Erich Von Daniken - "Da li sam se prevario" ... Nastavak

Erich Von Daniken - "Svi smo mi deca bogova"


Tamjan, to je resenje enigme.

Biblijska priča nam pripoveda dirljivu priču o ma-lom. Isusu, kome su sveta tri kralja sa Bliskog istoka doneli tamjan i izmirnu u štalu Vitlejema. Tamjan je u ono vreme bio veoma cenjeni poklon, jer je bio dra-gocen kao samo zlato. Grčki istoričar Herodot (oko 490 - 425. g. p. n. e.), putnik po Bliskom istoku navodi da se u Vavilonu godišnje davalo 1000 alenata u sre-bru za tamjan u čast boga Bala. Egipćani - koji su tamjanom poboljšavali vazduh u hramovima i koristili ga kao mirišljavu esenciju prili-kom mumifikacije mrtvih - pokrivali su svoje potrebe za tamjanorn na ekspedicijama na Crvenom. moru. Rimski car Neronje za sahranu svoje dugogodišnje Ijubavnice i kasnije supruge Popeje Sabine (65. g. n. e.) priredio tamjansku orgiju: U roku od nekoliko da-na pustio je da ogori toliko tamjana koliko bi u celoj Arabiji za godinu dana moglo da se pobere - znak su-više kasnog, mirišljavog izvinjenja za udarac nogom, od čijih posledicaje Popeja Sabina i umrla. Međutim, tajman je bio više od balzamsko-narko-tičnog miomirisa i skupocene žrtve za bogove. Grčki lekar Hipokrat (oko 460 - 375 g. p. n. e.) je otkrio le-kovito dejstvo kod astme 1 oboljenja uterusa kao i do-datak za kozmetičke kreme. Ovo čudotvorno sredstvo su sledbenici Hipokrata prepisivali te je postao šlager ondašnje medicine.
To što je Hipokrat otkrio kao novu medicinu, Moj-sijeje upotrebljavao još oko 800 godina ranije radi de-zinfekcije svog naroda od zaraznih bolesti za vreme egzodusa:

,,I Mojsije govoraše Aronu: uzird kadionicu, stavi vatru sa oltara u nju i odozgo stavi tamjan, zatim brzo odnesi medu Ijude, u zajednici okaj njihove grehe: jer patnja je već počela. Na to Aron uze ka-dionicu, kako mu Mojsije naredi, i otrča medu Ijude. 1 zaista, pafcnja je medu Ijudima več počela, on ih okadi i tako okaja grehe naroda. Kadaje tako stupio medu' žive i mrtve, patnje su prekinute."(4. Mojs. 16.46). Bez preterivanja se može reći sledeće: Ono od čega Arapi u novije vreme imaju od nafte u sniislu prihoda u ranije vreme bio je tamjan. a to nije nikakva bajka iz ,,Hiljadu i jedne noći".

Tamjan se dobija od ai-omatične smole drveta Bos-wellia carterii; to patuljasto drveće čak više žbunovi, koji rastu divlje odlično uspevaju na suvoj kreč.njačkoj obali kraljevstva Hadram.aut, na današnjem golfu Aden sve do Dofara u Omanu. Koraje gruba i šarena kao kod naših breza, ispod nje nalazi se još jedan sloj sa - slično kaučukovom drvetu - lepljivom, mlečnobe-lom smolom. Svakog proleća u stablu ova smola poči-nje da pulsira, koje se zatim na više mesta zaseće kako bi smola mogla da iskaplje, na toplom vazduhu te kapi postaju grudvice, koje se nakon nedelju dana sastružu i odbace. Posle mesec dana procedura se ponavlja. Smola koja sada ističe iz otvora na stablu i brzo se suši prodaje se kao tamjan nižeg kvaliteta. Tek treće curenje u vrelim letnjim mesecima daje tamJan prve klase. Ranije su ga robovi sakupljali u go-mile, ćistili i odvlaćili u korpicama do zbirnih mesta, odakle se vršila dalja raspodela.
0 da. priroda je Arabiji uvek mislila sve najbolje -svejedno da li je dozvoljavala da uspeva tamjan ili da izvire nafta. Rimski geografi su apostrofirali s pravom arapsko poluostrvo kao arabia felix, srećna Arabija. Uslugama za transport, sa ogromnim karavanima kamila duž više hiljada kilometara sve do
cilja, ta roba je postizala kurseve koji su se merili srebrom pa čak i zlatom. Uživalac te trgovine bioje uvek Marib. Tako smo razjasnili način fmansiranja gradevina u Maribu... ali i propast bogatog grada i sabejskog car-stva: Zadnjim probijanjem brane, od tada više nije ni popravljana, zatrpana su plodonosna mesta. Zatim se transport tamjana odvijao morskim putem. Dok je u centralnoj Americi džungla obrasla hramove i dvorove Maja, peščane dine su prekrile
Marib i planfcaže tam-jana. Uskoro su samo još istoričari antičkog doba kao Herodot, Strabon (63. p. n. e. - 26. n. e.) i Plinije (24 -79. n. e.) mogli da izveštavaju o srećnom carstvu kra-Ijice od Sabe. Da o tajanstvenoj vladarici i njenom bo-gatom carstvu u Starom zavetu kao i u Kuranu nema konkretnih podataka, sigurno tu epohu ne bi niko za-pazio i bila bi zaboravljena, i niko ne bi krenuo u traganje.

ajde sad reci zašto čitati tog Dinkena ? 

Iz istog razloga kao i mnoge druge knjige.

E pa trebaš da ga predstaviš, prije će neko da otvori koju od knjiga ako zna o čemu se radi  ... 

Aaaa na to mislis. Poznat je on velikoj vecini. Ljudi su vec upoznati o cemu on govori u svojim knjigama. A ako mislis da je bas potrebno ....

 bravo za denikena! 
M M procitaj. veoma zanimljivo.

Veliko hvala. . . . . .

Deniken je svojim knjigama pokrenuo naučnu radoznalost. Istraživanja tipa kako je neko pleme sa kapacitetom per stotina radnika moglo da podigne Stoun Hendž dokazala su nam da je to bilo moguće. Ali ta istraživanja ne bi bila pokrenuta bez Denikena. Takođe danas znamo kako su Naske leteli u balonima da bi slikali svoje crteže, znamo da gvozdeni stub u Indiji ne rđa jer je obredni i svaki dan ga premazuju uljem. Znamo mnogo više o piramidama, o radnicima i arhitektama koji su ih dizali.

Postoji i mnogo nerazrešenih misterija o kjima je govorio Deniken. Neke od njih kao što je crtež čoveka u raketi iz Dečana vervatno nikad nećemo odgonetnuti



Ali bilo bi jako dobro kad bi se pojavio neki novi Deniken sa sličnom gomilom pitanja i bacio naučnom svetu rukavicu u lice.

Izvrce utrrobe.  Ako ste ziveli u ubedjenju da je nesto tako,e nije!