Pao mi je napamet jedan (krajnje neetički) eksperiment koji je još pre dvadesetpet godina obavila grupa stažera na onkološkom institutu u Beogradu. Odabrano je 5 pacijenata u odmaklom stadijumu maligne bolesti. Njihova zajednička karakteristika je bilo to da su svakodnevno preklinjali svakog lekara koga su videli da im ubrizga nešto i prekrati im muke. Svaki od njih je predveče dobio kesicu sa deset tableta od 500 mg metamizola (snažan analgetik, ali potpuno bezopasan u dozi od 5 grama). Pacijentima je rečeno da je to najnovije sredstvo protiv bolova, i naglašeno im je da nikako ne smeju da popiju više od 6 tableta tokom cele noći, (što je inače normalna doza za ovakve slučajeve), jer prekoračenje doze (kobojagi) može da dovede do smrtnog ishoda. Ujutru je proveren sadržaj kesica. Ni jedan od 5 pacijenata koji su svakodnevno vapili za smrću nije prekoračio dozu.

Postavlja se pitanje koliko pacijenata koji traže eutanaziju zaista želi da je dobije?

pa mozda nisu hteli da pocine greh i da se samoubiju. mozda su samo hteli da ih neko drugi oslobodi patnje.

Интересантан примјер, но мислим да неки заиста желе.

Zanimljiv primjer, mada i ja mislim da postoje ljudi koji zele smrt.

Primjer je blago neetican, a ne krajnje ..
mnogo se strasnije stvari mogu uraditi (zlo ne culo) od placebo fora.

Zato je eutanazija asistirano samoubistvo... ili ubistvo iz milosrdja... zavisno s koje strane se gleda...

Jako je malo ljudi koji bi svojevoljno izvrsili ubistvo...

Tj. da greh natovare nekom drugom?

ne nego je samoubistvo veci greh od ubistva.
---

pet vojnika je u kuci. upada bomba kroz prozor. jedan skace na bombu. leze preko nje. bomba eksplodira, on pogine, ostala cetvorica prezive.
sta je on uradio ? da li se samoubio ili zrtvovao ?

Ušao je u čitanke.

Жртвовање.


Од ове љубави нико нема веће, да ко положи свој живот за пријатеље своје. (Јован 15,13)

nije jos. i nece nikada.  da ne ulazimo u politiku.