Epilog prve srpske Operacije Trijumf ~~ Gde su i sta rade?

Vukašin Brajić, finalista „Operacije trijumf”
Uspeću u svetu rokenrola
Autor: Beba Bojović | Foto:Z. Raš | 13.01.2009. - 05:00

Sa širokim osmehom i pozitivnom energijom Vukašin Brajić, student „Operacije trijumf”, dočekao nas je na vratima stana u Čačku gde živi njegova porodica. Mnoge će začuditi ovaj podatak jer je u okviru OT mladi muzičar nastupao kao predstavnik BiH.

Istina je da je popularni Vuki rođen u Sanskom Mostu, nesrećnih devedesetih preselio se u Čačak gde je završio srednju školu, Učiteljski fakultet upisao u Negotinu, a trenutno živi u Beogradu. Možda je radijus kretanja momka sa gitarom širok, ali je njegov cilj jasno određen još od malih nogu... Sa nepunih petnaest godina dokopao se gitare koju mu je poklonio ujak i rekao porodici: „Jednog dana sve vas će ova muzika da hrani”. Tada su mu se simpatično nasmejali, a danas su ponosni na sina i brata čije je ime nekoliko hiljada puta u protekla tri meseca prešlo preko usana fanova.
- Dalje od ovoga se nije moglo. Mislim da sam postigao veliki uspeh. Ne osećam se kao gubitnik, naprotiv - čestitao bih Adnanu na pobedi, činjenica je da je imao više glasova. Nas dvojica smo dva potpuno različita profila pevača i nemamo istu publiku. Mislim da sam učinio najviše što sam mogao i veoma sam zadovoljan.

Da li ste ipak priželjkivali da Ana Mihajlovski pročita vaše ime kao pobedničko?
- Kada sam pobedio Đoleta, što realno nisam očekivao, shvatio sam da je sve moguće. Nakon toga i izbacivanja Sajka, pomalo sam počeo da razmišljam kako bi valjalo da idem do kraja kada sam već toliko toga pregurao. Međutim, nisam bio opterećen. Sećam se jedino da kada je pročitano Adnanovo ime, osim što mi je bilo drago zbog njega, osetio sam veliko olakšanje u smislu gotovo je, videću porodicu, prijatelje, ljude...

Šta vam je najteže palo tokom serijala?
- Prva nominacija. Sve je bilo prebrzo, nisam shvatio zašto, nisam dobio objašnjenje... Kasnije mi je puno toga bilo jasnije, kuća nas je dosta stvari naučila. Kažem, nakon te prve blokade posle je sve bilo lakše, opustio sam se pa šta bude... I na kraju je ispalo dobro!

Prepoznaju li vas na ulici?
- To je normalno, kada traže autogram, dam im, trudim se da nikoga ne odbijem. Mada sam ovih dana ostajao u krugu porodice i prijatelja. Potrebno mi je da se odmorim, da vidim drage ljude. U principu, ja sam potpuno različit na sceni i u privatnom životu. Dok na sceni želim da budem Vukašin Brajić u punom smislu popularnosti, u privatnom životu ja sam samo Vuki. I voleo bih da tako ostane.

Da li vam nedostaju drugi studenti?
- Adnana sam video juče i dan pre toga. Sa Nikolom Paunovićem, sa kojim imam najbolji odnos, čujem se svakodnevno. Igor Cukrov mi je čestitao Božić. Čujem se sa Milicom, Ivanom, Anom... Na sve njih gledam kao na prijatelje, jer puno smo vremena proveli zajedno i oni imaju svoje kvalitete.

Kako ste se pripremali?
- Za šou me je prijavio kum. U stvari, Bojan, cimer iz Negotina, obavestio me je da je počelo prijavljivanje. Kako u tom trenutku nisam u stanu imao televizor, ni vremena da saznam pojedinosti, pozvao sam kuma i zamolio ga da me prijavi. Tako je krenulo. Međutim, pošto sam poznat kao neko ko kada zacrta cilj ide do kraja, odmah sam prešao u Beograd, ono što sam zaradio na svirkama i uštedeo dao sam za časove pevanja. U Negotinu sam pauzirao tri meseca, posvetio sam se fakultetu i nisam svirao. Pozvao sam profesorku i ona mi je za tri meseca iz glasa izvukla nešto neverovatno dobro. Inače, u mojoj muzičkoj karijeri puno su mi pomogli Bojan, cimer iz Negotina, i Marko Marić sa kojim sam osnovao bend i svirao po kafićima - priča Vukašin i dodaje: „Voleo bih da napravim neku dugoročniju ozbiljnu priču, jer treba vremena da se izdigne rokenrol, a mislim da prostora ima, jer je ova scena toliko željna nečega što nisu narodnjaci”.

Vukašin kao učitelj
Vukašin je pri kraju studija na Učiteljskom fakultetu u Negotinu. Sada je više posvećen muzici, ali će možda jednog dana početi da radi u struci. Ako je suditi po prvim koracima, biće omiljen učitelj.
- Već sam držao časove mališanima i veoma dobro se slažemo. Trudim se da im održim pažnju i mislim da mi to polazi za rukom.

Porodica ponosna
Otac Simo, majka Dušanka, brat Nenad, sestra Nevena i devojka Suzana verovali su da će Vukašin uspeti, jer ga poznaju kao velikog borca i istrajnog, dobrog muzičara.
- Kao mali, sa šest godina se peo na sto i pevao, kasnije je svirao sintisajzer, puštao muziku u školi... Znala sam da će se prijaviti za OT jer je i ranije pokušavao u „Idolu” i „3K-duru”. Verovala sam u njega, ali kada dođe gala veče, meni se javi nervoza u stomaku, sva pretrnem od iščekivanja. Od njegovog ulaska u kuću sve se promenilo i u našem domu. Pratili smo dnevne preglede, koreografije, probe, svi smo bili u tome. Kako sada stvari stoje, njegovim stopama krenuće sestra - kaže majka Dušanka.

Izvor: Blic