У оба случаја подједнако, смео бих да се опкладим.

Не чуди ме та ствар јер људи нису знали шта се дешавало у контексту усташе-партизани-четници и прихватили су једни друге(Крвати и Срби) али када су сазнали...Онда је било оно, Срби ће им 'ебати матер за заташкани Јасеновац а Крваљтзи ће наставити оно што нису завршили, неки фанатизам само да прекрију срамотне масакре које су чинили.

Од свега најстрашније је ипак једно-То јесте био буквално братоубилачки рат. "Крвати" су уствари покатоличени Срби(ако мене неко пита) а бели "Муслимани" такође потурчени Срби.
Наша уклета судба.

meni jedino žao onih šara,vredele su kao 100 gr. tozla i mogao si sa njima gde ti zazvižde jaja.

Шта вреди јбг, када сам полако излазио из тинејџерских година и таман се наоштрио да проживим и пропутујем-крену сранја и Слоба са својом реториком од које ми се окретао стомак(врло га се живо сећам, Јул и сву ту гмизаву екипу лудака)..

ja bato odem u trst da kupim garderobu.u trstu upoznam neke zagrebčanke,pičke avioni.da ispadnem baja u dva dana potrošim svu kintu.trći dan kvrče creva ko hor žaba.šta ću gde ću,nemam ništa sem broj telefona od jedne od zagrebčanki.naletim na neke bosance,šibicare,džepare...udjem u priču,a jedan mi kad sasluša šta mi je problem reče,ćuj ba problema!imaš li ba śaru?imam,kažem ja,a on meni,daj je ba,samo da znaś pet stoja je moje živa?
kažem živa i ako mi nije bilo jasno o čemu priča.dam čoveku šaru,čovek ode i posle pola sata dolazi i daje mi 2.500 dm. gledam lovu,a on sa 500 dm.se trlja po bradi.pitam ga gde mi je pasoš,a on,pa eto ti ga ba u rukama,konvertirao sam ti ga u marone i smeje se.kažem ja,a kako ću sad nazad za beograd?odeś ba u konzulat tu u trstu i kažeś da su te izćeparili,dobijeś pasovan i lipa u jugu,tako je i bilo.pomislim dok sam putovao nazad za beograd,što je dobra ova fora,krenuo sam za trst sa 1.500 dm.proveo se kupio garderobe za 2.000 dm. i vrati se kući sa 200-300 dm. u džepu.
pomislim kao ću to sve da ponovim sledeći mesec,kad kurac.odem u muriju da podnesem zahtev za novu šaru,a tamo inspektor koji mi priča šta sam uradio,zna čovek sve fore,sumnja...kaže,znaš kad ćeš da dobiješ novi pasoš?kad prodje jedno dve godine,pa tek onda možda?!izadjem iz murije očajan.medjutim pošto sam bio reprezentativac u bivšoj SFRJ i putovali smo često na takmičenja,moj savez podnese zahtev da mi se izda pasoš i tada ga dobijem,ali jedva!šaru sam uvek posmatrao kao sredstvo keša,ono za ne daj bože.
to je bila šara,a falsikovali su je i oni koji su iz likovnog imali A.

Ljuti se koliko hoces - trebalo je da sedis i vise od te dve godine kuci pa makar to znacilo da ne vidis ta takmicenja 

cenim da je bio autentični srpski heroj.

Добра прича