EU dogovara raspad evrozone?

Izveštaji da su Nemačka i Francuska počele pregovore o raspadu evrozone potvrđuju strah da je Italija previše velika da bi bila spašena, piše Gardijan.


 

Britanski list se poziva na neimenovane izvore.

Izvori iz EU za Rojters kažu da su zvaničnici Francuske i Nemačke poveli diskusiju o stvaranju manje, čvršće i integrisanije evrozone.

Naime, razmatraju opciju da jedna ili više članica evrozone napuste monetarnu uniju, dok će njeno jezgro koje čine najstabilnije evropske privrede nastaviti sa dubljom ekonomskom integracijom, uključujući tu i zajedničku poresku i fiskalnu politiku.

Iz kancelarije nemačke kancelarke Angele Merkel demantovano je postojanje planova o redukovanju evrozone, i saopšteno da Berlin namerava da "stabilizuje evrozonu u njenoj celosti". "Nemačka vlada definitivno ne gura takve planove", rekao je portparol Merkelove. "Upravo suprotno - naša politika ima za cilj da stabilizuje evrozonu u njenoj celosti i napadne uzrok problema".

"Francuska i Nemačka su intenzivirale konsultacije u vezi sa ovim pitanjem u poslednjih nekoliko meseci, na svim nivoima", kazao je neimenovani EU zvaničnik za agenciju Rojters.

Gardijan piše da je, uprkos najavi Silvija Berluskonija da će napustiti funkciju premijera Italije čim nacionalni parlament usvoji mere štednje, pad poverenja investitora u treću po veličini privredu evrozone digao kamate na nivo na kojem su Portugal, Grčka i Irska tražile ekonomsku pomoć od EU i MMF.

I Bi-Bi-Si piše da Nemačka i Francuska mesecima razgovaraju o radikalnom preuređenju Evropske unije kako bi se dobila manja i cvršća zona evra.

BBC se poziva na izjavu visokog zvaničnika Unije, datu agenciji Rojters, prema kojoj su vođene "intenzivne konsultacije na svim nivoima" i da se kao mogućnost razmatra - smanjenje zone evra.

"Francuska i Nemačku su se intenzivno konsultovale tokom poslednjih meseci, na svim nivoim", rekao je neimenovani zvaničnik u Briselu i dodao: "Moramo ići vrlo oprezno, ali istina je da moramo ustanoviti listu onih koji ne žele da budu članovi kluba i onih koji jednostavno ne mogu da budu članovi kluba".

Nemačka kancelarka Angela Merkel, međutim, kaže da je krajnje vreme da Evropska unija izvrši korenite promene pravila na kojima počiva.

Strahovi da će kriza nacionalnih dugova da se otme kontroli, pojačana političkim haosom u Atini i Rimu, i recesija u najavi, stvorile su paniku na svetskim tržištima.

Sarkozi o Evropi u dve brzine
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi otvoreno govori o "Evropi u dve brzine", navodi BBC, podsećajući da je Sarkozi u utorak u Strazburu ponovio raniji stav da Grčku nije trebalo pustiti u evrozonu, i da je to bila "greška".

U vezi sa širenjem EU Sarkozi je tada rekao da "niko ne smatra da će federalizam, potpuna integracija, biti moguća sa 33, 34 ili 35 država".

"Jasno je", dodao je Sarkozi, "da će postojati Evropa na dva koloseka. Jednim kolosekom ići će se ka većoj integraciji u evrozoni, a drugim kolosekom ka konfederaciji u EU".


BBC-jev urednik za Evropu Gevin Hjuit ocenjuje da je sada jasno da je finansijska kriza u evrozoni podstakla raspravu o budućnosti EU.

Detaljnih planova za sada nema, ali je razvoj situacije nagnao predsednika Evropske komisije Hozea Manuela Barozoa da se oglasi ozbiljnim upozorenjem na opasnosti od raspada evrozone i ocenom da sve zemlje Unije treba da uvedu evro.

Zamenik britanskog premijera Nik Kleg je rekao u Briselu da se prilikom rešavanja dužničke krize mora izbeći velika podela u Uniji. On se izjasnio protiv Evrope na dva koloseka i dodao da se pažnja mora usmeriti na ekonomski rast i konkurenciju.

"Političari u EU ne kontrolišu krizu"
Ministar finansija Poljske koja do kraja godina predsedava Evropskoj uniji, Jacek Rostovski, kritikovao je evropske lidere zbog načina suzbijanja dužničke krize i ocenio da se kriza otela kontroli, javljaju poljski mediji.


"Sve (pad vlade u Grčkoj, poskupljenje duga Italije) ukazuje na to da političari u evrozoni ne kontrolišu krizu. Bili smo svesni da i nas to može da se tiče, ali uvek smo govorili da će to zavisiti od načina na koji saradjuju političari u evrozoni da bi se izborili sa krizom", kazao je danas Rostovski poljskom radiju TOK FM.

Ministar je priznao da je očigledno imao preterano poverenje u evropske lidere.

"Sada smo pred svojevrsnim paradoksom: S jedne strane vlada velika politička nesigurnost u zoni evra, naglo usporava privredni rast a istovremeno Poljska ima jaku privredu. Međutim, svesni smo da pre ili kasnije to što se dešava u evrozoni mora da počne da utiče na Poljsku", ukazao je ministar.



Tim argumetnom Rostovski je objasnio zašto poljski državni budžet za narednu godine razradjuje čak tri makroekonomske varijante: prvu uz privredni rast od 3,2 odsto, drugu za rast od 2,5 odsto, dok je treca verzija recesija od jedan odsto.

Nijedna od te tri verzije ne bi trebalo po rečima Rostovskog da ugrozi plan da se deficit javnih finansija smanji do kraja naredne godine na tri odsto BDP.

блеее92

fajront u diskoteci,ko nije iskoristio konzumaciju nek si jebe mater 

Daj bože da se raspadne cela Evropska Unija.

Pa nemoj tako,mi se taman pripremili i da nam se sad raspadne.

Slovenija prva žrtva evrozone?

Ljubljana -- I onako teško ekonomsko stanje u Sloveniji, od ostavke premijera Boruta Pahora krajem septembra ove godine, postaje sve teže.

Prinos po obveznicama je premašio granicu od sedam odsto. Kada je razlika prinosa po obveznicama u Italiji dosegla psihološku granicu od sedam odsto, država je potonula u finansijsku paniku.

U roku od nekoliko dana Berluskoni je postao istorija, a kontrolu nad Italijom preuzimaju evropske tehnokrate - spremni na grčevitu borbu za spas jedne od najvećih ekonomija sveta.

"Nesretna sedmica" izaziva haos širom Grčke i Italije, ali još jedna ekonomija u susedstvu probila je psihološku granicu – Slovenija. Slovenačka centralna banka je apelovala na političke lidere u toj zemlji da hitno preduzmu mere za vraćanje poverenja u javne finansije, kako bi se na taj način zaustavio nagli rast troškova zaduživanja Slovenije.

Kamatna stopa na desetogodišnje slovenačke obveznice je danas porasla na 7,20 odsto, što je najviši nivo otkad je 2007. godine ta bivša jugoslovenska republika postala članica evrozone.

"Neophodno je da oni koji su zaduženi za slovenačku ekonomsku politiku što je pre moguće preduzmu ekonomske mere koje su potrebne za sniženje troškova zaduživanja", navodi se u saopštenju centralne banke.

Pored toga, Banka je kritikovala politiku "naglog povećanja deviznog duga države, banaka i ekonomskih subjekata", koju sprovodi vlada u Ljubljani.

Nezaposlenost u Sloveniji raste od izbijanja globalne ekonomske krize, a rejting su joj oborile neke od vodećih agencija - Standard & Purs, Mudis i Fič. Bliže se izbori u Sloveniji (4.12.2011.), a iz Evrope već dolaze direktive kako će nova vlada – bez obzira koja bude izglasana – morati da sprovede žestoke mere štednje nad svojim stanovnicima kako bi izbegla potonuće u duboku recesiju.

Slovenija se priključila Evropskoj Uniji 2004, a 2007. ulazi u evro zonu – prva tranziciona zemlja koja je to učinila. Kada se danas govori o potrebi izlaska pojedinih država iz evrozone, Slovenija bi trebalo da bude kandidat broj 1. Nalazi se u teškom ekonomskom položaju i ako plan "odstranjivanja" delova evrozone zaživi, Slovenija će sigurno biti među prvima.

Slovenija je ipak niz godina bila stabilna i ima jednu veliku prednost – na zemlju još uvek nisu "bačene" milijarde evra od strane MMF-a i evropske banke.

Izlazak iz evro zone za Sloveniju i slovenačkog radnika u ovom trenutku bio bi najbolji potez. A ako postoji ujedinjeni glas među stanovnicima, Slovenija može otići i korak dalje, napustiti EU i koncentrisati se na vođenje autonomne politike.

Izaći iz EU-a je ekonomska jeres i nešto nedopustivo pod budnim okom vodećih EU elita. Ali ipak, sa velikim fokusom koji je ovih dana usmeren ka Italiji i Grčkoj, Slovenija bi se mogla "iskrasti" sa broda pre no što ovaj krene na put prema ledenjacima.

Jernej Kastelic iz Nove Ljubljanske banke (NLB) kaže da je prinos na 10-godišnje obveznice Republike Slovenije i dalje iznad psihološke granice od sedam posto i iznosi 7,10 posto.

On je upozorio da je Slovenija trenutno u gorem položaju od Italije i Španije (6,42, odnosno 5,85 posto). S obzirom na to da je položaj u Sloveniji obično loš kada je takav i na stranim tržištima i da se poboljšava paralelno sa poboljšanjem u inostranstvu, ovog puta se može utvrditi da je reč o negativnom iznenađenju.

Stanju je doprinelo i odbijanje interventnog zakona, ali položaj Slovenije nije tako problematičan kakvim se čini, zaključuje Kastelic.


Evropska komisija je objavila prognozu rasta slovenačkog javnog duga na 45,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove godine, kao i na 50,1 odsto 2012. godine. To je značajno veći procenat u odnosu na onaj iz 2007. od 23,4 odsto BDP-a, a posledica je velikog zaduživanja da bi se održala potrošnja i tako zemlja odbranila od globalne ekonomske krize.


Izvor: B92

DaJ bože da i oni malo tresnu o zemlju, želim im duge redove za hleb i benzin, restrikcije 2 puta dnevno i bonove! Bagra fašistička a i ovi Slovenci zbog kojih nam se sve zagovnalo a u ratu prošli ko kroz rosu.

Zuta rasa ce vladati.

Samo da mi prvo skinemo ove naše žute u duši

Aj,bre,otkud vam takve ideje,pa EU(ili bilo koji njen aspekt) ne moze da se raspadne,ona je savrsena.Pa,Stanislav i Danilo rekose...

gotovi su