mislim da niko od nas ne bi smeo  sebi dati  toliku vaznost a i hrabrost da odluci o bilo cijem prekidu zivota (pa i svom, naravno  )
sve ima svoj red, tok i svoje zasto

ukoliko bi se neko osmelio  i  dao dozvolu za eutanaziju ,recimo svog bliznjeg ,  rekla bih mu da je hrabar

ja tu hrabrost nemam, a  mislim i da ne zelim da je imam

Apsolutno sam svesna koliko patnje može da izazove teška smrt ali nikako ne mogu da prihvatim ideju da neko drugi može i sme da oduzme život, čak ni uz saglasnost umirućeg. Prvo umirući u velikim mukama ne može se smatrati osobom u punoj svesti jer je sigurno pod analgeticima. Odluku nije moguće doneti ni unapred, za razliku od odluke kad da se prestane sa održavanjem života, ili lečenjem. Zato nikako nije moguće reći da je bolesnik pod velikim bolovima ili u značajnim dozama opijata sam doneo odluku.

Drugo eutanazija jeste ubistvo bez obzira na eufemizme koje mu prilepimo i ne slažem se sa idejom da iko može da bude ovlašćen da ga izvrši.

Treće zaista bi se u okolnostima u kojima je velika potražnja za organima za transplantaciju moglo lako dogoditi da nekom sugerišu eutanaziju kako bi organi mogli da budu presađeni.

Što više razmišljam o temi sve mi je manje prihvatljiva ta ideja.

Prijatelju,neozbiljnost je želeti da se nekome pomogne u smrt,isto tako je neozbiljnost doneti takav zakon.Detetu nedajemo pravo da odlučuje zato što psihofizički nije sposoban da donese odluke za svoje dobro.Takođe bolesnik u teškom psihofizičkom stanju nemože racionalno da razmišlja niti da donese pozitivne i ispravne odluke,zato takvim ljudima trebaju osobe koji mogu razumno da razmišljaju.Koliko slučajeva bilo da čovek posle duže teške bolesti odjedanred ozdravi?Koliko bilo slučajeva da su  posle teške patnje ozdravili od neizlečive bolesti raka?Koliko puta bilo da su čoveka doktori otpisali,pa posle došlo do ozdravljenja,koje ni doktori nisu razumeli? Koliko ljudi bilo da posle višegodišnje kome se probudio.Pa bilo slučajeva da su se ljudi budili i posle 20 godišnje kome.
Vi biste sve te ljude osudili na smrt,ljudi koji su danas,zdravi i sretni,i sve zahvaljujuči tome što eutanazija nije zastupljeno u zakone,i što rodbina nije mogla izvršiti taj sramotni čin.Treba da bude svakom sramota ko želi da odlučuje o životima nemoćnih ljudi i pored toliko slučajeva ozdravljenja.Sramota i potpuno neozbiljno kako neki razmišljaju ovde.

Probudila se nakon 20 godina kome

Iako smo sve manje spremni da verujemo da se čuda mogu desiti primer Amerikanke koja se nakon 20 godina provedenih u komi probudila i može da govori, pokazuje da ipak ponekad treba biti uporan i nadati se nemogućem.

 Sarah Scantlin je imala 18 godina kada je stradala u saobraćajnoj nesreći nakon koje je ostala u poluvegetativnom stanju, svesna onoga što se događa oko nje, ali bez sposobnosti da govori ili na bilo koji drugi način reaguje. Otad je smeštena u centar za negu u državi Kansas.

 Sarahini roditelji su primili telefonski poziv prošle nedelje iz centra za negu gde je bila smeštena njihova sada već 38-godišnja ćerka. I umesto da prime poziv vezan za Sarah bio je to poziv od Sarah. "Čao mama", bile su reči koje je Sarah rekla majci. Lekari kažu da se Sarah Scantlin oporavlja svakodnevno otkako se probudila. Nemaju objašnjenje za iznenadno poboljšanje njenog stanja.

jbt,bash sam malopre gledao neshto o knjizi "Jonny got his gun",to je po meni najgora psihichka situacija po choveka,chak gore i od zatvaranja u samicu.
Zbog takvih i slichnih situacija je eutanazija potpuno opravdana,a opravdam je i ako je  osoba u dugoj depresiji,koja je najverovatnije neizlechiva do kraja zivota

Pa eutanazija se i trazi samo u takvim slucajevima. Nekima je previse tesko da to razumiju....
Medutim, niko mi jos nije odgovorio da li taj vojnik ima pravo na eutanaziju?

  ne znam ni za jedan slucaj ozdravljenja od neizlecivih bolesti. naravno cuo sam za neke. ne znam da li su tacne informacije ili se radi o americkom marketingu.  posebno kod nas gde ako doktoru ne date mito, nemate cemu da se nadate.
kod nas u bolnicama su takvi pacijenti nepozeljni. ako neka osoba neguje teskog bolesnika godinama, sta imamo od toga ako i kojim slucajem ozdravi jer osoba koja ga je negovala ne moze da ostane u normalnom psihickom stanju. znaci jednog (mozda) povratimo, drugog unistimo.  ako neko trpi nenormalne bolove do smrti, vi bi ste ga gledali u oci i rekli nemozemo da ti izvrsimo eutanaziju, znas trpi to je za tvoje dobro.

Postoji vremenski period do kog je moguce boriti se protiv raka. Medutim, kada kancer uznapreduje do odredenog nivoa, pomoci nema....

Ma ja sam ti Ravene više puta odgovorila da se prevo nekoga da umre ne može odvojiti od prava nekog drugog da ne postane ubica. Niko, ali baš niko nema prava da ubije drugoga.

Pacijent može da odbije nastavak lečenja, može i da izađe iz bolnice na svoj zahtev. Može da sam sebe ubije ako baš to želi i ako je to u skladu sa njegovim uverenjima. Naravno ne podržavam samoubistvo i sa iskustvom koje sam imala u životu apsolutnomoram da kažem da ubistvo nije opcija. To nije milosrđe.

Pitao si da li vojnik koji je samo telo bez mogućnosti da čuje, vidi, govori,... ima pravo na smrt. Smatram da je nemoral takve ljude održati u životu samo da bi se umanjio broj poginulih na frontu. Za to bi morali da postoje kriteriumi u radu vojnih bolnica. Ali sa kriteriumima kakvi su definisani u našem zdravstvu takav pacijent ne bi bio smatran operabilnim i ne bi ni preživeo. Kriteriumi nisu isti. Međutim ti ne možeš da znaš da li taj vojnik želi svoju smrt.

Simijon, ja govorim o drugoj kategoriji ljudi, koji nisu u stanju da sami okoncaju muke, iaoko to zele...

Sigurno je da ne zeli da vegetira kao biljka.

nije provokacija, ali da se nedaj boze tebi tako nesto desi, sta bi ti izabrala?