e gledaj ovo .. moji prijatelji imaju dete sa down sindromom... jbg.. da se ja pitam davno bi to dete bilo u kovcegu.. ovako ono ima oko 30 godina a u glavi 9 godina.. oni ceo facking life su posvetili tom detetu koje NITI moze da se ozeni,zavrsi skolu i bude svoj covek,ima dete,zenu itd... nego ceo zivot je DETE OD 9 godina... 

E da je 9 godina u pitanju, roditelji bi bili sretni. Nažalost, njihov mentalni sklop je daleko i od toga. Ne gajite iluzije, isti ti koji danas pozivaju da se riješimo svih nemoćnih, sutra će isto to tražiti i za blago retardirane, bolesne, drugačije u bilo kom pogledu. Ne toliko daleko od jednog brkatog čike od prije par decenija.

Čist fašizam. Da li će dete da živi ili ne, nije i ne sme da bude odluka lekara. Roditelja još i nekako, lekara nikako. Mislim da je to jako kompleksno i teško pitanje na koje nije moguće dati jednostavan DA/NE odgovor.

Što se tiče dece ometene u razvoju, mislim da ne shvatate da su to isto nečija deca i da ih ti ljudi vole, neguju, brinu o njima i za njih. Po mom mišljenju je stav ''da se ja pitam on ne bi bio živ'' jako ekstreman i užasan, ježim se dok čitam jer u meni izaziva čist horor; niko o tome ne odlučuje. Jeste to prevelik izazov i za dete i za roditelja, ali nemojte pričati o stvarima koje niste iskusili, posebno nekome želeti smrt jer je rođen drugačiji. Molim vas, nemojte, jako je ružno.

Sve je to jako tužno, ali ne zaboravite da ima roditelja koji svoju zdravu decu bace u kontejner, a isto tako ima i roditelja koji svoju bolesnu decu vole najviše na svetu i njima su dobri takvi kakvi su. Imam jedan primer u okolini i ne pamtim koliko sam puta oplakala kad sam samo na delić sekunde uspela da uhvatim koliku to količnu ljubavi oseća roditelj prema svom detetu pa čak i ako ono nije savršeno kao što se on nadao da će biti pre nego što se rodio.

Vidi, radio sam sa takvom decom neko vreme. To je katastrofa, ta deca su teska za sam rad a ne mogu ni da zamislim kako je njima. Ali ultimativno, to su deca ili kasnije ljudi i meni posle nekog vremena nije palo tesko. Roditeljima je jos teze i ne smem ni da zamislim kako je to kada zivis sa time da ti je dete takvo i da ce biti takvo ceo zivot, ali kazem, na kraju oni su ipak ljudi. Samo zato sto su rodjeni takvi ne znaci da ih drustvo treba odbaciti zbog toga...

korak po korak i doći ćemo dotle da stare i iznemogle bacamo u provaliju, jer  ne mogu više privređivati i samo su teret...

Pogaču na glavu pa maljem...

Pre samo sto godina se tako radilo 

Takozvani lapot

Moje iskustvo je takvo da ti ljudi vremenom nauče da žive sa tim, pomire se prosto sa tom činjenicom i nastave dalje... To ljudi rade, nastavljaju dalje sa svojim životima.

Da, samo sto trebas da zivis sa time da bi znao.

Znam primer, daleko je od lagodnog iako su ti ljudi bogati i imaju jos jedno dete koje je, pa da kazemo "normalno". Konstantno razmisljaju sta ce sa njim, i kako ce ziveti kada njih vise nema jer ne moze sam a ne zele da opterecuju zivot drugog deteta time sto ce mu davati tu obavezu da pored svoje buduce porodice mora da brine i o ovome. Nezgodno je i sve je samo ne lako...