Postavite svoje eseje da i drugi vide kako pisete. Evo jedan moj za pocetak. Davno napisan esej. Kada nemam pojma nasao sam ga u arhivi. Nije neki nivo. Bio je sami pocetak. Dobro tek slijedi.

Боје и мириси мог дјетињства

   О бојама и мирисима мога дјетињства тешко бих могао да говорим, јер их се не сјеђам. У ствари ту није у питању амнезија прошлости веђ је ту више присутна безвољност да о томе говорим.
Безвољност у смислу да не желим ни да се на тренутак присјетим тог периода у животу мене, који сам само једна карика у животном ланцу.
Можда када боље размислим ја нисам ни имао право дјетињство какво би оно трбало да буде по неком не писаном правилу. Иако су се моји ближњи трудили да га барем на тренутке направе идеалним са свом својом лијепотом и сјајем, осјећао сам да то није oно право.
Једина боја која ми је остала у сјећању била је боја униформе мога оца. Сјећам како отац стоји на вратим куће у својој маслинасто зеленој униформи и поздравља се са мајком. О боже, како не волим ту боју. Не због саме боје већ због тога што ми је та боја одводила оца негдје у непознато на не одређено вријеме.
А мириса што се тиче, поред оних ружних мириса подрумских просторија, барута и петролеја који су константно били присутни у периоду мог дјетињства на тренутке је неутралисао један лијеп мирис који се ширио из правца кухиње моје баке. У тој просторији бака је спремала најлијепше колаче на свијету. Сваки пут када бих осјетио те мирисе имао би осјећај да у том тренутку сједам на воз и одлазим у неки други, нови и лијепши свијет, у свијет маште. Тај свијет маште свако дијете је могло да пронађе и да кад год се осјети лоше или уплашено побјегне тамо. То сам и ја чинио, само та су се путовања често брзо прекидала једним тупим звуком ваздушне сирене, који ме је на суров начин враћао у стварност. И тако стално из дана у дан.Међутим, вријеме црнила је одавно прошло. Ја сам сада старији и пун жеље за откривањем нечега што ми је било ускраћено у периоду дјетињства. Сваки нови дан доноси неко ново сазнање, неку нову боју и неки нови мирис чиме се у мојој глави попуњавају празнине које су настале у периоду дјетињства и тиме се ствара нека нова слика, неког новог свијет.