Erupcija vulkana na Islandu bi mogla da ima globalne posledice Foto
B.Tasić/Blic online | 23. 03. 2010. - 09:21h | Foto: Reuters, AFP, AP | Komentara: 1

Erupcija vulkana ispod glečera Ejafjatlajektl u ponedeljak na južnom Islandu, kao i blago podrhtavanje tla, izazvali su strah od moguće nove i snažnije eksplozije obližnjeg vulkana Katla. Nekoliko manjih potresa koji su se desili u ponedeljak propraćeni su rasipanjem pepela, izbijanjem lave i vrele pare.
 
Naučnici su vrlo kategorični po ovom pitanju – erupciju vulkana ispod glečera Ejafjatlajektl uvek prati erupcija Katle, samo je pitanje vremena kada će se to dogoditi.

 
Vulkan Katla, koji se nalazi ispod masivnog ledenog brega Mirdalsjokul, predstavlja veliku pretnju zbog mogućih katastrofalnih poplava i erupcija ukoliko se aktivira.


Erupcija Ejafjatlajektla, koji je mirovao skoro 200 godina, primorala je najmanje 600 ljudi na evakuaciju. Većina njih se vratila u svoje domove. Stanovnicima 14 farmi koje su bile najbliže mestu erupcije vlasti su poručile da još uvek nije bezbedno da se vrate u svoje domove.


Magnus Bhalo Gudmundson, geolog sa Univerziteta na Islandu koji je sa grupom stručnjaka preleteo avionom područje nakon erupcije, izjavio je da je njen početak u subotu bio toliko nejasan da isprva nije mogao da se registruje ni geološkim instrumentima. Većina potresa je bila ispod magnitude 2.6.


Ipak, korišćenjem termalnih kamera i radara, Gudmundson je sa grupom stručnjaka uspeo da utvrdi da lava iz Ejafjatlajektla teče niz klisuru, a ne ka ledenom bregu, što je smanjilo rizik od mogućih poplava. On je dodao da je sa grupom naučnika osmotrio rad vulkana Katla, ali da je njihova misija bila procena neposredne opasnosti od aktivnog vulkana.


"Opšte očekivanje je da bi zbog erupcije Ejafjatlajektla pukotina mogla da se proširi, i u tom smislu postoji veći rizik od proširivanja u ili ispod glečera što može da bude okidač za erupciju Katle", rekao je Endi Rasel sa Univerziteta Njukasl, član istraživačke grupe koja se bavi procesima pomeranja zemlje.
"Zapisi pokazuju da svaki put kada Ejafjatlajektl eruptira, Katla je sledeća", dodao je on.


Rasel je podsetio da je Katla nakon poslednje erupcije 1918. godine izazvala poplave veličine Amazona, što je za posledicu imalo kotrljanje stena veličine kuće niz puteve i doline. Poplave su nastupile sat vremena nakon erupcije vulkana.
Ove erupcije predstavljaju rizik za sve obližnje stanovnike, mada većina njih, oko 320.000, živi u glavnom gradu Rejkjaviku na zapadnom delu ostrva. Jug Islanda je maltene nenaseljen zbog postojanja glečera i vulkana što predstavlja veoma nestabilnu i destruktivnu kombinaciju.


Poslednji put kada je došlo do erupcije Ejafjatlajektla, 1821, zahvaćeno je blizu 160 kvadratnih kilometara, a to je prema rečima naučnika bila "lenja" erupcija, koja se odvijala sporo i neprekidno dve godine.


Island je jedno od retkih mesta na svetu gde se središnji okeanski greben uzdiže iznad nivoa mora. Mnoge vulkanske erupcije duž okeanskog sliva često prođu neprimetno zato što ih je veoma teško detektovati.


Glečeri i vulkani fatalna kombinacija
Island se nalazi na velikoj vulkanskoj "vrućoj tački " na središnjem atlantsko-okeanskom grebenu. Erupcije, koje su veoma uobičajene na Islandu, često pokreće seizmička aktivnost, koja se odvija kroz tektoniska pomeranja zemljinih ploča i kada magma iz velikih dubina gura svoj put do površine.


Kao i predviđanje zemljotresa, i procena tačnog trenutka vulkanskih erupcija je neprecizna i nesigurna. Erupcija Katle može da bude katastrofalna, ne samo za Islanđane već i za druge narode.


U istoriji je zabeležna erupcija vulkana Laki sredinom 1780-ih. Oslobođeni gasovi su se pretvorili u smog koji je preleteo preko Džet Strima, snižavajući temperaturu i menjajući vremenske prilike. Tokom tog perioda mnogi ljudi su umrli od trovanja otrovnim isparenjima na Britanskim ostrvima.


Poljoprivredna proizvodnja je opala u zapadnoj Evropi, a glad se raširila svuda. Neki naučnici čak tvrde da je erupcija umnogome doprinela pokretanju Francuske revolucije, jer se smatra da je dosta ljudi ostalo gladno baš tokom erupcije Lakija.


"Sve ovo gore navedeno spada, naravno, u holivudsku vrstu scenarija, ali ništa nije nemoguće", rekao je Kolin Makferson, geolog sa Univerziteta Daram.

"A, s obzirom da dolazi do sve većeg otapanja, ono što se sada dešava liči na vađenje čepa iz flaše šampanjca", dodao je on.
 

Poslednja velika vulkanska erupcija na Islandu desila u 2004, kada je eruptirao vulkan Grimsvotn.

 
Tri eruptivne regije
Vatreni pojas Pacifika (Pacifički i Tihookeanski vatreni prsten) je pojas vulkana koji okružuje Tihi okean. Tu se nalazi 40 odsto svih aktivnih vulkana koji uz to, kao stratovulkani ili sivi vulkani, imaju ogromnu eksplozivnu snagu.


Zatim sledi Sredozemno-transazijska oblast, koja obuhvata 117 aktivnih vulkana, od kojih su najpoznatiji Vezuv (1267m) i Etna (3263m) u Italiji, kao i Vulkano (500m) i Stromboli (928m) na Liparskim ostrvima. Tu je i Atlantsko-okeanska oblast koja obuhvata usku zonu meridijanskog pravca pružanja, a koja se pruža sredinom Atlantskog okeana. U severnom delu ovog područja se nalazi vulkansko ostrvo Island.


Za razliku od takozvanih moćnih vulkana duž pacifičkog pojasa, gde spor uspon magme daje naučnicima pravovremena seizmička upozorenja da je erupcija blizu, vulkani na Islandu su jedinstveni po tome što većina njih eruptira ispod leda bez skoro ikakvih znakova.


Zemlja vatre i leda
Island su prvi naselili Vikinzi u devetom veku, a poznat je i kao zemlja vatre i leda zbog vulkana i glečera. Tokom srednjeg veka, Islanđani su najaktivniji vulkan tog vremena zvali Hekla, verujući da su duše odvučene u vatru grotla.

Izvor: Blic