Мене занима драги "бошњаци" јесте ли ви Словени или Арапи?

Ako hoćeš da aludiraš da je u Srbiji bila zabranjena religija, omašio si. Nikome u Srbiji nije branjeno da ide u crkvu, svako ko je hteo je slobodno slavio i krštavao decu. U mojoj porodici se slava slavila uvek, evo ja sam kršten na vreme (kao beba) u zemunskoj Nikolajevskoj crkvi, mogu se proveriti crkvene knjige za 1971. godinu, a nisam kao mnogi novokomponovani turboSrbi kršten u 30-oj godini starosti. Niko nije pravio nikakve probleme. To je prazna priča.

Problem je u tome što Srbi nikada nisu bili neki vernici, Srbi su tradicionalno crkvu mnogo više gledali kao političku i nacionalnu instituciju. Kad im je komunizam zamenio pravoslavlje (kao ideologiju) tad su mnogi Srbi dobrovoljno prihvatili CK SKJ kao novi Sinod srpskog naroda.


Što se tiče AP, po hiljaditi put, pokrajine su stvarane samo tamo gde je bio veliki procenat nejugoslovenskog stanovništva, tj. tamo gde su manjine (narodnosti kako se to tad zvalo) bili većina stanovništva. Srbi su po ustavu SFRJ bili konstituitivni narod u celoj Jugoslaviji, a ne narodnost (manjina), pa im po logici stvari nije sledovalo pravo na autonomiju. Isti slučaj sa sandžačkim muslimanima koji su po ustavu SFRJ bili konstitutivni narod u Srbiji i CG, u svemu ravnopravan Srbima i crnogorcima. Ni oni nisu imali pravo na pokrajinu (ni u Srbiji, ni u CG)

Што се Цркве тиче, а зашто су се онда деца крстила и славе славиле са навученим ролетнама у строгој тајности да комшија не пријави?

Ja nikad nisam video ni čuo da je bilo ko najebao zbog slave ili krštenja, a veruj mi da sam dovoljno star da se sećam čak i druga Tita (još dok je bio živ). Moglo je da se najebe kad se na slavi malo popije, pa se zapevaju srpske "junačke" pesme tipa "Oj vojvodo Sinđeliću" ili "Odakle si sele". Za pevanje takvih pesama se privodilo u 29-ku, ali zbog slave kao slave ne.

Možda sadašnjim generacijama deluje smešno, ali u ono vreme se za sledeće stihove privodilo sudiji za prekršaje.
"Odakle si sele, devojano mlada,
Iz Srbije, brale, iz Kruševca grada". 

Nadležnim organima je ono "brale" u stihovima mirisalo na četništvo i srpski nacionalizam.

A neki su zaglavljivali i memljivu "betonjerku" zbog slave Arandjelovdana sezdesetih godina, a sve radi cinkarenja najblizih komsija i "drugova", pod pretnjama da ce da se ostane bez sluzbe, takvih primera pun k....c!!
Uvek je bio i bice izrazen antagonizam izmedju iskonskih ljudskih vrednosti i ideologija egoizma, materijalizma i konformizma!

Nas nekoliko smo 1980. legitimisani i ispitivani u kafani Marš na Drinu, jer je neko lažno dojavio da smo pevali pesmu u kojoj se spominje Sveti Sava...pa vi vidite koliko je bilo slobodno.

Sve u svemu nije jasno zašto bi etnocentrizam bio problem ako je masovna pojava. Iz prethodnog sledi da je BiH problem.

Ja govorim o 70-im i 80-im kad je titoistički režim ublažio svoje stege i kad se zemlja otvorila prema svetu, pa su građani imali mnogo više slobode nego u vreme najcrnje diktature.

Ali, u šezdesetim godinama o kojima ti govoriš, u vreme drugova Leke Rankovića, Krcuna i Svetislava Stefanovića je bilo drugačije. Šta je zajedničko tim drugovima? Svi su bili "Srbi", ali im je Tito bio novi Isus, a Centralni komitet SKJ im je bio Sveti Sinod.

O tome ti ja pričam, Srbi su zagrizli komunizam kao niko drugi, poznato je da je komunizam u Srbiju došao poslednji, ali još uvek Srbi pate za tim "dobrim, starim vremenima". Nije nam Tito kriv što su Srbi su hteli da budu veće komunjare od Leonida Brežnjeva i Nikite Hruščova.

Isti je režim bio i u Srbiji i u Hrvatskoj ili Sloveniji, ali Srbi su samoinicijativno uvek prednjačili u iskazivanju vernosti režimu. I to dobrovoljno, niko ih nije terao. Ne možemo mi da optužujemo Tita i Kardelja što su Srbi bili cinkaroši, a Slovenci se nisu međusobno cinkarili zbog odlaska na nedeljnu misu ili krštenja. Nije kriv Tito, već srpski mentalitet, verovatno i genetika naša, jebem li ga.

Ok-e zemunac, mi smo skloni duhovnom i moralnom samopovredjivanju i ideoloskom mazohizmu zarad raznih krkanluka i hedonizma, to je fakat!


Nije mi jasno zasto je neko na cetvrtoj-petoj strani ovu temu okrenuo ka etnocentrizmu, kada je naslov teme skroz ispravan, dakle etnonacionalizam, kao nacionalizam koji podrazumeva privrzenost sopstvenoj naciji diskreditujuci druge do juce bratske nacije, tj. tretira naciju kao biolosku zajednicu, Ex-Yu sindrom!

Da u pravu si etnonacionalizam je problem jer se nameće voljom stranog okupatora većini nacija koje su protiv njega.