За сада непознато да ли ће после либерализације тржишта претплатници „Телекома”, који буду одлучили да пређу код новог оператера, задржати бројеве које имају и да ли ће код новог оператера остати такозвани географски позивни бројеви

Нови оператер у фиксној телефонији, најављен за јесен, требало би да корисницима донесе јефтиније телефонирање, бољи квалитет услуге и коначно решење проблема око 200.000 двојника.

Либерализација телекомуникационог тржишта, сматрају економисти, утицаће и на разбијање монопола који држи „Телеком Србија”, али је и даље непознато ко ће учествовати на тендеру за избор новог оператера.

У Влади Србије најављују да ће већ у првој половини године бити расписан јавни позив за новог оператера, али признају да је велико питање да ли ће се, због светске економске кризе, ико одазвати. Пре две године компанија СББ (Српске кабловске мреже) затражила је лиценцу за учешће у фиксној телефонији, али се од тада чека дуго најављивана либерализација за коју Јасна Матић, министарка за телекомуникације, каже да ће корисницима донети корист. Уз констатацију да су у Србији, упркос недавном поскупљењу, и даље прилично јефтини телефонски импулси у домаћем саобраћају, она очекује да ће после увођења нових оператера цена међународних позива бити знатно јефтинија.

– Конкуренција увек доноси квалитет, а то ће грађани најбоље осетити кроз повећање нивоа услуга које ће уследити када на телекомуникационо тржиште буде ушао нови оператер – истиче Матићева. Она напомиње да пројекат либерализације Министарство припрема у сарадњи са „Телекомом”, за кога очекује да ће се успешно носити са конкуренцијом.

Она наводи пример мобилне телефоније у којој постоји више оператера, што је утицало на повећање квалитета услуга, а истовремено је показало да је „Телеком” способан да послује у условима у којима нема монопол. У овом предузећу, међутим, нису желели да говоре о увођењу нових оператера у фиксној телефонији, наглашавајући да су за то задужени једино Министарство за телекомуникације и Републичка агенција за телекомуникације (Рател), који тренутно израђују стратегију либерализације телекомуникационог тржишта.

„Телеком” је, иначе, још 2005. године званично изгубио монопол, али од тада држава није предузимала значајније мере како би омогућила улазак новог и јефтинијег провајдера у област фиксне телефоније. Због тога су се у јавности појавиле примедбе на рачун ове компаније, за коју је својевремено Бранислав Анђелић, директор Агенције за развој информатике и интернета, рекао да „угрожава развој Србије” јер, како је оценио, није искоренила двојнике, а ни број претплатника није повећан.

Засад, нажалост, остаје отворено низ дилема. Пре свега на који ће начин очувани државни монополиста успоставити однос са будућом конкуренцијом, као што је урађено у мобилној телефонији. Остаје и мноштво недоумица, на пример, да ли ће после либерализације претплатници „Телекома”, који буду одлучили да пређу код новог оператера, задржати бројеве које имају код „Телекома” или ће морати да уводе нове, што би могло да их изложи додатном трошку. Непознато је и да ли ће код новог оператера остати такозвани географски позивни бројеви (011, 021...) или ће бити уведени функционални, као што су 041 и позивни бројеви за мобилну телефонију (063, 064...).

Можда најважније питање у овом тренутку јесте и да ли либерализација телекомуникационог тржишта подразумева увођење само једног или више нових оператера у фиксној телефонији. Будући да је Министарство засад одустало од увођења „вајмакс” технологија, која би корисницима омогућила бржи приступ Интернету и ефикасније коришћење телефонских услуга,у први план је поново стављена либерализација, што је наишло на позитивно реаговање економиста уз упозорење да монопол „Телекома” неће бити разбијен ако на тржиште уђе само један оператер. На тај начин ћемо, сматра директор Центра за слободно тржиште Мирослав Прокопијевић, уместо државног монопола добити дуопол, што претплатницима неће донети очекивану корист.

– Што више оператера то боље. То најбоље показује пример мобилне телефоније. Тек када се појавио трећи оператер створени су тржишни услови пословања. Тако би требало да буде и у фиксној телефонији, а грађани ће од тога имати корист пре свега тако што ће цене услуга падати – истиче Прокопијевић. Он каже да би на овај начин требало да буду решени и проблеми двојника, који не постоји у развијеним земљама, већ само у државама где су владали, или и даље владају социјалистички режими.

Никола Миковић

----------------------------------------------------------

Искуства земаља у транзицији

Корисници фиксне телефоније у Словачкој још од 2005. године имају широку могућност избора оператера. Тада је престао да важи монопол „Словак Телекома” и на тржишту су се појавили нови провајдери који су понудили цене у просеку 20 до 50 одсто ниже од оних које је нудила државна компанија. Слична ситуација забележена је и у Румунији две године раније када се поред државног „Ромтелекома” на тржишту појавило двадесетак алтернативних оператера који су се углавном оријентисали на пружање услуга средњим и великим предузећима.

Izvor: Politika

Типујем на Кинезе.