EU i SAD postaju jedinstvena zona slobodne trgovine

Odmeravanje snaga

The show must go on. Kao da se ništa nije desilo, Evropska unija i SAD su u ponedeljak u Briselu započele drugu rundu pregovora o spornom sporazumu o slobodnoj trgovini. Do petka su njihovi predstavnici razgovarali o sektoru usluga, energiji i sirovinama, dakle o temama od strateškog značaja. „Špijunska afera nije tema“, naglašavaju EU diplomati, „Već smo dovoljno uprskali. Sada je najvažnije da povratimo poverenje.“

Međutim, krajnje je neizvesno da li će im to poći za rukom. Drugu rundu su već zasenili NSA afera i sve učestaliji zahtevi za suspenzijom pregovora o slobodnoj trgovini. Situaciju dodatno otežava i poreska afera u koju je umešan evropski komesar za trgovinu Karel De Gucht. Uz to, primetne su sve veće nesuglasice između 28 zemalja članica i Evropske komisije. Najspornija tačka je planirana zaštita investitora.

Ali krenimo redom. Prvi i najvažniji problem je porast nepoverenja kod mnogih građana EU i poslanika u Evropskom parlamentu, koji na kraju mora da odobri sporazum. Usled NSA afere, došlo je do osipanja podrške u Strazburu. Alarm za uzbunu bilo je glasanje u oktobru, kada je evropski parlament zbog špijunske afere odložio raspravu o Swift sporazumu. Ono što je tom prilikom iznenadilo mnoge, bio je izlazak liberala iz saveza sa konzervativcima.

To je bila prilaka za kritičare sporazuma o slobodnoj trgovini. U ovom trenutku ne postoji većina u Evropskom parlamentu koja bi podržala Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo (Transatlantic Trade and Investment Partnership – TTIP). Odluka Evropske komisije da negativno odgovori na zahtev predsednika Evropskog parlamenta Martin Schulza o suspenziji pregovora do rasvetlenja špijunske afere, samo će dodatno pojačati nepoverenje. Pojedini poslanici, poput Ska Keller, predstavnice zelenih za trgovinska pitanja, zalažu se ne samo za suspenziju pregovora o TTIP-u i Swiftu, već i za prekid saradnje u vezi sa podacima o putnicima (PNR), sve dok Amerikanci ne razreše NSA slučaj.

Drugi problem je sama Evropska komisija, čiji se predsednik Barroso lično založio za sporazum o slobodnoj trgovini. Imajući u vidu predstojeće izbore za Evropski parlament u maju iduće godine, od komisije se ne mogu očekivati neke značajnije odluke. Pojedini komesari su već u izbornoj kampanji, a uz to je uveliko krenula potraga za novim šefom Evropske komisije.

Može li komesar osumnjičen za utaju poreza i dalje da vodi pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini?

Čini se da će u ovom kontekstu Barrosou biti izuzetno teško da okonča pregovore do leta 2014, naročito što je sada i komesar De Gucht pod istragom. Tokom vikenda je objavljeno da će morati da se pojavi pred sudom zbog sumnji da je utajio porez, jer nije prijavio prihod od 1,2 miliona evra.

U normalnim okolnostima ovo bi bio dovoljan razlog da De Gucht napusti funkciju do okončanja procesa. Barroso je znao da oštrije reaguje i za manje prekršaje. Letos je po hitnom postupku oteran komesar za zdravstvo, John Dalli, jer se sumnjalo na njegove veze sa duvanskim lobijem. Optužbe za korupciju nisu nikada dokazane. „Dalli je postao politički neodbranjiv“, pravdao se tada Barroso.

Nešto slično bi mogao i sada da kaže, ali Evropska komisija izričito odbija svako poređenje ove dve afere. „Ovo je privatni poreski slučaj iz vremena kada De Gucht nije bio član Evropske komisije“, umirivala je situaciju Barrosova predstavnica za medije. Ali šta će se desiti ukoliko De Guch bude pravosnažno osuđen? Može li osuđeni utajivač poreza da nastavi vođenje pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini u kome će poreska pitanja igrati važnu ulogu? Izgleda da u ovom trenutku niko u Briselu na zna odgovor na ova osetljiva pitanja.

Treći kamen spoticanja su investicije. Kao što je već slučaj sa sporazumom o slobodnoj trgovini sa Kanadom, Evropska unija i u TTIP namerava da unese klauzulu koja investitorima daje pravo da tuže države potpisnice. Prema postulatima liberalne ideologije na ovaj način bi se sprečila „diskriminacija“ investitora nacionalnim zakonima. Međutim, mnoge države EU, uključujući i Nemačku, imaju određene razerve ili se otvoreno protive ovoj klauzuli.

Grčka i Mađarska traže njeno izostavljanje iz sporazuma, jer ne postoji nijedan osnov za novo pravilo: „pravni sistemi EU i SAD već su dovoljno usaglašeni i ne postoji potreba za novim utuživim pravima“. Druge države, poput Nemačke, i dalje zatežu, jer strahuju za postojeće bilateralne ugovore sa SAD. Za Nemačku bi klauzula o zaštiti investitora mogla da se ispostavi značajno nepovoljnijom od trenutnog pravnog okvira.

Zvanično, to još uvek niko nije rekao. Međutim, tema ISDS, kako se stručno naziva klauzula o rešavanju sporova između država i investitora (Investor State Dispute Settlement), izuzetno je neprijatna po Evropsku komisiju. Tačno je da su mnoge države zabrinute zbog klauzule o zaštiti investitora“, priznaje jedan visoki evropski zvaničnik, „jer postoji sumnja u koristi od nje“. Najblaže rečeno.

U stvari, ovde je reč o odmeravanju snaga između Evropske komisije i država članica i između država i korporacija. Komisija bi rado preuzela ulogu čuvara kada je reč o zaštiti investitora u sporazumu o slobodnoj trgovini. Ona bi mogla da prima tužbe od američkih korporacija, dok bi eventualne kazne plaćale države članice. Sa druge strane, za korporacije bi ISDS bila idealno sredstvo za borbu protiv neprijatnih nacionalnih socijalnih i ekoloških standarda, pod izgovorom da im oni nanose štetu.

Ali dotle još nije došlo. Trenutno iza briselskih kulisa besni sukob o tome da li Evropska komisija uopšte ima mandat da pregovara o ISDS-u. Čini se da u vezi sa tim ona ne uživa poverenje država članica, a o poverenju građana i da ne govorimo.

izvor:Eric Bonse,Telepolis