Remark,izvanredan pisac,meni,moglo bi se reci,savrshen.
Shta vi mislite o njemu?
Koja vam je omiljena knjiga?
Omiljena misao?

Davno sam citao Remarka i mislim da je jako dobar pisac. Svidja mi se jednostavnost njegovog izrazaja. Omiljena njegova knjiga mi je Tri ratna druga.

Ako si zainteresovan savetovala bih ti "Vreme zivota i vreme smrti" i "Iskra zivota",meni su divne...

Tri ratna druga sam pročitao na nečiju preporuku odavno... (15 god)
i jedinošto se sećam je da sam je pročitao i ništa drugo,  ](*,)da krenem da je čitam ponovo verovatno bi mi sve bilo jasno ali ovako neznam ni da počem.
I da, u početku sam mu pogrešio pol.

Remark...i Na zapadu nista novo, otvara drugi pogled na ljudsku nemoc i ljudsku psihu, opisuje rat kao sasvim drugu dimenziju, prevara, manipulisanje...dobra knjiga..

Knjiga "Iskra zivota" na jedan bolan,iskren nachin opisuje logor...
Vredi je prochitati...
Shvatish...
Koliko je tebi ustvari dobro...
Koliko je zivot predivan i jedan jedini...

Na Zapadu nista novo je njegova najpoznatija knjiga,mada ja mislim da nije i najbolja.Meni se vise svidja Povratak. 

Elem, tek sam nedavno počela sa proučavanjem Remarka (nažalost). 
Za sada sam pročitala ''Noć u Lisabonu'' i završavam sa ''Na Zapadu ništa novo''.
Ovom prvom knjigom sam oduševljena, pročitala sam je u jednom dahu, i ostavila je neverovatan utisak. 
Odlična priča o ljubavi između žene i muškarca (Šulc i Helen), veoma realistična, ali ujedno i dramatična.
Dopada mi se što je bogato prožeta psihološkim opisima rata, situacijama u kojima su se nalazili emigranti iz Nemačke i drugih zemalja tog vremena. Opisi su veoma bogati, a knjiga obiluje neverovatnim mudrostima o životu i čovekovim najdubljim emocijama, životnim nedoumicama i individualnim filozofijama. Psihološke karakteristike likova su takođe vrlo intrigantne, a to što se radnja dešava faktički bukvalno u toku jedne noći u Lisabonu mi se naročito sviđa, ne znam iz kog razloga.  Inače mi se dopadaju ove 'ratne' knjige, koje nama, deci '21. veka' dočaravaju situaciju ze koju pretežno znamo iz udžbenika istorije. Odlična klniga, preporučujem svima, ujedno i vrlo opuštajuća, zbog Remarkovog stila pisanja koji je razumljiv svakome, a ujedno po mnogim pitanjima i 'teška' i tegobna.

Kad završim i ''Na Zapadu ništa novo'', napisaću report, mada vidim da mi je pisanje malo na nivou srednje škole, moram se malo 'razraditi'. 

Tri ratna druga, citat:

-Nisam se mogao osloboditi one slike; soba nestaje u sutonu; meke, plave vecernje senke, scucurena lepa devojka svojim tamnim i muklim glasom govori o svom zivotu i o svojoj zelji za zivotom. Do vraga! Postajem sentimentalan. Ali ova iznenadna avantura kanda vec zalazi u maglu neznosti. Da me nije vec zahvatilo dublje no sto sam mislio i hteo? Zasto sam otisao? Zasto nisam ostao kod nje kao sto sam stvarno hteo? Ah, proklet bio! Necu vise da mislim o svemu tome! Neka bude sto ce biti, ma i poludeo od nesrece ako je izgubim. Ona je tu, sad je tu, a sve ostalo svejedno mi je, nek ide do vraga! Nije mi stalo do toga da osiguram ovo malo bednog zivota. I tako ce jednog dana doci ogroman talas koji sve nosi...

Nebo nema miljenike,Tri ratna druga...
Moj omiljeni pisac.

procitao sam ga sa 15 godina, za letnji raspust, starci kupili njegov kompelt, i dan-danas su mi slike njegovih romana u glavi, nista posle njega nije bilo isto, i nijedan pisac nije ostavio veci utisak na mene...

Tri ratna druga,Ararat, Na zapadu nista novo,..

gosn. Kramer...izuzetno duhovit...poetichan,romantichan,tragichan....3 ratna druga, Na zapadu nista novo,povratak,seni u raju...

Crni obelisk.

Sjajan pisac, ali citah ga jako, jako davno.
Vrijedilo bi citati ga opet.

Hmm... Moja omiljena knjiga je Seni u raju... Verovatno ima i boljih... Sada me je zaintrigirala 'Iskra Zivota'...

Прочитао сам скоро све његове књиге (само ,,Пун круг'' нисам нашао у својој библиотеци).

Тријумфална капија ми је и дан-данас један од најлепших љубавних романа. (Равик и Јоан Маду).

Искра живота му се разликује од свих других књига. Описује ужасе које су људи чинили људима...

Једина, мала замерка је у томе да када га ишчиташ, видиш да се теме о животу између рата и о рату, провлаче кроз све његове књиге.

,, Наша је будућност мртва, јер је мртва младост која ју је носила'' - Повратак

,, Никад нам свет не изгледа лепши него непосредно пред хапшење. Пре него што га морамо напустити. Само кад би човек то увек осећао.'' -  Ноћ у Лисабону

,, Замишљена опасност је разорнија од стварне.'' -  Ноћ у Лисабону (ово питајте било ког шахисту...  )

и за крај мој фаворит:

,, Али испричаћу ти причу о таласу и стени. То је стара прича. Старија је од нас. Слушај. Био једном један талас, па волео једну стену негде у мору, рецимо на Капри. Шумео је и ударао око ње, љубио је дан и ноћ, грлио је својим белим рукама. Уздисао је и плакао и преклињао да му дође, љубио је и бурно јуришао на њу и подлокавао је притом полако; и једног дана, сасвим подлокана, она попусти и падне му у наручје. И одједном стена више није била за то да се око ње игра, да се љуби и да се жалости око ње. Она је била само крхотина на дну морскоме, нестала у мору. Талас се осети обманут и преварен, па потражи другу стену...Али све је покретно јаче од свега непомичног. Вода је јача од стене.''


Поново бих могао да читам Тријумфалну капију, Три ратна друга, Ноћ у Лисабону и Искру живота.

Eh, obećah i ja pre mnooogo vremena da ću napisati svoj mali elaborat o ''Na Zapadu ništa novo''. Završila sam čitanje isto tako davno, ali sam zaboravila na obećanje... 

Elem, knjiga je odlična, možda jer generalno obožavam takve ratne teme. Ispričana je vrlo verodostojno, i dočarala neke stvari nama - koji nismo nikada (hvala bogu) imali ozbiljnijih susreta sa ratom. Opet su me oduševili Remarkovi opisi, ponajviše psihološki, ali - s obzirom da ima bogami baš dosta vremena kako sam je pročitala, ne mogu pisati nešto opširnije; slegao mi se utisak.