Epilog prvog srpskog Velikog Brata - Gde su, sta rade?

Pijanista Koji Kasno “Pali” I Ponekad Vristi

Ivan Ljuba, pobednik prvog serijala Velikog Brata

Posle 107 dana u kući “Velikog Brata”, uzbuđenja, neizvesnosti novogodišnjeg finala i vatrometa, sada je sve jasno – pobednik prvog serijala je Ivan Ljuba, dvadesetšestogodišnji pijanista iz Beograda. Otišao je iz Košutnjaka bogatiji za veliko životno iskustvo i sto hiljada evra, ostavivši za sobom nagađanja radoznalih o njegovom seksualnom opredeljenju, navikama i ponašanju, ali i velike simpatije i podršku gledališta.

Iako je na kladionicama od samog početka važio za favorita (što su tvrdili i posetioci internet foruma), bilo je mnogih koji su sumnjali u njegovu pobedu. Glavni razlog za to je uočljiva različitost ovog mladog čoveka, obrazovanog i inteligentnog, ali sa druge strane uzdržanog u emocijama, često neraspoloženog za razgovor, bilo kakvu prepirku ili objašnjavanja. Bilo je i komentara da njegova pobeda neće doneti baš ništa produkcijskoj kući “Emoušn”, jer Ivan nije neko ko će poželeti da gradi estradnu karijeru ili se pojavljuje u medijima. Takve priče podgrejala je i informacija da Ivan od pobede ne izlazi često iz kuće i da još sabira utiske, pokušavajući da se navikne na novonastalu situaciju. Ipak, Ivan je retko koga ostavio ravnodušnim, pa su ga u anketi našeg lista čak i javne ličnosti imenovale kao glavnog favorita za pobedu, nekoliko nedelja pred kraj serijala. Kada smo dobili priliku da razgovaramo sa njim uverili smo se da itekako ume da pokaže emocije i obrazloži svoje stavove, kojih se ne odriče ni po koju cenu.

Kako se osećaš ovih dana?
- Joooj... Ne znam šta da ti kažem. Kasno palim, na sve reagujem sa priličnim zakašnjenjem, pa još nisam svestan šta me je snašlo. Osećam se kao da sam bio na jednom dugom letovanju, a kad sam se vratio svi me znaju (smeh).

Da li si svestan koliku popularnost si doživeo boravkom i trijumfom u kući?
- Pretpostavljam, ali nikako ne doživljavam. Znaju me svi u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni... Hm, nije loše.

ZANIMLJIVOSTI O IVANU

* Tokom jednog nedeljnog zadatka Ivan je uspeo da zapamti čak 202 uzastopna pojma i tako obori svetski rekord “Velikog Brata”. Time je osvojio luksuzan budžet, ali i ljubomoru mnogih ukućana
* Jedini put kada je Ivan dozvolio da bude isprovociran doveo je do kraćeg verbalnog sukoba sa Nikolom Đurovićem. Međutim, rasprava se brzo završila Ivanovim povlačenjem u sobu
* Iako je imao korektan odnos prema svim ukućanima i u početku se najviše družio sa Đankarlom, najbolju komunikaciju, po sopstvenom priznanju, ostavrio sa Edinom. Često je razgovarao i sa Jadrankom, pomagao joj da savlada osnove morzeove azbuke i nudio rame za plakanje, kada god je plakala i tugovala za decom (što je bilo prilično često)
* Za 107 dana, koliko je proveo u kući, nijednom se nije okupao go, niti je skinuo donji veš, ali je zato obožavao da se po kući šeta bez majice
* Iako je nekoliko nedelja čak i spavao u istom krevetu sa Draganom, nikada nije dozvolio da se dogodi nešto intimnije, niti je navalentnoj Bosanki dozvolio da ga poljubi. Veće iskušenje od devojaka, priznao je, bila mu je hrana
* Samo jednom se opustio i tokom redovne žurke dozvolio je Aleksandri i Dragani da mu, u malo opuštenijoj atmosferi, sa visine sipaju pivo u usta. Tom prilikom gledaoce je počastio i plesom
* Najviše se na internet forumima komentarisalo Ivanovo jutarnje sunčanje – ustajao je pre svih da uživa u “zubatom” suncu, najčešće go do pola. Često je delovao odsutno, stres je izbacivao dubljenjem na glavi, žongliranjem i trčanjem

Jesi li se nadao pobedi?
- Par puta su me pitali u ispovedaonici šta mislim o tome ko će pobediti. Čuvao sam nadu, maštao, ali to nikako nije moglo da izađe iz mene, čak ni kada sam razgovarao sam sa sobom. Nije bilo šanse da to izgovorim javno. Ali, lagao bih da kažem da se nisam nadao. Vrisnuo sam kada sam čuo svoje ime, a taj vrisak me je i ranije vadio iz nekih stanja. Dok je bilo lepo vreme, za te vriske je služio bazen (smeh). To je bila neka vrsta lične terapije. Često sam govorio sebi - 'Ivane zaroni, izvrišti se, kao što to Veselina radi glasno. Ne može da škodi'. I, stvarno, nije škodilo.

Moram i ja da te pitam šta ćeš sa novcem?
- Stojim iza već mnogo puta izgovorene rečenice - školovanje. Klaviristi stalno jure sponzore da bi napravili koncert ili takmičenje. E, sad mogu sam sebi da budem sponzor. To je velika stvar. Možda ću i nastaviti studije medicine. Razmisliću još o svemu. Sačekaću da se čitava priča slegne i u medijima i u mojoj glavi.

Šta si prvo uradio u stavrnom svetu?
- Proverio da li je tata okitio jelku (smeh).

Zašto si tako očigledno bežao od devojaka u kući?
- Kada sam odlučio da se prijavim, sebi sam obećao da ću se ponašati u skladu sa pravilima. Kuću sam doživeo kao crtani film o Pinokiju, ili priču o Ivici i Marici. A to je značilo da moram da odolim svim iskušenjima i situacijama. Stavljao sam sebi brane na svim nivoima. Rekao sam sebi – NEĆU. I nisam.

Da li stavljaš brane i u stvarnom životu?
- Ne, nekada čak i preterujem. Volim da pustim mozak na otavu i prepustim se kolotečini. Ali, u kući “Velikog Brata” sam, pogotovo u početku, bio maksimalno “uključen”. Želeo sam da sve što kažem ima težinu i da stojim čvrsto iza svake izgovorene reči. Da ne bih kasnije dolazio u situacije da se izvinjavam.

Jesi li i kako zamišljao lik “Velikog Brata”?
- Hahaha... zanimljivo pitanje. Posle prvih nekoliko dana naučio sam da razlikujem “Veliku Braću”, bez obzira na modulator glasa. Svakog sam zamišljao drugačije.

Kako reaguješ na priče da si čudak?
- Možda i jesam. A možda samo nisam okrenut svetu koliko bi trebalo. To je jako relativna stvar.

Hoćeš li prihvatiti Edinov poziv i otići u Sarajevo?
- Naravno. Nas dvojica imamo odličnu komunikaciju.

Izvor: TV Novosti

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

(9.21 KB, 200x134)