Мисли се да је идеја приказана у старом завјету најстарија, али тешко да је то тако. Прије ће бити да је индијска цивилизација извршила утицај на њу као и на огроман број дугих религија.

Ne verujem da je indijska civilizacija uticala na Ep o Gilgamesu... on je nastao u starovavilonskoj drzavi ciji su stanovnici poreklom bili Amoriti iz Sirijsko-mesopotamske stepe, tako da je ta legenda verovatno nastala na tom prostoru pocetkom II milenijuma pne, ali opet ceo milenijum pre Starog zaveta

Stara Sumerska civilizacija je na tim prostorima nastala, pre oko 6000 god. Po zvanicnim naucnim podacima, prva ljudska civilizacija.
Medjutim dosta stvari se lomi u tome. Pa umnogome ima drugih naznaka. ali o tome na nekoj drugoj temi.

 

Тешко да је еп настао прије 6000 година па и мање...

п. с. Не кажем да је немогуће већ да је мала вјероватноћа...

Ep se vodi kao sumersko-vavilonski s tim sto je konacni oblik dobio u starovavilonskom periodu... Sto se tice sumerske civilizacije, ona je najranije zabelezena na prostoru Mesopotamije oko 2900. pne. gde su dosli sa Iranske visoravni gde su ziveli u plemenskim zajednicama... posto se Gilgames pominje kao vladar Uruka, ep je verovatno nastao tek po njihovom dolasku u Mesopotamiju, jer pre toga Sumeri nisu poznavali ni pojam gradova ni pojam kralja...

Pogresno si me razumeo drugar. Nisam mislio da je tada nastao, vec vidim da se prica o mestu nastanka, pa stoga pomenuh i ono.

Прочитао сам Еп још у средњој школи. Било ми је крако и доста читко штиво. Интересантна ми је тема о потопу која се налази и у Библији, мада је то овде штуро описано. Ево шта се о овоме може наћи на википедији:

Еп о Гилгамешу

Еп о Гилгамешу је сумерско-акадско дело о Гилгамешу, петом владару прве послепотопске династије из Урука између 2700. и 2650. п. н. е.


Први сачувани записи потичу из 18. века п.н.е, иако је еп, највероватније, настао између 2300. и 2100. год. п. н. е. Као основа/прототип сумерско-акадском епу о Гилгамешу послужиле су сумерске поеме о Гилгамешу и мотиви из сумерске митолошко-епске књижевности. Акадски и вавилонски аутори темељно су прерадили садржај и облик извора.

Сумерске поеме које су послужиле као прототипови акадског Епа о Гилгамешу:

    * Гилгамеш и Агга од Киша

    * Гилгамеш и земља живота

    * Гилгамеш и Небески бик

    * Гилгамеш и врба

    * Гилгамешова смрт







До нас су допрле три верзије Епа

1. најстарија старовавилонска, по првом стиху Велик је он, већи од људи свих, чини га 6 очуваних одломака преписа који потичу из 18-17. века п. н. е.

2. тзв. периферна верзија коју чине 2 фрагмента из 15-14. века п. н. е. и представља сажету прераду старовавилонске верзије.

3. нинивска верзија, назив добила по месту проналаска Ниниви, односно асирска, по првом стиху названа О све видевшем, чине је 4 групе преписа. Потиче из 7. века п.н.е, према језику је вавилонска, представља прераду старовавилонске верзије од које се разликује по томе што је извршена замена архаичних речи, скраћивање или проширивање текста епским формулама и понављањем читавих пасуса, размештај појединих епизода.

Највећу заслугу за очување Епа има асирски краљ Асурбанипал (Ашурбанапли) 7. век п. н. е. који је као велики освајач и веома учен човек изаслао учене људе и писаре у културне центре древног Сумера и Вавилона да у тим центрима истраже архиве, преведу на савремени семитски језик све што је вредно и запишу на плочице у чијем је заглављу морало стајати: «Преписано и сравњено с изворником и сабрано у двору Асурбанипала, Владара Света, Краља Асирије».




Еп о Гилгамешу може се поделити на 4 веће целине

1. Енкијада или приповест о јунаку из степе, о његовом уљуђивању, уласку у цивилизовани свет и пријатељству са Гилгамешом; обухвата таблице прву и другу; обрађује митолошке мотиве: стварање првог човека, мотив невиности првог човека, источни грех првог човека, мотив сензуалне љубави, мотив пријатељства – паралела Гилгамеш – Ахилеј.

2. Поход против Хумбабе, путовање у кедрову шуму и смакнуће Хумбабе; певања треће, четврто, пето; за тему има пустоловине јунака, садржи мотив родитељске љубави, мотив борбе са чудовиштем, мотив забране, тј. мотив огрешења о забрану – убиство Хумбабе којег штити бог Ен-лил.

3. Епизода о исмејавању богиње Иштар, бој с Небеским биком и смрт Енкидуа; певања шесто и седмо, осмо; мотив борбе са чудовиштем, мотив огрешења о забрану – убиство Небеског бика, мотив смрти.

4. Гилгамешово трагање за знањем предака о људском животу и бесмртношћу; певања девето, десето, једанаесто, обрађује мотив смрти, страх од смрти, мотив бесмртности, тајна живота, предање о потопу, симболика броја дванаест,сунчев јунак.

Дванаесто певање, као додатак, условљено основном садржином и астролошким значењем Епа обрађује мотив доњег света.



Гилгамеш, сумерско-акадски еп о Гилгамешу/приредио и превео, коментаре и поговор написао Марко Вишић, Земун, Драганић, 1998

извор: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BF_%D0%BE_%D0%93%D0%B8%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%88%D1%83

Tesko da je ep nastao izmedju 2300-2100... u tom periodu Mesopotamija je bila ujedinjena pod akadskom vlascu, tako da je mozda akadska verzija tada nastala, ali sumerska je morala da nastane ranije, u ranodinastickom periodu...

ljudska pamet je najveći protivnik Božjeg promisla za ljudski rod.to se dokazalo u Bibliji na hiljade puta.najbolji primer je događaj u edemu.vidim da neke stvari mešate a one vam se ipak same otvaraju.kao da ne shvatate.pa upravo pojam starog vavilona i naastanak epa o gilgamešu,tj.njegov zapis(ep je usmeno mnogo pre išao)govori Biblijski tačan zapis.tu i leži tajna u vavilonu kojeg Biblija razotkriva.kao što sam pisao,nakon je sotona izgubio bitku u vavilonu da preko husa i nimroda sačini jedan narod i da sačini moćno ime sebi dizanjem kule koju Bog ruši,jer je bogohuilna stvar bila,negacija Boga i Reči,odmetanje,narodi su se rasejali i svaki narod je poneo u brkanju jezika svoj deo ili svoje parče priče.tako je ep o gilgamešu nastao,kao jedna iskrivljena verzija vavilonskog greha odmetanja od Boga i Reči.od prave verzije stvaranja i daljeg sleda događaja.tako Biblija govori o originalnim događanjima,a ep  izvrće to.Biblija govori sled događaja,a ep se zapisuje nakon toga .Biblija spominje savscenario zbivanja vavilona,pa kako je ep stariji.usmeni zapis nije manjkav i mlađi brat nekog zapisa,već stariji.

Kad kaze Biblija, jel ti podrazumevas i Stari i Novi zavet ili samo stari?