EU od januara vraca nase azilante - Srbija nespremna da primi 150.000 povratnika

Evropska unija od januara 2008. vraća naše azilante

Nespremni za 150.000 povratnika

Autor: K. Preradović | 19.08.2007 - 00:01

Srbija će, na užurbanom putu ka EU, polovinom septembra u paketu s ugovorom o viznim olakšicama potpisati i Sporazum o readmisiji, po kome će svi naši državljani koji nelegalno žive u zemljama EU od januara 2008. morati da se vrate u zemlju.

Najveći talas iz Nemačke
Procena Saveta Evrope iz 2003. godine pokazivala je da će očekivani broj povratnika u Srbiju i Crnu Goru biti između 50.000 i 100.000 ljudi.
Prema toj proceni, očekivalo se da najviše njih stigne iz:
Nemačke - 30.000
Holandije - 12.000
Belgije - 3.000
Švajcarske - 3.000
Luksemburga - 3.000

Za talas azilanata, a procenjuje se da će ih biti oko 150.000, Srbija očito nije spremna. Država do sada ne samo da nije izdvojila ni dinar za potrebe zbrinjavanja povratnika, već nema ni preciznih podataka o broju tih lica.
Da je nespremnost srpske države da prihvati povratnike prepoznala i sama EU, svedoči prolećno odlaganje potpisivanja ugovora o viznim olakšicama sa Srbijom upravo zbog neispunjavanja uslova za readmisiju, koja ide u paketu s putnim olakšicama. Potpisivanje ovih ugovora konačno je zakazano za 17. i 18. septembar, a oni će stupiti na snagu od početka sledeće godine.
Iako do početka masovnijeg povratka naših državljana koji nelegalno borave u zemljama EU ima svega još četiri meseca, Vlada Srbije nije izdvojila nikakva sredstva u te svrhe, a usvajanje Strategije za reintegraciju povratnika planirano je tek za sam kraj godine. Na prihvatu povratnika trenutno operativno radi svega desetak ljudi u Službi za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije, a njihov rad je finansiran kroz donacije. Jedino što je dosad urađeno je otvaranje Kancelarije za readmisiju na Aerodromu „Beograd“, u kojoj povratnici mogu dobiti informacije i pravnu pomoć.
Trenutno nijedan državni organ nema preciznu procenu o kom broju povratnika se radi, pa čak nema preciznih podataka ni o broju onih koji su se prethodnih godina vraćali na osnovu ugovora o readmisiji, koji Srbija ima sa 16 evropskih zemalja.
Ni MUP nema podatke
Srpskoj policiji je od marta 2003. na proveru identiteta iz inostranstva dostavljeno 23.000 zahteva po sporazumima o readmisiji. Načelnica Odeljenja za putne isprave i readmisiju MUP-a Srbije Zorica Rakić-Milosavljević kaže da je broj deportovanih na osnovu bilateralnih sporazuma Srbije i 17 evropskih zemalja još veći, ali tačni podaci ne postoje jer se mnogi vraćaju s važećim pasošima i bez pratnje i nadzora službenika MUP-a. Milosavljevićeva je na skupu o readmisiji održanom u Beogradu navela da posle 2008. godine i stupanja na snagu sporazuma koji će Srbija potpisati s Evropskom unijom treba očekivati još više građana bez prava boravka u nekoj od zemalja EU. Ona je ukazala na humanitarni problem readmisije, podsetivši da će Srbija, pored svojih državljana ili građana s prijavljenim boravkom ili prebivalištem, morati da prihvati i tuđe državljane koji su s njene teritorije otišli u neku evropsku zemlju.

- Niko nema tačan broj očekivanih povratnika, a ne zna se ni koliko ih je do sada stiglo, jer je bilo puno individualnih dobrovoljnih dolazaka - potvrđuje za „Blic nedelje“ Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalna pitanja u Vladi Srbije. Prema njegovim rečima, postoji procena da se radi o 100.000-150.000 ljudi.
- U budžetu nema posebno izdvojenih sredstava za tu svrhu, ali će povratnici biti tretirani kao socijalno ugrožena kategorija, kojoj treba pomoć države. Tretiraćemo ih kao jedan od prioriteta - obećava Ljajić.
Očekivani broj povratnika ne može da predvidi ni Zoran Panjković, savetnik u Službi za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije, koja se operativno bavi problemom povratnika.
- Verujem da se do cifre od 150.000 ljudi došlo na osnovu podataka policija zapadnoevropskih zemalja, ali tu su uključene i druge kategorije, a ne samo oni koji treba da se vrate u Srbiju. Već je bilo primera da evropske zemlje deportuju nekog sa starim crvenim pasošem u Srbiju, a kasnije se ispostavi da nije naš državljanin, već neke druge ex-Yu republike - objašnjava Panjković.
Panjković podseća da se readmisija odvija još od 1996. godine na osnovu sporazuma sa 16 zemalja, a da se od 2000. godine, kada je srušen Miloševićev režim, prema neformalnim podacima, u Srbiju vratilo oko 50.000 ljudi. Gotovo trećina ovih povratnika opet je našla način da život nastavi van Srbije, u evropskim gradovima.
Novi talas povratnika Srbija može da očekuje od januara 2008.
- Ne treba očekivati da će odjednom nagrnuti stotinak hiljada ljudi, jer je naš pregovarački tim tražio da dinamika povratka ne bude takva. Drugačije Srbija to ne bi mogla da izdrži - kaže Panjković.
On veruje da će intenzivan povratak trajati nekoliko godina, a čitav proces i do deset godina.

Dve kategorije
Prema njegovim rečima, povratnici se dele u dve kategorije - dobrovoljne i prinudne, a razlika je u tome što dobrovoljni imaju mogućnost da raspolažu svojom imovinu u zemljama EU, da je prodaju, da ponesu gotovinu, kao i da se vrate svojim kolima.
- S prinudnim povratnicima, dakle deportovanim licima, situacija je drugačija. Kada se ogluše o rok koji im je ostavljen za dobrovoljni povratak, njima policija upada, najčešće rano ujutro, u stanove. Neke od njih vezuju zbog pružanja otpora i cele porodice deportuju na aerodrom. Takve porodice gube pravo na svoju imovinu, oduzima im se novac, kola i sve nepokretnosti se prodaju - objašnjava Panjković.
Trenutna situacija je takva da u Srbiju godišnje stigne oko 1.000-1.200 prinudnih povratnik (stotinak mesečno) i skoro deset puta više dobrovoljnih.
- Naš cilj je da još povećamo broj dobrovoljnih povratnika, jer je to lakše i za njih i za državu - kaže Panjković.
Struktura dosadašnjih povratnika pokazuje da preko 60 odsto njih čini romska populacija, slede Bošnjaci i Srbi. Najviše povratnika stiže iz Nemačke, slede Austrija, Švajcarska, Danska...
Glavni problem, tvrdi on, jeste integracija povratnika i obezbeđivanje mogućnosti za njih da rade, školuju decu...
- Mnogi od njih kad stignu nemaju nikakva dokumenta osim putnog lista. Osim lične karte i drugih dokumenata, treba im obezbediti socijalnu i zdravstvenu zaštitu, kao i školovanje za decu. Naravno, treba naći mogućnosti i za njihovo zapošljavanje. Razmišlja se da se u 2008. predvide neka sredstva za te namene u budžetu, jer je neophodno da država, makar za one povratnike koji nemaju rodbinu ili mogućnosti za smeštaj, obezbedi prenoćište i ishranu - kaže Panjković.

Na šta imaju pravo?
Do sada je država za njih obezbedila mogućnost da samo sa putnim listom u centru za socijalni rad dobiju jednokratnu novčanu pomoć, da s ovom ispravom postanu korisnici narodnih kuhinja, kao i da steknu pravo na zdravstvenu zaštitu u hitnoj pomoći. Do pribavljanja svih dokumenata i nostrifikacije školskih diploma, deca povratnika uslovno se upisuju u osnovne i srednje škole (one za koje nije potreban poseban kvalifikacinoni ispit).
Povratnici koji nemaju rodbinu u Srbiji ili ona ne želi da ih primi, koji nemaju novac ili drugu mogućnost za smeštaj, prepušteni su ulici.
- Bar jedan slučaj mesečno je takav - da imamo povratnika ili porodicu koja nema gde da ode. Mi im za sada ne obezbeđujemo nikakvo prenoćište niti imamo fondove iz kojih bismo im dali pomoć. Iz Kancelarije na aerodromu mogu da telefoniraju rodbini ovde ili u inostranstvu i da probaju da nađu rešenje. U Centru za socijalni rad mogu da dobiju besplatnu kartu u jednom pravcu do mesta u Srbiji gde mogu da se smeste. I to je za sada sve - kaže Panjković, napominjući da je u planu formiranje fondova za obezbeđivanje smeštaja za povratnike, kao i fondova za zapošljavanje tih ljudi, a u saradnji s državama iz kojih dolaze povratnici.

NVO ispred države
I dok država nespremno dočekuje talas povratnika, nevladine organizacije u saradnji sa EU pripremaju programe pomoći. Jedan od njih započet je 1. jula ove godine, a sprovodi ga Grupa 484.
Miodrag Shrestha, direktor ove nevladine organizacije, ističe da će oni od 1. septembra početi operativno da sprovode projekat pomoći povratnicima u 10 centara širom Srbije. Pomoć će obuhvatati ekonomsku podršku, pomoć pri dobijanju dokumenata, nostrifikacije diploma za decu i drugu pravnu pomoć. Pilot-projekat je već urađen na beogradskoj opštini Palilula, gde je smešteno 100 povratničkih, mahom romskih porodica.
Istraživanja Grupe 484 sprovedena u saradnji s brojnim međunarodnim organizacijama pokazuju da je 100 odsto povratnika nezaposleno, oko 80 odsto njih traži pomoć pri vađenju dokumenata, dok čak 75 odsto traži pomoć za smeštaj. Više od trećine povratnika (35 odsto) traži pomoć za upis dece u školu, dok 17,75 odsto traži medicinsku pomoć.
- Jasno je da se ovi ljudi suočavaju s velikim problemima. Većina njih je boravila u zemljama Zapadne Evrope na osnovu statusa „privremene zaštite“, dakle uživali su socijalnu pomoć od koje su mogli da žive. Neki su imali i radne dozvole, dakle mogućnost da iznajmljuju kuće, stanove, da kupuju kola i da imaju bolji standard - kaže Shrestha. Po povratku, naročito prinudnom, oni su ostali bez ičega, a mnogi od njih nađu se u situaciju da sa samo desetak evra u džepu izađu sa beogradskog aerodroma, bez smeštaja, bez rodbine... Dakle, prepušteni su ulici.
Shrestha ocenjuje da su državni organi inertni, zbog čega se malo radi na programima pomoći za povratnike.
- Država će, po svemu sudeći, 2008. godinu dočekati nespremno, a teret prihvatanja povratnika preuzeće, barem u narednoj godini, nevladin sektor.