primjeti se to u bilo kojoj ustanovi, kada čekaš u redu pred šalterom. 

U opshtini je kulturno. Terminal, touch screen ... odshtampa ti kad i gde da se pojavish. U socijalnom ... socijala. 

ja se recimo divim ljudima koji rade za šalterom. Kad onih 50% polupismenih počne da brljavi i zanoveta šalterušama, odmah "padne sistem" i u budzaku iza prikuvaju kafu.

"Bako, to iza zareza su vam pare"
"Ma ponela sam ja ćero pare, samo treba da uplatim"

Ma vrh je službenica traži dokaz da je to njena ćerka i da je udata, a ova joj vadi slike sa svadbe.

Kad nisam umro, ceo hodnik me gledao dok se smejem.

ili bake koje treba "samo da overe knjizhicu" ... a ko saoseca sa mnom shto imam 25 minuta da predjem sa jednog kraja grada na drugi u shpicu ? niko.  

Autor teksta je mogao umesto reci empatija ponegde da umetne rec saosecanje. Cisto fore radi...

Nije, jer to nije isto. Objasnih vec. 

Ne bih se baš složila... no, ako se tebi tvoje definicije sviđaju, nemam ništa za dodati. 

Voleo bih da chujem tvoje tumachenje. Moguce je i da greshim. 

Nekako se u zadnje vreme trudim da ne verujem slepo ni u čija tumačenja... Ako je tebi tvoje najbolje, onda ono i jeste najbolje... za tebe, a to je jedino i bitno.

Za mene, empatija je zaista ''uživljavanje'' u nečije emocije. Tužan si kad je neko tužan, srećan si sa njim, strahuješ sa njim... verujem da nam je empatija manje-više urođena kada su nam bliski ljudi u pitanju.

Prepoznavanje emocija je nešto drugo. Mogu ja da prepoznam kako se neko oseća, ali to ne znači da mi je stalo, niti da i ja osećam slično ili isto. Simpatija, s druge strane, je naklonost prema nekome i nečemu.

Opet - moje, ne neko bogom dano tumačenje. Uostalom, serem se na sva bogom dana tumačenja.