Nauci me da govorim

nauci me da govorim
(u ogledalu)
nemam sta da promenim
(mene cuvaju)
kao slucajno ja sam sakrio
nisam zeleo da znas
koliko imam godina kada se spusti zavesa
kako lutka izgleda posle tudjih dodira

hteo bih da izgubim
(svoje oblike)
da se samo uplasim
(tvoje logike)
izgleda opet uspeva
sasvim se dobro pretvaram
da je kao pogresno sve sto se nije desilo
da kao nisam nasao sve sto nije potrebno

pravi grad se gasio
nije bilo obicno
ipak nisam cekao dok se jako ljuljalo
ne znam sta sam mislio
ne znam sta sam rekao

Zauvek i jos dan

Ne pomeram se,
pokreti nista ne znace,
blede su senke,
ispred sobe opet su se kao sa trake vratile
svetlucave stvari tako potrebne.

Sakupljas sve
signale sa tajne linije,
ciste su veze,
ali posle poziva me paranoja kratko prekine,
sa druge strane ko prisluskuje?

Predajem se, ne zanima me,
samo jos daljinam samo cekanje,
ne pitam se, ne pitaj me,
ne misli na propustene letove,
gledam na sat, cekam na znak,
strah me je i vise nisam siguran,
nemiran sam, umoran,
ostajem zauvek i jos dan.

Novi dan zove me
i osecam sve isto je kao pre.

Napustas me,
odlasci nista ne znace,
gledam kroz tebe,
posle svakog poljupca te obuzmu
reci poslednje,
na kraju se svetla sama ugase.
(prestaje sve...)

Povedi me da hodam

Povedi me da hodam
Ovde je samo moj
Samo potpuni mrak
Gledaš me u lice
Ne vidi se ništa
Savim normalna stvar
Povedi me da hodam
Ja hocu, ja moram
Pokušavam da
Da ne uzmem previše
Opet vrtoglavica pocinje
Sve u svemu melanhonija
Isto uzvraca udarac
Ti si loše, ti se okreceš
Kao pešcani sat
Povedi me da hodam
Negde na pola
Reci mi šta sve jos treba da znam
Napiši svoje ime prstima
Pesak cu da pronadjem sam
Povedi me da hodam
Ja hocu, ja moram
Pokušavam da
Da ne uzmem previše
Opet vrtoglavica pocinje
Povedi me da hodam
Korak po korak
Sve dalje i dalje
Povedi me da hodam
Preko peska i mraka
Do poslednjeg daha
Povedi me da hodam
Ja hocu, ja hocu, ja moram
Povedi me da hodam
Dok zovem samo da probam
Povedi me da hodam

Sada ne znam gde sam ne znam sta

Sada ne znam gde sam ne znam šta
Sta još treba da ti ispricam
Ova soba to je to
Svi mi nekud plovimo
Ova soba to smo mi
Otvoreni prozori
Kazi mi gde cu da spavam ja
I sada kao da
Lagano svi tonemo do dna
Da li neko drugi mozda zna
Ja sada ne znam gde sam ne znam sta
Sada ne znam gde sam ne znam šta
Dok u vene mi ubrizgava
Ova zemlja to je to
Svi mi nekud tonemo
Ova zemlja to smo mi
Zatvoreni prozor
Kazi mi gde cu da spavam ja
I sada kao da
Lagano svi tonemo do dna
Da li neko drugi mozda zna
Ja sada ne znam gde sam ne znam sta

Sva tvoja cutanja

zamisli da znam kada se odlazi, zasto se ostaje
jer stvari koje ti se cine poznate sad su drugacije
a ja ne znam razloge dok boje prolaze

mislio sam dobro je dok letimo, i sada ponovo
od mene vise nikad nista ozbiljno
jer ja sam stajao suvise dugo, predugo
jer ja sam zaspao

bojim se da vidim, bojim se da ne cujem
zaboravljam na stara pitanja, oci se sklapaju
i opet prate me
sva tvoja cutanja

Ti vrtis sat

laze me san, jos uvek sam
u mrlji na papiru slikam svoj grad
pustam da znas da jos i sad
u snegu s trotoara zidam tvoj hram

ne znam u sta uplovljavam
ipak sam tu i zasto tebe da se bojim
ja sam hladan dok postojim
ti vrtis sat
unazad