има овд и истине....
Кацина,
а шта је о томе говорио душан митевић....
слао је бранкова и југовићку(да-винчи) како војници обележавају дан (брозове) младости...
У нашим редовима,баш,недостаје један кацин...

Slazem se Yet ..... Pogedaj samo izjave prvo Tadica ( novogodisnja ) , pa Sutanovca ( januarska ) , pa Jeremica ( februarska ) ... Sa takvima nam spasa nema . 

Дежер: Косово не би требало да буде проблем
07. фебруар 2010. | 01:15 | Извор: Бета



БЕОГРАД -

Шеф делегације Европске комисије у Србији Венсан Дежер оценио је да Косово не би требало да буде проблем у преговорима Србије о чланству у Европској унији (ЕУ) и да би ратификација Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) могла да почне у јуну.

"Косово не би требало да буде проблем у преговорима о чланству, као што није било проблем ни у процесу преговарања о ССП-у, а није проблем ни у спровођењу Прелазног споразума", рекао је Дежер у интервјуу за  Политику.

Дежер је навео да почетак расправе о кандидатури Србије за чланство у ЕУ зависи од процедуралних, али и од суштинских питања која према новом Лисабонском уговору захтевају од институција ЕУ да информишу националне парламенте о апликацији која је примљена.

"То значи да ће можда неки од националних парламента желети да изрази своје мишљење и расправља о том питању према својим правилима и обавезама. Потребно је размотрити неколико ствари у односу на апликацију, укључујући и сарадњу с Хашким трибуналом", истакао је он.

Дежер је казао и да је јуни крајњи договорени рок за могућ почетак ратификације ССП-а зависно од очекивања земаља чланица, које желе да виде како се наставља сарадња с Хагом и како се та сарадња одржава.

"Ако (Серж) Брамерц да позитиван извештај о томе, мислим да ће та анализа бити направљена у јуну. Ако се нешто позитивно деси пре јуна, у тражењу двојице недостајућих хашких оптуженика, то такође може да убрза процес", оценио је он.

Према његовој оцени, Србији ће до статуса кандидата бити потребно "годину дана, а можда и краће" од тренутка када министарски савет одлучи да покрене поступак за кандидатски статус.

Изгледа да неко некога у овој љубави ј...!!!
Са Косова пређоше на Брамерца.
Није ваљда Тадић упутио оштар став поводом Кациновог наступа?

Политика доброг и лошег полицајца. Све у свему - јебе луд збуњенога, а ко је овде луд, ако збуњен - зна се

Dobro. A sta bi vi ?
NATO? Ne?
Dobro.

EU? Ne?
Dobro.

Sta onda?
Sta je perspektiva?

Da li mislite da mozemo da napredujemo bez EU kada umesto u nauku ulazemo u besmislice kao sto je crkva? Da li mislite da je korak napred sto se bivsi grad elektronike Nish pretvara u bogoslovski centar u kome se gradi i najveca krstacha na balkanu (koja ce posluziti kao gromobran BTW  ) ?

Da li ste svesni, da je Srbija prikljucna na aparitaime za vestacko disanje koje vi iskljucujete?

Posle Hrvatske Crna Gora
AUTOR: FONET
Podgorica - Crna Gora će posle Hrvatske biti prva država koja će postati punopravni član Evropske unije (EU), izjavio je potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova Luksemburga Žan Aselborn.

On ističe da Crna Gora ima još nekoliko koraka do ulaska u EU, i da je optimista jer je napredak vidljiv u svim segmentima društva, prenosi TV Crne Gore. Aselborn je, za Pobjedu, konstatovao da Evropska komisija (EK) analizira crnogorske odgovore i u ovoj godini će biti gotovo mišljenje. Verujem da će te procedure ići glatko i da ćete brzo napredovati. Međutim,dodao je on, mnogo važniji od rokova je proces reformi, pogotovo pravosudnog sistema i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Kopenhaški kriteriji se moraju dostići. Budimo strpljivi i optimistični, kazao je Aselborn. On je objasnio da će EU procenjivati individualni napredak aspiranata, ali da će članice Unije, kada budu odlučivale o ulasku, gledati celi region. Aselborn ne veruje da Crna Gora može biti talac regiona, ali, isto tako, upozorava da se saradnja na Balkanu mora osvežiti.

Пренето са..

  

За страни капитал:

Одредиш будуће индустријске зоне и људима понудиш да са својим капиталом изграде
објекат у којем ће отворити производни погон,а држава за узврат неће наплаћивати
ни један порез изузев порез за робу коју извезе ван граница Србије.
Поред тога направиш клаузулу гдје машине остају на територији Србије изузев уколико са
старом замјењује новом.Вежеш га за себе.
Направиш по зонама колика је најмања инвестиција у односу на зону тако да у екстра
зонама прихваташ и највеће понуђаче и то је једноставно.Држава са не наплатом пореза
ништа не губи јер га није ни досада наплаћивала па је опстајала некако,а добија износ од
пореза за робу која је напустила границу Србије то је плус.
Поред тога добијаш масу запослених људи који су сада не запослени или запослени у
предузећима типа:ШИТ и тиме новац од тих радника почиње циркулисати у трговини
тако да тиме себи јачаш своју привреду која ради повећања протока новца има могућност
да повећа обимсвога пословања.
За пет година Србија би са тим имала стотине нових предузеће искључиво производног
облика и бог да среће силу запослених људи.Држава би добила порез од извоза плус
порез који би долазио у већем обиму од домаћих грана привреде ради повећаног обима
производње и потрошње.Такође би и домаћи произвођаћи имали већу зараду тако да
домаћа привреда не би била угрожеба ако још и постоји.
Ето формуле за јуриш Србијо.

П.С
       е сада је на теби да растјераш могуће зеленаше из власти како би људи могли
       несметано започети свој посао.

Велика илузија Србије о уласку у ЕУ
Жељко Пантелић
среда, 10. фебруар 2010.
(EUobserver, 8.2.2010)

Поново су завладала нереална очекивања о брзини интеграције Србије у Европску унију. Истраживање ЦЕСИД-а показује да скоро половина становника Србије верује да ће земља ући у ЕУ за мање од пет година. Очекује их разочарање.

Чак и у најповољнијем сценарију – без политичких фактора који би могли успорити тај процес, Србија не може добити статус кандидата пре 2011.

Приступни преговори би тада могли почети тек 2012. и могли би бити закључени 2016. уз стварни улаз у ЕУ тек 2018. Међутим, узимајући у обзир вероватне компликације на које ће се успут наићи, година 2020. је реалнија претпоставка.

Београд је предао пријаву за чланство у децембру 2009. На њој се неће радити све док се не оствари потпуна сарадња са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију. То на првом месту значи хапшење и изручење Хагу Ратка Младића, ранијег војног руководиоца босанских Срба, који је наводно одговоран за масакр у Сребреници 1995. године.

Након изручивања Младића, земљама чланицама ће бити потребно неколико недеља да овласте Европску комисију која треба да припреми формално „мишљење“ о пријави Србије. За завршетак те процене биће потребна још једна година, или и чак дуже. Та процена ће бити основица за политичку дебату о вредностима захтева за чланство.

До сада ниједна чланица ЕУ није условила кандидатски статус Србије њеним признањем независности Косова. Ту некадашњу провинцију која се од Србије отцепила 2008. признале су 22 од 27 земаља чланица ЕУ. Међутим, јасно је да ће Србија, ако постане кандидат за члана ЕУ, морати да буде конструктивнија у односу на Косово, јер се све одлуке у вези са проширењем ЕУ доносе консензусом.

Пре него што разговори о чланству почну, мора да ступи на снагу припремни Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП). За то је неопходно да га све земље-чланице ратификују. Сходно претходним искуствима, за тај процес је потребно најмање две године од тренутка када Савет министара, који представља земље чланице, донесе такву одуку.

Током те фазе питање Косова ће бити вероватно оно које ће одређивати брзину тог процеса. Чланице ЕУ које су признале независност Косова би могле користити ратификацију ССП као притисак на Србију за концесије према Косову. Уколико Србија пристане на неко решење које је прихватљиво како за ЕУ, тако и за Приштину, то не мора неопходно да води успоравању процеса, и Брисел би Србију тада могао да награди ранијим почетком преговора о уласку. Али чак и тада, они неће почети пре 2012.

Србија има боље административне капацитете од земаља у суседству. Током разговора о придруживању биће и додатних прилика да се оне уздигну до нивоа стандарда ЕУ. Међутим, преговарачке процедуре су сада пооштрене. Насупрот ранијим проширењима ЕУ, сада чак и пре почетка преговора о поглављу које се односи на неку групу закона треба задовољити известан број критеријума.

Осим тога, многе државе чланице ЕУ су увеле правила према којима комитети за спољне послове њихових националних парламената морају испититати и одобрити како отварања, тако и закључивања преговора по појединим поглављима. Уз то, захтеви за примену „Копенхашких критеријума“ – скуп захтева који се односе углавном на људска права и демократију – сада су због проблема који су настали после пријема Бугарске и Румуније постали строжи него икада

Према стратегији проширења из 2008, ЕУ све до тренутка када су преговори скоро пред завршетком неће објављивати циљне датуме за пријем. У случају најповољнијег сценарија, ти преговори би се могли завршити и уговор о прикључивању потписати 2017. године. После тога би следила још једна или једна и по година за ратификацију од свих земаља чланица ЕУ и Европског парламента, уз формални приступ током 2018. године.

Па чак и ако Србија успе да прође кроз преговоре без коначног решења питања Косова, не може бити никакве сумње у то да земље које су признале независност Косова неће дати „зелено светло“ њеном уласку у ЕУ – сем у случају ако се постигне споразум о Косову. Нико у ЕУ није спреман да прими још један Кипар.

(Превод са енлеског Василије Клефтакис)

  ....  .......  : ....... 

Ako je ovaj podatak da 50 % Srba ocekuje ulazak u EU za 5 godina tacan :

1. RTS ,  B 92  kao i ostali elektronski i stampani mediji su eksperti za ispiranje mozga - najefikasniji na planeti .. 

2. Ziiveti u drzavi u kojoj je svaki drugi lik koji prodje pored tebe omunjen do koske nije bas prijatno 

3. Dal rezultate ove ankete da posmatram u svetlu cinjenice da je u Srbiji preko 50 % nepismenih ili polupismenih ? 

AMERIČKI UGAO - JANUŠ BUGAJSKI: SRBIJA NEĆE BITI POZVANA U EU DOK NE PRIZNA KOSOVO
četvrtak, 11 februar 2010 11:21    Branka TRIVIĆ
Rusija je zapravo izabrala da NATO vidi ne toliko kao pretnju svojoj bezbednosti, kao što tvrdi, nego kao pretnju svom uticaju u susednim zemljama


Da li je lako izvodljiva strategija integracije severa Kosova u kosovske institucije; u kojoj meri je Balkan pretnja evropskoj stabilnosti; da li Moskva ucenjuje Beograd povodom aktuelne debate o ulasku ili neulasku Srbije u NATO; šta se može očekivati na tenzičnoj relaciji međunarodna zajednica-Milorad Dodik? O tome za RSE govori Januš Bugajski, ekspert za jugoistočnu Evropu iz vašingtonskog Centra za međunarodne i strateške studije

SAD su saopštile da će smatrati provokacijom bilo kakav referendum koji bi bio pretnja stabilnosti i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine. Na drugoj strani, premijer Republike Srpske Milorad Dodik stalno se poigrava pitanjem referenduma. U kojoj meri je to igranje opasno i hazardno?

- Upitno je najpre da li Republika Srpska uopšte ima ovlašćenja da raspisuje referendum; drugo, o kakvom referendumu se radi; treće, ako bi održavanje referenduma legitimisala Skupština Republike Srpske i zaista bili preduzeti koraci ka njegovom raspisivanju, a referendum se bavio potencijalnim otcepljenjem srpskog entiteta, siguran sam da to međunarodna zajednica ne bi dozvolila. Ono što Dodik prezentira jeste da je to prosto referendum koji bi reafirmisao Dejtonski sporazum, dakle, potvrdio dvoentitetsku strukturu. On time praktično poručuje da je moguće da će raspisati referendum o otcepljenju ukoliko se promenama ustava da više ovlašćenja centralnoj vladi u Sarajevu. U tom smislu smatram da je to više pretnja nego namera.

Visoki američki bezbednosni zvaničnik Denis Bler u izveštaju senatskom odboru rekao je da bi moglo doći do epizodičnog nasilja u Bosni, kao i to da je nestabilnost na Balkanu najveća opasnost po evropsku bezbednost ove godine. Koliko je ovo upozorenje dramatično?

- Mislim da šanse za epizode izbijanja nasilja postoje, ali smatram da mogu biti predupređene, u kontinuiranom međunarodnom prisustvu i sistemu odvraćanja ne verujem da bi bilo kojoj strani odgovaralo izbijanje nasilja. Rekao bih da Bler poručuje da bi povećanje tenzija ne samo učinilo državu još disfunkcionalnijom nego i da bi sprečilo njen ekonomski napredak i progres na putu ka Evropskoj uniji, što bi možda određeni sektor stanovništva moglo oterati u očajničke činove.

Da li je realno sprovođenje strategije integracije severa Kosova u kosovske institucije u skladu sa planom Međunarodne civilne kancelarije i kosovskih vlasti?

- Sa stanovišta onoga što bi kosovske vlasti želele da urade ta strategija je jedno, ali sa stanovišta njene realizacije ona je nešto sasvim drugo. Drugim rečima, to izgleda glatko na papiru, ali kako ćete to pretočiti u praksu? Postavlja se uz to i pitanje koliki pritisak će međunarodna zajednica biti spremna da upotrebi, ali i da li i koliko jedinstva ima u njenim redovima. Pre svega u svetlu činjenice da iza te strategije ne stoji Evropska unija kao organizacija nego samo njen lokalni predstavnik. Zbog svega toga mislim da će proći još dosta vremena pre nego što se to pretoči u praksu.

Ima, kako ste i sugerisali, dosta konfuzije oko toga ko stoji iza ove strategije. Zvaničnici Evropske unije izjavljuju da Unija nije njen autor. S druge strane, Peter Feit jeste specijalni izaslanik Unije na Kosovu, pa se postavlja pitanje kako je onda moguće da EU ne podržava ono što zagovara njen izaslanik.

- Problem je u tome što je Evropskoj uniji za svaku odluku neophodan konsenzus, a pet zemalja njenih članica ne priznaje Kosovo. Dakle, to je velika konfuzija koja bi nekako morala da se razreši.

Šta onda od ovog procesa očekujete?

- Svakako ne očekujem da će se ta strategija ostvariti preko noći, ne očekujem ni da će biti nasilno realizovana, bar se nadam da neće. Mislim da će tu biti potrebno mnogo ubeđivanja, mnogo više šargarepa nego štapova. Moraće se uložiti mnogo znanja i umešnosti da se srpska zajednica uveri da je u njenom interesu da bude deo Kosova koje se razvija kao normalna demokratska zemlja. Ali, još jednom, to je veoma dug proces u čijoj realizaciji će biti dosta prepreka.

Kako komentarišete oštro odbijanje ove strategije od strane Beograda?

- To nije iznenađujuće i deo je šire strategije nepriznavanja Kosova i njegove vlade od strane Srbije. To je deo procesa diskvalifikacije nezavisnosti kosovske države od strane Beograda.

Može li to, kako mnogi upozoravaju, Beogradu da se vrati kao bumerang-efekat, na putu približavanja Srbije Evropskoj uniji?

- Ja sam potpuno uveren da Srbija neće dobiti formalni poziv za učlanjenje u Evropsku uniju dok se ovo pitanje ne reši. Velika većina zemalja Evropske unije priznala je Kosovo, tako da ne verujem da će Srbija ući u Evropsku uniju pre nego što prizna nezavisnost Kosova.

Verujete li da će izbori na severu Kosova koje organizuju i Beograd i Priština, i to za samo nekoliko meseci, dovesti do opasnog rasta tenzija?

- Do rasta tenzija svakako će doći, ali nadam se da neće doći do izbijanja nasilja jer je nekoliko hiljada NATO snaga još uvek na terenu, a biće jače i prisustvo policijskih snaga i bolji monitoring. Ali, ako strategija o kojoj smo govorili treba da se inicira, mogli bi biti diskvalifikovani izbori za paralelne srpske organe koje organizuje Beograd, pa će biti zanimljivo videti da li će to međunarodni igrači i učiniti. U tom smislu, tenzije i konflikti bi mogli biti manji između Albanaca i Srba nego između Srba i međunarodnih predstavnika na terenu.

Kako gledate na novu rusku vojnu doktrinu po kojoj je najveća bezbednosna opasnost po Rusiju širenje NATO prema njenim granicama?

- Doktrina je sada mnogo eksplicitnija u pogledu onoga što je označeno kao NATO pretnja, ali to nije ništa novo u smislu izjava i najava koje smo slušali iz Moskve još od vremena kada je Putin preuzeo predsednički tron 2000. godine. Ta politika je nastavljena i pod Medvedevljevom administracijom. Rusija je zapravo izabrala da NATO vidi ne toliko kao pretnju svojoj bezbednosti, kao što tvrdi, nego kao pretnju svom uticaju u susednim zemljama. Ono zbog čega Rusija brine jeste činjenica da kad susedna zemlja uđe u NATO, nju više nije moguće vratiti u rusku orbitu, čime Moskva zadržava samo veoma ograničen uticaj u njoj. Dakle, u tom smislu NATO je pretnja ruskoj neoimperijalnoj regionalnoj strategiji.

Predstavnici Rusije u Srbiji upozorili su svog domaćina da će preispitati svoju politiku nepriznavanja Kosova ukoliko se Srbija odluči za članstvo u NATO. Da li ovo zvuči kao ucena?

- Da, svakako su tu vidljive ucena i pretnja, ali to samo pokazuje da je briga Rusije za Srbiju neiskrena, odnosno, da je njena anti-NATO politika jača nego njeno zalaganje za slovensku braću. Takođe to pokazuje da ruski stav prema Kosovu nije bilo istinsko zalaganje za međunarodno pravo nego da je Rusija preko kosovskog pitanja instrumentalizovala Srbiju da ostvari svoje interese na Balkanu.

(RSE)
Preneto sa...
 

Bugaski - olos jevrejska . Judeofasista .

Турска не може у ЕУ док не призна Кипар, исто важи за Србију
Гинтер Ферхојген
четвртак, 11. фебруар 2010.
(Дневник, 11. 2. 2010)

Најуспешнији комесар за проширење у историји ЕУ Гинтер Ферхојген у свом опроштајном интервјуу после десет година проведених у Европској комисији, последњих пет као комесар за индустрију каже да Србија није у позицији Кипра већ Турске.

„Кипар је потпуно замрзнут конфликт и не може се поредити с балканским конфликтима. Турска неће моћи да уђе у ЕУ без признавања Кипра, а исти принцип ће више-мање важити и за Србију. Услови за чланство су врло јасни: не можеш да постанеш члан ЕУ ако имаш нерешене проблеме са својим суседима. То за балканске земље значи да конфликти морају да буду решени. Лично мислим да је јасна европска перспектива једини начин да се реше билатерални проблеми на Западном Балкану. Кипар је ушао у ЕУ јер је Грчка јасно ставила до знања да неће ратификовати приступни споразум ни с једном од других девет земаља ако у том пакету не буде Кипар. С друге стране, нисмо могли дозволити да Турска на било који начин може да утиче на то ко ће да буде примљен у ЕУ а ко не“, каже Ферхојген, који је успешно водио највеће проширење ЕУ у 2004. години, када је Кипар постао члан Уније.

Да ли то значи да ће Србији и јавно бити речено да ће признавање Косова бити услов ако жели да уђе у ЕУ?

– Толико смо далеко од почетка преговора са Србијом да нема смисла помињати услове и критеријуме. Једино што треба урадити сада са Србијом је јасно и гласно понављати да Србија има добру прилику да постане чланица ЕУ и да је ми желимо унутар Уније. Што јаснија и гласнија буде та порука, то ће и одговор Србије бити позитивнији.

Али зашто би за Србију био услов да призна Косово ако имамо државе ЕУ које не признају независност Приштине?

– То је врло добар аргумент и врло сам радознао да видим како ће, после ступања Лисабонског споразума на снагу, ЕУ успети да говори једним језиком о спољнополитичким питањима, укључујући и Косово. Такође, мислим да нови комесар за проширење има намеру да игра активнију улогу. Да неће само седети на клупи и бележити шта други раде већ да види себе на возачкој позицији.

Да ли би Србија могла имати улогу локомотиве региона, као што је Пољска имала у процесу проширења, тзв. великог праска, који сте ви водили?

– За мене је тешко да то кажем. Пољска је била централна земља у прошлом проширењу и ја сам увек говорио да проширење нема смисла ако Пољска није укључена. Постојала је идеја проширења „великог праска“, односно примање великог броја држава одједном. У случају Западног Балкана нема такве стратегије и зато није могуће поредити Србију и Пољску. Ипак, желим да нагласим да је после Хрватске, Србија једина земља у региону с политичком тежином.

Шта мислите о грчкој иницијативи да све западнобалканске земље уђу у ЕУ 2014. године?

– Једноставно, то није могуће. Наравно, свако може имати политичку визију, али ова није реална. Није то први пут. И деведесетих година прошлог века имали смо слична обећања, попут оног које су дали немачки канцелар Хелмут Кол и француски председник Жак Ширак Пољској да ће ући у ЕУ 2000. године. То се, као што знамо, није догодило, а с великим напорима смо успели да то реализујемо у 2004. години.

Румуни и Бугари у Европској унији захваљујући Косову?

Бивши немачки комесар за проширење ЕУ Гинтер Ферхојген каже да су Румунија и Бугарска добиле попуст за улазак у Унију због своје улоге у конфликту око Косова у пролеће 1999. године.

– Неки људи сада причају да је отварање преговора и, касније, пријем Бугарске и Румуније у ЕУ био грешка, али они заборављају да смо имали јасан геополитички разлог за почетак преговора с те две земље: рат на Косову! Не смемо да заборавимо да је стабилност у том делу Европе тада била брига број један у ЕУ. Румунија и Бугарска су у пролеће 1999. одиграле суштинску улогу за стабилност региона.

Нису допустили руским војним авионима да прелете њихов ваздушни простор и придруже се руским снагама које су биле на аеродруму Слатина у Приштини?

– Тачно. Они су тада стопроцентно одрадили свој део посла, све оно што смо ми очекивали. Зато се не усуђујем ни да помислим шта би се догодило на Западном Балкану да Румунија и Бугарска нису имале јасну перспективу чланства у Европској унији.

Dakle resi se misterija oko kriterija , famoznog upitnika koje , jelte , svaka drzava koja ulazi u EU treba da ispuni ....  ..  Oko onih silnih poglavlja , uskladjivanja zakona , ..i  .... bla .. bla .. bla ..... 

E, goveda srpska .....