I jos malo DIY audio tehnike = moja dva najomiljenija foruma (i najveca)

http://www.diyhifi.org/forums/index.php?sid=c39c888605f8f639f82cf674c312da46


http://www.diyaudio.com/forums/

Ako vam je dosadno a volite audio ovde cete naci projekata da lemite do kraja zivota. Ukratko kako doci do hi-end audio tehnike za ispod $500.

Evo završavam faks, pododsjek računarstvo pa bih trebao da pišem diplomski rad

Ukoliko netko ima nekog materijala iz bilo kojeg područja računala i svega što je s tim povezano, možda čak i završen neki diplomski, bio bih zahvalan kada bih mi gurnuli

Studiram u stranoj zemlji, pa slobodno

                                         AUDIO- POJACAVACI



Audio-pojacavaci su takva vrsta pojacavaca koji pojacavaju signale iz cujnog opsega ucestanosti (20 Hz do 20 kHz).Kod audio-pojacavaca koji se koriste u uredjajima za visoko kvalitetnu reprodukciju  (Hi-Fi),frekventni opseg je znatno siri i iznosi od oko 15 Hz do preko 30 kHz (kod kvalitetnih uredjaja gornja granica ide cak i do 100 kHz).Kvalitet reprodukcije je mnogo bolji ukoliko je siri propusni opseg pojacavaca.

Nivoi signala na ulazu pojacavaca  zavise od izvora audio-signala i obicno se krecu u opsegu od 0,3 mV (npr.iz magnetofonske glave) do oko 1,5 V (iz kristalnog pikapa). S druge strane,nivoi izlaznih signala koji se dovode u zvucnik mogu biti,zavisno od zeljene snage i impedanse zvucnika,vrlo veliki (npr. Za 20 W snage na zvucniku impedanse 5 oma izlazni napon mora imati vrijednost 10 V).Da bi se dobio ovako veliki nivo izlaznog signala,audio-pojacavac mora imati veliko pojacanje.Za kvalitetnu reprodukciju pojacavac ne smije unositi izoblicenja.Ustanovljeno je da covjece uho ne osjeca harmonicna izoblicenja manja od 1%,kod modernih Hi-Fi uredjaja relativno je lako postici da ova izloblicenja budu manja od 0,1%.Fazna izoblicenja nisu tako kriticna kod mono-uredjaja,ali za kvalitetnu stereo-reprodukciju moraju biti mala.Dinamika,koja je kod audio-sistema priblizno jednaka odnosu signal-sum,za dobru reprodukciju treba da bude sto veca.kod kvalitetnih uredjaja ona je cesto veca od 70 dB.

Danas se u audio-uredjajima koriste integrisani audio-pojacavaci.Oni pruzaju mnoge prednosti u odnosu na pojacavace radjene u diskretnoj tehnici,kao sto su jednostavna konfiguracija kola,mali broj elemenata,kompaktnost i male dimenzije.Do prije izvesnog vremena upotreba integrisanih kola bila je ogranicena na pojacavace malih snaga ispod 0,5 W,sto je bilo posledica ogranicenja integrisanih kola u pogledu disipacije.Danas se,medjutim proizvode monolitski integrisani audio-pojacavaci koji daju izlaznu snagu od preko 20 W.Kombinacijom ovakvih pojacavaca sa snaznim tranzistorima mogu se realizovati pojacavaci snage od 400 W i vise.   

Pozdrav svima
Da li neko od vas mozda ima neki materijal o antenama?

navedi o kakvim antenama,mozda satelitskim

Antenna ( radio) ~ Wikipedia
Antena ~ Wikipedia
Antenna Basic

Svi na engleskom...

                         ANTENA


Antena je otvoreno oscilatorno kolo (O.K.)koje prima noseci radio talas sa odredjenim signalom.Antena je radio uredjaj koji vrlo slabo radio signale (necujne za nase uho)prihvata i odvodi na dalju obradu.Iz antene se radio signal putem kalemova ili kondenzatora prenosi na oscilatorno kolo koje je podeseno na zeljenu frekvenciju.
Postoji vise vrsta antena koje su prilagodjene prijemu i predajnu tj. talasna duzina.

1.T (Windom),L (Long vair)
To je jednozilna antena duzine ½ do ¼  talasne duzine.Za srednje talase je od 200 do 600 m.Duzina antene je ½ talasa (100 m) za ¼ talasa (50 m),to su vrlo dugi bakarni provodnici na izolovanim drzacima.Postavljaju se na sto vecoj visini od zemlje ili od krova zgrade.Oblik je obican,izolovan jednozilni provodnik.Kod “T” antene je vezan na sredinu,a kod “L” vezan je na ¼.

2.Polutalasni dipol
Daje bolji prijem,ima dvojni napojni vod.Napajanje se izvodi koaksijalnim kablom.To je ustvari T antena presjecena na pola i spojena izolatorom.

3.Stap antena
Koristi se kod automobila.Duzine je od ¼ do 1/10 duzine (1,5 do 2,5 m) koristi se za prenosne uredjaje,ucinak je znatno manji pa se upotrebljava kod prijemnika sa velikim unutrasnjim pojacanjem.

4.Feritna antena
Feritni stap od presovanih opiljaka gvozdja i ima veoma dobra elektromagnetna svojstva.Imaju manji ucinak od spoljasnih antena,ali su manjih dimenzija.Smjestene su u samom prijemniku,tako da nema spoljasnih veza I prikljucaka.Ferit moze da bude u obliku stapa,plocica,prstenova i sl.Ucinak je veci sto feritni stap duzi.

5.Savijeni dipol
Koristi se u TV i UKT tehnici.To je savijana bakarna ili aluminijumska cijev,precnika 6-18 mm.Usmjerenost i pojacanje antene se postize sa jednim ili vise pasivnih elemenata.Veza antene i prijemnika je na 2 nacina:
koaksijalnim kablom
pljosnati dvozilni vod

Ustvari mene zanima da li neko od vas sa ETF-a, FTN-a ili nekog slicnog fakulteta ima neki materjal koji se izucava na vasem fakultetu. Predmet Antene i prostiranje imam na trecoj godini Elektronskog u Nisu.
Hvala na trudu.

                           OSCILATORNO KOLO

U prostoru koji nas okruzuje nalazi se mnostvo radio talasnih signala pojedinih radio stanica.Svaka radio stanica emituje informaciju na odredjenoj frekvenciji ili talasnoj duzini..
Ovi signali su za nase uho necujni,jer se frek. Radio stanice nalazi znatno iznad granice cujnosti 20000 Hz.Oscilatorno kolo iz mnostvo takvih signala izdvaja koje zelimo da cujemo,zato je O.K. osnovni element elektrotehnike I telekomunikacije.
Sastoji se iz:
1.kalema sa namotanom zicom
2.kondenzator
Kalem  kondenzator mogu biti vezani redno i paralelno.
Na rezonantnoj frekvenciji mozemo da uticemo na 2 nacina
Redno o. kolo propusta samo rezonantnu fr.,a za sve druge predstavlja veliki otpor.
Paralelno o. kolo predstavlja veliki otpor samo za rezonantnu fr.,a signale ostalih fr. propusta.

Xl-induktivni otpor
Xc- kapacitivni otpor 
(imaju suprotna dejstva)

Zbog Xl struja kasni za naponom
Zbog Xc napon kasni za strujom

U rednoj vezi ako je Xl jednaka Xc >  wL=1/wc
Rezonanca je dovodjenje o.k. prijemnika na frekvenciju predajnika.

Rezonantna fr. zavisi od induktivnosti i kapacitivnosti.Kod ove fr. u rednom o.k. struja je najaca.Broj navoja,precnik kalema i njegova duzina odredjuju induktivnost kalema.
Za svaku frekvenciju,to jest talasnu duzinu odredjuje se vrsta kalema,broj navojaka i kapacitivnost kondenzatora.
Ako zelimo da slusamo radio stanicu paralelno o.k. moramo podesiti bas na tu fr.,jer je za nju kolo u rezonanci.Ako pri prijemu smeta neka druga stanica oslabicemo je rednim o.k.,jer za tu fr.kolo predstavlja veliki otpor.

Dugi talasi (50-300 KHz) kalem bez jezgra,200 navojaka i paralelno C=50-500uF
Srednji talasi (500-1500 KHz) (200-500 m) 80-10 navojaka i paralelno C=50-300pF
Kratki talasi (2,8-50 MHz) 30 navojaka,paralelno C=30-50pF
UKT (88-108 MHz) 4 navojka slobodno nosece zice (1 mm) C=3-30pF
Super UKT kalem 1-2 navojka (petlja) C-male kapacitivnosti

Talasna duzina je najkrace rastojanje izmedju 2 tacke koje osciluju u fazi na jednom radio talasu.
Rezonansa za slusanje odredjene r.stanice se postize promjenom induktivnosti zavojnice (kalema) ili kapacitivnosti kondenzatora.Promjena induktivnosti je tezer ostvarljiva,zato se mijenja kapacitivnost upotrebom promjenljivog kondenzatora (dugme na r.aparatu)
O.K. se dijele:
o.k.niske frekvencije (do 20 KHz)

o.k.visoke fr. (preko 20 KHz)

O.k.niske fr. se mogu ostvariti kao:
-prigusene oscilacije (zice na klaviru)
-neprigusene oscilacije (kada im se energija stalno obnavlja)
Neprigusene oscilacije najednostavnije je proizvoditi u multivibratorima niske fr.
Grade se sa jedan ili vise tranzistora i integrisanih kola.Svojim radom mogu pokriti ceo zvucni opseg,pa i znatno vise u oblasti ultrazvuka (sirene,casovnici,sintizajzeri)

Pomocu oscilatora visoke fr.rade TV,r. stanice,radari…
U prijemniku mora biti o.k. koje moze oscilovati istom fr. kojom je i signal poslat.

Prema primjeni u uredjajima o.k.mogu biti:
Ulazna (kod svih radio prijemnika)
Interna (u samom uredjaju)
Medjufrekvetna (435-460 KHz i 10,7 MHz)
Izlazna (rezonatori,umnozivaci fr.,Pi filteri)
Filterska o.k. za izdvajanje nezeljenih ili posebnih frekvencija (fr.)

Ulazna o.k.je osnova svakog prijemnika,u njima se izdvaja fr. radio stanice koju zelimo da primimo.U zavisnosti od talasne duzine kalem je namotan na:
-feritno jezgro
-feritnom stapu
-samonoseci bez jezgra
Izdvojena rezonantna fr. se kapacitivno ili nepodeseno induktivno spregnuto nose na sledeci stepen.

Interna o.k. proizvode neprigusene oscilacije.Te oscilacije su za iznos izmedju fr.vise ili nize od fr.primarnih stanica.Zadatak neprigusenih oscilacija je da se umjesacu proizvedu medju fr.(standardizovane medju fr. za duge,srednje i kratke 445 KHz,za UKT 10,7 MHz).Novo dobijene fr. to jest medju frekvencije se pojacava rezonatnim kolima vise puta i tek tada se signal demonduje vise tj. dobije se MF signal koji se dalje pojacava kao niska tj. govorna fr.

Izlazno o.k. je kolo podeseno na radnu fr.Signal ove fr.sadrzati i utisnuti zvucni zapis.deo je r. odasiljaca,r. stanice prijemnika,radara,bezicnih telefona.

Filterska o.k.realizuju se kao:
-propusna filterska o.k.
-nepropusna
-filter propusnog opsega
-filter nepropusnog opsega

O. kola kontrolisana kvarc kristalima,ovakva fr. je znatno stabilnija,rade na principu piezov elektricni efekat.Signal se dovodi na obloge kristala i on se osciluje.Frekvencija oscilovanja zavisi od vrste kvarca,kristala,debljine plocice.Plocice mogu biti od cistog prirodnog kvarca ili od dobijenog vjestackog kvarca.Plocice kristala smjestene su u plasticne ili metalne kutije.Kada plocice osciluju na radnoj fr.kvarc kristal je rednoo.k.Kada njegove elektrode cine kondenzator,onda je to paralelno o. kolo.