Dok se u Srbiji traži grob vođe četničkog pokreta, njegov lik osvanuo na živopisu u voždovačkoj crkvi
Đeneral Draža Mihailović na fresci
Uz četničkog komandanta, na freskopopisu su i Tesla, Pupin, Mokranjac... Hteli smo da pokažemo nepoznatu činjenicu našem narodu šta je to nebeska Srbija. To nije nekrofilija, kaže starešina crkve



Voždovačka crkva Svetog kralja Vladimira, u naselju Medaković, u borovoj šumi. Desno od vrata, u priprati crkve, sveže urađen freskopis. Kompozicija naslovljena kao "Nebeska Srbija" prikazuje patrijarhe, arhijereje, sveštenike i monahe. Stoje oko časnoga prestola na molitvi. Na suprotnom zidu oko Hrama Svetog Save okupljeni vladari i znameniti Srbi. Iznad njih Hristos. U prvom redu, po sredini kompozicije, mala Milica Rakić, poginula na noši tokom bombardovanja NATO pakta. U četvrtom redu Nikola Tesla. Između Mokranjca i Mihajla Pupina u trećem redu - đeneral Draža Mihailović!

- Ideja je moja - ponosno kaže otac Jovan Blagojević, starešina crkve. Freskopis su, podvlači, počeli 9. maja 2003, a završili ga, simbolički, 9. marta ove godine. Stručni saradnik bio profesor vizantolog Dragan Vojvodić, a protomajstor Aleksandar Živadinović.

- Hteli smo da pokažemo nedovoljno poznatu činjenicu našem narodu - šta je nebeska Srbija. To nije neka nekrofilija. To su naši znameniti ljudi. Jedni kažu da ne mogu biti na fresci ako nisu svetitelji. A ja im kažem da su svi oni pripadali crkvi. Ni car Dušan nije svetitelj, pa je prikazan u crkvi - veli otac Jovan.

Samo malo niže od crkve, u Šumicama, te večeri održana je tribina povodom 60 godina od streljanja đenerala Mihailovića. Ravnogorke su bile jednobrazne. Sve tri dugokose plavuše, sve tri u tesnim farmerkama, a jedna na štiklama. Delile letke: "Srbijo, gde je? " i "Otkrijmo đeneralov grob". Uz vrata Sportsko-kulturnog centra "Šumice" špalir od dečaka i devojčica u srpskim narodnim nošnjama. U holu desetine zapanjenih gostiju na otvaranju prve izložbe dvanaestogodišnje Tamare Šekularac. Došli na izložbu talentovane klinke i upali pravo među ravnogorce, voždovačke. Stigo i Dražin unuk Vojislav, ode u salu. A u sali đeneralov portret, nacrtan, okačen na bini, oni u narodnim nošnjama stali s jedne i druge strane i tako stajali sat i po.

Posle im konferansije Goran Sultanović rekao: Je l' izdržaste, mučenici?
Tu i pop Brana Radosavljević, pozvan da blagoslovi skup. Ustao pop Brana iz prvog reda, desno od njega Milena Božović, majka Giškina sa cegerom punim kalendara sa sinovljevim likom za 2006. godinu, crvene boje. Otac Brana treb'o samo da blagoslovi, al' uzo banku. Deca da ne idu u "Ameriku, čemeriku", podvukao, "lukaviji satana od Tita stigao sa Zapada".

- Ne treba mi takva demokratija zapadnih satana gde mogu dva muškarca da se venčaju - rekao sveti otac, a sala oduševljena.

Setio se i svadbe.
- Otac moje popadije bio domaćin. Ja '75. stigao u Beograd, počeo da pravim kuću u Kaluđerici. Rade moji Valjevci kuću, popadija kuva ručak, ja dolazim s Centralnog groblja kolima. Napravili prizemlje, potkrovlje, ali popadija kao svaka žena-nije bila za potkrovlje. Priča mi to u kolima, ja rek'o nemoj, ženo, napraviću sudar. Bi po mom. Napravim to potkrovlje. Odem posle kod popadijinog oca, srpskog domaćina. Pričam mu da ona nije htela potkrovlje, a on meni kaže: Ti si kriv. Bi mi neprijatno, ja se izmakoh. Veli otac, srpski domaćin: Nema kuće gde žena komanduje! - pričao tako otac Brana, svi mislili da su došli na tribinu o 60 godina ubistva Draže, ono počelo o popadiji i potkrovlju. Onda se neko seti. To on o Dani Drašković. Mora da je to. Jer tribinu organizova SDPO, otcepljeni deo SPO-a. Aplauz. Blagoslovio na kraju, i što bi se reklo, prešao na temu. Usledilo pozdravno pismo Giškine majke, koja zbog bolesti nije mogla da govori, ali pročitao ga glumac Sultanović. Zamolila sve koji su "poniženi napustili SPO zbog reketaša da se vrate na izvorni put".

- Dosta je bilo žena reketaša i onih koji su na krvi mog Đorđa i drugih napravili novac i karijere - napisala u pismu. Onda ustala iz prvog reda i objasnila: ovog ovde (Voju Mihailovića) sam je Bog poslao". Voja napravio stidljivi smešak, usred "sofre" posred bine.

U trećem redu Luka Karadžić, brat Radovanov. Pažljivo sluša reči Radovana Kalabića koji je pričao o đeneralu kao simbolu kompletnog srpskog stradanja i savezničke izdaje.

- Sve do '44. godine đeneral i njegova vojska bili su suvereni politički i vojni vladari Srbije. Onda su nas takozvani saveznici bombardovali i to na Vaskrs. Krenuli su potom u bombardovanje drugih uporišta đeneralove vojske. Obratite pažnju na datume, Nikšić na Cveti, Podgorica na Đurđevdan. Istoričari su dugo godina falsifikovali motive bombardovanja. Tada je poginulo više Srba nego 6. aprila. Nema u istoriji naroda koji 60 godina traži da se otkrije beleg njegovog heroja. Grešni smo kolektivno dok taj grob ne pronađemo i opojemo. Da mladi ljudi mogu ići na hodočašće. Cilj komunista je bio da skrivanjem Dražinog groba učine ono što su hteli Turci spaljivanjem moštiju Svetog Save na Vračaru. Ubili su ga na isti dan kad je pobijena ruska carska porodica Romanov - rekao je Kalabić. Inicijativu posle obrazložio "biološki i genetski naslednik Dražin", unuk Vojislav. Rekao da SDPO u parlamentu pokreće inicijativu da se otkriju zemni ostaci "legendarnog đenerala, mog dede".

- Hoćemo da nateramo državu da to uradi. Nećemo više da molimo, nego da zahtevamo da se otvore arhivi i da napokon saznamo istinu ove godine - rekao je Vojislav. Posle, ispred sale, debatovali gde bi mogao da bude đeneralov grob. Da li u Lisičjem jarku ili na Adi Ciganliji. Neko se setio da je od svedoka Dražinog streljanja samo jedan među živima. Josip Manolić. Pisaće, kažu, hrvatskom predsedniku Mesiću da ga "pritera uza zid". A otac Brana hvalio "kolegu oca Jovana".
- Stavio Čiču na fresku. Tu mu je i mesto!

Samim tim sto su titoistii sakrivali mesto groba, pokazuje da su se plasili necega ako narod sazna gde je taj grob. A cega su se mogli plasiti ako je Drza bio izdajnik? Naravno plasili su se da ce draznio ime velicati kod Srba kao heroja.

60 godina grob se jos ne moze pronaci. A od preostalih zivih komunista, od kojih mozda i neko zna, nijedan nece da otrkije. Kakave je to mrznja prema Srbima tada bila, i danas drzi te ljude.

Drazu Mihajlovica bi Srbi trebala proglasiti za narodng heroja. Crkva ga je vec proglasila za mucenika gde mu je i mesto. 

jos tita i slobu da stave i svi srpski heroji bice na jednom mestu 

Sloba i Tito su od iste crvene sorte, poreklom ne iz Srbije.

wow..sad si postao i rasista..
znaci.. valjaju samo oni koji su iz srbije... medju sljivama.. pretpostavljam...

Eto ti sad rasista sam. No rasista je onaj koji tretira ljude na rasnoj osnovi. Ja to nisam tu spomenuo.

Rekao sam da vise Srba postuje Tita, i Milosevica koji su ipak bili ateisti, propagatori komunisticke ideoligije, sto opet nema korene u srpskoj tradiciji, niti je samo po sebi dobro.

Dragoljub Mihajlovic je bio general, heroj prvog svetog rata, i srpski patriota, nije bio zarazen nikakvim stranim ideologijima, i branio je svoj narod, prvi je u Evropi i uopste u svetu pokrenuo gerilski nacin borbe.

I ranije sam postovao lik cica Draze, s tim da sam bio podlozan raznim manipulacijama, pa sam nekad olako menjao misljenje, no sada je totalo drugacije.

Draza je bio to sto je bio, jedan nesrecnik, gerilac, izgubljen, nije bio heroj, nije bio zlocinac, muljao je nesto i pokusavao pre svega da za sebe i svoje ideale izvuce najbolju poziciju.

No, da li bi mozda nekima -- Srbima ili ne, svejedno -- koji nisu iz Srbije mogao ikada da valja i neko ko jeste iz Srbije -- npr. ne Draza Mihajlovic, ali recimo Momcilo Nastasijevic ili Nadezda Petrovic, Mokranjac ili Bora Stankovic?

Cisto za promenu da cujemo i tako nesto.


Inace, naravno, posto sam ziveo u 6 drzava na tri kontinenta u poslednjih 10 godina (po godinu dana ili duze), sasvim mi je jasno da svuda ima i cestitog sveta i olosa. I ogromna masa onih koje je lako izmanipulistai sentimentalizmom da budu "dobri" i grupnom paranojom da budu vrlo rdjavi.

Ja imam prijatelje cak i u monstruoznoj tvorevini od tzv. hrvatske drzave, nekih moralnih ljudi koji se stide hrvatskog fasizma manifestovanog 1940-tih i ponovo 1990-tih u masovnom ubijanju i progonu starica Srpkinja i dece Srpcadi bez obzira na to sta je prethodno radila JNA i jedan deo pobunjenih srpskih muskaraca koji su se bojali upravo povampirene NDH.

Svakao da Momcilo Nastasijevic, Nadezda Petrovic, Mokranjac i Bora Stankovic zauzimaju veliko mesto kod Srba.

Draza je bio nesrecan jer su se sve sile okrenule protiv njega, i komunisti i saveznici. Zavrsio je mucenickom smrcu, sto ga ipak odvaja od ostalih.

Treba bar da mu se pronadje grob, i da se njegovo mesto sahrane obelezi dostojno kako dolikuje jednom ratnom heroju. Jer nije on samo poznat po drugom svetskom ratu, nego i po prvom gde je istakao svoje herojstvo i pokazao svoje rodoljublje.

e, ovo je vrh.. sad idem da se odvalim od smeha... 

odvali se koliko hoces...