Прије нека два дана србијанске новине Press објавиле су текст који је постављен на насловну страницу као једна од најзначајнијих вијести за читатељство да се извјесна Северина Вучковић не плаши порођаја.

Негдје од јуна, отприлике од Тадићевог прогласа и мрака који је услиједио престала сам да читам србијанске новине. Више не читам. Сузила сам ту ствар толико да сад само отворим неку страницу и погледам 4-5 наслова издвојених као најважнији. Чиним то само због тог да се не деси да нпр. Краљево и Ваљево пропадну у земљотресу, а ја за то не сазнам јер телевизију не гледам већ годинама осим циљано два-три пута годишње, а радио слушам још рјеђе.

Међутим, тај дан дошла сам у искушење да искористим опцију коментар која наводно постоји на том сајту. Ево што сам написала (сачувала сам текст у цијелости):


Vaše ime*
nije proslavljeno polnim organima

Naslov*
Ali ja se plašim

Komentar*
da otvaram novine koje se izdaju u Srbiji. Umirem od straha da iz njih u mene bulji Tuđmanova propagandna aktivistkinja i borac za šiptarsku nezavisnost, a poznata po porno filmovima.
Strahujem od mučnine.


Међутим, моја мучнина никога се није тицала ни колико лањски снијег и коментар није објављен. Ја сам упоран тип и слала сам га пет пута, а посљедњи пут и уз молбу да макар мало глуматају како нису дио друштва Црвених Кмера, али посве узалуд.

У слиједећа два дана, лист Курир је нпр. објавио да су будућа мајка (на првом мјесту, sic!) i "краљ бакра" посјетили Скупштину Србије јер су дали 100 000 евра за купњу инкубатора за бебе, а онда и да је Северина у Скупштини сједила док је њемачки амбасадор стајао.

Е сад, обзиром да се вијест о великодушном поклону за инкубаторе још раније налазила међу оних пар главних наслова, а да је мени од прве привукла пажњу, ја сам ту вијест пратила од почетка. А најзанимљивија прича везано за поклон мени је била како је тип за кога је познато једино то да је био таксиста стигао до трговине металима (на велико) односно до новца који има?

Ја сам нпр. у животу упознала свега двојицу људи који су се бавили трговином металом на велико и обојица су убили неколико људи (не на фронту). И прича о путу његовог богаћења ми се чинила најинтересантнијом од свега, па сам послала то питање у све и једне дневне новине које су ту причу објавиле и које имају опцију Коментар. Садржај питања (постављеног с више или мање ријечи) био је свуда исти - кад ћете објавити информацију како је овај човјек дошао до новца који поклања?

Нити једне једине новине нису објавиле тај коментар.

Е сад, мени је јасан основни вјетар. "Просрпски председник" се са Северином јутрима буди, па шта је за њега да је дочекује у парламенту Србије? Тај вјетар је створио климу у којој новинар Курира пише "они" и Северину наводи као прву за поклањање пара без трага о неком питању одакле особи која је, прије него што је остала трудна с парама, у новине стизала због неисплаћених дугова што ауторима својих пјесмица што према Југу Радивојевићу? (Далеко било да их слушам или гледам, да ме не схвати неко погрешно, али имам обичај да, с времена на вријеме, обратим пажњу на понешто.) Због тог вјетра се дотична у текстовима ословљава и са "супруга" мада, поред мрачне чињенице да се читатељство новина које излазе у Србији двапут дневно засипа смећем од "информација" из њеног приватног живота, још увијек нисмо сазнали кад је то дотична постала супруга. А још мање да нам се у тексту објасни то откуд је она "супруга", а неке српске жене у њеној ситуацији "невенчане супруге" или тек "остале трудне". Тај исти вјетар је, наравно, разлог што такве текстове о њеној храбрости и великодушности прати фанатична цензура коментара.

Дакле, основни вјетар ми је јасан. Али сам се питала - гдје су остали из те исте Скупштине? Nksamsj, Шприцеру, Persona grata, док сам размишљала о постављању теме прво се сјетих вас тројице да вас приупитам за идеје о одговору на ово питање.

Ако налетите на тему и прочитате ју, па вам падне на памет да нешто одговарате, немојте траћити вријеме:

а) да пишете како је Северина Српкиња. Не само што је дотична у више наврата изјавила како су такве приче обичне глупости, него је та ствар у овом случају, таман кад бисте изнијели доказе о 10 генерација уназад, заправо небитна. Макс Лубурић је такођер био Србин.

б) да пишете како су купљени инкубатори који ће спасити бебе, па је поред те ствари све друго небитно. Ту реченицу може се изјавити само у два случаја: први је циљ да се заташка питање зашто инкубатори нису купљени редовним путем, а други је ограниченост.

в) да пишете како се ради о изузетно великодушном гесту према најосјетљивијој популацији, па је дотични заслужио да се појави у Скупштини са својом "вереницом". Да ли се овдје ради о великодушном гесту или о јефтиној трговини?
Кад би се радило о великодушном гесту дотични не би своју приватну дрољу, једну од узданица антисрпске медијске кампање у ратним условима која није пропустила да се заложи ни за растурање територије Србије довлачио у Парламент Србије. Знао би да је нити њена основна школа, нити истакнута пропагандна улога у стварању антисрпске хистерије у ратним условима, нити њени порно филмови, нити њени безбројни заручници и вереници не квалифицирају за столицу у Парламенту Србије. Па би је оставио "за по кући".
Али таксиста који је на непознат начин дошао до пара није се бавио великодушним гестима, него јефтином трговином. Овај пут продат му је углед Парламента Србије за 100 000 евра. Скоро па бадава, зар не?


И на крају, немојте на ову ствар гледати емоционално. Будите рационални, поставите ју у временски и просторни контекст. Па се присјетите да један врхунски умјетник као што је била Лени Рифенштал никада заправо није била рехабилитирана у својој родној Њемачкој. Док је Туђманова дроља Северина с почастима посједнута у србијанску Народну скупштину док поред ње нема столице за њемачког амбасадора.

P.S. Ако вам се макар на тренутак учини да је недовољно веза с Црвеним Кмерима присјетите се да су два основна обиљежја њихове власти везана за аграрну производњу и марксистичку идеологију. А онда се присјетите да је унутар овог пакета у Србију стигао ГМО, марксистичку идеологију не треба ни помињати. Заправо, свега је једна иоле битнија разлика у односу на Црвене Кмере - однос према банкарском систему.

Jasna mi je tvoja frustracija,jer sam i sam doživljavao slično,mada nikada ne pišem vulgarne/patološke komentare (,a upravo takvi,tuđi,su puštani).Bilo kakvi inteligentniji/razložniji komentari kojima se pominju konkretna imena glavonja iz vladajuće koalicije bivaju smeštani na spam-listu.Da si psovala,omašivala u pravopisu i sl. bila bi objavljena  -  time bi,eto, pokazali narodu kakva patologija i nekultura nasrću na njih,tako umivene/lepe/kulturne/obrazovane/tolerantne...

Nego,problem je u samome naslovu tvoga posta - nije Srbija,već tzv. "Krug Dvojke" (,a to je onaj šljam koji ti ordinira po Devedesetdvojci,Studiju "B",Blicu,Danasu,Vremenu,Presu,Politici (od kako je vodi Bujošević),od skora i Ninu...taj koga treba prozivati/razvlastiti/privesti ga (konačno) pravdi...Znaju se imena tih ljudi i mera njihovog "zlopaćenja" pod Titom/Miloševićem.Dok se država raspadala,njima je život bio "večito letovanje na Balearima" (osim ako čemerom ne smatramo to što su neki sa npr. mentol-cigareta morali preći na "obične")  .

Медији су контролисани!!!

СВИ Новинари су сарадници УДБЕ.
Питајте Колрунер о менталном склопу студената журналистике, црвене тврђаве, зване ФПН.

Интернет је контролисан!

ПЛАНСКИМ заглупљивањем (демокрацијом,англосаксонском назовикултуром, германским материјализмом, латинским јересом, чивутском рачуном и туранским ''лако ћемо'',''руским'' модернизмом, индијиском конопљом, и далекоисточном ''медитацијом''...) СРБИЈА (све Свете Србске земље) постали су ТАОЦИ тог Града.

Са сајта ,,Удружења новинара Србије'' 1881

Кад је Аустроугарска монархија октобра 1908. године самовољно прогласила анексију Босне и Херцеговине у Београду и широм Србије одржани су жестоки протесни скупови, а “Политика” је тим поводом објавила уводник Јована Дучића “Отаџбина је у опасности”.

Чим је лист пуштен у продају његов стални сарадник, а у то време и потпредседник Српског новинарског удружења Бранислав Нушић крене из редакције, која се онда налазила на Теразијама, с добошаром и барјактаром у пратњи, пут оближњег споменика Кнезу Михаилу.

Овој упечатљивој тројци се зачас придружила огромна маса света, која је од Нушића захтевала да им се обрати.

Кад се Нушић попео на подножје споменика, било је окупљено више од хиљаду људи и сви су се намах утишали да га чују.

...”Нушић је говор почео оним насловом из “Политике”, као некада Дантон : “Браћо, отаџбина је у опасности!”

За њим су се ређали други говорници, а маса је све више расла и закрчила цео широки простор на све стране око споменика.

То се понављало пуна три дана. Трећега дана, после једног распаљивог Нушићевог говора, маса почне викати: Рат Аустрији! Пред Министарство, сви пред Министарство!

Нушића попеше на белог коња, који се ту ођедном створио и маса крену пред Министарство спољних послова и унутрашњих дела, које је било на месту где се данас налази Музеј Кнеза Павла. (Народни музеј, прим.В.А.)

Кад је маса стигла пред зграду из задњих редова допирали су узвици: Улази! Шта чекаш?

Предњи редови потиснуше Нушићевог коња према улазу и под притиском гомиле животиња се поче пењати на први и други степеник и то тако спретно, као да је био из циркуса.

У том тренутку излете министарски момак, који, видевши Нушића на коњу на степеништу Министарства узвикну:
- Не, побогу, господине Нушићу, с коњем у Министарство, и ухвати коња за узде.

- Море, пусти, Јово, није ово ни први ни последњи коњ који улази у Министарство иностраних дела, одговори му Нушић...”

http://www.uns.org.rs/sr-Latn-CS/content/novinarske-anegdote/12798/konj-u-ministarstvu.xhtml

---

Сад да неко у том граду тражи објаву рата Крватској, био био ухапшен, а у затвору обешен.

Tada nije bilo butika i najki