeno. Situacija se sada, sa prodajom evra, normalizuje.
- Mi zarađujemo na razlici između kupovnog i prodajnog krusa i ako novac uplati­mo na račun, nemamo čime da radimo - tvrdi jedan od menjača. - Do manjka evra na tržištu došlo je zato što narod nije hteo jeftino da nam ga prodaje, a mi prodajemo uglavnom ono što otkupimo od građana...

NA KURSNIM LISTAMA
U BEOGRADU je u petakl evro mogao da se kupi i za 85,6 dinara. Za prodaju evropske valute građani su dobijali uglavnom 84,3 dinara. Evro je u Subotici u po­jedinim menjačnicama koštao svega 85,10, dok je otkupni kurs išao od 84 do 84,8 dinara. U Nišu su menjači otkupljivali evro po 84,5 a plaćali ga između 85,64 i 86,32 dinara. Dok je u Novom Sadu prodajni kurs 85,73 a kupovni 84,29 dinara za jedan evro.

TOKOM NEDELjE
Srednji kurs NBS je ovog ponedeljka bio 84,999 dinara za evro. Potom u utorak svega 84 dinara. Isti kurs bio je i u sredu. Dinar je zatim oslabio za 60 para, pa je srednji kurs bio 84,6 dinara u četvrtak, pa 84,88 dinara u petak. Današnji sred­nji kurs NBS je 84,85 dinara za evro.

Izvor: Novosti

Pomucio se moj kolega, nema sta.

Nista ovo je vjestacko, zato kad se vrati na onaj pravi nivo ima za glavu da se hvatamo.

A zar ti to ne deluje malo vestacki, ja ne mislim da je to zbog stranaca i njihovih para, slazem se da se inflacija obara mada nisam siguran da je na nuli tj nikako nije mogla doci na nulu jer su cene skocile u poslednjih 4-5 meseci, mozda je na nuli u poslednjih 3 meseca (nisam strucan za ovu ekonomiju ali koliko mi je poznato inflacija se racuna u zavisnosti od mnogih faktora medju kojima je i rast cena u odnosu na prosecna primanja), medjutim meni sve to deluje kao fora kojom ce se dinkic i drustvo nakupiti evra, a kasnije dici kurs i zajebati strane banke koje ce od njih taj evro morati da otkupe kada trziste preplave dinarima koje su povukli, naravno da je i jedan od motiva smanjenje inflacije na papiru ali nisam siguran i da je jedini motiv