... evo sta me zanima ... neko je pitao ... a ja da pitam vas ...


Jesu li vrlo emotivni ljudi posljedica evolucijskog razvoja ili njezin nus-proizvod?
Što je covjek emotivniji, to je udaljeniji od primitivnih oblika života.
S druge strane, u evolucijskom smislu zbog toga ima manje sanse za opstanak (neko ko je bezosecajan lakse ce prebroditi krizne situacije)...

U evolucijskim vremenima bili su u sklopi sa svojom emocijama ljudi. A što se od tada menjao to je počeo od zemljoradu, ili tačnije kod neki druge antropolozima od baštovanski civilizacijama.
A vrhunac otudjivanja je bilo u vreme teokracije.
Danas već bolje od toga situacija, komunikacijski paradigme u porodicama i privatnim sverama počinje da bavi sa ljudskim oećanjima. Globalizacija pomozi u tome da posatejmo više ljudskiji.
Al prvo počinjemo Kinkel od toga da vera je način kriza u civilizaciju. a posle možemo postepeno ići napred.

U kriznim situacijima, svako od nas ce progutati emocije, to ti garantujem...

Ih tom rečenicom si uništio ceo forum Psiholog online ~ Burek savetovaliste

@topic

Ja sam hladnokrvan na svaku lošu stvar koja mi se dogodi

pa panik je baš suprotan sa strahom, a motivacija sa besom, to je u Changeux-ov knjigu. Ovo važi i za insektima.
a zašto bi progutati emocije....ne razumem te ,moguće to misliš da ti si lično protiv globalizaciju..a to ti hoćeš, ili jednostavno si iztraumatizovan do bola do sada, i tvoji šefovi to su naučili sa tobom kad si dobio malo vreme za ponovogradnju svoju ličnosti...

... meni licno u stresnim situacijama ... proradi neka vrsta blokatora emocija ... i dok traje stres jako sam koncentrisan i pribran ... neki kazu da me nista ne moze dotaci i da me boli uvce za sve ... cak mi zena kaze ponekad da sam dovoljan samom sebi ... medjutim posle prestanka krize ... dozivim neku vrstu praznjenja ... postajem emotivno preosetljiv .... i jako kreativan ...
... mislim da bi me suvisne emocije samo sputavale u nastojanju da prebrodim takvu neku stresnu situaciju ...

Filozofska tema Kin..pitam se otkud ti pade ideja da je postavis?!

prvo
bizi je samom sebi
to je pravo pitanje
Nema manje sanse za opstanak ukoliko kanalise emociju, u svakom drugom slucaju "nije svoj" odnosno nije jos naucio na koji nacin da prevazidje takav period ili konkretnu situaciju...ukoliko traje zauvek, u tom slucaju je pogubno po jedinku u tom smislu da preterivanje u bilo cemu mora imati nekakav negativni nus-produkt.
sto ce se odraziti na neku drugu sferu zivota ... ubijanje emocije je trenutan ventil. Akumulacija dovodi do negativne posledice pre ili kasnije. Ne postoje "bezosecajni" ljudi (osim ako nemaju neki psiholoski poremecaj), vec samo ljudi koji uspesno odagnavaju ili kanalisu emociju u kriznoj situaciji, a to ne moze trajati zauvek.

Postoje dva mehanizma suočavanja sa stresom (u najopštijem slučaju) jedan je bori se ili bež,i a drugi je padni u nesvest i glumi mrtvaca.  Tako je kod primata pa su nam ta dva principa ostala u nasleđe.

Kod ljudi koji reaguju borbom ili bekstvomluči se mnogo adrenalina i noradrenalina. Mozak radi neverovatno ubrzano, pamtiš i primećuješ detalje koje bi inače ignorisao, vid je jasniji, reakcije brže. U mišićima su snažne tenzije, pritisak skače. Evo i ilustracije.

Recimo ako voziš i vidiš da ti u usuret ide nekontrolisamo vozilo koje će te udariti u tih 2-3 sekunda čini ti se kao da se vreme usporilo, misliš kako da se izvučeš i reaguješ neverovatnom brzinom. To je princip bori se uzrokovan naglim skokom adrenalina. Nakon svega još neko vreme telo je napeto, mišići zategnuti, a onda sledi osećaj iscrpljenosti i praznine.Ovo je češća opcija kod muškaraca jer je lučenje adrenalina veće kod muškaraca nego kod žena. Zato muškarci imaju brže reflekse i bolji su vozači, ali imaju u napade besa, volju da se fizički razračunavaju, ranije im strada organizam od stresa.

Druga verzija beži nastaje isto pod udarom adrenalina i noradrenalina. U suštini slično, ali se polje razmišljanja delimično sužava i fokusira samo na prostor za beg. U saobraćaju to često znači da će vozač pritisnuti gas još jače ili priotisnuti kočnicu, a neće dovoljno manevrisati. Posle događaja obično sledi isti scenario kao i prve reakcije s tim što je prisutna doza histerije, plačljivosti, ali ne i želja da se tuče. Ovaj model je češći kod žena i starijih muškaraca.

Treća opcija padanja u nesvest je reakcija suprotna poplavi adrenalina i noradrenalina. Ona nastaje usled toga što se luče veće količine inhibitora (koji se inače luče u organizmu posle poplave adrenalina i noradrenalina) ali ne dolazi do poplave adrenalina. Tad osoba gubi svest, koncentraciju, fokus, ponaša se nelogično, dezorijentisano, oseća veliku mišićnu i umnu slabost. Krivci su GABA, dopamin i serotonin i još neki inhibitori. Odnosno krivac je izostanak lučenja adrenalina i noradrenalina. Ova reakcija česta je kod dece i mlađih žena.



adrenalin i noradrenalin

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD

TEORIJE EMOCIJA

Меđu pokušajima dа se objasni emocionalno ponašanje ljudi u celini, možemo razlikovati dve grupe teorija. Jednu grupu čine opšte teorije kojima se želi pokazati u čemu је smisao javljanja osećanja u ljudskom životu i koju ulogu imaju osećanja u snalaženju i prilagođavanju čoveka na stvarnost. Drugu drupu čine posebne teorije koje težište polažu na objašnjenje uloge pojedinih neurofizioloških procesa koji se odvijaju pri emocionalnom reagovanju.

1. Teorija reagovanja na iznenadnu situaciju (teorija emergencije)
Ро ovoj teoriji emocionalno reagovanje predstavlja naglu i posebnu mobilizaciju organizma radi toga dа bi organizam postao sposoban dа savlada neočekivano nastalu situaciju i opasnost koju takva situacija krije. Bliska ovoj teoriji jeste teorija koja emocionalno stanje smatra stanjem vanrednog aktiviranja organizma. Naš organizam је uvek aktivan (potpuno neaktivan је samo mrtav organizam). Postoje različiti stepeni aktivizacije organizma. U neemocionalnom stanju organizam је u celini manje aktivan nego u emocionalnom stanju, а kod blagih emocija opet manje nego kod afekata. Povećana aktivizacija osposobljava organizam zа veći napor i za bržu i odlučniju akciju. Postoji, međutim, jedna granica celishodne aktivizacije. Каd aktiviranje organizma pređe ovu granicu, onda ova povećana aktivnost nije više korisna jer dovodi do neusklađenog ponašanja.

2. Džems-Langeova teorija
Ро ovoj teoriji, emocije nastaju kad mi na opaženu situaciju reflektorno reagujemo promenama u radu pojedinih unutrašnjih organa. Ove organske promene doživljavamo kao organske osete i upravo ovi oseti о promenama u našim unutrašnjim organima čine suštinu emocija. Mi ne рlаčеmо zato što smo žalosni ili ne stiskamo pesnice zato što smo ljuti nego smo mi žalosni zato što рlаčеmо, а ljuti što stiskamo pesnice. Namerno izazivanje pojedinih pokreta karakterističnih pri određenim emocijama dovode i do javljanja emocija.

3. Kenon-Badova teorija
Ova teorija je zasnovana na eksperimentima na hipotalamusu te se naziva još I hipotalamička teorija osećanja Ona polazi od predpostavke da je emocionalno doživljavanje posledica pražnjenja iz hipotalamusa, a ne posledica visceralnih ili skeletnih aktivnosti. Aktiviranje hipotalamusa istovremeno izaziva sprovođenje nervnih impulsa u moždanu koru i u pojedine unutrašnje organe. Međutim, s obzirom na nedostatke ili, bolje rečeno, specifičnosti emocionalnih reakcija nastalih stimulisanjem hipotalamusa, može se zaključiti dа ni Džems-Langeova teorija niti hipotalamička (Kenon-Badova) ne pružaju potrebno objašnjenje veza koje postoje između emocionalnog doživljavanja i emocionalnog ponašanja. U tom smislu postoji široka mogućnost daljeg eksperimentalnog ispitivanja.

4. Kognitivna teorija emocija
Moderna psihološka istraživanja potvrđuju hipotezu dа emocija nije samo svest о telesnim promenama. Organske promene koje su veštački izazvane i koje su karakteristične za emocije straha ili gneva, ne dovode do punog doživljaja tih emocija. U eksperimentu ispitanici nisu doživljavali pravu emociju straha ili gneva. Oni su osećali "kao dа su ljuti", "kao dа osećaju strah", а ne dа su ljuti i poplašeni. Vidi se dа је za puni doživljaj emocije nešto nedostajalo. Ро mišljenju izvesnih psihologa, nedostajala је jedna saznajna, kognitivna komponenta.