Mladi beogradski bend Euforija, koji je svojim debi albumom u izdanju "Automatik rekordsa" i atraktivnim nastupima višestruko zainteresovao muzičku javnost tokom protekle godine, proglašen je za "otkriće godine" Muzičke televizije "Metropolis". Međutim, ako se malo dublje osvrnemo na "naglu uzlaznu putanju" u karijeri ove grupe, možemo uočiti nekoliko neobičnih momenata u titulama koje su pokupili "novootkrivene zvezde".

Pre svega, Euforija se nije "rodila" 2005. godine, već je iza njih višegodišnja demo karijera, čitav niz nastupa po celoj zemlji koji su ih učinili poznatim alternativnoj publici, tako da su svi koji iole prate kretanja na domaćoj rok sceni "otkrili" Euforiju mnogo pre "Automatika" i "Metropolisa". Pri tom, ni sama ideja koju "euforični dečaci" promovišu, nije neko novo otkriće, već nova interpretacija energije koja je pokretala motive onog snažnog, a istovremeno emotivnog, beogradskog pank-rok zvuka, danas možda previše rasutog u nijansama drugih muzičkih žanrova.

Ipak, činjenica da je Euforija uspela da se probije kroz čitavu masu neafirmisanih bendova sličnih orijentacija - novog rokenrol talasa, i postane "otkriće" beogradske scene, otvara pitanje originalne formule predodređene za uspeh. Primivši "prave" uticaje, Euforija je formulisala sopstveni izraz, koji vraća staru "filozofiju" serviranu u neujednačenim, živim, energičnim kombinacijama ritmova. Tematika pesama Euforije direktno je "upijena" u beogradskoj stvarnosti i izražena ironičnim, direktnim, iskrenim, na momente osetljivim rečima, koje precizno i nepogrešivo udaraju na čitavu problematiku odrastanja među zidovima pasivnosti i monotonije.

Malo politike, malo ljubavi, začinjenih društvenom dinamikom i umirenih porodičnom svakodnevicom, a sve to produbljeno ličnim doživljajima trenutaka koji čine tekstove Euforije bliskim svakome ko živi ovu stvarnost u ovom gradu. Upravo to je ta formula kojom je Euforija grunula svom snagom. Kod njih svako može naći zvuk koji mu prija - od klasičnog roka, preko popa i panka, do grandža, a tekstove pesama svako će prepoznati u svom iskustvu. Svako je igrao "Igre bez granica", sanjao u "Blokovima", imao neke svoje "Bele bube", "Progovarao" za "Slobodu". A to je samo deo inspiracija Euforije.


Izvor: Glas Javnosti

al najaca fora kada sam imao zajedno sa njima neku demo zvirku pre par godina u domu omladine je bila kad su poceli da lome gitare a bilo je jedno 30 ljudi unutra... i svi su skocili na binu da pokupe magnete i civije i sta ti ja znam..
bilo je ko na otvaranju merkatora

Srbija Bato!