Univerzitet u Oslu 

Sonja Biserko vlasnica je Helsinskog odbora za ljudska
prava u Srbiji, sa sedistem u Beogradu, u Zmaj Jovinoj
7. Već godinama Biserko na sva usta predstavlja Srbiju
kao bastion mraka, a Srbe kao patoloske ubice i
zločince.

Pravo je Biserko da otvoreno iznosi svoja mišljenja.
Demokratija podrazumeva slobodu javnog istupa.

Ipak, vredi prelistati biografiju SOnje Biserko.
Rođena je 14 februara 1948 godine u Beogradu.. Iz
mesovitog je braka, od oca Srbina i majke Hrvatice.
Njen otac Djuro Biserko rođen je 28 aprila 1925
godine u zaseoku Biserci kod Knina, a majka Marija (od
oca Shime) rođena je 4 septembra 1924 godine u selu
Sutomisica kod Zadra. Zavrsila je osnovnu skolu i
domaćica je.
Djuro Biserko stanuje na Novom Beogradu, ulica Pariske
komune broj 33 stan 20, na istoj adresi je prijavljena
i Biserko.

Djuro radio je u saveznom ministarstvu unutrasnjih
poslova, i bio je sluzbenik u ambasadama u Egiptu i
Alziru, i po povratku sa sluzbe nastavio je da živi u
Beogradu.

Zeljko Biserko brat Sonje BNiserko, rođen je 6
novembra 1950 godine, i bio je prijavljen na ocevoj
adresi. Bio je ozenjen sa Ruzicom Trazivuk koja se
odselila za Split. Njihov sin Marko, rođen 1980 još
je prijavljen na adresi kod dede, na Novom Beogradu.

Brat Sonje Biserko poginuo je kao pripadnik Zbora
narodne garde u borbama sa krajiskim Srbima. Njegova
smrt teško je pogodila Sonju Biserko, i ona na sva
usta Srbe predstavlja kao patoloske ubice.

Njena rođena sestra Ljiljana, jedno vreme nosila
prezime Gligic, koja živi na Novom Beogradu, zbog
njene anti srpske histerije ne kontaktira sa Sonjom.

Biserko u svom helsinskom odboru vodi projekat
„prikupljanje dokaza o ratnim zločincima od strane
srpskih i jugoslovenskih snaga”.

U januaru 2000 godine zajedno sa Natasom Kandic, na
skupu albanskih intelektualaca sa kosova i Zapadne
Evrope, odrzala je govor u Zenevi kojima je okupljenim
Albancima porucila da ''Albanci svoju perspektivu
treba da vide van Srbije„, sto je odusevilo sve
prisutne.

U ambasadu Hrvatske ulazi kao u svoju kucu. Ima
hrvatski pasos, a za potrebe ambasade njeni saradnici
po Srbiji tragaju za izbeglim srbima iz Hrvatske, koji
su pred tamosnjim sudovima optuzeni za ratne zločine,
i prikupljaju sve podatke o njima - gde žive, koji su
im brojevi telefona, kuda se krecu, a sa ciljem da ih
hrvatske obavestajne sluzbe likvidiraju. Od ambasade
Hrvatske dobija značajna sredstva za obavestajni rad.

Njen visegodisnji zastitnik bio je Dusan Mihajlović.
Glavni saradnik Biserko u njenom odboru je Boris
Delic, poreklom iz Drvara, po opredeljenju peder, koji
je ujedno i sef organizacije ”Izbeglicki servis za
povratak„, koji ima za cilj da optuzene Srbe namami na
povratak, radi hapsenja.

Način na koji Biserko vrslja po Srbiji zaprepascujuci
je, a direktora BIA Rada Bulatovica, čija sluzba
tolerise njenu aktivnost treba izvesti na sud.

Javno prica kako je osvetila bratovljevu smrt.

- Biserko je radila u SSIP na odgovornim poslovima (kabinet Budimira Loncara). Takvo mesto su podrazumevala clanstvo u SKJ i pripadnost ”kadrovskoj listi„.

U to vreme, SKJ je sprovodio lov na vestice na nezavisne intelektualce. (Djogo, Seselj, mnogi drugi). Tada to drugarici Biserko nije smetalo, jer je ona bila na strani koja je drzala batinu (Miloseviceva partijska drugarica). Bila clan komunisticke partije do raspada SKJ.

”Ko o cemu ***** o postenju„. Drugarica Biserko je bila i ostala partijski batinas, koji radi bez grize savesti za frakciju koja je na vlasti. Juče Tito, danas Soros, sutra ko plati vise. To je njeno shvatanje ljudskih prava. Sve sto je dobro za Biserko i loše za srpski narod.

-Pre bombardovanja Nato pakta sirila laži koje su potpomogle da do bombardovanja Srbije i dodje.

-Za vreme bombardovanja otvoreno pozivala na ubijanje civila. To je zločin za koji se sudi u svim demokratskim zemljama, samo ne u Srbiji. (u anglosaksonskom pravu ”aiding and abetting the enemy during the hostilities„

-Uvela komunisticki pojam ”čistka„ (samo preveden na latinski kao ”lustracija„)u post-komunisticki politicki govor u srbiji.

Ponovo ”ko o cemu ***** o postenju„ Prvo bi nju trebalo krivicno goniti za izdaju zemlje (doticna ima državljanstvo SCG)

-Uvela anglosaksonski termin ”hate crime„ kao ”govor mrznje„. Naravno,
opet ”ko o cemu, ***** o postenju„. Izjave Sonje Biserko o SPC, srpskoj kulturi, srpskoj istoriji u demokratskim zemljama bi bilo krivicno kaznjivo kao ”hate speech„. ”

Hebote, pozvala na etnicko ciscenje Albanaca iz Srbije 

Gde su sada NVO u Kraljevu?

у краљеву се не додељују награде за заштиту људских права

Вечерње новости: НВО сектор у Србији остао без донација            
среда, 26. септембар 2012.

У Србији је регистровано више од 18.200 невладиних организација и удружења грађана, које за стално запошљавају око 4.500 људи, имају више од 4.500 хонорарно ангажованих и више од 150.000 волонтера.



Више од половине, тачније 61 одсто се самофинансира и тако успева да обезбеди новац за рад. Нешто мање од пола, односно 42 одсто, прима средства од градова и општина, домаће донаторске организације финансирају 21 одсто, а пословни сектор 17 одсто организација.

- Мада ове бројке наизглед иду у прилог невладином сектору, подаци из јуна ове године кажу да чак 79 одсто организација није успело да обезбеди новац за целу 2012. - каже Јелена Ожеговић из Грађанских иницијатива, које су радиле истраживање “Стање у сектору организација цивилног друштва”.

Она додаје да скоро половина удружења оцењује своју финансијску ситуацију као лошу и тек трећина је успела да обезбеди новац за рад за целу прошлу годину. Огроман број њих је у 2010. имао буџет мањи од 20.000 евра, а само пет одсто највећих и медијски најзаступљенијих преко 100.000.

Већина организација настала је после 2000. године, а само четвртина пре 1990. Гро се примарно бави социјалним услугама, културом, медијима, рекреацијом и животном средином. Највећи број налази се у Војводини, затим у Београду, а остале су равномерно распоређене по регионима.

Истраживање је показало да једна трећина, посебно малих удружења у унутрашњости, нема ни компјутер ни лаптоп, као ни приступ интернету. Занимљиво је и да скоро половина “трећег сектора”, или није уопште упозната с правним прописима који се односе на цивилно друштво, или их познају само делимично.

Сама удружења грађана највеће проблеме виде у све мањем броју донатора и малим фондовима државе и локалне самоуправе, и сматрају да би најбољи начин финансирања било или финансирање из државне касе преко посебних фондова, или из ЕУ фондова и од иностраних донатора.

Али, по новим правилима, мораће да прођу конкурс. Највећи проблем приликом конкурисања, међутим, представљају сложени захтеви донатора, необавештеност о конкурсима, али и недовољно искуство у писању пројеката.

САМО четвртина цивилних организација искористила је погодности новог Закона о удружењима и регистровала привредну делатност, док је најмањи могући број регистровао привредно друштво, и то највише у области лова, узгоја дивљачи и социјалних услуга.

(Вечерње новости)

наравно...организацијама за заштиту животне средине,неке етно курацпалац џиџабиџе,хуманитарне итд треба помоћи

екипи за пљување србије треба сваку чесму заврнути и свакодневно им слати сваку могућу контролу и инспекцију

Mrgi veruje da su iza NVO-a sve sami shapeshiftari 

јбг...у свашта ја верујем